Kada bi belog luka jeli više oni koji o njemu najviše pišu, da se uvozi iz Kine verovatno bi i potrošnja značajnije poskočila. Možda šaljivo zvuči ali nije smešno. Toliko su se novinari raspisali o tome kako uvozimo beli luk, ali niko od njih se nije setio da napiše nešto lepo i dobro o domaćem belom luku, naročito o ovom koji ćemo predstaviti u našem novom broju. Njima svima za primer, a vama koji čitate naš časopis predstavljamo izuzetnog momka koji sa bratom nije otišao u grad ili iz Srbije, već se vratio u selo da živi i radi. I to u selo gde je odavno zakatančen veliki broj imanja, gde putevi nisu urađeni i gde ne teče med i mleko, ali se stvari polako menjaju, kaže naš domaćin na bolje, ali da vidimo…
Možda bolji put vodi preko Rumunije ali nigde nema belog luka kao što ga ima u Vrbici , kod Čoke. Vrbica ima svega 80 stanovnika. Selo je nastanjeno nakon što su se Turci iselili iz Banata, krajem 18. veka sa oko 135 porodica iz Segedina tako je nastalo selo pod nazivom „Verbicza“. Ova porodica je jedina koja se vratila u selo.
Od sela nije daleko ni Temišvar. U selu su uglavnom stariji ljudi, Miloš Mihok nam kaže da je svega četvrtina stanovništva ispod 50 godina starosti. Beli luk gaji 7 porodica na oko 30 hektara zemljišta. Mikloš Mihok (30) na svojim ocem i bratom na poljoprivrednom gazdinstvu proizvodi prolećni beli luk vrhunskog
kvaliteta koji je prepoznatljiv pod imenom Vrbički beli luk. I to ne bi radili naravno da im se ne isplati. Cena belog luka, poput njihovog sa zaštitom geografskog porekla ide i preko cene kilograma mesa. Ali treba raditi proizvesti i prodati! Oni su se odlučili i za preradu delimično ili u celosti.
Ova sorta luka se sadi kasno u jesen, srednje krupan do krupan čen se sadi u dobro pripremljeno zemljište. Porodica Mihok je sadila u ovoj godini beli luk na jednom hektaru, a za narednu će na dva hektara.”
Za jedan hektar potrebno je bilo oko 15 ljudi da sadi dva dana. Seme koristimo od našeg luka, ovo je sorta koja se koristi kod nas već 300 godina”. Ovaj luk ima više suve materije, više čenova koji su zbijeniji i kada bi ga uzeli rukom mogli biste da osetite koliko je čvrsto sabijen svaki čen.
Prinos sa jednog hektara je bio 1300 kilograma najkvalitetnijeg belog luka. Kako nam objašnjavaju mladi domaćini, prinos je umanjen delimično zbog kišnog perioda u maju. Njihovi kupci su uglavnom restorani, prodaju na pijacama pletenice ali i preko interneta.
Kod naše sorte nemamo problema ni sa mrazom, ni sa zimskim temperaturama.
Više je izazov priprema zemljišta koja nije laka u našem kraju.
Nakon vađenja stoji da bi kalirao dva do tri meseca, formirao ljusku, potom se čisti i ide u prodaju. Porodica Mihok u Vrbici proizvodi luk poput još nekoliko meštana. Priprema zemljišta je mašinska. Sedi se u leje između kojih je razmak 30 cm. Naše zemljište je takov da kada je kiša blato je a kada je suvo kao beton je. Ipak uspevamo da proizvedemo dobar luk posao olakšava mašinsko vađenje.
Poljoprivredno gazdinstvo Mihok je član Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije ORIGINAL ovom proizvodnjom se bave svega dve godine i imaju
dobra iskustva. Kažu da u selu postoji i Zadruga ali da oni nisu zainteresovani za ovakav vid proizvodnje i plasmana luka.
U planu je i zasad voća koji je već u pripremi, ogradu za budući voćnjak su finanasirali uz podršku države.
Prerada
Od prerađevina pravimo ukišeljeni beli luk na više načina, ali sve se sprema sa prirodnim sastojcima, kao što je jabukovo sirće koje sami proizvodimo, zatim
kiselimo sa vinom i u zavisnosti od potražnje radimo običan kiseli beli luk, ljuti i sa začinima. Pravimo i beli luk sa medom, poput paste. Lako se sprema, ali kod
nas je važna sirovina - beli luk joj čini 60 odsto namaza koji nastaje tako što beli luk pomešamo sa 40-tak odsto meda i dobijemo vrlo specifičan ukus. Pravimo i
pastu od belog luka u koju dodajemo peršun i maslinovo ulje, a u narednom periodu planiramo da pređemo koristimo ulje od bundevine semenke, umesto maslinovog“.

