ARRIGONI-zeleno rešenje protiv kiša i insekata koji napadaju trešnje

 

 Uzgoj trešnje je jedan od najzahtevnijih poslova u voćarstvu. Kao i drugi plodovi kao što su kivi, breskva ili šljiva i kod trešnje plodovi mogu pretrpeti značajne negativne efekte od prekomernih padavina koje se  sve češće javljaju u drugoj dekadi maja. Vodeći međunarodni igrač u sektoru tehničkih tekstila za poljoprivredu ARRIGONI,   predlaže nova rešenja koja unapređuju prakse uzgoja. Štaviše, on kombinuje mogućnost zaštite useva od napada štetnih insekata kao što je zastrašujuća Drosophila Suzuki i druge vrste, a i ujedno štiti plodove od kiše.

 „Do sada  štete od kiše na trešnjama bile su sprečavane pomoću plastičnih omotača. U nekoliko slučajeva ovo rešenje daje zadovoljavajuće rezultate. Međutim, to nije 100% efektivno. To je zbog činjenice jer je ovaj materijal potpuno "vodootporan". Ovakva folija smanjuje prolaz zraka sunca što utiče na povećanu vlagu i izmenjenu mikroklimu voćnjaka“objašnjava Giuseppe Netti, agronom iz Arrigonija i dodaje,  da su posledice  oštećenje ili smanjenje roda i da takva folija može prouzrokovati ozbiljne štete na konstrukciji u slučaju jakih vetrova. Istraživanje Arrigonija je dovelo do novog inovativnog proizvoda: PROTECTA. Ovo je novi koncept pokrivenosti koji garantuje višestruke prednosti: smanjenje procenta protoka vode, održavanje dovoljnog protoka vazduha i dobra mikroklima, visoka mehanička čvrstoća, trajnost folije (preko 6 godina u Italiji), grad, vetar, mraz i zaštita od sunca.

PROTECTA je napravljena od visoko otpornog ARLENE HT monofilamenta i sadrži specijalne aditive koji povećavaju njegovu izdržljivost i pogoduju klizanju kiše izvan redova. Nastala mrežasta tkanina je veoma gusta (39 niti po kvadratnom centimetru), što omogućava da se rastvori i smanji prolaz vode za oko 90%.  Da bi se kombinovale prednosti bezbedne zaštite od kiše sa prednostima isključivanja najinvazivnijih vrsta insekata iz voćnjaka, Arrigoni je takođe razvio PROTECTA SISTEM. U ovom slučaju, tkanina otporna na kišu je dopunjena bočnom zaštitom koju obezbeđuju BIORETE otvore koji su efikasni u sprečavanju štetnih insekata da dođu do useva i prouzrokuju štetu u voćnjaku. Sistem zaštite od insekata smanjuje potrebu za pesticidima sa rešenjima koja uspevaju da se suprotstave napadima Drosophila Suzuki i drugih štetnih insekata. "Ovim visoko tehnološkim predlozima  kombinovali smo veliku jednostavnost instalacije i sakupljanja folije“, zaključuje Netti.

(Italija, Komo, mart 2019.)

