Nakon nekoliko godina, bez jakog napada i samo uz pojedinačne slučajeve, u vremenski čudnoj 2020. godini, nakon zime skoro bez snega i mraza koji je desetkovao rod voća, nova opasnost nadvila se nad mnoge naše voćnjake krušaka i jabuka.Ervinija ponovo preti voćnjacima. Topla zima i visoke dnevne temperature u vreme cvetanja pogodovale su pojavi ove bakterioze koja može u potpunosti da uništi stabla. Najkritičnije je u voćnjacima krušaka, dunja i jabuka. Za sada, najviše je ugrožena kruška, naročito sorte Santa Marija i Viljamovka.

Bakterijska palež prisutna je u zasadima u kojima nisu na vreme sprovedeni tretmani bakarnim preparatima, a zbog vlažnog proleća, naročito nakon cvetanja, došlo je do jakog napada lisnih vaši koje šire bolest. Zbog čestih padavina proizvođači nisu mogli na vreme da spreče njihovu pojavu. Erwinia amylovora je karantinska bolest i ukoliko dođe do nekontrolisanog širenja i prenosa na druge voćnjake u blizini, inspektori mogu da narede njihovo potpuno krčenje.Zaraza ustvari nastaje za vreme cvetanja i cvet predstavlja ulazna vrata bakteriji. Optimalne temperature su oko 15°C. Zatim, obično do mesec dana nakon cvetanja, dolazi do pojave crne boje lista i izdanaka koji se ubrzo suše. Izdanci klonu i dobijaju oblik "pastirskog štapa", nakon čega se patogen širi na grane, a na kraju i na stablo. Kora dobija crveno-smeđu boju, širi se i puca, a plodovi postaju smeđi i pojavljuje se bakterijski eskudat, kapljice koje se javljuju na površini.Čest uzrok pojave je i rezidba, odnosno, kada se pojave simptomi malo koji voćar dezinfikuje makaze nakon svakog reza ili nakon nekoliko rezova, zbog čega dolazi do širenja na ostatak krošnje. Vetar i kiša takođe prenose bakteriju na druga stabla. Osim lisnih vaši, svi ostali insekti koji lete, takođe i ptice, prenosioci su ervinije.Jedna stvar mora da bude jasna. Borba protiv ovog patogena nije laka i mora da se shvati maksimalno ozbiljno. Postoji više načina. Izdanci i grane režu se do 30 centimetara ispod granice zdravog i zaraženog tkiva, a makaze bi trebalo što češće dezinfikovati alkoholom. Zatim se, jednom sedmično, vrši prskanje bakarnim preparatima, ali u malim dozama, najbolje 0.5 litra na 300 litara vode, da ne bi došlo do oštećenja zdravih plodova.

Streptomicin ne sme da se koristi u zaštiti, zbog zdravstvene bezbednosti ljudi, a bakterija brzo razvija i rezistentnost na njega. Jedan od preparata koji može da pomogne je i "Timorex gold", od ulja čajnog drveta, koji deluje i na plamenjače, botritis i na pepelnicu kod voća i povrća. Preporučena doza je dva litra po hektaru, ali preparat nije jeftin i ne može svaki voćar da ga priušti.Lično, preporučio bih kombinaciju bakra i duvana, to jest cigareta. Koliko god čudno da zvuči, duvan pomaže u borbi protiv ervinije. Duvan iz cigareta, najbolje je skinuti filter, trebalo bi potopiti u kantu od 30 litara vode, najbolje tople i ostaviti da odstoji jedno veče. Prskati u razmeri 1:10, dakle litar ove vode sipati u prskalicu od 10 litara. Prvo obaviti tretman bakarnim preparatima, nakon tri do četiri dana, sa duvanom i tako ponavljati dok se bolest ne povuče. Naravno, rezidbom bi trebalo odstraniti grane koje se suše.Ovo govorim na osnovu iskustva sa jednim zasadom dunja gde je sprečeno širenje bolesti. Dakle, voćari ne bi trebalo da očajavaju, ako se pojavi ervinija, već moraju da se uhvate u koštac sa njom. Najverovatnije će, zbog toplijih proleća, biti sve prisutnija u našim zasadima i ponovo ćemo morati, hteli ili ne, da naučimo da živimo sa njom.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/bakterioza-ervinija-ponovo-napada-vocnjake-zastite-ih-duvanom/61076/