Izvor: Agrobiznis magazin

• Prvi put u istoriji zaštite bilja naučnici nemačkog BASF-a razvili su fungicid kojim se tretira seme, a štiti list
• Na ovaj način, rana prolećna zaštita bilja će mnogo manje zavisiti od vremenskih uslova, čime se u značajnoj meri smanjuje rizik i obezbeđuje sigurnija zaštita pšenice i ječma
• Pojačana otpornost biljke značajna je za države koje svoju privredu, dobrim delom, baziraju na poljoprivrednoj proizvodnji, kao što je Srbija
Stručnjaci najveće nemačke hemijske kompanije BASF predstavili su, u Novom Sadu, pred više od 200 domaćih poljoprivrednika najsavremeniju tehnologiju zaštite strnih žita - Systiva fungicid.
Iz BASF-a kažu da je ovaj način zaštite pšenice i ječma, kao pionir u svojoj kategoriji, inovacija koja predstavlja pravi progres u nauci.

„U pitanju je inovativno rešenje koje tretira seme, a štiti list, što će zaštitu strnih žita učiniti jednostavnijom i sigurnijom za poljoprivredne proizvođače. Systiva se iz semena kreće u nadzemne delove biljke i obezbeđuje višemesečnu zaštitu pšenice i ječma. Na taj način usev je zaštićen od samog početka i od pojedinih bolesti koje se prenose semenom i zemljištem. Jedna od glavnih prednosti ove tehnologije je što, u optimalnim godinama, sa uobičajenim pritiskom bolesti, može zameniti prve prolećne tretmane, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da, vrlo često, u rano proleće, vremenski uslovi ne dozvoljavaju blagovremeni ulazak u njivu, što u značajnoj meri otežava zaštitu, objašnjava Andrija Lilić iz BASF-a.
Prvenstvena namena je zaštita ratarskih kultura, uređajima za nisko prskanje 5, 8 i 11m zahvata, kao i zaštitu u voćarstvu i vinogradarstvu bolesti i insekata,
herbicidima, fungicidima i insekticidima, uređajem za bočno i visoko prskanje. Prskalica je osmišljena tako da se na stabilnoj i čvrstoj šasiji agregatiraju rezervoar, membranska pumpa i odgovarajući uređaj sa diznama. Prskalicu nosi traktor koji preko kardanskog vratila pokreće membransku pumpu srednje visokog pritiska. Kada pumpa radi, tečnost se iz rezervoara pod pritiskom propušta kroz dizne odgovarajućeg uređaja u vidu lepezastog ili vrtložnog mlaza sa finim sitnim kapima. Radni pritisak od 0 do 20 bara reguliše se putem posebnog regulatora, a sve prskalice su opremljene hidropneumatskim mešačem, koji služi za stalno mešanje tečnosti. Svi elementi koji dolaze u dodir sa zaštitnim sredstvima izrađeni su od kvalitetnih materijala otpornih na ulje i hemikalije.Systiva je značajna i zato što štiti useve od različitih bolesti koje su do sad napadale useve u Srbiji, a kao što su rđa, siva i smeđa
pegavost pšenice, kao i mrežasta i sočivasta pegavost kod ječma.
Lilić ističe da su mnogobrojni ogledi pokazali da je seme tretirano sa Systiva inovacijom zdravije, i da osim zaštite, Systiva podstiče biljku da razvije zdrav i snažan korenov sistem, što samim tim dovodi do boljeg usvajanja vode i hranljivih materija iz zemljišta:

„Pokazalo se da gajena biljka lakše i sigurnije prezimljava, intenzivnije bokori i da je, samim tim, otpornija na nepovoljne uslove kao što su visoke ili niske temperature, duži sušni period i drugi stresni faktori.”
Todor Evtimov iz BASF-a Bugarska je predstavio rezultate višegodisnjih istraživanja na području našeg regiona, a Andrija Lilić je zaključio da poboljšana
otpornost biljke utiče na povećanje broja poniklih biljaka u uslovima hladnog vremena što je posebno značajno za države koje privredu, dobrim delom, zasnivanju na poljoprivrednoj proizvodnji kao što je Srbija.
Nemački BASF je istakao i značaj partnerskih odnosa sa semenskim kućama koje su, takođe, učestvovale na ovom skupu. Ova vrsta partnerstva podrazumeva
zajedničke aktivnosti na postizanju maksimalnog kvaliteta dorade i tretiranja semena. Predstavnici semenskih kompanija su poljoprivrednicima predstavili svoje
planove i asortiman koji će biti zaštićen fungicidom Systiva, dok su poljoprivredni stručnjaci iz inostranstva podelili svoja iskustva u primeni ovog fungicida.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prva dva proizvoda sa oznakom geografskog porekla u Srbiji bila su vina, dingač i postup. U registar Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije upisani su 2. septembra 1986. godine.Oznaku geografskog porekla u Srbiji ima 69 domaćih proizvoda, a to su između ostalog Sremski kulen, Sjenički sir, Leskovački ajvar, Valjevski duvan čvarci, ali i Pirotski ćilimi i ručno pletena odeća Sirogojno iz Užica. Ipak, Evropski sertifikat o geografskoj oznaci porekla do sada su
dobile samo Ariljska malina i Oblačinska višnja. Zbog toga je kako za Telemaster ocenjuje državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović neophodno još više raditi na brendiranju srpskih proizvoda, budući da su potrošači spremni da takve proizvode plate po većoj ceni.
Poboljšanje imidža, veću prepoznatljivost, ali i bolji plasman na inostrano tržište srpski proizvodi mogu dobiti zaštićenu oznaku geografskog porekla. Tako je do sada prodato više od 1.000 tona ariljske maline, rečeno je na skupu posvećeno promociji zaštićenog geoporekla u Srbiji. Evropska banka za obnovu i razvoj
(EBRD) u saradnji sa kompanijom Nektar (Nectar) najavila je danas podršku u promociji ariljske maline i oblačinske višnje na tržištu EU, kao i drugim stranim
tržištima. U taj projekat su uključeni i Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO, Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Udruženje ariljske
maline i Udruženje oblačinske višnje, rečeno je na promociju ta dva proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom koji su organizovali EBRD i kompanija
Nektar. Šef agrosektora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za region jugoistočne Evrope Miljan Ždrale kazao je da njegova institucija želi da pomogne
većoj prepoznatljivosti i konkurentnosti tih proizvoda. „Želimo da pomognemo malim i srednjim proizvodjačima da bolje plasiraju proizvode ne samo u Srbiji
već i u inostranstvu. Pokušaćemo da ova dva proizvoda budu registrovana i kao intelektualna svojina ne samo u Srbiji, već i na nivou EU, što će omogućiti bolje pozicioniranje i veću prepoznatljivost kod potrošača na sve konkurentnijem tržištu EU“, kazao je on. Podsetio je i da je od otvaranja kancelarije EBRD u Srbiji, ta finansijska institucija do danas u Srbiju plasirala gotovo 700 miliona evra direktno u agrar, od projekata primarne proizvodnje do preradjivačkog sektora. Ždrale je najavio održavanje regionalne konferencije EBRD-a „Consumer Rules Summit“, 30. septembra i 1. oktobra u Beogradu, koja će biti posvećena poljoprivredi, robi široke potrošnje, maloprodaji i distribuciji, na kojoj će biti kompanije iz EU i regiona.
Mirjana Milutinović iz Udruženje Ariljske maline rekla je da je ovo značajno za male proizvođače da se izbore konkurencijom:
„Naša konkurencija su maline koje dolaze iz Evrope koje su uglavnom mašinski brane, naša proizvodnja je daleko skuplja, ručno je sve brano, ali nam uglavnom garantuje i mnogo bolji kvalitet. Mi se stvarno nadamo da će nam ovo doneti bolju pregovaračku poziciju u odnosu i na kupce i na dobavljače na tržištu“.
Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe kaže da ako se priča o voću i njegovim karakteristikama određeno podneblje svakako utiče na karakteristiku
voća kao i klima, tekstura i ukus proizvoda. “Ove dve vrste voća o kojima pričamo su poznati širom granica ove zemlje. Ovo je korak u pravcu prepoznavanja, promocije i brendiranja tog voća jer smatramo da imamo čime da se pohvalimo kao zemlja i možda smo nedovoljno radili na tome. Zašto ne bismo kroz deset godina imali situaciju kao što je danas prepoznata pršuta Parma, Šampanj iz Francuske i tako dalje? Direktor Nektar grupe Mihailo Janković je rekao da ta kompanija već nekoliko godina u svojim pogonima koristi proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom i to „ariljsku malinu“ i „oblačinsku višnju“, ističući da je to samo početak brendiranja i promocije voća i proizvoda iz Srbije.