Brend je jedna od najčešće korišćenih reči poslednjih decenija i označava marku, zaštitni znak, vrstu ili tip proizvoda čije je samo ime prepoznatljivo kod potrošača. Ekonomisti, ali i obični ljudi koriste termine brend i brendiranje kao deo poslovnog i svakodnevnog govora, a da se retko ko zapita šta ovi termini zapravo znače i otkad su u upotrebi. Brand (žig), je engleska reč koju su koristili američki kauboji na divljem zapadu koji su žigosali svoje krave, kako bi ih
razlikovali od ostalih krava u preriji. Sa poslovne tačke gledišta branding je veoma sličan ovome, a cilj je da se određeni proizvod izdvoji od svih ostalih ili sličnih artikala na tržištu.
Mnoge zemlje odavno su shvatile značaj brendiranja, a posebno zaštite oznake geografskog porekla, kako bi sačuvali svoje tradicionalne proizvode. Italijani su, recimo, decenijama vodili bitke i sudske sporove kako bi zaštitili ime Parmiđano ređano (parmezan), i danas ovo ime sme da nosi samo sir proizvoden u provincijama Parma, Ređo Emilija, Modena, Bolonja i Mantova. U Srbiji, koja je bogata proizvodima koji se vekovima pripremaju na tradicionalan način, tek poslednjih godina počelo se ozbiljnije razmišljati i raditi na zaštiti određenih brendova i zaštiti oznake geografskog porekla. Pre nekoliko meseci stupio je na snagu, a odnedavno počeo i da se primenjuje, novi Zakon o oznakama geografskog porekla. Kako kaže slovo zakona oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih, prehrambenih i industrijskih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i usluga. Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona, ili lokaliteta, kojim se označava proizvod koji odatle potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljeni geografskom sredinom, uključujući prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na određenom ograničenom području.
Nažalost izgubili smo priliku da pojedine tradicionalno srpske proizvode na vreme zaštitimo na ovaj način. Česi su pre nas zaštitili šljivovicu kao svoj brend,
dok su nam Nemci „oteli“ prepečenicu„Manastirku“ i zaštitli kao svoju, iako je rakija odvajkada bila poznata kao srpsko nacionalno piće. Oko ajvara se vodila
teška bitka kada su Slovenci 1996. godine u Nemačkoj ovo ime zaštitili kao svoj brend, iako Slovenija nikada nije bila poznata po proizvodnji paprike, a još manje po pravljenju ajvara. Na sreću, godinu i po dana kasnije taj žig je poništen, a ime leskovačkog ajvara je danas zaštićeno kao srpski brend. Može li se ovome stati na put i kako? Kada se priča o značaju brendiranja određenih artikala obično se razmišlja o ekonomskom značaju, ali postoji i emotivni deo koji je tesno povezan sa pozitivnim iskustvom samog potrošača. Ovo se posebno odnosi na proizvode koji u svom nazivu imaju geografsku odrednicukao što je, recimo, Pirotski ćilim koji je duboko ukorenjen u svest potrošača. Na tu kartu treba igrati, i tu se pokazuje koliko je važna zaštita proizvoda na osnovu
geografskog porekla. Šta zapravo znači oznaka geografskog porekla i zašto je toliko važna?
Zaštita oznake geografskog porekla ima za cilj da se zaštiti kvalitet i karakteristike proizvoda sa specifičnog geografskog podneblja. Proizvođači koji vekovima
proizvode ove artikle po tradicionalnoj recepturi čuvaju ih od zaborava. Osim toga, roba sa oznakom geografskog porekla garantuje kupcu provereni kvalitetom čime se ostvaruje čitav niz pogodnosti na tržištu. Zaštita i očuvanje ovih proizvoda je od nacionalnog značaja. Uticaj specifičnog podneblja i tradicionalni način proizvodnje, čine ih drugačijim od drugih. Stručnjaci ističu da prilikom zaštite geografskog porekla određenog artikla akcenat treba da bude na regionu iz koga proizvod potiče, a ne na državi. To omogućava proizvođačima bolju prepoznatljivost i pozicioniranje na tržištu, pa samim tim i višu cenu po kojoj će robu prodati. Osim toga, ovim je omogućena zaštita od kopiranja, jer su ovi artikli najčešće na meti plagijatora, a ime se koristi kao mamac za kupce.
