Proizvodnja bioloških proizvoda za upotrebu u veterinarskoj medicini započela je davne 1921. godine, kada je osnovan Veterinarski zavod Subotica. Danas,
Veterinarski Zavod Subotica je jedini proizvođač veterinarskih bioloških proizvoda u Srbiji i vodeći proizvođač veterinarskih farmaceutskih proizvoda ukupno.
Kao jedini proizvođač vakcina za primenu na životinjama u Srbiji, svoj značaj, Veterinarski zavod Subotica je ispoljavao kroz kontinuirano snabdevanje naše zemlje vakcinama neophodnim za sprovođenje zdravstvene zaštite životinja. Ceo proces je uspešno sprovođen u saradnji sa svim nadležnim Ministarstvima i institucijama uz veliku podršku cele veterinarske profesije.
Oslanjajući se na bogato iskustvo od skoro 100 godina naši proizvodni kapaciteti i naš portfolio bioloških proizvoda godinama raste. Danas taj portfolio obuhvata inaktivisane i žive, bakterijske i virusne vakcine, kao i autogene vakcine protiv raznih zaraznih bolesti i za različite vrste i kategorije životinja. Veterinarski zavod Subotica ima ogroman značaj za državu zbog mogućnosti i znanja da pripremi vakcinu kao zaštitu životinja od pojave različitih zaraznih oboljenja, a to je pre svega značajno za očuvanje stočnog fonda u Srbiji. Zadatak nas u Veterinarskom zavodu Subotica je da taj ogroman potencijal i mogućnost svima predstavimo, a veterinarska struka tu ogromnu mogućnost iskoristi na pravi način - rekao je za Agrobiznis magazin, Marko Kirovski.
Iz potrebe za stalnim razvojem, ne samo u okviru pripreme novih proizvoda, Veterinarski zavod Subotica je razvijao i svoje proizvodne kapacitete tako da je u proteklom periodu investirano u izgradnju novih pogona za proizvodnju vakcina i sterilnih tečnih formi lekova, a u postupku je izgradnja nove centralne kontrolne laboratorije. Uporedo sa tim, Veterinarski zavod je stalno ulagao u svoje kadrove kao temelj sopstvenog razvoja.
“Vakcine su proizvodi koji se koriste u prevenciji bolesti od kojih obolevaju životinje. To su složeni biološki proizvodi sa dugotrajnim procesima proizvodnje i kontrole. U Veterinarskom zavodu Subotica kupci mogu naći ne samo odgovarajuća pogone, u skladu sa standardima definisanim u zahtevima Dobre Proizvođačke Prakse (cGMP), već i kvalifikovan i iskusan tim koji sa tačnošću vodi računa o svim procesima” pojašnjava Marko Kirovski.

Kvalitet proizvoda je na prvom mestu
“Uspešna proizvodnja visokokvalitetnih bioloških proizvoda zahteva preciznu standardizaciju polaznih materijala, adekvatne proizvodne uslove, kontrolu kvaliteta, regulatorni nadzor celokupnog procesa proizvodnje od početka do kraja, uz razumevanje činjenice da se zahtevi za proizvodnju i kontrolu kvaliteta stalno menjaju a lestvica očekivanja konstantno podiže” rakao je Marko Kirovski.
“Kao deo Labiana Grupe, naš cilj je da promovišemo i proširimo usluge kako kao sopstveni asortiman bioloških proizvoda širom sveta tako i u delu ugovorne biološke proizvodnje (CMO) i da našom posvećenošću ostvarimo nastojanje da postanemo referenca na polju biološke proizvodnje na međunarodnom nivou - naglašava Marko Kirovski.

Po dve fabrike u Srbiji i Španiji
Danas je Veterinarski zavod Subotica kompanija koja se oslanja na tradiciju, ali i kompanija koja poseduje sve kapacitete kako stručne tako i proizvodne da uspešno odgovori svim novim izazovima. Veterinarski zavod Subotica kao deo Labiana kompanije poseduje po dve fabrike u Srbiji i Španiji sa oko 500
zaposlenih posvećenih zajedničkom uspehu cele kompanije. Predvođen kompanijom Labiana, Veterinarski Zavod Subotica danas kombinuje tradiciju i stručnost kako bi se pozicionirao na međunarodnom tržištu veterinarskih bioloških i farmaceutskih proizvoda, dodataka ishrani, dermokozmetičkih proizvoda i biocida.
Sa druge strane,spremnost naših poslovnih partnera iz Španije da intenziviraju ekonomsku međudržavnu saradnju je izvrsna prilika da znanje, stečeno kroz sto
godina posvećenosti razvoju i proizvodnji vakcina, dobije mogućnost uspostavljanja najsavremenijih tehnoloških Marko Kirovski operacija u proizvodnji vakcina.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kao i kod svih drugih virusnih infekcija uvek postoji poremećaj opšteg zdravstvenog stanja, sa manje ili više povišenom temperaturom, apatijom, smanjenim ili potpuni izostanak apetita. Od specifičnih simptoma, veoma zavisi koje su vrste koronavirusa i koji su sojevi virusa izazvali infekciju. Kod mlađih životinja (telad, prasad, jagnjad…), kako navode na sajtu http://www.vet.minpolj.gov.rs/ se najčešće i to u prvim danima života javlja enterična (crevna- digestivna) forma bolesti koja uzrokuje intenzivne prolive koji mogu dovesti do teške kliničke slike, dehidratacije, iscrpljivanja i uginuća tako mladih jedinki. Neki od sojeva koronavirusa mogu uzrokovati ovakve simptome i kod starijih starosnih kategorija životinja (recimo PEDV – porcine epidemic diarrhea virus – virus epidemičnog proliva kod svinja). Respiratorne forme bolesti uzrokovane koronavirusima se javljaju najčešće kod nešto starijih i odraslih kategorija životinja uzrokujući poremećaje respiratornog sistema životinja i posledično slabije proizvodnih performanse istih.

