Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je ponosan na srpske zemljoradnike jer Srbija ima više pšenice nego ikada i to veoma kvalitetne.

On je to objavio na Instagram nalogu "budućnostsrbijeav" i dodao da će Srbija imati hlebnog žita i za sebe i za druge u regionu."Ponosan na srpske zemljoradnike. Imamo više pšenice nego ikada, i najboljeg mogućeg kvaliteta. Srbija će imati hlebnog žita na pretek, ne samo za nas, već i za sve druge u regionu", napisao je on.

Prema dostupnim podacima prinos pšenice je veći za 20 odsto nego prošle godine, a ta pšenica je i daleko boljeg kvaliteta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vucic-srbija-ce-imati-hlebnog-zita-i-za-sebe-i-za-druge-u-regionu/qbg0t0w

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić povodom interesovanja povratnika za ulaganje u izgradnju silosa, posle konsultacija sa prof. dr Jasnom Mastilović, vrhunskim stručnjakom za proizvode biljnog porekla i agoekonomistom Milanom Prostranom, poručuju da se izgradnjom silosa i višim fazama prerade može znatno uvećati vrednost pšenice i drugih žitarica.
Među žitaricama – kukuruzu, ječmu, ražu, ovsu... pšenica je kultna i strateški najvažnija kultura za svaku državu. Tu činjenicu je proteklih decenija veoma uvažila Ruska federacija, koja je do 2.000 godine bila najveći uvoznik u Evropi, a danas je najveći izvoznik na starom kontinentu. Sve veći značaj dobija proizvodnja ovsa, koji je nekada gotovo isključivo korišćen u ishrani priplodne stoke, a danas se sve više koristi u pekarskoj i konditorskoj industriji. Tako je, Savezna Republika Nemačka ove godine zasejala ovas na čak 160.000 ha.
Ipak, kraljica među žitaricama je pšenica koja je strateški važna za ishranu stanovništva, pogotovu u kriznim i ratnim vremenima. Pšenica je, kao najstarija biljna žitarica, bila predmet trgovine poslednjih šest hiljada godina, a neki tvrde da se tom žitaricom trgovalo i pre deset hiljada godina.
Prema podacima Vukosava Sakovića iz Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije“, pšenica se na poljima Srbije u proteklih osam godina seje prosečno na oko 587.000 ha. Sa godišnjom proizvodnjom od oko 2,5 miliona tona pšenice, Srbija je na 17 mestu u Evropi i čini svega 0,5 odsto svetske proizvodnje.
Prosečan prinos u proteklom osmogodišnjem periodu iznosi 4,6 t/ha, čime je genetski potencijal pšenice koji iznosi 10 t/ha, kod nas ostvaren sa oko 45 odsto. Godišnji izvoz pšenice Srbije u proseku za poslednjih osam godina iznosio je oko milion tona. Pšenica je prodavana po prosečnoj ceni od oko 160 dolara po toni. Početna otkupna cena pšenice svake godine u Srbiji izaziva polemiku i nezadovoljstvo među proizvođačima.

Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da proizvođači pšenice mogu da sačuvaju svoj kapital ako se udruže, izgrade mini silose, a zatim pšenicu prerađuju, čime će uvećati njenu vrednost:
„Umesto da pšenicu prodaju neposredno posle žetve po najnižoj ceni, poljoprivrednicima je najisplativije da je uskladište u svoje savremene silose, gde će biti razvrstana prema kvalitetu, i sačekaju decembar i januar, kada pšenica obično dostigne veću cenu i do 40 procenata! To je najefikasniji način za uspeh u borbi za kupca na sve probirljivijem svetskom tržištu. A, s obzirom da žitarice jesu poljoprivredni proizvod čijom proizvodnjom se ne ostvaruje velika zarada po jedinici povšine, šansa naših domaćina za veći profit je u preradi žitarica. Pošto mali proizvođač u Srbiji nije investiciono sposoban, na putu do izvesnije budućnosti i ostvarenja ova dva cilja, jedina institucija koja može da zaštiti proizvođača i koja ima odgovor na sve izazove je – zadruga. Samo udruženi individualni poljoprivrednik može da razmišlja i ostvari svoju ideju o silosu i višoj fazi prerade.“