Treba naglasiti da se putem zaštite geografskog porekla stvaraju potencijali za razvoj turizma, jer se čuvaju naši stari običaji i pamte načini na koje su ljudi
nekada stvarali. To je direktno povezano i sa razvojem sela i podsticanjem ljudi da ostaju u njima i privređuju na tradicionalne načine koji su se prenosili sa kolena nakoleno. Pored prednosti za proizvođače, zaštita geografskog porekla donosi i brojne garancije za potrošače. Naime, ukoliko proizvod nosi ovu oznaku potrošač je siguran da on potiče baš sa tog područja i da su njegove karakteristike vezane za način života i rada ljudi iz tog regiona. Takođe, kupcu se garantuje i da proizvod poseduje izuzetan kvalitet, koji kontrolišu nezavisne organizacije. Zaštita geografskog porekla donosi mnoge prednosti proizvođačima
i samom geografskom području sa koga potiču. Proizvodi se bolje vrednuju, jer se razlikuju od drugih sličnih artikala na tržištu, pa se potražnja za njima povećava.Jedan od primera koliko je važna zaštitita geografsko poreklo je Ariljska malina, koja je postala prepoznatljiv srpski brend širom sveta, pa ne čudi što je dobila ime i „crveno zlato“. Arilje ima kombinaciju raznolikih karakteristika reljefa, klimatskih obeležja i guste mreže voda, čime su stvoreni uslovi u kojima plod maline dobija specifičan kvalitet i svojstva priznata odkupaca sa domaćeg i svetskog tržišta.
Istoričari su zabeležili da su prvi žbunovimaline u Srbiji zasađeni 1880. godine kao ukrasne biljke po okućnicama i baštama imućnih ljudi. Robna proizvodnja maline počinje tek 1920. godine, a od nekada ukrasnih žbunova danas je malina postala prepoznatljiv srpski brend.Procedura za zaštitu proizvoda sa oznakom geografskog porekla nije preterano komplikovana. Postupak se pokreće u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Ovaj postupak može da pokrene
svako domaće fizičko i pravno lice, njihova udruženja, privredne komore, opštine...
Prvo moraju da se definišu svojstva proizvoda koji potiče sa određenog područja, a onda se podnosi prijava u kojoj se opisuje područje, ljudski faktor i znanja koja doprinose da taj artikal ima poseban kvalitet. Prijava može da se podnese i elektronskim putem, a sve je detaljno objašnjeno na samom sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Zatim se pravi elaborat. To je dokument koji uspostavlja pravila za korišćenje oznake geografskog porekla i definiše korake i postupke za proizvođače koji žele da proizvod plasiraju na tržište. Procedura za dobijanje oznake geografskog porekla traje od godinu dana, do dve
godine. Kada se jednom zaštiti geografsko poreklo proizvoda traje neograničeno, a svake treće godine se produžava uz kontrolu kvaliteta. Roba sa zaštićenim
geografskim poreklom velika su šansa za male, kvalitetne proizvođače, jer oni time postižu konkurentnost svojih proizvoda.
Srbija je zemlja sa velikim potencijalom kada su ovakvi proizvodi u pitanju. To je odlična mogućnost da se razviju male, ruralne sredine i stvore brendovi koji će biti prepoznatljivi u svetu. Na spisku Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije nalazi se 57 proizvoda, ali je licenca ograničena samo na
našu zemlju. Na spisku su: Futoški kupus, Rtanjski čaj, Pirotski ćilim, Sirogojno, Užička goveđa pršuta, Leskovački domaći ajvar, Petrovska klobasa, Ariljska malina, Valjevski duvan čvarci, Bezdanski damast, Homoljski med, Sjenički sir, Pirotski kačkavalj...
Nažalost osim Ariljske maline samo još tri proizvoda iz Srbije dobila su u sertifikat od međunarodnih organizacija i priznata su kao sprski brend širom sveta, a to su Leskovački ajvar, bermet iz Sremskih Karlovaca i med sa Fruške gore. Možda će neko reći da to i nije važno... Međutim, treba istaći da roba koja ima
oznaku zaštićenog geografskog porekla, prema Lisabonskoj konvenciji, ne podleže carinskim barijerama, nema propisanih kvota za njen izvoz na tržište Evropske unije, a na domaćem i inostranom tržištu prodaje se skuplje od proizvoda koji nemaju to obeležje.