U povrtarskoj proizvodnji, a pogotovo na Jugu Srbije, paprika se pokazala u praksi kao ekonomski isplatljiva i vrlo zahvalna kultura za gajenje. Uz pravilan pristup i blagovremene preventivne hemijske tretmane, berba se može produžiti i do kraja oktobra uz povoljne vremenske uslove. Tu pronalazimo ekonomski aspekt ove proizvodnje.
Po crvenoj paprici, ajvaruši kako je u narodnu popularno nazivaju, Jablanički okrug posebno prepoznatljiv. Kvalitetom, ukusom, bojom koje joj ovo podneblje
daje. Kod paprike smo u poslednjih nekoliko godina imali slučaj da je problem bio plasman a ne cena. Jedan od retkih proizvođača koji se sebi obezbedio siguran plasman na tržište je Predrag Pavlović, mladi poljoprivrednik iz sela Pertare, nadomak Leskovca.
„Nesumnjivo je da će ovo biti teška sezona za nas, iako smo imali male probleme sa bolestima u rasadu, uspeli smo da rasadimo zdrave, jake i otporne biljke.
Trenutno pod paprikom na otvorenom polju imamo ukupno 110 ari." - rekao je Predrag, mladi poljoprivrednik iz okoline Leskovca
Kako si do sada plasirao svoju robu na tržište?
„Prodavajući na pijaci, roba je bila odličnog kvaliteta, a to se uvek primeti. Tako da smo stupili u kontakt sa jednom firmom koja se bavi proizvodnjom ajvara
za inostranstvo. Potrebne su im velike količine paprike, a uz to odlično plaćaju. Prošle godine smo itekako bili zadovoljni plasmanom, pa i u neku ruku cenom.
Zbog toga smo ove godine proširili proizvodnju za 20-30%." - kaže Predrag.

Da li je reč o plasteničkoj ili proizvodnji na otvorenom?
„U plasteničkom tipu proizvodnje, paprika se najčešće vodi na dve grane, dok se u slučaju proizvodnje na otvorenom polju, gaji u obliku žbuna. U oba slučaja se kidaju zaperci, kako bi plodovi bili krupniji, kvalitetniji i pravilnijeg oblika. Velika razlika u pogledu prinosa se javlja u korist plasteničke proizvodnje, pre svega zbog samog načina gajenja." - dodao je mladi domaćin.
„Mi trenutno nemamo uslova da papriku gajimo u uslovima plasteničke proizvodnje, već to radimo isključivo na otvorenom, kako zbog obima proizvodnje, tj.
zbog površine, tako i zbog stočarstva kao sekundarne grane poljoprivrede, kojom se takođe bavimo, a što iziskuje dosta vremena i radne snage. Nemoguće je stići na sve strane, zbog toga je vrlo važno fokusirati se na to što radite dobro, jer je to osnov daljeg napretka."Za sam kraj, možemo samo da poželimo
srećnu i berićetnu godinu našem mladom domaćinu, kao i svim mladim ljudima koji su odlučili da ostanu na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom!

Izvor: Agrobiznis magazin

Mobilni telefoni postali su sastavni deo života svakog od nas bez koga je nemoguće zamisliti poslovanje, ali i privatan život. U telefonu čuvamo podatke, brojeve telefona, važne fotografije... Šta uraditi ukoliko se telefon ošteti ili slučajno razbije.
U ovakvim situacija popravka može biti izuzetno skupa. Rešenje je nova usluga Dunav osiguranja - osigurajte svoj mobilni telefon. Ovu uslugu su ponudili na osnovu ispitivanja javnog korisnika mobilnih telefona koji su priznali da često sami oštećuju svoje aparate. Osiguranje mobilnih telefona Dunav osiguranja namenjena je isključivo MTS postpejsd korisnicima.


Kako i gde možete osigurati svoj telefon, kakva je procedura pogledajte u sledećem linku: https://www.dropbox.com/s/d6433aalin5i1wu/MTS%20osiguranje%20final.mp4?dl=0

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Najčešće bolesti paslja su: antraknoza, rđa, fuzarijsko uvenuće, nekroza vrata korena i bela trulež. Mogu da se jave i bakterioze, ali i virus mozaika pasulja. Prepoznajte simptome i zaštitite biljke.Kako se u uzgoju svakog povrća javljaju razni uzročnici bolesti tako je i kod pasulja. Najčešće bolesti su: antraknoza, rđa, fuzarijsko uvenuće, nekroza korenova vrata, bela trulež. Mogu da se jave i bakterioze, ali i virus mozaika pasulja.Antraknozu pasulja uzrokuje gljivica (Colletotrichum lindemunthianum), a javlja se na svim nadzemnim delovima biljke, ali se najbolje može uočiti na mahunama.