Agroekonomski analitičar Milan Prostran, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, tvrdi da je godinama cena pšenice po pravilu uvek najniža u vreme žetve, i to iz dva razloga: velika je ponuda, a značajan deo naših poljoprivrednika, pogotovu u žitnim područjima, nema svoja odgovarajuća skladišta.
Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Srbije, podseća da je ove godine u AP Vojvodini pšenica zasejana na 330.193 hektara, navodi kalkulaciju saveza da je proizvođačka cena kilograma pšenice ove godine 21,06 dinara, što sa 10 odsto akumulacije (zarade) iznosi 23,17 dinara. Iako se pominje otkupna cena od 15-16 dinara/kg, neki mlinovi u Vojvodini otkupljuju pšenicu po akontnoj ceni od 17,5 dinara, što obično bude i krajnja cena. Zato, Jovanov savetuje proizvođače pšenice da je ne prodaju odmah i sačekaju bolju cenu.
Prof. dr Jasna Mastilović, naučni savetnik Naučnog insituta za prehranbene tehonologije u Novom Sadu, specijalista za sve proizvode biljnog porekla, podržava stav ministra Krkobabića da je udruživanje šansa za čuvanje kapitala i veću zaradu. Dodatnu vrednost udružena poljoprivredna gazdinstva u oblasti proizvodnje žita mogu da ostvare izgradnjom mini skladišta za žita i otvaranjem mini pogona za: prečišćavanje i ljuštenja žita, preradu žita u integralna brašna, proizvodnju gotovih smeša za pekarske proizvode, proizvodnju ekpandiranih i ekstrudiranih proizvoda, proizvodnju pahuljica od žita, proizvodnju testenine, poslastičarskih proizvoda, smrznutih testa, testanih kora i proizvoda na bazi testanih kora, proizvodnju koktel proizvoda, pekarskih proizvoda na tradicionalan način, mini pekare za proizvodnju pekarskih proizvoda sa funkcionalnim svojstvima u ishrani.
Prof. dr Mastilović objašnjava da mini skladišta – silosi za žita pri poljoprivrednim gazdinstvima ili zadrugama omogućuju da se nakon žetve rod žita adekvatno uskladišti, delimično doradi i standardizuje i plasira na tržište kao roba utvrđenog kvaliteta u trenutku kada trend cena na regionalnom i svetskom tržištu dostigne optimum za prodavca. Manji metalni silosi, kapaciteta nekoliko stotina tona, namenjeni skladištenju žita individualnih proizvođača mogu se podići pri većim gazdinstvima sa značajnijim zemljišnim posedima većim od 50 ha, orijentisanim na ratarsku proizvodnju. Cena takvih skladišta je oko 100.000 evra. Takva skladišta vraćaju ulaganja zahvaljujući većoj dobiti koju ratari mogu da ostvare za svoj rod: ne plaćaju skladištenje komercijalnim skladištima, mogu da standardizuju uskladištenu robu i pregovaraju za višu cenu shodno kvalitetu, i da prodaju rod u trenutku kada je cena optimalna. Uštede i dobit koju proizvođači mogu da ostvare skladištem od 500 t iznosi najmanje 15.000 evra godišnje, što znači da bi se investicija isplatila za šest-sedam godina. Pri zadrugama se mogu izgraditi (ili rekonstruisati postojeća) skladišta koja imaju značajniji kapacitet (okvirno 10.000 t) i instaliranu opremu za sušenje, prečišćavanje i eleviranje uskladištenog žita. Cena takvog skladišta je oko milion evra. U oblasti skladištenja žita prostora ima i u unapređenju kapaciteta za skladištenje vlažnog kukuruza u klipu. Savremeni okrugli koševi za kukuruz za potrebe individualnih gazdinstava koštaju 5000-10.000 evra. U Srbiji se godišnje proizvede oko osam miliona tona kukuruza.
Akademik Dragan Škorić ističe da Srbija ima dobre genetičare za žita, ali da nisu iskorišćeni svi naučni potencijali u podizanju prinosa, kao i u razvijanju ekonomski jakog sistema prerade koji će, uz izvesna ulaganja, prerađivačima žitarica uvećati zaradu.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da razmisle o ulaganju u skladištenje i preradu žitarica. Ulaganje je sigurno, a vraćanje novca izvesno i optimalno. Nacionalni tim za preporod sela Srbije za zainteresovane će organizovati posetu uspešnim zadrugama kakva je ZZ „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju, koja poseduje silos kapaciteta 38.000 tona sa najsavremenijom opremom za čišćenje i sušenje žitarica.