Izvor:Agrobiznis magazin

I tokom zime voćari imaju pune ruke posla. Njihove brige oko sadnica ne prestaju ni onda kada pada sneg već se povećavaju. Umesto da sede kući oni obilaze zasade i bore se zečevima i glodarima koji nanose štete mladim sadnicama. Postoji niz repelenata za odbijanje zečeva, neki od njih su kućne izrade kao na primer mešavina krvi i belog luka sa čime se tope krpe i omotavaju oko sadnice ili pak mažu
sadnice, ili na primer krečenje stabala.

Ovog puta ćemo vam predstaviti malo drugačiji sistem zaštite koji se na terenu pokazao dobar. Razviti rolnu mrežice, makazama iseći traku širine oko 20 cm zavisno od debljine sadnice, izrezanu traku staviti oko sadnice uzduž i heftalicom spojiti rubove mrežice.

Izvor: Agrobiznis magazin

Divlje vrste orhideja, koje krase mnoge livade i šume u Srbiji, ugrožene su danas, više nego ikad zbog uništavanja njihovih prirodnih staništa.

U junu 2018. godine, pokrenuli smo inicijativu za zaštitu jednog takvog staništa – livade, na kojoj rastu četiri stogo zaštićene vrste orhideja i jedna zaštićena vrsta. Pored njih, na ovoj maloj livadi na teritoriji Lešnice (grad Loznica), između reka Drine i Jadra, raste još mnogo zaštićenih i strogo zaštićenih biljnih vrsta.

Dok nekima od njih treba 13 godina da procvetaju, neke su lekovite i beru se nelegalno u velikim količinama. Pored svega toga, na ovoj livadi se poslednjih nekoliko godina intenzivno iskopava šljunak, bez predhodno izvršene procene uticaja na životnu sredinu, a ove biljke zbog toga nestaju velikom brzinom.

U nastavku predstavljamo pet vrsta divljih orhideja koje rastu na ovom staništu:

1. Dactylorhiza incarnata – uskolisni kaćunak

Jedna od najčešćih vrsta na ovom području. Raste na vlažnim livadama širom Evrope i Azije. Zaštićena je Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, Konvencijom o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune CITES. Takodje je uvršćena u prvi tom „Crvene knjige flore Srbije“ kao krajnje ugroženi taksoni u flori Srbije.

2. Orchis militaris – soldatski kaćun

Preferira osunčane livade Evrope i Azije. Cveta u maju. Iako ne poseduje nektar, insekte privlači svojim izgledom i na taj način se oprašuje. Kao i uskolisni kaćunak spada u strogo zaštićene vrste u Srbiji.

3. Ophrys apifera – pčelica

Orhideja koja svojim izgledom oponaša životinje, tačnije ženku pčele, kako bi na ovaj način privukla mužjaka pčele zbog oprašivanja. Pored izgleda, ova biljka ispušta i miris koji je karakterističan za pčelu i tako povećava šansu za oprašivanje. Ipak, i pored svega toga, pčelica poseduje mogućnost samooplodnje. Kao i predhodne orhideje, spada u strogo zaštićene vrste u Srbiji.

4. Spiranthes spiralis – zasučica

Jesenja ohideja koja cveta u septembru. Posebna karakteristika ove vrste je da živi 11 godina pod zemljom, pre nego što oformi prve listove, a prvi put cveta u trinaestoj godini života. Pod zemljom formiraju posebnu zajednicu sa gljivama, na čiji se račun hrane pre nego što izbiju na površinu. Veoma je retka i u Srbiji strogo zaštićena vrsta.

5. Anacamptis morio – mirisni kaćunak

Ova vrsta je nešto češća od ostalih, ali je prema nekim autorima u Vojvodini pred nestajanjem. Cveta od aprila do juna. Zaštićena je vrsta, jer je ugrožena, ne samo zbog gubitka prirodnog staništa, već i zbog svog lekovitog dejsta, zbog čega je mnogi ljudi sakupljaju.

Inicijativa za pokretanje postupka zaštite livade na Pejinoj adi kao značajnog staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta biljaka predata je Ministarstvu zaštite životne sredine i Zavodu za zaštitu prirode Srbije u junu 2018. godine.

Izvor: http://www.orca.rs 

Međunarodni dan Dunava obeležava se svakog 29. juna u 14 evropskih podunavskih zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest o potrebi očuvanja reke kod što većeg broja ljudi i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodnih resursa.

Međunarodna konvencija je osnov za saradnju evropskih država radi zaštite reke Dunav, u čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi. Ove godine, u našoj zemlji ovaj dan se obeležava pod sloganom „Sačuvajmo Dunav“.