Na listovima i stabljikama se javljaju tamnosmeđe, a na mahunama udubljene smeđe pege s crvenkastim krajem. Simptomi se mogu javiti i na semenkama mahuna u vidu smeđih okruglastih mrlja. Nakon klijanja semena na hipokotilu (donji deo struka klice od vrata korena, granica između korena i stabljike) često se javljaju veće smeđe pege zbog kojih biljke venu i potpuno propadaju.Rđa pasulja (Uromyces appendiculatus) se javlja u većem intenzitetu samo kod kasnije setve i to najčešće kod onog koji se seje zajedno s kukuruzom, piše prof.dr sc. Tihomir Miličević u stručnom časopisu.

Simptomi nastaju uglavnom na listovima, a retko na stabljici i mahunama. Na naličju listova prvo se javljaju beložuti plikovi koji kasnije postaju smeđi i povećaju se.Bakteriozu pasulja uzrokuju dve vrste bakterija Xanthomonas campestris p.v. phaseoli (bakteriozna pegavost) i Pseudomonas syringae p.v. phaseolica (bakteriozna prstenasta pegavost). Simptomi bakteriozne pegavosti javljaju se u vidu vlažnih pega na lišću i mahunama. Na njima se za vreme vlažnog vremena javlja eksudat bakterija. S mahuna bakterija zarazi samo seme, te se stoga zaraza i prenosi njime. Zato je potrebno upotrebljavati zdravo seme i paziti na plodored.

Od fungicida mogu se koristiti preparati na bazi bakra.Proizvođači često kod žućenja i sušenja pasulja smatraju da ga je zahvatila plamenjača. Međutim, kako piše stručnjak mr.sc. Željkica Oštrkapa-Međurečan uzrok toga je najčešće fuzarijsko uvenuće (Fusarium solani), i nekroza korenovog vrata (Rhizoctonia solani).Uzročnici obe bolesti žive u zemlji i na kraju dovode do propadanja korena. Zbog toga biljke zaostaju u razvoju, lišće im najpre požuti, a zatim se osuši. Biljka neko vreme životari, a zatim se u potpunosti osuši, pa pasulj u eventualnim mahunama prisilno dozreva. Do zaraze dolazi kada mlade biljčice rastu u vrlo vlažnom zemljištu. Optimalna temperatura za Rhizoctoniu je 18°C dok Fusarium voli višu temperaturu od 22 do 32°C i kiselije tlo. Najvažnija mera zaštite je plodored jer folijarna primena fungicida neće dati rezultate.Bela trulež (Sceloritnia sclerotiorum, naslovna fotografija, op.a.) javlja se na starijim biljkama i to u gustom sklopu i uslovima povišene vlage. Možemo je prepoznati po beloj prevlaci na prizemnim delovima biljke. Usled zaraze stabljika trune i dolazi do sušenja biljaka.Mozaik pasulja je virusna bolest, a virus na biljke prenose biljne vaši ili se prenosi semenom. Susrećemo se s običnim, žutim i južnim mozaikom pasulja. Sva tri su posledica zaraze određenim tipom virusa. Bolest se prepoznaje po karakterističnoj obojenosti listova.

Zaraza semena se ostvaruje ako su biljke zaražene pre cvetanja. Zaražene biljke zaostaju u rastu, imaju slabo razvijen koren i daju slab rod.Kod setve je važno koristiti zdravo seme i sejati otporne sorte, a treba se pridržavati i plodoreda pa pasulj sejati na istu površinu tek nakon tri do četiri godine. Pre setve preporučuje se i dezinfekcija semena. Takođe, pridržavajte se optimalnog razmaka kako bi se kasnije omogućilo strujanje vetra između biljaka i tako onemogućio razvoj gljivica koje vole vlažne uslove.Važno je bolesne biljke izneti iz zasada kako se zaraza ne bi dalje širila, a treba i uništavati korove koji su domaćini bolestima. Takođe, i štetočine mogu da prenose viruse pa i njih treba suzbiti, naročito lisne vaši. Tokom cvetanja posvetite najviše pažnje biljkama pasulja, jer su tada najosjetljivije, a kako piše naša autorka Ranka Vojnović za zaštitu možete koristiti preparat od belog luka kao preventivu, ali i tretirati biljke mlekom, pepelom, preslicom, maslačkom, pelinom te čili papričicama.

