Danas je u Beogradu održana prva Srpska žitarska konferencija, organizovana u okviru zajedničkog projekta Udruženja Žita Srbije, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (UN FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije sa idejom da ovaj događaj postane tradicionalan. Konferencija je okupila preko 200 učesnika iz zemlje i inostranstva, uključujući predstavnike nacionalnih žitarskih Asocijacija, predstavnike srpske vlade i resornih Ministarstava, zvanice iz sektora privrede i internacionalnih kompanija koje posluju u sektoru trgovine žitaricama i uljaricama, kao i srpske trgovce i izvoznike žitarica i uljarica.

Konferenciju je otvorio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, nakon čega se prisutnima obratio predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu Emmanuel Hidier i direktor agribiznis sektora za Centralnu i Istočnu Evropu Evropske banke za obnovu i razvoj Miljan Ždrale, kao i predsednik Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković.

Učesnicima su u prvom bloku predstavljene prognoze i procene proizvodnje žitarica i uljarica u svetu za tekuću ekonomsku godinu od strane eksperata iz FAO i Internacionalnog Žitarskog Saveta, najnoviji trendovi na svetskom tržištu, podaci o količinama i kvalitetu izvezene pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, izvozne mogućnosti naše zemlje, a u drugom bloku i skladišni kapaciteti i mogućnosti i nedostaci naše logistike.

Srbija se svrstala među najveće svetske izvoznike žita i nudi brojne prednosti u pogledu trgovine - od visokokvalitetnih žitarica do povoljnih saobraćajnih veza duž Panevropskog koridora VII koji povezuje Crno more sa Severnim morem. Prinosi žitarica u Srbiji i dalje su za 15 do 20 odsto manji nego u Evropskoj uniji, ali Srbija brzo nadmašuje prinose kukuruza koji su porasli za četvrtinu, a prinosi pšenice za trećinu u poslednjih deset godina.

Ministar Nedimović je izjavio danas da će Srbija podneti aplikaciju za članstvo u Međunarodnom žitarskom savetu. „Bićemo 57. zemlja članica i prvi u okruženju, jedina zemlja na Balkanu koja je član Saveta, a članice tog tela su zemlje EU i Rusija i to će nam omogućiti da dođemo do informacija da možemo da planiramo godinu ispred nas. To će pomoći da znamo kakvi su trendovi na tržištu, da se informišemo o bitnim temama iz ove oblasti i kretanjima cene na svetskom tržištu.", rekao je Nedimović.

Emmanuel Hidier, viši ekonomista FAO-a, izjavio je „da su neophodna dalja srednjoročna i dugoročna ulaganja, poput modernizacije sistema za navodnjavanje kako bi se odgovorilo na klimatske promene i značajno smanjenje količine kiše, sa ciljem da se poveća proizvodnja i prinosi“.

Miljan Ždrale je dodao da će ulaganje u proširenje lučkih kapaciteta, izgradnju novih silosa i nadogradnju postojećih „staviti Srbiju u dobru poziciju, odnosno otvoriti mogućnost da u visokoproduktivnim godinama odgovori na smanjenje prinosa i nestašice žita u inostranstvu."

Poslednje dve godine FAO i EBRD kroz brojne projekte koje realizuju u našoj zemlji, podržavaju Vladu Republike Srbije i Udruženje Žita Srbije u njihovim naporima da ojačaju srpski položaj kao velikog proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prva Srpska žitarska konferencija - Serbia Grain Conference 2019, okupiće u četvrtak (31. oktobar 2019.) oko 200 učesnika u Beogradu, a stručnjaci te oblasti izneće prognoze proizvodnje žitarica i uljarica u svetu za ovu godinu, ali i govoriti o izvoznim šansama Srbije, kvalitetu naših žitarica i Robnoj berzi u Srbiji.

Konferenciju će otvoriti ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, posle čega će se obratiti predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu Emanuel Hidier i direktor agrobiznis sektora za Centralnu i Istočnu Evropu Evropske banke za obnovu i razvoj Miljan Ždrale, kao i predsednik Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković.

Učesnicima će u prvom bloku biti predstavljene prognoze i procene proizvodnje žitarica i uljarica u svetu za ovu ekonomsku godinu, najnoviji trendovi na svetskom tržištu, podaci o količinama i kvalitetu izvezene pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, izvozne mogućnosti naše zemlje.

U drugom bloku konferencije biće predstavljeni skladišni kapaciteti i mogućnosti i nedostaci naše logistike, a konferencija će biti završena predavanjem na temu Robne berze u Srbiji.

Serbia Grain Conference 2019 okupiće oko 200 učesnika iz zemlje i inostranstva, uključujući predstavnike nacionalnih žitarskih asocijacija, predstavnike srpske vlade i resornih ministarstava, zvanice iz sektora privrede iz internacionalnih kompanija koje posluju u sektoru trgovine žitaricama i uljaricama, kao i srpske trgovce i izvoznike žitarica i uljarica – članice Udruženja Žita Srbije.

Ovo je prva žitarska konferencija u Srbiji, koju u okviru zajedničkog projekta organizuju Udruženje Žita Srbije, Agencija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2673773/prva-srpska-zitarska-konferencija-bice-odrzana-u-beogradu

Za ovaj broj razgovarali smo sa Zoricom Anđelković, v.d. direktorkom Direkcije za robne rezerve, kakav je značaj Direkcija ima za poljoprivrednike, gde se novac najviše usmerava, koliko novca imaju na raspolaganju.