Kad je reč o Srbiji, od neposrednog su značaja za regionalni razvoj dva sporazuma. Prvi je Konvencija, a drugi je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (ICPDR) sa sedištem u Beču koja je formirana za sprovođenje ove konvencije. Dunav, koji je druga po veličini reka u Evropi, dugačak je 2.860 kilometara, a u poslednjih 150 godina izgubio je 80 odsto svojih plavnih i vlažnih područja. Neki od glavnih uzroka su izgradnja brana, ekstrakcija sedimenta i pregrađivanje u cilju korišćenja hidropotencijala, poljoprivreda, urbani razvoj, odbrana od poplava i plovidba. Kad govorimo o nivou zagađenosti Dunava, dunavske zemlje su 2016. godine s poljoprivrednim sektorom započele proces rasprave kako bi se zagađenja iz difuznih izvora svela na minimum. Tokom proteklih nekoliko decenija Dunav je bio svedok drastičnih promena zemljišta i prekomerne eksploatacije prirodnih resursa nasipima, kao i ilegalnim ribolovom. Na Dunavu postoje mnoge brane, koje prekidaju kontinuitet toka vode, doprinose eroziji i narušavaju migraciju mnogih vrsta riba. Najkritičnije ugrožena vrsta u Dunavu je jesetra - riba koja proizvodi dragoceni crni kavijar. Kombinacija brana, zagađenja i ilegalnog ribolova dovela ju je na ivicu izumiranja.

Nažalost, pored klimatskih promena, na kvalitet voda utiču i direktno ispuštanje komunalnih i industrijskih voda u vodne tokove, drenažne vode iz poljoprivrede, rudnika, ocedne vode iz deponija, termoelektrana, priključenost na kanalizaciju... Srbija prednjači u svemu ovome, međutim, jedna smo od retkih podunavskih zemalja koja se može pohvaliti da se na njenoj teritoriji kvalitet vode Dunava poboljšava - stanje Dunava je mnogo bolje na izlazu iz naše zemlje, gde ima karakteristike koje ga svrstavaju u drugu ili treću klasu, nego što je to na ulazu. Štaviše, situacija bi bila još povoljnija da su reke koje se ulivaju u Dunav čistije. Pritoke Dunava su često u četvrtoj klasi ili neretko i van klase, što ukazuje na veoma loše stanje tih reka, među kojima su Tisa, Tamiš, Velika Morava.

Iako je kvalitet Dunava u našoj zemlji poboljšan, i dalje smo jedina zemlja koja otpadne vode direktno ispušta u ovu reku. U Beogradu sa dva miliona stanovnika situacija je posebno alarmantna jer ne postoji ni jedna jedina fabrika za preradu otpadnih voda, ali zato ima 200 direktnih izliva otpadnih voda u reke. To u praksi znači da se svake godine oko 120 miliona kubnih metara fekalija, od kojih je 30 miliona otrova iz industrijskih postrojenja, među kojima su hemikalije i pesticidi, slije direktno u Savu i Dunav.

Glavni izvori zagađenja vode u Srbiji su teški metali, pepeo iz termoelektrana, nafta, otpaci iz klanica, neuredne deponije, poljoprivreda i saobraćaj. Naši najveći gradovi ispuštaju neprečišćene otpadne vode direktno u reke jer ne poseduju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Prema nekim istraživanjima, prosečan žitelj naše zemlje godišnje proizvede 300-400 kilograma đubreta, koje bi trebalo da završi na deponijama sa sistemima za zaštitu đubreta i ocednih voda. Procene su da samo 10 odsto deponija u Srbiji zadovoljava standarde Evropske unije.

 

Izvor: https://www.kurir.rs/vesti/odrzivi-razvoj/3074783/cilj-broj-6-un-agende-odrzivog-razvoja-2030-sacuvajmo-dunav

Čest problem u plasteničkoj proizvodnji i jedna od štetočina koja prati plasteničku, i stakleničku proizvodnju, je leptirasta vaš.