Prilikom primene sredstava za zaštitu pridržavajte se svih uputstava prizovođača sredstva za zaštitu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koje-su-najcesce-bolesti-pasulja-i-kako-zastititi-biljke/60440/

Osim domaćih, crvenih, od pre desetak godina u Srbiji su prisutne i azijske bubamare narandžaste boje. U početku njihove pojave stručnjaci su nas ubeđivali da su one bezopasne, ali je ubrzo dokazano da pričinjavaju štetu na poljoprivrednim plodovima i izazivaju alergiju ljudi.

Svake jeseni i proleća primetna je najezda ovih insekata u seoskim i gradskim kućama, vikendicama. U poznu jesen ovaj insekt u rojevima zaposeda kuće u potrazi za toplim skrovištem i prezimljavanjem, a u rano proleće izlaze iz kućnih skrovišta obletajući oko prozorskog stakla u nameri da izlete napolje.Azijska bubamara u Evropu je uvezena sa ciljem da uništava vaši na gajenim biljkama u plastenicima i staklenicima, jer su im one glavna obročna hrana. Međutim, kako su se prenamnožile postale su prava napast za poljoprivredne plodove i stanovništvo.Azijska bubamara (Harmonia axyridis) je višebojni insekt. Podloga krilnih oklopa je uglavnom narandžasta, ali može biti i u nijansama žute, crvene i crne boje. Velika evropska bubamara (Caccinella septempunctata) ima na telu odnosno krilima sedam ili osam crnih tačaka, dok azijska ima dva do tri puta više.

Ipak, nisu sve bubamare isto išarane, postoje i one čija su krilca crna, a tačkice, crvene, žute ili narandžaste. Azijske bubamare su agresivne i proždrljive. Ženke polažu više jaja od običnih bubamara, oko 5.000 godišnje.Azijska bubamara je pre dve i po decenije iz Kine uvezena u zapadnu Evropu - Belgiju i Holandiju da budu biološki agensi u borbi protiv lisnih vaši biljaka koje se intenzivno uzgajaju u zatvorenom prostoru. Ubrzo su počele da se šire po čitavoj Evropi, a u Srbiji su se pojavile pre desetak godina, najpre na Fruškoj gori, zatim su uočene u zapadnoj, centralnoj i južnoj Srbiji, a sada ih ima svuda.Vlasnici kuća i vikendica su u dilemi, kako isterati rojeve bubamara iz prostorija. U svakom slučaju ih ne treba ubijati, jer gnječenjem ispuštaju žutu tečnost, alkaloid - izopropil metoksin, koji ima vrlo neprijatan miris. Ta izlučevina kontaminira prostoriju, a na čoveka može delovati alergeno, izazivajući rinokonjuktivitis.

Prema navodima nekih alergologa, u SAD više od 20 odsto ljudi koji posete lekara zbog alergije, pozitivno je na testu alergije na azijsku bubamaru.

Azijske bubamare je najlakše izbaciti iz kuće tako što se pokupe usisivačem i istresu na kraju dvorišta.Međutim, šta se dešava kad azijske bubamare pojedu sve vaši na biljkama, pitali smo stručnjaka poljoprivrede Elenoru Onć Jovanović iz Beograda.

"Zbog nekoliko reprodukcionih ciklusa razmnožavanja godišnje, azijskim bubamarama često ponestane osnovne hrane (vaši, buve, fitofagni pauci), pa prelaze na poljoprivredne plodove, najčešće voća. Sitnim ubodima buše plodove i sisaju sokove. Zasad najviše oštećuju grožđe jer spravljeno vino od zaraženih bobica kasnije menja boju i ukus", ističe Jovanovićeva.Etimolozi napominju da azijske bubamare u Srbiju nisu uvezene namerno, već su došle prirodnim putem, vazduhom, a nije isključeno da su se zakačile za nečiji kamion, automobil ili avionski prtljag.