"Proizvodnja hrane je jedan od najvećih izvoznih potencijala Srbije. Mislimo da je ovo jedan od projekata koji treba da doprinese konkurentnosti
srpskih proizvoda i srpskog voća i aktivno ga podržavamo", rekao je Janković poodsećajući da je Nektar najveći preradjivač voća u jugoistočnoj Evropi i kompanija broj jedan po proizvodnji sokova. Istakao je i da je Nektar učestvovao u osnivanju Udruženja Ariljske maline i Udruženju Oblačinske višnje, navodeći da je to pravi korak koji će doprineti boljoj poziciji srpskih proizvoda u inostranstvu.
Na ovaj način stvoriće se uslovi za jasnu diferencijaciju proizvoda iz Srbije na globalnom tržištu, što će pozitivno uticati na srpsku ekonomiju, ističu iz Ministarstva poljoprivrede. „Šansa Republike Srbije i naše zemlje u oblasti poljoprivredne prehrambene proizvodnje jeste da što veći broj proizvoda zaštitimo sa oznakom geografskog porekla, ali i da dosledno i u većoj meri naši poljoprivrednici, prerađivači koriste taj instrument“ rekao je Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i dodao da su to proizvodi koji imaju odgovarajuće karakteristike, koje potiču upravo iz tih geoklimatskih uslova na tim područjima ili specifičnog načina proizvodnje, prerade ili pripreme i dodao da takvi proizvodi imaju višu cenu, bolji plasman i prepoznatljivost kod potrošača. On je još istakao da je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo vrednost takvih proizvoda i da je cilj da kroz različite vidove pomoći afirmiše proizvode s geografskim poreklom.Tendencija u Srbiji je da što veći broj njenih proizvoda dobije zaštićeno geografsko poreklo, podržava organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i Evropska banka za obnovu i razvoj. Emanuel Hidijer iz FAO - organizacija za hranu i poljoprivredu kaže da su u
slučaju Srbije radili sa veoma specifičnim proizvodima:

„Ideja je da oznake geografskog porekla mogu da udahnu novi život lokalnim ekonomijama, podstičući ruralni razvoj i otvaranje novih radnih mesta posebno za mlade ljude. Oni čine poljoprivredno prehrambene lance snabdevanja više inkluzivnim, tako što povezuju male proizvođače kvalitetnih proizvoda sa velikim kompanijama“ zaključio je Hidijer i dodao još da potrošači žele da budu sigurni šta kupuju i zbog čega je bitno da postoji proces sertifikacije koji to garantuje i da to bude uskladjeno sa EU.

Izvor: Agrobiznis magazin

Međunarodni Earthwatch Institut je na poslednjem sastanku u londonskom društvu Royal Geographical proglasio pčele najvažnijim bićima na planeti Zemlji.Kako su naveli, 70 odsto svetske poljoprivrede zavisi isključivo od pčela, a polinacija, ili oprašivanje – možda i najvažnija funkcija pčela – omogućuje biljkama da se razmnožavaju.

Bez pčela, poručeno je, fauna na planeti bi polako počela da nestaje.

Takođe, otkriveno je da je studija koju je sprovelo nekoliko univerziteta otkrila da su pčele jedina živa bića koja ne nose nikakvu vrstu patogena – ni funguse, ni viruse, ni bakterije.

Nažalost, odlučeno je ovo u trenutku kada saznajemo da pčela na planeti ima sve manje. Jedna od studija otkrila je da je nestalo 90 odsto populacije pčela u proteklih nekoliko godina.

Glavni razlozi smanjenja broja pčela jesu nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cveća i deforestacija (krčenje šuma). Brojni aktivisti iz ovog razloga zahtijevaju da se odmah zabrani upotreba pesticida, počnu koristiti prirodne alternative, a zdravlje i opstanak pčela počnu pomno pratiti.

Grinpis se takođe oglasio i kaže dapčele možemo zaštititi tako što bi trebalo zabraniti sedam najopasnijih pesticida (uključujući tri koja su puna nikotina), te očuvati divlja staništa i obnoviti ekološku poljoprivredu – ovo podrazumeva izbegavanje gigantskih farmi na kojima se, iz godine u godinu, sadi ista biljka, što je veliki problem za insekte.

Uz pomoć prirodnih kompostnih sistema obnoviće se hranjivi sastojci u zemlji, smanjiti gubitak zemlje od vetra i erozije vode.

Podsetimo i još na slavnu rečenicu koju je izrekao Albert Ajnštajn: “Ako pčele nestanu, ljudi imaju još četiri godine života.”

Izvor:https://www.dnevnik.rs/drustvo/pcele-proglasene-najvaznijim-bicima-na-zemli-15-10-2019

Kada kupujete pesticide trudite se da uzmete samo onu količinu koja vam je potrebna za tretman vaših površina u dozama koje su propisane. Korisno je i nabaviti pesticide u različitim veličinama ambalaže, tako da precizno možete odmeriti i iskoristiti količine potrebnog pesticida. Kako biste bili sigurni da ste ispraznili bocu i da ta boca neće negativno uticati na životnu sredinu, i na osobe koje dolaze u kontakt sa ambalažom, treba primeniti jednu od dve metode za ispiranje ambalaže.