Trialeurodes vaporariorum je jedan od najčešćih insekata na gajenim biljkama u zatvorenom prostiru. Predstavnik je ekonomski značajnih štetočina, jer pravi izuzetno velike štete na paradajzu, paprici, krastavcu, salati, jagodi, ukrasnom bilju.

Kao primarna štetočina pravi štete sišući sokove, što ima za posledicu slabije biljke, sa sitnim plodovima.

Sekundarne štete prouzrokuju gljive čađavice, koje se javljaju na mednoj rosi, koju luče ove vaši, oštećuju list, smanjujući asimilacionu površinu, što je za biljke ozbiljan problem.

Suzbijanje je izuzetno složeno, i ono se izvodi tokom cele godine.

Preventivne mere: uništavanje korova, saditi biljke koje nemaju insekte na sebi, koristiti žute lepljive ploče za utvrđivanje prisustva i brojnosti insekta.

Sa hemijskim merama počinjemo kada na 100 biljaka nađemo četiri leptira. Vrlo često se desi da ni hemijske mere ne daju zadovoljavajuće rezultate, zbog voštanog štita, koji obavija telo lutke, i larve, a i vrlo brzo razvijaju rezistentnost na insekticide.

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da primenjuju insekticide sa različitim mehanizmom delovanja, kako bi smanjili mogućnost pojave rezistentnosti, i učinili efikasnijom primenu insekticida.

Od insekticida :

Chess 50WG  0,06 %      karenca 3 dana paradajz,krastavac,14 paprika

Talstar 10 EC 0,05 %      karenca 7 dana paradajz i krastavac

Decis  2,5 EC 0,05 %       karenca 7 dana paradajz i krastavac

Calypso 480 SC 0,05 %  karenca 7 dana paradajz i krastavac

Da li ste probali specijalitet, koji Vesna Bogosavljević iz Mrčajevaca priprema? Više o Vesninoj priči možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2843-vise-od-300-000-ljudi-na-nasim-stranicama-procitalo-videlo-je-vesninu-zivotnu-pricu

 

Ljiljane treba saditi dovoljno razmaknute, kako ne bi jedan drugom pravili senku, da bi svaka pojedinačna biljka rasla i razvijala se. Puževi napadaju list ljiljana, ostavljajući za sobom sluzave tragove i izjedene listove. Puževi golaći dolaze po vlažnom vremenu, skrivajući se u cveću i lišću. Ukoliko ih ima malo, pokupite ih, ujutru ili uveče. Ako ih ima previše, mora da se upotrebi biološko sredstvo protiv puževa.

Kadifica je cvet, koji je jednostavan za gajenje, održavanje i razmnožavanje. I pored toga, što je veoma zahvalana biljka, koja ne zahteva posebnu negu, nije otporna na napade puževa. Treba ih uklanjati posebnim hemijskim sredstvima. Siva plesan se javlja u vidu sivkaste prevlake. Treba obratiti pažnju da biljke budu suve, uklanjati oštećenje delove, kako se zaraza ne bi širila.

Narcis cveta u rano proleće, pa nije podložan napadu različitih štetnih organizama. Zakržljali i povijeni cvetni pupoljci, koji se ne otvaraju, ukazuju na problem sa grinjama. Lukovice su mekane i imaju žute pege. Kako bi se rešili grinja, neophodno je držati lukovice dva sata u vodi na temperaturi od 44 stepena celzijusa. Na taj način će grinje biti uništene.

Ukrasna kopriva je biljka, koje je osetljiva na visoke temperature. Na listovima se pojavljuju opekotine u vidu belih ili zelenih tufni. Neophodno je navikavati biljku na sunce, držati je na svetlom, ali polusenovitom mestu. Siva plesan je zabeležena i kod ukrasne koprive. Neophodno je ukloniti zahvaćene delove i zalivati biljku pri osnovi, kako se ne bi kvasila po listovima.