Azijske bubamare nisu jedine bube koje su neželjeno ušle u Srbiju. Još 1992. godine u Srbiju je nenamenski uvezena kukuruzna zlatica (dijabrotika). Prvo je primećena na sremskim njivama u blizini surčinskog aerodroma, ali se njeno masovnije prisustvo opaženo tek desetak godina kasnije, kada su se razmnožile.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/azijske-bubamare-prave-stete-u-poljoprivredi-i-izazivaju-alergiju-kod-ljudi/60197/

Muškatla je biljka, koja podnosi suve i kišne periode, pa je zbog toga dobro prilagođena ekstremnim uslovima, koji vladaju u balkonskoj žardinjeri. Nakon kišnog perioda, treba joj ukloniti precvetale i uvele delove, kako ne bi istrulila. Kod muškatle često se javlja bakterijsko uvenuće. Listovi uvenu i izgledaju kao zatvoreni kišobrani. Zatim odumiru pojedinačni listovi, a na kraju i cela biljka. Zahvaćene delove biljke treba ukloniti. Kod ove biljke, može se javiti i rđa, koja se ispoljava kroz smeđe fleke na površini lista. Radi preventivnih mera, ne treba saditi biljke previše zbijeno i potrebno pravilno ih zalivati, kao i pažljivo uklanjati zahvaćene delove biljaka.

Božur je poznat kao rano cvetajuća biljka, raste čak do 1 m. Kako zaštititi božur od pegavosti lista pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji na kioscima od subote 15. jula.

Izvor: Agrobiznis magazin

Posle zimske zaštite voćaka, prva zaštita koštičavog voća u vegetaciji je zaštita od prouzrokovača sušenja cvetova i rodnih grančica (Monilia laxa). To je jedan od najštetnijih parazita koji napada koštičavo voće ( breskvu, kajsiju, šljivu,višnju). Tretiranje protiv Monilie se vrši u fazi cvetanja, u vrlo osetljivoj fazi kod voćaka. Zavisno od vremenskih uslova, niskih (visokih) temperatura i vlage (kiše), period cvetanja može da traje duže ili kraće. Zaštita se vrši u fazi: „belih kokica“, punom cvetu, produženo cvetanju (ako zbog vremenskih uslova dođe do neravnomernog i dužeg perioda cvetanja) i precvetavanju.

Prvo tretiranje, u fazi pre otvaranja cveta („beli baloni“), obaviti fungicidima: akt.m. ciprodinil (Cormax u dozi 0,2 kg/ha, Neon, Chorus 50 WG u konc. 0,05%). U fazi punog cvetanja tretirati fungicidima akt.m. boskalid + piraklostrobin (Signum, Luminis u konc. 0,075%). Ako dođe do produženog cvetanja mogu se ponoviti preparati na bazi ciprodinila i boskalida. U precvetavanju, osim Monilioze potrebno je štititi višnju i od prouzrokovača lisne pegavosti (Blumeriella jaapii), primenom fungicida: akt.m. tebukonazol (Akord, Folicur, Lira u količini 0,75 L/ha) i akt.m. kaptan (Captan 80 WG u konc. 0,2 %, Metod 480 SC, Capi u konc. 0,3 %).

Ako dođe do ostvarene zaraze i vidljivih simptoma, hemijski tretmani više ne mogu zaustaviti zarazu i mora se izvršiti mehaničko odstranjivanje zaraženih grančica, tako što se zahvati i deo zdravog tkiva.

Suzbijanje fitofagnih insekata (višnjin surlaš, biljne vaši) koje se vrši u fazi precvetavanja, kada još uvek može da ima pčela, treba obaviti sa oprezom. Tretirati u kasnim popodnevnim satima insekticidima: akt.m. bifentrin (Byfin 100 EC, Fobos EC u konc. 0,03 %) ili akt.m. acetamiprid (Afinex 20 SP, Tonus u konc. 0,025 %). Pogotovo je opasno ako u ovom periodu ima rascvetalih korovskih biljaka gde sigurno ima pčela.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/03/25/zastita-bilja/cime-prskati-visnje-u-cvetu/