Najbolji i najefikasniji metod jeste da bocu koju ste sipali u uređaj probušite na njenom dnu, kroz otvor stavite diznu od rasprskivača i kroz nju propustite vodu pod pritiskom na trideset sekundi. Na ovaj način u potpunosti ćete iskoristiti sredstvo koje ste kupili, a sa druge strane ambalaža više neće predstavljati opasnost za životnu sredinu do njenog uništenja.

Ukoliko niste u mogućnosti da primenite ovaj metod, lošija opcija, ali svakako bolja od toga, da ambalažu ne isperete, je da izvršite takozvano trostruko ispiranje. Ovaj postupak se izvodi na sledeći način: ispraznite sadržaj boce pesticida u rezervoar i ostavite da se cedi trideset sekundi, zatim dospete do jedne trećine boce vodu, zatvorite i promućkate. Nakon toga otvorite i izručite u rezervoar prskalice i ostavite dodatnih trideset sekundi da se ocede. Zatim sve ovo ponovite još dva puta. Važno je znati da uvek za ova ispiranja koristite čistu vodu.

Prema podacima do kojih su došli stručnjaci u pakovanju od dvadeset litara, odmah nakon pražnjenja ostane 14,2 grama pesticida. Posle prvog ispiranja 0,2 grama, posle drugog 0,03 grama, a nakon trećeg 0,00005 grama. Uprkos ovoj činjenici da se značajno smanjuje koncentracija pesticida u boci ispiranje sa vodom pod pritiskom je trista puta efikasnije. Ipak, svaka ambalaža u kojoj je bio pesticid kako god da je isperete imaće ostatke pesticida. Da biste sprečili dalju upotrebu od ovakvih boca najbolje je da je nakon ispiranja probušite na tri mesta, i na taj način sprečite njihovo dalje korišćenje.

Podsećamo vas i da je u Srbiji zabranjeno spaljivanje bilo kakvog otpada pa i iskorišćene ambalaže od pesticida, sem ako se to radi u za to određenim postrojenjima. Postoji i mogućnost reciklaže ovakvih boca, najčešće to možete pročitati na uputstvu proizvođača, a od nje se može napraviti boca, ili neki drugi proizvod.

Najvažnije je da znate da je ambalažu neophodno isprati odmah nakon sipanja u rezervoar na bilo koji od navedenih načina, jer ukoliko to ne učinite ona postaje još veća opasnost za životnu sredinu i članove domaćinstva poljoprivrednog proizvođača.

Šta sa viškom pesticida iz prskalice?

Ukoliko se desilo da niste dobro proračunali potrebnu količinu rastvora za tretman njive, postoji nekoliko pametnih rešenja kako da iskoristite pesticid, a da ne napravite štetu. Jedan od načina je da tretirate drugu njivu koja ima iste simptome, odnosno potrebe za korišćenjem pesticida koji ste pripremili u rastvoru. Ukoliko je reč o manjoj količini, tretirajte ivice njive koju ste prskali, ili u rezervoar dodajte vodu tako da ravnomerno nanesete pesticid na vašu njivu, ali tako da vodite računa da ne upotrebite veću dozu koja je propisana u uputstvu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/10/10/zastita-bilja/saveti-kako-koristiti-pesticide/

Nakon što su rezultati analiza referentne laboratorije iz Madrida potvrdili da se u Srbiji pojavila afrička kuga svinja, Ministarstvo poljoprivrede donelo je rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca, a nadležne službe preduzele su sve preventivne mere. Na sreću, širenja zaraze za sada nema, ali uz pojačane mere opreze i preventive kako ne bi došlo do širenja tog virusa.
Sve neophodne preventivne mere na snazi su i na severu Banata, posebno imajući u vidu blizinu granice sa Rumunijom i Mađarskom i veći rizik širenja tog virusa. U to se prilikom nedavne posete Kikindi uverio i ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović.

"Mi se borimo već dve i po godine sa afričkom kugom svinja koja je u našem okruženju, nama okruženje gori. Rumunija, Bugarska, ne znate gde je situacija gora. Preventivne mere i slušanje nauke, to je jedini lek da se od ove pošasti spasimo", kaže Nedimović. Iako je zbog niskih otkupnih cena uzgajivača svinja u Kikindi i okolini sve manje, malobrojna domaćinstva odlučuju se za tov do 20-tak komada. Da razloga za poseban oprez ima, potvrdio nam je Milan Matović, uzgajivač svinja iz Kikinde.

"Ima razloga za brigu. Nivo bezbednosti smo podigli na najviši nivo, nema tolerancije. Postoje dezo-barijere na ulazima u objekte, kada ulazimo u objekte obavezno se presvlačimo, ne puštamo druge da ulaze u objekte", objašnjava Matović.