Кoliko novca na raspolaganju ima Direkcija?

Sredstva za poslovanje robnih rezervi obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz drugih izvora u skladu sa Zakonom. Direkcija svake kalendarske godine, prelaže način i dinamiku trošenja dodeljenih sredstava iz budžeta, Godišnjim program i finansijskim planom koji usvaja Vlada Republike Srbije. U slučajevima kada je pritisak na Direkciju veći od odobrenog budžeta za tekuću godinu, kao što je bio slučaj sa udruženjima malinara, sredstva se obezbeđuju iz budžetske rezerve.
U šta se novac najviše usmerava?
Novac kojim raspolaže Direkcija, najviše se usmerava u poljoprivredu. Dugogodišnja praksa Republičke direkcije za robne rezerve je, da u okviru odobrenih
sredstava za tekuću godinu, u vreme žetve merkantilne pšenice i berbe merkantilnog kukuruza realizuje otkup robe od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i na taj način vrši popunu nivoa zaliha. Prednost za gazdinstva je što imaju siguran plasman i zagarantovanu isplatu. Značajna sredstva troše se na plaćanje usluge skladištenja, čuvanja i obnavljanja roba koja se u vlasništvu Direkcije. Direkcija svake godine, vrši izbor skladištara kod
kojih čuva robe koje ima u svom vlasništvu. Postupak izbora skladištara sprovodi se u svemu po zakonu o javnim nabavkama. Posebno se vodi računa o kapacitetima i opremljenosti skladišta, poslovnom i kadrovskom kapacitetu skladištara kao i teritorijalnom razmeštaju. Deo sredstava troši se za kvalitativnu i
kvantitativnu kontrolu nivoa zaliha koju sprovodimo redovno.
Кakav je značaj Republičke direkcije za robne rezerve za poljoprivredu?
Naše stručne službe prate dešavanje u poljoprivredi i trudimo se, da u okviru svoje nadležnosti u svakom trenutku odgovorimo na zahteve onih kojima smo potrebni. Imamo dobru saradnju sa Sektorom za vanredne situacije. Zajednički smo pomogli u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, isporukom goriva i merkantilnog kukuruza. Tesno sarađujemo i sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodo-privrede. Zajednički smo formirali međuresornu radnu grupu koja sprovodi Zaključak Vlade o za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad. Ustaljena praksa je da učestvujemo u
kreditiranju jesenje setve tako što organizujemo razmenu semenske pšenice za merkantilnu koju proizvođači isporučuju u narednoj žetvi. Na zahtev udruženja odgajivača stoke, više puta u prethodnom periodu, pomagali u ishrani stočnog fonda organizujući naturalne razmene – isporučivali merkantilni kukuruz a po završetku tovnog ciklusa primali tovne svinje i tovnu junad.
Кoje su aktuelne mere koje sprovodite u sektoru poljoprivrede?
Završili smo otkup merkantilne pšenice i sredstva koja su ostala preusmerili za otkup merkantilnog kukuruza. U toku je ugovaranje razmene semenske pšenice za merkantilnu rod 2020. godine. Takođe, u toku je prikupljanje ponuda za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad.
Кo i na koji način donosi odluku da intervenišete?
Obzirom da robnim rezervama upravlja Vlada Republike Srbije odluku o intervencijama donosi Vlada u vidu zaključka. Da li se planira neka skorija izmena propisa koja uređuje oblik vašeg delovanja Republička direkcija za robne rezerve dostavila je incijativu za pokretanje postupka izmene i dopune Zakona o robnim rezerva, vezane za oblast obaveznih rezervi, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kao nadležnom za vršenje nadzora nad radom Direkcije i time bi poslovanje Direkcije bilo bliže uređeno za navedenu oblast.
Кoliko zaposlenih imate i gde oni rade?
Republička direkcija za robne rezerve ima 86 stalno zaposlenih, koji su raspoređeni u sedištu Direkcije u Beogradu i u organizacionoj jedinici u Novom Sadu.
Кo kontroliše rad RDRR Republička direkcija za robne rezerve ima svojstvo pravnog lica i direktno je odgovorna Vladi Republike Srbije. Nadzor nad radom Republičke direkcije za robne rezerve vrši Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – u delu poslovanja Direkcije sa osnovnim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.
Da li imate međunarodnu i regionalnu saradnju, ako da kako se ona odvija i koji je njen značaj za nas?
Dosta podataka iz oblasti rada Republičke direkcije za robne rezerve ima status poverljivosti i ne postoji direktna saradnja sa iz oblasti međunarodne i regionalne saradnje. Po direktivi iz Evropske unije a radi ispunjenja preuzetih međunarodnih obaveza pristupili smo formiranju obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Obavezne rezerve formiraju se za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima a prosečan dnevni uvoz
i prosečna dnevna potrošnja u Republici Srbiji kao i količine obaveznih rezervi koje se čuvaju, izračunavaju se na osnovu ekvivalenata sirove nafte i metodologije propisane direktivom EZ 119/2009.
Šta bi trebalo unaprediti po vašem mišljenju i kada očekujete da do toga dođe?
Posedovanjem sopstvenih skladišnih kapaciteta – izgradnja novih ili kroz javno privatno parnerstvo značajno bi unapredili oblast čuvanja zaliha.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30