Država će do marta 2020. zvanično predložiti UNESCO-u da tri ćilima iz Srbije - pirotski, staparski i sjeničko-pešterski - uvrsti na listu svetske kulturne baštine.
Inicijativu su pokrenuli potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost prof. dr Zorana Mihajlović i NALED, a podržao je i
ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, kao i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović. Potpredsednica Mihajlović je rekla da je počektom
decembra upućena inicijativa Etnog rafskom muzeju da se zaštite ova tri ćilima.
- Ćilimi su upisani u nacionalni registar, a potrudićemo se da već od marta predamo inicijativu za upis na listu UNESCO, rekla je Mihajlovićeva u Vladi Srbije, gde je danas predstavljena nova postavka rukotvorina u „Srpskom salonu“, koji je opremljen u saradnjiKorodinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Etno mreže i NALED-a.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović podsetila je da je u septembru 2019, uz podršku pokrajinskog premijera Igora Mirovića otvoren i „Vojvođanski salon“.
- Potpredsednica Mihajlović i pokrajinski premijer Mirović u susretima sa stranim zvaničnicima poklanjaju tradicionalne rukotvorine i tako stvaraju izvor prihoda
za brojne žene iz unutrašnjosti. Na ovaj način je do stranih zvaničnika stiglo više od 100 naših azbuka u zlatovezu, tkanica, tradicionalnih peškira. To želimo da
omasovimo u 2020, pre svega u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova”, rekla je Jovanović. Rukotvorine su napravile žene iz svih krajeva Srbije koje su deo inicijative „1.000 žena“. Dosada je zaposleno njih 698, a izradile su, između ostalog, „kraljevski pojas“ za kineskog predsednika Si Ðinpinga i pirotske ćilime koji su poklonjeni predsednicima Rusije i Francuske Vladimiru Putinu i Emenuelu Makronu, Ministar kulture Vladan Vukosavljević rekao je da je Srbija u poslednjih 10
godina napravila velike korake po pitanju očuvanja materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa. On je naveo da je u decembru potpisano zajedničko uputstvo ministarstava kulture i građevinarstva kojim se osigurava poštovanje prostornih i urbanističkih planova uz očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa, a raspisan je i konkurs „Gradovi u fokusu“ namenjen revitalizaciji infrastrukture u oblasti kulture. Na konferenciji je najavljeno i da će se raditi na tome da se nacrt zakona o zanatstvu što pre nađe u javnoj raspravi, što će biti inicijativa najmanje dva ministarstva. NALED je inicirao i uvođenje „čuvara tradicije” u lokalnim samoupravama, osoba koje će biti zadužene za brigu o aktivnostima na očuvanju kulturnog nasleđa na lokalu, na čemu će se raditi u 2020. godini.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Zahvaljujući preventivnim merama nadležnih službi i udruženja pčelara, trovanje pčela pre upotrebe sredstava za zaštitu bilja uspelo je značajno da se spreči, a njihov opstanak najviše ugrožava tretiranje komaraca i krpelja iz vazduha, što ujedno podrazumeva veće kolicine pesticida.Načelnik Fitosanitarne inspekcije za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nenad Milojević rekao je da imaju dobru saradnju sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije i da je ona dovela do toga da je bilo manje trovanja na terenu, i da inspekcija bude prisutnija.

Milojević ističe da je Ministarstvo poljopriverde i Uprava za zaštitu bilja pokrenula pitanje prijema novih inspektora.

Sledeće godine imaćemo 14 novih inspektora, inspekcije će biti više prisutne na terenu i savetovati poljoprivredne proizvođače da pravilno koriste sredstva za zaštitu bilja i da imaju bolju saradnju sa organizacijom pčelara, dodao je.
Zoran Ivanović, načelenik Odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu istakao je da mehanizmi koji su uspostavljeni prethodnih godina dobro funkcionišu.

U sistuacijama kad je neophodno i kad dođe do trovanja, Uprava za veterinu sa Savezom pčelara radi na podizanju javne svesti, a kampanja, odnosno informisanje, o tome mora trajti neprekidno. Mehanizmi funkcionišu dobro, i obe inspekcije -

Fitosanitarna i Veterinarska izlaze na teren kada se desi trovanje, naveo je Ivanović.

Pčelari su, kaže, dobili informaciju kako da pretrpljenu štetu minimizuju.

On takođe upozorava da pesticidi u najvećem broju slučajeva izazivaju masovan pomor.

Predsednik Odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)Miloš Bogdanović objašnjava da su dva najveća problema usled kojih dolazi do trovanja pčela tretiranje krpelja i komaraca iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele i nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja.