Formiranje Regionalnog centra za praćenje afrička kuga svinja, kao i obaveze jedinica lokalnih samouprava u preduzimanju svih preventivnih mera u cilju sprečavanja širenja ove opasne bolesti bile su teme razgovora na sednici Saveta Severnobanatskog Upravnog okruga. Na području srednjeg i severnog Banata nema prijavljenih slučajeva čak ni sumnje na afričku kugu svinja.

"Sve maksimalne mere su na snazi. S obzirom da su karakteristike bolesti, klinički simptomi prilično nespecifični, koristim i ovu priliku za apel svim držaocima svinja da u slučaju da se svinje razbole, obavezno o tome obaveste veterinarsku službu", naglašava Đorđe Janku iz Veterinarskog specijalističkog instituta Zrenjanin.

Kako se i očekivalo, privremene mera zabrane uvoza svinjskog mesa iz Srbije već su relaksirane, a resorno Ministarstvo radi na uvođenju principa regionalizacije.

Pravovremene informacije, jasna uputstva za uzgajivače svinja, lovce, kao i obaveštenja na graničnim prelazima upućeni su na sve adrese. Nadležni još jednom apeluju da se svaki slučaj ili sumnja na pojavu virusa afričke kuge svinja prijavi veterinaru ili veterinarskom inspektoru.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/ostrije-mere-opreza-za-sprecavanje-sirenja-africke-kuge-svinja_1046137.html

U Srbiji je registrovano više od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, a osigurava se oko 12 odsto korišćene poljoprivredne površine, rečeno je danas na radionici kompanije "Dunav osiguranje" o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje.Radionica je održana na Sajmu poljoprivrede u Kragujevcu, gde je kompanija predstavila i svoje usluge osiguranja.

Direktor Glavne filijale "Dunav osiguranja" u Kragujevcu Miloš Milosavljević na radionici je kazao da su razlozi nedovoljnog nivoa osiguranja poljoprivredne proizvodnje mala informisanost, nemogućnost poljoprivrednika da procene prednost osiguranja useva i plodova, kao i cena.

"Zbog toga je Dunav u saradnji sa Udruženjem novinara "Agropres" pre osam godina krenula u realizaciju edukativnih radionica o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji", rekao je Milosavljević.

Ističe i da značaj tog projekta ne bi bio vidljiv bez subvencija Ministarstva poljoprivrede, odnosno učešćima u premiji osiguranja od 40 odsto za registrovana domaćinstva i 70 odsto za registrovana gazdinstva na području Šumadijskog okruga.

"Svi napori koje činimo da povećamo osigurane površine pod poljoprivrednim kulturama i stokom daju efekte. Kompanija "Dunav" u 2018. godini u segmentu osiguranja useva beleži tržišno učešće od 37 odsto, dok je učešće na tržištu osiguranja životinja 27 odsto", rekao je Milosavljević.

Dodao je da je visina premije na nivou kompanije u prvih šest meseci ove godine dostigla iznos viši od 1,1 milijarde dinara.

"Samo Glavna filijala "Dunava" u Kragujevcu u ovoj godini beleži trend rasta premije osiguranja više od 60 odsto u poređenju sa 2018. godinom", istakao je Milosavljević.

Zamenica predsednika opštine Knić Jelena Obradović kaže da ta opština i kompanija "Dunav" sarađuju na polju osiguranja zaposlenih, dece u školama, ali da je cilj da u narednom periodu poboljšaju program osiguranja u poljoprivredi.

Navodi da je Knić poljoprivredna opština gde se većinsko stanovništvo bavi poljoprivredom, ali i opština koja je na meti elementarnih nepogoda, navodeći da je u junu 1.200 hektara plodne zemlje bilo pod vodom.

"Bitno nam je da programe osiguranja poljoprivrednih proizvoda sprovedemo kod nas", rekla je Obradović i dodala da i opština ulaže u prevenciju šteta, kao i da je četvrtina opštinskog budžeta namenjena poljoprivredi.

Zamenik predsednika opštine Rača Miladin Milić kaže da je ta opština u prethodne dve godine prepoznala mogućnost opstanka mladih na selu kroz mere subvencionisanja poljoprivrede.

Ističe da je opština uz pomoć nadleznog Ministarstva uložila 45 miliona dinara u razvoj pčelarstva i voćarstva, ali uz uslov poljoprivrednicima da zasadi voća budu adekvatno uređeni i osigurani u prve tri godine, kako bi podstakli ozbiljnu proizvodnju.

"Osiguranje je jedini način da zaštite svoje proizvode i na tome ćemo raditi i u narednom periodu" rekao je Milić.

Poljoprivrednik Aleksandar Glišić iz sela Šume kod Topole kaže da je ove godine prvi put osigurao svoje imanje kod kompanije "Dunav" i da mu se to osiguranje isplatilo, s obzirom da je nedavno pretrpeo štetu.