Izvor: Agrobiznis magazin

Žitna pijavica (Oulema melanopus) jedan je od najučestalijih štetočina na pšenici, a kao i svake, njegova je pojava zabeležena i ove godine. Ratari ga često nazivaju i lema, a javlja se krajem aprila i tokom maja.

Kao štetočina kod nas javlja se i plava žitna pijavica (Oulema lichenis) čije je telo upravo plave boje, a noge crne. Često se može naći i vrsta Lema cyanella koja je slična, ali ne pravi štete na žitaricama. Zato je važno razlikovati ih.Odrasli insekt žitne pijavice crvene boje dug je oko pet milimetara sa narandžastim nogama i štitom iznad vrata. Prvi odrasli oblici javljaju se u proleće čim dnevne temperature dosegnu 7°C. Larva je žućkasta i pokrivena sluzi pa podseća na ljigavog puža, a kasnije od izmeta i sluzi poprimi tamniju boju.

Ženka položi od 100 do 150 jaja, a uz više temperature period embrionalnog ciklusa smanjuje se. Polaganja jaja traje poprilično dugo, čak oko mesec dana, pa se tako štete od larvi produžuju sve do voštanog zrenja pšenice. Ciklus razvoja žitne pijavice pri temperaturi od 15°C traje 18 dana, dok pri temperaturi od 22 do 25°C traje samo šest dana.Žitna pijavica hrani se lišćem koje ostaje izgriženo u vidu pruga, a larve grizu samo gornji sloj što dovodi do pojave belih izduženih linija. Larve najveće štete prave na listu zastavičaru od kog zavisi uspešnost nalivanja zrna.

U slučaju velike najezde, list može biti potpuno uništen i osušen. Usled smanjenja lisne mase dolazi i do smanjenja prinosa, pogotovo u vreme kada vlada suša. Tako u polju možemo da vidimo oštećene i neoštećene delove useva, a u nekim slučajevima - može biti i potpuno uništen.Najveće najezde odvijaju se tokom meseca maja, a važno je pratiti njegovu pojavu već u aprilu kako bi stigli da reagujemo na vreme.Jedna od preventivnih mera je duboka obrada zemlje u jesen, gde lemu unosimo u dublje slojeve tla i tako je uništavamo. Suzbijanje hemijskim merama se sprovodi kada je štetočina prešla kritičan prag, što je više od 25 jedinki po m2. Za larve je preporučljivo suzbijanje čim se izleže njih 10 do 15 odsto.Upotrebu insekticida treba obaviti pre klasanja kako na slami i klasovima ne bi ostale rezidue, odnosno ostaci pesticida koji mogu izazvati neželjene posledice kod ljudi i domaćih životinja.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/u-susnim-periodima-vece-stete-od-zitne-pijavice-obavite-zastitu-na-vreme/59833/

Srbija je danas postala punopravna članica Međunarodnog žitarskog saveta (IGC) i tako se priključila najvećim svetskim proizvođačima žita, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Članovi IGS su najveći svetski proizvođači a u odluci o prijemu Srbije navedeno je da je naša zemlja jedan od najznačajnijih proizvođača i osmi u svetu po izvozu, saopštilo je Ministarstvo.Srbija je prošle godine imala odlične izvozne rezultat a njeno članstvo u IGC značajno će doprineti boljoj međunarodnoj trgovini žitaricama, deo je obrazloženja odluke o prijemu koje prenosi Ministarstvo.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/srbija-punopravni-clan-medjunarodnog-zitarskog-saveta_1109347.html

Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žita i uljarica „Žita Srbije“ Vukosav Saković rekao je danas da uvoz iz Mađarske oko 30.000 tona kvalitetne pšenice za poboljšanje kvaliteta domaće pšenice i brašna po zahtevu konditora neće nanetiti štetu domaćim proizvođačima, već može da utiče na povećanje cene te kategorije žitarice.On je za Betu rekao da Srbija u normalnim klimatskim uslovima proizvodi najviše kvalitetne pšenice u regionu, ali da je njen kvalitet prošle godine pokvarila kiša u maju kada je ta žitarica cvetala.

Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dozvolilo je bescarinski uvoz 30.000 tona kvalitetne pšenice za oplemenjivanje domaće jer su to tražili konditori koji ne mogu da nađu kvalitetno brašno za proizvode koje izvoze.