Kod korona virusnih infekcija životinja nema specifične terapije, odnosno ne postoji lek koji „leči“ od koronavirusa. Terapija se stoga zasniva na ne specifičnoj i potpornoj terapiji u zavisnosti od prisutne kliničke manifestacije bolesti. Svakako da postoji i mogućnost imunoprofilakse, odnosno vakcinacije, kao mera preventive pojave korona virusne infekcije. Vakcine su razvijene za veliki broj domaćih životinja i u manjoj ili većoj meri su u upotrebi i u našoj zemlji.

Koje su mere prevencije koje stočari treba da sprovode kada su u pitanju higijena, provetrenost prostorija u
kojima se nalaze životinje itd.?

Održavanje higijene, provetrenosti prostorija, a zatim upotreba i svih drugih biosigurnosnih mera ko što su dezinfekcione barijere i na ulazima i izlazima iz objekata gde se drže životinje, zatim onemogućavanje ulaska i kretanja stranim licima koji nisu deo tima koji opslužuje životinje u objektima gde se drže životinje, upotreba stočne hrane od proverenih proizvođača, zabranjen ili smanjen ulazak vozila za dostavu hrane i odnošenje proizvoda i nusprodukata sa područja farmi, neškodljivo uništavanje leševa i mnoge druge mere su opšte mere koje su uvek dobro došle i po pravilu služe da zaštite uzgoje životinja od patogena koji se nalaze u okruženju, a istovremeno sprečavaju i postojeće patogene u pojedinim zapatima da se rašire na druge zapate životinja i područja.
Unos novonabavljenih životinja u gazdinstvo mora biti kontrolisan u smislu jasne identifikacije, porekla i uz svu propratnu dokumentaciju koju izdaje ovlašćeni veterinar, navodev na sajtu http://www.vet.minpolj.gov.rs/.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/09/01/stocarstvo/kako-se-leci-korona-kod-zivotinja/

Uvoz, odnosno provoz (tranzit) pošiljki životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta vrši se na osnovu „Rešenja o utvrđivanju veterinarsko sanitarnih uslova za uvoz ili za provoz pošiljaka“, koje izdaje Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu, u skladu sa članom 124. Zakona o veterinarstvu.

Pre uvoza/ provoza robe koja podleže veterinarsko-sanitarnoj kontroli, uvoznik je obavezan da podnese zahtev za izdavanje rešenja, taksiran propisanom taksom (FOLDER – Zahtevi za uvozno rešenje). Navedeno rešenje izdaje se po vrstama životinja, proizvoda, hrane, hrane za životinje i sporednihproizvodaživotinjskog porekla,za više pošiljaka iste vrste, na period od 3 meseca i pre isteka ovog perioda uz zahtev za produženje može se produžiti još za 3 meseca.

Rešenjem se utvrđuju veterinarsko-sanitarne mere i uslovi za uvoz i provoz pošiljaka iutvrđuje da ne postoje smetnje za uvoz i provoz tih pošiljaka. Rešenje za uvoz, odnosno rešenje za provoz,izdaje se:

  1. ako uvoz životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta nije zabranjen zbog zdravstvenog stanja životinja u zemlji izvoznici odnosno zemlji provoza;
  2. ako ne postoji rizik po zdravlje životinja i zdravlje ljudi.

 

Analizom rizika utvrđuje se:

  1. namena za koju će se koristiti navedena pošiljka;
  2. geografske i druge karakteristike zemlje izvoznice odnosno zemlje provoza koje utiču na pojavu, širenje i opstanak bolesti;
  3. postojanje područja bez zaraznih bolesti životinja;
  4. istovetnost u radu veterinarske službe zemlje izvoznice i veterinarske službe u RS;
  5. istovetnost mera u RSi zemlji izvoznici odnosno u zemlji provoza na suzbijanju zaraznih bolesti životinja.