On je nakon konferencije na kojoj su predstavljeni godišnji rezultati po pitanju trovanja pčela i preduzete mere rekao da

Savez pčelarskih organizacija učestvuje u četvorogodišnjem projektu zahvaljujući konkursu NALED-a koji se odnosi na zaštitu pčela od trovanja.

Ove godine organizovane su akcije, okrugli stolovi, štampani edukativni posteri kako bi se podigla svest o značaju zaštite pčela.

Radi napuštanja ove štne prakse i edukacije poljoprivrednika o pravilnoj upotrebi pesticida, pocetkom decembra je pokrenuta inicijativa potpisivanja Deklaracije o zaštiti pčela.

Potpisivanjem deklaracije lokalne samouprave pokazuju da prepoznaju probleme sa kojim se suocavaju pčelari.

Cilj Delakracije je da da se podstaknu aktivnosti na postepenom ukidanju tretiranja krpelja i komaraca iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele, bolja kordinacija opština u aktivnostima u cilju pravilne upotrebe pesticida kako ne bi dolazilo do trovanja.

On je pozvao gradonačelnike i predsednike opština da potpišu deklaraaciju i da se te mere sprovode na terenu i tako smanji trovanje pčela.

SPOS i NALED su pokrenuli i onlajn peticiju za sve gradane koji žele da podrže borbu za ocuvanje pcela.

Pozivam sve ljubitelje prirode da se uključe u akciju zaštite pčela i potpišu peticicju jer time štitimo sebe i budućnost, rekao je on i dodao da bi poljoprirednici zimski period trebalo da iskoriste i informišu se o pravilnoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja.

Podsetio je da je bilo masovnih slučajeva trovanja od početka cvetanja voća i kasnije tokom sezone u Kikindi.

Nenad Portić iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije podseto je da je ove godine taj Savez počeo projekat sa NALED-om, USAID-om i Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Važno je da se pojača svest o pravilnoj i kontrolisanoj upotrebi pestičica, informacije su doprele do poljoprivrednika i nadamo se da će im biti od značaja, rekao je on.

Pčele godišnje podižu prinose u srpskoj poljoprivredi za 226 miliona evra ili 556 evra po košnici, navodi se u zvanicnoj proceni Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

I pored cinjenice da su pcele zaslužne za oprašivanje 80 odsto biljaka koje se koriste u ishrani, cak 59 gradova i opština direktno ugrožava njihov opstanak jer tretira komarce i krpelje i iz aviona i sa zemlje, dok njih 11 zaprašuje iskljucivo iz vazduha što je najlošiji nacin jer zahteva upotrebu vece kolicine pesticida, pokazuje istraživanje Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) koje je deo projekta Javno-privatni dijalog za razvoj koji sprovodi NALED u saradnji sa Republickim sekretarijatom za javne politike, a uz podršku USAID-a.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pesticidi-najstetniji-za-pcele-raditi-na-sistemu-zastite-27-12-2019

Kao što je poznato, SPOS je dobio četvorogodišnji Projekta javno privatnog dijaloga o sprečavanju trovanja pčela koji sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike (RSJP), a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). U okviru projekta je, pored potpisivanja Deklaracije o zaštiti pčela u Srbiji od strane gradonačelnika i predsednika opština ovih dana pokrenuta online Peticija o zaštiti pčela u Srbiji, kako bi se o problemu trovanja pčela pričalo sve više na svim nivoima i kako bi se iskazalo interesovanje šire javnosti za ovaj problem, a ne samo interesovanje pčelara.

Apelujemo na pčelare, kao i na sve građane, da u cilju zaštite pčela i opstanka života na planeti, potpišu ovu Peticiju, te da tako pokažemo nadležnima da se svest o neophodnosti postojanja pčela na planeti podiže, te da je za to zainteresovana celokupna javnost.

Peticiju možete potpisati na sledecem linku: https://www.peticije.online/zatita_pela_u_srbiji?fbclid=IwAR2TBksv5nPXeUfzgNXukCIT2yxv3HHwCztcAf3Cb2mN1nSLXBQ1YZGNRcA

Kada vam nakon što ukucate svoje podatke stigne mejl, potrebno je da potvrdite da ste to vi, i tek od tog trenutka se smatra da ste potpisali Peticiju.

Izvor:http://spos.info/peticija-o-zastiti-pcela-u-srbiji/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31