„Prošle godine kvalitet pšenice u Srbiji je uništila kiša koja je padala u vreme cvetanja i omogućila da se razviju infekcije, a proizvođači nisu zbog raskvašenog terena mogli da uđu mehanizacijom u njive da bi je zaštitili odgovarajućim hemijskim preparatima“, rekao je Saković.

Dodao je da je zaštita efikasna samo ako se obavi nekoliko dana nakon razvoja infekcije.

Saković je rekao da je prošlogodišnja kiša nanela štete svim zemljama u regionu, ali ne podjednako, pa je na primer zahvatila samo deo Mađarske.

Pre dve godine kiše u julu su u Srbiji produžile žetvu i pšenica koja je ovršena posle toga je zbog vlage proklijala i zbog toga je bila slabog kvaliteta.

Dodatni problem Srbije je što još ne razvrstava ceo godišnji rod pšenice po kvalitetu jer nedostaje prostor, naročito u podnim skladištima, pa je kvalitetna izmešana sa manje kvalitetnom.

Oni proizvođači koji su, prema njegovim rečima, imali mogućnosti da klasiraju i sačuvaju pšenicu dobrog kvaliteta, a nisu želeli da je prodaju jer nisu zadovoljni trenutnom cenom od oko 20 dinara za kilogram mogu da imaju koristi kada se uveze pšenica iz Mađarske koja je 25 dinara po kilogramu jer i oni mogu da je ponude po toj ceni.

U godinama kada nema ekstremnih klimatskih poremećaja u Srbiji se, kako je rekao, proizvede oko 45 odsto kvalitetne pšenice i deset do 12 odsto za stočnu ishranu, ali da je teško proceniti koliko je kvalitetne pšenice proizvedeno prošle godine.

Saković je rekao da je prošle jeseni pšenicom zasejano oko 550.000 hektara i da je u boljem stanju nego 2019. godine u ovo vreme, ali da bi dobro došao sneg, ne samo da je pokrije i zaštiti od niskih temperatura, već i zbog potrebne vlage koja bi se obezbedila topljenjem snega.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sakovic-uvoz-kvalitetne-psenice-iz-madjarske-nece-ostetiti-domace-proizvodjace/

Danas je u Beogradu održana prva Srpska žitarska konferencija, organizovana u okviru zajedničkog projekta Udruženja Žita Srbije, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (UN FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije sa idejom da ovaj događaj postane tradicionalan. Konferencija je okupila preko 200 učesnika iz zemlje i inostranstva, uključujući predstavnike nacionalnih žitarskih Asocijacija, predstavnike srpske vlade i resornih Ministarstava, zvanice iz sektora privrede i internacionalnih kompanija koje posluju u sektoru trgovine žitaricama i uljaricama, kao i srpske trgovce i izvoznike žitarica i uljarica.

Konferenciju je otvorio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, nakon čega se prisutnima obratio predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu Emmanuel Hidier i direktor agribiznis sektora za Centralnu i Istočnu Evropu Evropske banke za obnovu i razvoj Miljan Ždrale, kao i predsednik Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković.

Učesnicima su u prvom bloku predstavljene prognoze i procene proizvodnje žitarica i uljarica u svetu za tekuću ekonomsku godinu od strane eksperata iz FAO i Internacionalnog Žitarskog Saveta, najnoviji trendovi na svetskom tržištu, podaci o količinama i kvalitetu izvezene pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, izvozne mogućnosti naše zemlje, a u drugom bloku i skladišni kapaciteti i mogućnosti i nedostaci naše logistike.

Srbija se svrstala među najveće svetske izvoznike žita i nudi brojne prednosti u pogledu trgovine - od visokokvalitetnih žitarica do povoljnih saobraćajnih veza duž Panevropskog koridora VII koji povezuje Crno more sa Severnim morem. Prinosi žitarica u Srbiji i dalje su za 15 do 20 odsto manji nego u Evropskoj uniji, ali Srbija brzo nadmašuje prinose kukuruza koji su porasli za četvrtinu, a prinosi pšenice za trećinu u poslednjih deset godina.