"Kompanija je uradila dobru procenu i blagovremeno isplatila štetu. Preporučio bih svima da koriste usluge osiguranja, jer je to veliko olakšanje kada se desi nesreća", rekao je Glišić.

Mladi poljoprivrednik iz Knića Marko Brković slušao je predavanje o osiguranju i zainteresovala ga je ponuda kompanije o osiguranju životinja, jer se, kako kaže, njegova porodica bavi proizvodnjom jaja.

"To osiguranje bi mnogo značilo mojoj porodici i osiguralo naš biznis", rekao je Brković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/osigurano-samo-12-odsto-povrsina-u-poloprivredi-05-09-2019

Organskoj proizvodnji nije osnovni cilj produktivnost procesa i profit, već da se ne zagađuje životna sredina, da se poštuje prirodna ekološka ravnoteža i da se koriste održivi izvori energije.

Upravo na taj korak odlučili su se Slađana i Dejan Đurić iz sela Grabovac, u predgrađu Trstenika, koji se godinama bave plasteničkom proizvodnjom.

Ove godine su odlučili da postave klopke sa predatorima u dva svoja plastenika i proprate efekte, a nakon toga da ovakav način gajenja prošire na celokupnu proizvodnju.

Predatori, odnosno različite vrste korisnih buba žive u malim kesicama i kutijicama koje se nazivaju klopke. Te kesice se raspoređuju širom plastenika i uništavaju druge štetočine. Ovakva zaštita ima široku primenu kod različitih vrsta salata i drugih povrtarskih biljaka, osim kod pradajza. Ona je potpuno neškodljiva za same biljke.

Proizvodnja Đurića smeštena je na 70 ari površine u više plastenika. Gaje paradajz i papriku. Na ukupno četiri ara površine u ova dva plastenika se gaji žuta paprika, u tipu šilje i babura paprika. U tim plastenicima su postavljene dve različite kulture predatora na određenom rastojanju jedne od drugih i to je celokupna zaštita.

Vrednost ovih svojevrsnih klopki za ova dva plastenika je bila 150 EUR. Sprovodi se svakodnevno provetravanje, polivanje ujutru i uveče i prihrana.

Za prihranu se koriste isključivo prirodna, ekološka, organska i mikrobiološka đubriva, ili prirodna mineralna đubriva, kao i biološke metode zaštite bilja i obrade zemljišta, a terapijske i kurativne metode se svode samo na neophodne.

Đurići imaju stabilno tržište, zadovoljni su cenom, a svu robu prodaju na veliko.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2613675/klopke-sa-predatorima-menjaju-hemijske-tretmane-u-plastenicima

