Jedan od najvećih uticaja globalnog karantina na životnu sredinu bio je značajno smanjenje zagađenja vazduha. Dok je to pčelama i njihovim staništima koristilo, komercijalni pčelari i poljoprivrdnici osećali su negativne posledice. Ograničeno kretanje značilo je manje prikupljenog meda, ali više slobode za pčele, piše BBC.

Naučnici kažu da bi pčele mogle doživeti preporod. Populacija pčela je u svetu drastično opadala usled zagađenja vazduha, gubitka staništa kao i zbog upotrebe pesticida.

„Ova stvorenja su od vitalnog značaja za ono što jedemo i kako izgleda naša priroda“, kaže Džil Perkins, izvršna direktorka Funda za očuvanje pčela.

Međutim, komercijalni pčelari u Kanadi i mnogim evropskim zemljama u velikoj meri zavise od sezonskih radnika i od uvoza matica iz celog sveta kako bi nadoknadili svoje kolonije, izjavio je Džef Petis, predsednik Apimondije, međunarodne federacije pčelara. Obično se pčele prevoze avionom, ali s obzirom na to da su letovi prizemljeni prevoze se preko kontinenta, kaže Pettis.

"Ako pčelari ne mogu da nađu radnu snagu za proizvodnju meda, kolonije će biti zagušene", kaže on. To znači da će se pčele ranije razdvojiti i formirati nove kolonije, što će znatno otežati posao pčelarima.

Ovo može imati ozbiljnih posledica na poljoprivredu. Pčele su najznačajniji oprašivači na svetu, oplođuju trećinu hrane koju jedemo i 80% cvetnica. Pčele i drugi insekti koji oprašuju imaju globalnu ekonomsku vrednost od oko 120 milijardi funti.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-sveta/karantin-poma%C5%BEe-p%C4%8Delama-ali-ne-i-p%C4%8Delarima

U medijima se danas i juče provukla priča o tome kako će za nekoliko decenija pivo da poskupi! Evo samo što nije… ne zna se baš za koliko decenija, ali je jedan naučnik u Kini utvrdio da će se sve to desiti zbog klimatskih promena. Ostaje nejasno da li treba da pravimo zalihe ječma ili piva? Da li da krenemo da to radimo  odmah ili za koji dan, možda za koju deceniju? Ili da jednostavno prekinimo sa konzumacijom piva?

Izgleda da je svet medija toliko posustao ili ostao bez kvalitetnih informacija koje zaista mogu da budu od korsiti savremenom čoveku. Umesto da se bavimo tekućim problemima i rešavamo ih na kvalitetan način, mi se bavimo pričama šta bi bilo kad bi bilo. Tako je ova tema zauzela prostor u medijima, umesto recimo one da je u toku setva pšenice, te saveta koje sorte i kako sejati. Takođe ni reči nema o stanju na tržištu jabuke, da li će izraelske kompanije početi svoje investivcije u poljoprivredu i kada.

Kada smo već kod ove teme, kako Agrobiznis magazin saznaje, prvi investitori očekuju se na proleće da počnu sa realizacijom projekata. Resorni ministar Branislav Nedimović najavio je da se radi o sektorima proizvodnje voća, cveća i mesa. Dakle to je ono što nam omogućava bolji i kvalitetniji život. Naravno da je očuvanje životne sredine važno i da će uticati na sve pa i na proizvodnju ječma. Sada se nameće pitanje, da li treba da čuvamo životnu sredinu da bi nam bila na korist i očuvana ili da ne poskupi pivo?

Što rekao Dragan Marković Palma 2000 za naučnika i 3000 za kolege koje su prenele ovu bizarnu vest. Niko se nije čak ni setio da će možda neki naučnik selekcionisati sortu otporniju na sušu, rodniju, kvalitetniju. Neki su to već uradili prethodnih decenija, njima nije bilo mesta ni u vodećeim svetskim medijima a ni domaćim jer je to dobra i pozitivna stvar. Danas je očigledno negativnost ono što ima prednost. Videćemo dokle!

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, mesecima najavljuje opsežne akcije pošumljavanja, dok se u nekim delovima Srbije šume nemilosrdno seku. Problem nije samo ilegalna seča i krađa drveta, već i katastrofalno upravljanje šumama, čak i u zaštićenim područjima.  

Najnovije pustošenje šuma zabeleženo je na području Nacionalnog parka „Kopaonik“, odnosno unutar prvog stepena zaštite gde je bilo kakva privredna delatnost zakonom zabranjena. Slučajni posetioci Jankovih bara ostali su šokirani prizorom ogoljenog zemljišta i stotina panjeva, trupaca i razbacanih grana na mestu gde je rasla stoletna četinarska šuma.  

Prema nezvaničnim informacijama poslednjih meseci na više lokaliteta u nacionalnom parku „Kopaonik“ posečeno je preko 3.000 metara kubnih drveta i to od strane onih koji bi trebali park da čuvaju – Javnog preduzeća „Nacionalni park Kopaonik“.

Stare i biološki najvrednije šume ubrzano nestaju širom Srbije. Do sada su na udaru drvoseča bile uglavnom šume u privatnoj svojini, no poslednjih godina sve učestalija su pustošenja u zaštićenim područjima – rezervatima prirode i nacionalnim parkovima. 

Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije oštro osuđuju ovakvo grubo kršenje propisa od strane rukovodstva Nacionalnog parka. „Nacionalni park „Kopaonik“ je zarad brze materijalne koristi odlučio da poseče šume koje sa razlogom nisu eksploatisane decenijama. Vlada Republike Srbije je to nacionalno blago uredbom zaštitila kao strogi rezervat u kome osim turističkih poseta i naučnoistraživačkog rada nisu dozvoljene druge radnje“, kaže Milan Ružić predsednik Društva.  

Prema rečima stručnjaka iz Društva na ovaj način su nestale populacije mnogih strogo zaštićenih i ugroženih vrsta poput puha lešnikara, crne žune, gaćaste kukumavke i dugorepe sove. Ovakvo vandalsko uništavanje šuma, osim osiromašenja biološke raznolikosti, doprinosi eroziji, novim poplavama i gubitku pijaće vode. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uputilo je protest nadležnom Ministarstvu za zaštitu životne sredine i rukovodstvu Nacionalnog parka „Kopaonik“ sa zahtevom da im se hitno dostave informacije o ovom događaju.

 

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

 

Zbog čokolade nestaju šume

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/sumarstvo/item/3023-zbog-cokolade-nestaju-sume

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30