Ministar Nedimović je izjavio danas da će Srbija podneti aplikaciju za članstvo u Međunarodnom žitarskom savetu. „Bićemo 57. zemlja članica i prvi u okruženju, jedina zemlja na Balkanu koja je član Saveta, a članice tog tela su zemlje EU i Rusija i to će nam omogućiti da dođemo do informacija da možemo da planiramo godinu ispred nas. To će pomoći da znamo kakvi su trendovi na tržištu, da se informišemo o bitnim temama iz ove oblasti i kretanjima cene na svetskom tržištu.", rekao je Nedimović.

Emmanuel Hidier, viši ekonomista FAO-a, izjavio je „da su neophodna dalja srednjoročna i dugoročna ulaganja, poput modernizacije sistema za navodnjavanje kako bi se odgovorilo na klimatske promene i značajno smanjenje količine kiše, sa ciljem da se poveća proizvodnja i prinosi“.

Miljan Ždrale je dodao da će ulaganje u proširenje lučkih kapaciteta, izgradnju novih silosa i nadogradnju postojećih „staviti Srbiju u dobru poziciju, odnosno otvoriti mogućnost da u visokoproduktivnim godinama odgovori na smanjenje prinosa i nestašice žita u inostranstvu."

Poslednje dve godine FAO i EBRD kroz brojne projekte koje realizuju u našoj zemlji, podržavaju Vladu Republike Srbije i Udruženje Žita Srbije u njihovim naporima da ojačaju srpski položaj kao velikog proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prva Srpska žitarska konferencija - Serbia Grain Conference 2019, okupiće u četvrtak (31. oktobar 2019.) oko 200 učesnika u Beogradu, a stručnjaci te oblasti izneće prognoze proizvodnje žitarica i uljarica u svetu za ovu godinu, ali i govoriti o izvoznim šansama Srbije, kvalitetu naših žitarica i Robnoj berzi u Srbiji.

Konferenciju će otvoriti ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, posle čega će se obratiti predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu Emanuel Hidier i direktor agrobiznis sektora za Centralnu i Istočnu Evropu Evropske banke za obnovu i razvoj Miljan Ždrale, kao i predsednik Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković.

Učesnicima će u prvom bloku biti predstavljene prognoze i procene proizvodnje žitarica i uljarica u svetu za ovu ekonomsku godinu, najnoviji trendovi na svetskom tržištu, podaci o količinama i kvalitetu izvezene pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, izvozne mogućnosti naše zemlje.

U drugom bloku konferencije biće predstavljeni skladišni kapaciteti i mogućnosti i nedostaci naše logistike, a konferencija će biti završena predavanjem na temu Robne berze u Srbiji.

Serbia Grain Conference 2019 okupiće oko 200 učesnika iz zemlje i inostranstva, uključujući predstavnike nacionalnih žitarskih asocijacija, predstavnike srpske vlade i resornih ministarstava, zvanice iz sektora privrede iz internacionalnih kompanija koje posluju u sektoru trgovine žitaricama i uljaricama, kao i srpske trgovce i izvoznike žitarica i uljarica – članice Udruženja Žita Srbije.

Ovo je prva žitarska konferencija u Srbiji, koju u okviru zajedničkog projekta organizuju Udruženje Žita Srbije, Agencija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2673773/prva-srpska-zitarska-konferencija-bice-odrzana-u-beogradu

Za ovaj broj razgovarali smo sa Zoricom Anđelković, v.d. direktorkom Direkcije za robne rezerve, kakav je značaj Direkcija ima za poljoprivrednike, gde se novac najviše usmerava, koliko novca imaju na raspolaganju.

Кoliko novca na raspolaganju ima Direkcija?