Pupavica je cvet, koji je osetljiv na veliko strujanje vetra, pa je neophodno pronaći zaštićeno mesto. Siva plesan se širi po vlažnom vremenu i često je zastupljena na listu ove biljke. Potrebno je ukloniti oštećene delove biljke, redovno ih šišati i zalivati ujutru. Kao i kod većine cveća, puževi su veliki problem. Gusti zasadi su pravo sklonište za puževe, pa je poželjno biljke saditi sa većim razmacima.

Dan i noć je cvet koji ima minimalne potrebe, a iziskuju i vrlo malo nege. Dovoljno je uklanjati suve delove biljke i redovno zalivati. Infekcija virusom se manifestuje kroz požutele listove i zaustavljen rast biljke. Nije moguće direktno delovati na viruse. Biljke koje pokazuju virusne simptome, treba odmah ukloniti.

Baštenska petunija se javlja u različitim sortama i bojama, koje su zbog svog visećeg rasta pogodne za viseće korpe i balkonske žardinjere. Redovno se moraju uklanjati precvetali i uveli delovi biljke, naročito posle kiše. Povremeno ih treba orezati. Petunije su osetljive na viruse. Prenose se prilikom nege, dok je ređi slučaj preko lisnih vaši. Prilikom dobre nege, virusi se neće širiti. Potrebno je ukloniti zaražene delove biljke i izdvojiti je od ostalih biljaka. Sivu plesan koja se ispoljava kroz truljenje listova, neophodno je suzbiti hemijskim sredstvima.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul. 

Muškatla je biljka, koja podnosi suve i kišne periode, pa je zbog toga dobro prilagođena ekstremnim uslovima, koji vladaju u balkonskoj žardinjeri. Nakon kišnog perioda, treba joj ukloniti precvetale i uvele delove, kako ne bi istrulila. Kod muškatle često se javlja bakterijsko uvenuće. Listovi uvenu i izgledaju kao zatvoreni kišobrani. Zatim odumiru pojedinačni listovi, a na kraju i cela biljka. Zahvaćene delove biljke treba ukloniti. Kod ove biljke, može se javiti i rđa, koja se ispoljava kroz smeđe fleke na površini lista. Radi preventivnih mera, ne treba saditi biljke previše zbijeno i potrebno pravilno ih zalivati, kao i pažljivo uklanjati zahvaćene delove biljaka.

Božur je poznat kao rano cvetajuća biljka, raste čak do 1 m. Kako zaštititi božur od pegavosti lista pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji na kioscima od subote 15. jula. 

Ako se dvoumite koje sve baštensko cveće da imate u vrtu ili na terasi, predloge možete videti na linku ispod: 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/2349-koje-bastensko-cvece-posaditi

 

Fondacija za zaštitu pčela pokrenula je inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela u Srbiji. Najavljeno je da će se u narednom periodu razgovarati s predstavinicima Saveza pčelarskih organizacija Srbije da bi se Ministarstvu poljoprivrede i zvanično poslao predlog o zaštiti pčela.

Po rečima Slobodana Čumića iz Društva pčelara Beograda, važno je da se pčele zaštite jer je protekla godina iz mnogo razloga bila loša, a pre svega su podbacili prinosi bagrema i suncokreta. U Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine kažu da podržavaju inicijativu da se pomenuti zakon donese, pogotovo jer su veliki proizvođači meda u Srbiji pretrpeli ove godine gubitke i do 80 odsto.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Radomir Vlačo kaže da pčelari imaju velike gubitke zbog prekomernog korišćenja herbicida i insekticida.

– To pčelarima donosi velike nevolje jer preveliko korišćenje hemijskih sredstava koje koriste voćari i ratari, pogotovo kad su biljke u cvetanju, prouzorkuje trovanje pčela – kaže Vlačo. – Neretko se dešava da pčele takav nektar i polen donesu i skladište u košnicu pa u prolećnom razvoju društva pčele dođu u kontakt s tim medom, što dovodi do slabljenja zajednica i gubitaka.

Po njegovim rečima, potrebno je da se pri donošenju zakona o pčelama povede računa o tome da je neophodno da se poštuje procedura vezana za upotrebu hemijskih sredstava, da se to čini u meri u kojoj je propisano i da postoji i obaveza da se pčelari obaveste kada se biljke tretiraju da bi se košnice na vreme sklonile i pčele zaštitile.