Grad Kraljevo mesecima ulaže napore da se očisti korito rege Gruže, ništa manje posla na ovoj reci je i u opštini Knić gde je očišćeno korito sve do mosta u selu Guberevcu. Problemi sa izlivanjem reke u selima Knića ali i drugih kraljevačkih mesta počeli su 2014. godine od poplava koje su zahvatile
skoro celu Srbiju, a u ovom kraju nanele su velike štete poljoprivrednicima.
Kako smo saznali iz Opštine Knić, nizvodno od brane, korito Gruže čišćeno je u više faza, a vrednost projekta je devet i po miliona dinara. Radove u selu Guberevac nedavno su obišli predsednik opštine Knić, Miroslav Nikolić sa saradnicima, gradonačelnik Kraljeva, Predrag Terzić sa saradnicima i
predstavnici JVP „Srbija vode“ i VD „Zapadna Morava“ iz Kraljeva.
„Ovo je velika stvar za ceo kraj ne samo za mene, ja jesam pored Gruže, ali mnogi imaju imovinu, zemlju, bar 150 do 200 hektara zemlje stalno je plavilo, sada je to počelo da se krči i sređuje, da se seje”, rekao je novinarima Rade Vučković, iz Guberevca.
Kada se dobro organizuje posao može se sve uraditi tako da bude korisno i ekonomično i to pokazuje upravo projekat uređenja ponosa Knića – Gruže, a
fotografije govore više od reči. Naime, bilo je neophodno urediti međe i stabla na svim parcelama uz reku. Tehničkim rešenjem očišćeno je korito reke
trapeznog proticajnog profila, a od iskopanog materijala formirani su „zečji” nasipi, pa su njive u Guberevcu i drugim selima sada spremne za prolećne radove.
„Ne samo korito reke Gruže uređenje je obuhvatilo pritoke koje se ulivaju u reku Gružu, a to nama veoma znači jer hiljadu hektara vraćamo u funkciju, i tu više nećemo imati problem sa plavljenjem, inače najplodnijeg zemljišta u ovoj dolini”, kaže Miroslav Nikolić, predsednik Opštine Knić i iskusni voćar.
Radove na sređivanju korita reke Gruže izvodi VD „Zapadna Morava“, sredstva od 9,5 miliona dinara, opredelila je Vlada Srbije, preko JVP „Srbija vode“.
Agrobiznis magazin će i u narednim izdanjima predstavljati aktivnosti u Kniću i okolini, zahvaljujući podršci lokalne samouprave koja se opredelila da podrži
naš projekat „Modeli razvoja poljoprivrede u Opštini Knić“. Ovaj projekat ima za cilj i da da drugima ideju kako mogu pomoći svojim poljoprivrednim proizvođačima. Jer nije sve u novcu, semenu i radu. Ipak, bez dobrog puta, uređenih rečnih tokova i savremene proizvodnje ne
može biti ni napretka rekao je za Agrobiznis magazin predsednik Skuptine Opštine Knić, Miloš Sretenović.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prema najnovijim podacima krađa ovaca prošle godine engleske farmere je koštala 2,4 miliona funti odnosno 2,8 miliona evra! Kako javljaju novinara pored stoke koja je jedan od najvećih ciljeva kradljivaca, na drugom msetu su mašine i alati a zatim krađa vozila. Sada je tehnologija toliko napredovala da je jedan policajac osmislio novi sistem praćenja stoke. Naime, on se dosetio da se ubuduće stoka obeležava forenzičkim mikrodotovima (malim česticama koje se lako vide ispod mikroskopa). Pokazalo se da ovo deluje kao sredstvo odvraćanja i pomaže farmerima da dođu do ukradenih grla. Odličan primer za ovu metodu je farmer Pip Simpson iz farme Poolebank koji gaji ovce i goveda a počeo je koristiti „TecTracer“ pošto su mu su lopovi za četiri godine ukrali više od
300 ovaca. Ranije je Simpson bojio svoje ovce sjajnom narandžastom bojom kako bi obeshrabrio lopove, ali kada su vlažna leta to nije moguće, pa se okrenuo korišćenju nove metode. „TecTracer“ kako u engleskoj zovu ovu metodu razvio je John Minari, bivši visoki policijski detektiv. Nanosi se na runo kao bilo koja pasta za markiranje, ali sadrži hiljade malih tačkica, koje imaju kod specifičan za farmu. Kodove je praktično nemoguće ukloniti, ali ih policija lako može pročitati. Šifre se čuvaju u sigurnoj bazi podataka.
Ako dođe do krađe lako se mogu ovce pronaći na aukcijma, sajmovima i svakako u klanicama, a policija može pronaći ovce pregledom ovaca tokom istrage.
Šta je TecTracer? - Pasta koja se koristi za označavanje ovaca. Sadrži hiljade forenzičkih kodiranih „mikrodotova“ - sitne čestice koje sadrže kod specifičan za farmu. Ovo pomaže u praćenju i prepoznavanju ukradenih ovaca i predstavlja dokazni materijal za policiju u hvatanju i osuđivanju kriminalaca.
Ovaj sistem na farmi Pipa Simpsona, je već dokazao svoju vrednost kada mu je ukradeno 14 sjagnjenih ovaca koje vrede ukupno oko 3000 evra i ukrdene
su u februaru ove godine. Te ovce su obeležene ovim česticama . Njegova supruga je objavila da se dogodila krađa na Facebooku i obavestila ljude koji su ovce obeležili i da su ovce obeležene. Pošto je kradljivac očigledno shvatio da neće proći njegov lopovluk dve nedelje kasnije ovce su se misteriozno vratile na polje tokom noći.
Gospodin Simpson je nakon ovog događaja rekao da je lopov mislio da su ovce previše rizične da bi ih dalje prodao ili tranportovao pa ih je zbog toga vratio.
Gospodin Simpson veruje da krađe moraju uključivati nekoga iz lokalne zajednice.

„Ovce su na ograđenom prostoru bez puteva. Krađa je moguća samo od strane nekoga ko dobro poznaje područje“ i naglašava: „Ne može svako da uhvati ovce,
izvadi ušne markice i stavi nove“ zaključuje ovaj farmer koji kaže da nisu samo ukradene ovce. Primeri krađe ovaca nisu retki ni u Srbiji. Porodici Stanković iz Đurđeva, septembra prošle godine ukrali su sedamdeset ovaca. Tom prilikom Petar Stanković, je rekao da mu je ukradeno dve trećine stada i da se
na farmama svakodnevno dešavaju krađe alata i mašina. Ipak, dešava se da kradljivci budu uhvaćeni. Tako je na području Banjaluke i Prijedora izvedeno hapšenje dvojice banjalučana, koji su ukrali trideset osam ovaca.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30