Sredstva za poslovanje robnih rezervi obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz drugih izvora u skladu sa Zakonom. Direkcija svake kalendarske godine, prelaže način i dinamiku trošenja dodeljenih sredstava iz budžeta, Godišnjim program i finansijskim planom koji usvaja Vlada Republike Srbije. U slučajevima kada je pritisak na Direkciju veći od odobrenog budžeta za tekuću godinu, kao što je bio slučaj sa udruženjima malinara, sredstva se obezbeđuju iz budžetske rezerve.
U šta se novac najviše usmerava?
Novac kojim raspolaže Direkcija, najviše se usmerava u poljoprivredu. Dugogodišnja praksa Republičke direkcije za robne rezerve je, da u okviru odobrenih
sredstava za tekuću godinu, u vreme žetve merkantilne pšenice i berbe merkantilnog kukuruza realizuje otkup robe od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i na taj način vrši popunu nivoa zaliha. Prednost za gazdinstva je što imaju siguran plasman i zagarantovanu isplatu. Značajna sredstva troše se na plaćanje usluge skladištenja, čuvanja i obnavljanja roba koja se u vlasništvu Direkcije. Direkcija svake godine, vrši izbor skladištara kod
kojih čuva robe koje ima u svom vlasništvu. Postupak izbora skladištara sprovodi se u svemu po zakonu o javnim nabavkama. Posebno se vodi računa o kapacitetima i opremljenosti skladišta, poslovnom i kadrovskom kapacitetu skladištara kao i teritorijalnom razmeštaju. Deo sredstava troši se za kvalitativnu i
kvantitativnu kontrolu nivoa zaliha koju sprovodimo redovno.
Кakav je značaj Republičke direkcije za robne rezerve za poljoprivredu?
Naše stručne službe prate dešavanje u poljoprivredi i trudimo se, da u okviru svoje nadležnosti u svakom trenutku odgovorimo na zahteve onih kojima smo potrebni. Imamo dobru saradnju sa Sektorom za vanredne situacije. Zajednički smo pomogli u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, isporukom goriva i merkantilnog kukuruza. Tesno sarađujemo i sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodo-privrede. Zajednički smo formirali međuresornu radnu grupu koja sprovodi Zaključak Vlade o za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad. Ustaljena praksa je da učestvujemo u
kreditiranju jesenje setve tako što organizujemo razmenu semenske pšenice za merkantilnu koju proizvođači isporučuju u narednoj žetvi. Na zahtev udruženja odgajivača stoke, više puta u prethodnom periodu, pomagali u ishrani stočnog fonda organizujući naturalne razmene – isporučivali merkantilni kukuruz a po završetku tovnog ciklusa primali tovne svinje i tovnu junad.
Кoje su aktuelne mere koje sprovodite u sektoru poljoprivrede?
Završili smo otkup merkantilne pšenice i sredstva koja su ostala preusmerili za otkup merkantilnog kukuruza. U toku je ugovaranje razmene semenske pšenice za merkantilnu rod 2020. godine. Takođe, u toku je prikupljanje ponuda za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad.
Кo i na koji način donosi odluku da intervenišete?
Obzirom da robnim rezervama upravlja Vlada Republike Srbije odluku o intervencijama donosi Vlada u vidu zaključka. Da li se planira neka skorija izmena propisa koja uređuje oblik vašeg delovanja Republička direkcija za robne rezerve dostavila je incijativu za pokretanje postupka izmene i dopune Zakona o robnim rezerva, vezane za oblast obaveznih rezervi, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kao nadležnom za vršenje nadzora nad radom Direkcije i time bi poslovanje Direkcije bilo bliže uređeno za navedenu oblast.
Кoliko zaposlenih imate i gde oni rade?
Republička direkcija za robne rezerve ima 86 stalno zaposlenih, koji su raspoređeni u sedištu Direkcije u Beogradu i u organizacionoj jedinici u Novom Sadu.
Кo kontroliše rad RDRR Republička direkcija za robne rezerve ima svojstvo pravnog lica i direktno je odgovorna Vladi Republike Srbije. Nadzor nad radom Republičke direkcije za robne rezerve vrši Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – u delu poslovanja Direkcije sa osnovnim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.
Da li imate međunarodnu i regionalnu saradnju, ako da kako se ona odvija i koji je njen značaj za nas?
Dosta podataka iz oblasti rada Republičke direkcije za robne rezerve ima status poverljivosti i ne postoji direktna saradnja sa iz oblasti međunarodne i regionalne saradnje. Po direktivi iz Evropske unije a radi ispunjenja preuzetih međunarodnih obaveza pristupili smo formiranju obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Obavezne rezerve formiraju se za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima a prosečan dnevni uvoz
i prosečna dnevna potrošnja u Republici Srbiji kao i količine obaveznih rezervi koje se čuvaju, izračunavaju se na osnovu ekvivalenata sirove nafte i metodologije propisane direktivom EZ 119/2009.
Šta bi trebalo unaprediti po vašem mišljenju i kada očekujete da do toga dođe?
Posedovanjem sopstvenih skladišnih kapaciteta – izgradnja novih ili kroz javno privatno parnerstvo značajno bi unapredili oblast čuvanja zaliha.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31