Slična inicijativa pokrenuta je i u Sloveniji, gde Slovenački pčelarski savez namerava da vladi Slovenije predloži da pčele u toj zemlji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njihov održivi opstanak. Evropska unija je veliki potražilac meda i pored svoje proizvodnje od 250.000 tona godišnje, uveze još oko 200.000 tona, pokazuju podaci Evrostata.

U Privrednoj komori Srbije kažu da su loši vremenski uslovi protekle godine uslovili da je proizvodnja meda u Srbiji bila oko 53 odsto manja nego 2015, ali da je srpski med veoma tražen.

– Proizvedeno je oko 5.700 tona meda, a od toga je više od 2.100 tona izvezeno, uglavnom u zemlje EU, kazao je sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS-u Nenad Budimirović. – Najbitnije je da se rad inspekcijskih organa fokusira na kvalitet meda jer ima dosta falsifikata.

Po njegovim rečima, neophodna je referentna laboratorija koja će kontrolistai med, a osim podsticajnih sredstava koje obezbeđuje država, potrebno je raditi na zaštiti geografskog porekla jer je to dodatna vrednost koja bi našim proizvođačima meda bila podsticaj za veći izvoz i veću proizvodnju.

Govoreći o kvalitetu meda, Vlačo ističe da je svaki prirodni med dobar, a da li je pravi zna se ako se kristališe, pošto se svaki pravi med kristališe, a vreme kristalizacije se razlikuje. Po njegovim rečima, da bi se povećala proizvodnja meda u Srbiji, potrebno je povećati površine pod pčelinjom pašom.

D. Mlađenović

Subvencija Ministarstva

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ove godine je visinu subvencija kojima podstiču proizvođače meda dodatno uvećalo 20 odsto. Podsticaji po košnici pčela iznose 720 dinara, a za organske proizvođače podsticaj po košnici je 1.008 dinara i isplaćuje se jednom godišnje. Po podacima Ministarstva poljoprivrede, podrška podsticajima za investicije u nabavku pčelarske opreme, košnica i rojeva iznosi 50 do 65 odsto od kupovne vrednosti.

Izvor: www.naslovi.net

Terenska služba kompanije Japan Tobako iz Sente, već nekoliko godina, na svojim ugovorenim površinama, pod duvanom, sprovodi monitoring štetnih insekata. Dobijeni rezultati se redovno ažuriraju, formiraju se grafikoni, koji pokazuju trendove i neposredno po dostizanju kritične brojnosti insekata, farmerima se signalizira kada i kako uraditi tretman sredstvima za zaštitu bilja.

Savremena tehnologija gajenja duvana, zasniva se na integralnom konceptu zaštite od štetnih organizama. Međutim, ove mere ne daju zadovoljavajuće rezultate, te se kao neminovnost nameće hemijska mera borbe, odnosno primena sredstava za zaštitu bilja. Posle iznošenja rasada iz plastenika i sadnje u polju, mlade biljke najpre započinju fazu prilagođavanja novim životnim uslovima i ukorenjivanju. U tom stresnom periodu, duvan je veoma podložan napadu bolesti, štetočina i korova.

U vlažnim i prohladnim uslovima, može da dođe do pojave pegavosti i plamenjače, koje prouzrokuju gljive i bakterije. Najčešće su navedene pojave lokalnog karaktera i nisu od većeg ekonomskog značaja. Međutim, u slučaju da je neophodno izvršiti hemijsku zaštitu, primenjuju se neki od kontaktnih preparata iz grupe ditiokarbamata (Antracol 70 WP).

Sa druge strane, problem koji pričinjavaju štetni insekti je znatno kompleksniji i zahteva aktivan pristup u njegovom rešavanju. Naime, već tokom maja dolazi do pojave biljnih vaši, tripsa, stenica i cikada koji se hrane biljnim sokovima i mogu biti vektori biljnih virusa. U cilju njihove kontrole preporučuje se preventivna primena insekticida od 10 do 15 dana posle rasađivanja.

Više o ovoj temi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31