Rešenjem za uvoz može se odrediti da se naknadno sprovede laboratorijsko i dijagnostičko ispitivanje životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta.Ako se veterinarsko-sanitarnom kontrolom utvrdi da su prethodne pošiljke iz zemlje izvoznice odnosno iz određenog objekta porekla bile bezbedne za upotrebu i praćene ispravnim međunarodnim veterinarskim potvrdama, dozvola za uvoz i promet izdaje se bez laboratorijske kontrole pošiljki proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla ili hrane za životinje.Ministar određuje vrste pošiljki iz stava 1. ovog člana koje podležu izdavanju rešenja o utvrđivanju veterinarsko-sanitarnih uslova za uvoz ili tranzit.

Životinje, proizvodi životinjskog porekla, hrana životinjskog porekla, sporedni proizvodi životinjskog porekla, hrana za životinje, veterinarski lekovi i medicinska sredstva i prateći predmeti podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli na graničnim prelazima. Uvoz i provoz ovih pošiljki može se vršiti preko graničnih prelaza na kojima postoji organizovana veterinarsko-sanitarna kontrola.

Kontrola na graničnom prelazu obavljaju granični veterinarski inspektori i veterinarski inspektori na mestu istovara pošiljki.  Vrste pošiljki koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i način vršenja pregleda ovih pošiljki  propisani su Pravilnikom o vrstama pošiljaka koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i o načinu obavljanja veterinarsko-sanitarnog pregleda pošiljki na graničnim prelazima („Službeni glasnik RS”, broj 56/10).

Nekomercijalno kretanje i uvoz kućnih ljubimaca (pasa, mačaka, krznašica, ptica i dr. kućnih ljubimaca)u Republiku Srbiju, uz propisani sertifikat u prilogu Pravilnika o uslovima za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca za koje nije potrebno rešenje za uvoz i tranzit, kao i o izgledu i sadržini obrasca uverenja (sertifikata) za te pošiljke („Sl. glasniku RS” broj 11/11).

Tabela usaglašenih uslova za uvoz i uslova za uvoz u proceduri usaglašavanja prikazana je ovde.

Carinski organ ne može ocariniti pošiljku pre nego što granični veterinarski inspektor utvrdi da nema veterinarsko-sanitarnih smetnji za uvoz ili provoz te pošiljke i na odgovarajući način obeleži Međunarodnu veterinarsku potvrdu (sertifikat).

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije

Uprava za veterinu:

Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd, Republika Srbija

E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Odeljenje za međunarodni promet i sertifikaciju

Tel: (+381 11 3196 011) i (+381 11 2602 – 498)

 

Zahtev koji se podnosi nalazi se na linku:

 

http://www.vet.minpolj.gov.rs/medjunarodni_odeljenje/medjunarodnipromet/zahtev%20za%20izdavanje%20resenja%20sa%20veterinarsko%20sanitarnim%20uslovima%20za%20uvoz%20hrane%20zivotinjskog%20porekla,%20sporednih%20proizvoda%20zivotinjskog%20porekla%20i%20hrane%20za%20zivotinje.pdf

 

 

Drugog dana sajma imali smo priliku da čujemo prof. dr Branu Radenković - Damnjanović, profesor Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, koja je govorila o higijeni farme kao preduslovu za bezbednost hrane.

Ovom prilikom, gospođa Brana je istakla da je glavni preduslov za kvalitetna grla stoke dobra higijena, dobri uslovi držanja grla, kvalitetna ishrana i genetski potencijal. Higijena štale predstavlja polaznu osnovu za uspešan uzgoj stoke, odnosno, osiguranje zdravog i produktivnog stada.

Objekat za držanje životinja mora da bude čist, osvetljen i da je ventilacija adekvatna. Higijena farme je na dnevnom nivou, kada se čišćenje objekta obavlja dva puta dnevno, ujutru i uveče. Od posebnog značaja je higijena objekta kada se grla useljavaju, gde se obično prave velike greške, pre svega u živinarskoj proizvodnji.

Postoje tri metode održavanje higijene kod životinja, a to su timarenje, kupanje i šišanje.

Svako ko se bavi stočarstvom, mora da obavlja temeljno čišćenje štale jednom godišnje, kako bi se odstranili štetni mikroorganizmi koji izazivaju zaraze i upalna oboljenja kod životinja, jer kada do zaraze dođe, čišćenje štale i uništavanje tela obolelih grla predstavlja vrlo odgovoran posao i moraju ga obavljati nadležne službe, i to je već planska dezinfekcija štale, navodi gospođa Brana. 

Čistoća štale u kombinaciji sa njenom prostranošću i prozračnošću je dobitna, jer utiče na bolji odgoj stoke, koja će u tim uslovima i uz pravilnu negu i ishranu davati više mleka i mesa koje je zdravije i dobrog kvaliteta.

Svi događaji su bili podržani od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a otvoreni za medije i posetioce Međunarodnog sajma etno hrane u Beogradu.

                                             

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28