Osim domaćih, crvenih, od pre desetak godina u Srbiji su prisutne i azijske bubamare narandžaste boje. U početku njihove pojave stručnjaci su nas ubeđivali da su one bezopasne, ali je ubrzo dokazano da pričinjavaju štetu na poljoprivrednim plodovima i izazivaju alergiju ljudi.

Svake jeseni i proleća primetna je najezda ovih insekata u seoskim i gradskim kućama, vikendicama. U poznu jesen ovaj insekt u rojevima zaposeda kuće u potrazi za toplim skrovištem i prezimljavanjem, a u rano proleće izlaze iz kućnih skrovišta obletajući oko prozorskog stakla u nameri da izlete napolje.Azijska bubamara u Evropu je uvezena sa ciljem da uništava vaši na gajenim biljkama u plastenicima i staklenicima, jer su im one glavna obročna hrana. Međutim, kako su se prenamnožile postale su prava napast za poljoprivredne plodove i stanovništvo.Azijska bubamara (Harmonia axyridis) je višebojni insekt. Podloga krilnih oklopa je uglavnom narandžasta, ali može biti i u nijansama žute, crvene i crne boje. Velika evropska bubamara (Caccinella septempunctata) ima na telu odnosno krilima sedam ili osam crnih tačaka, dok azijska ima dva do tri puta više.

Ipak, nisu sve bubamare isto išarane, postoje i one čija su krilca crna, a tačkice, crvene, žute ili narandžaste. Azijske bubamare su agresivne i proždrljive. Ženke polažu više jaja od običnih bubamara, oko 5.000 godišnje.Azijska bubamara je pre dve i po decenije iz Kine uvezena u zapadnu Evropu - Belgiju i Holandiju da budu biološki agensi u borbi protiv lisnih vaši biljaka koje se intenzivno uzgajaju u zatvorenom prostoru. Ubrzo su počele da se šire po čitavoj Evropi, a u Srbiji su se pojavile pre desetak godina, najpre na Fruškoj gori, zatim su uočene u zapadnoj, centralnoj i južnoj Srbiji, a sada ih ima svuda.Vlasnici kuća i vikendica su u dilemi, kako isterati rojeve bubamara iz prostorija. U svakom slučaju ih ne treba ubijati, jer gnječenjem ispuštaju žutu tečnost, alkaloid - izopropil metoksin, koji ima vrlo neprijatan miris. Ta izlučevina kontaminira prostoriju, a na čoveka može delovati alergeno, izazivajući rinokonjuktivitis.

Prema navodima nekih alergologa, u SAD više od 20 odsto ljudi koji posete lekara zbog alergije, pozitivno je na testu alergije na azijsku bubamaru.

Azijske bubamare je najlakše izbaciti iz kuće tako što se pokupe usisivačem i istresu na kraju dvorišta.Međutim, šta se dešava kad azijske bubamare pojedu sve vaši na biljkama, pitali smo stručnjaka poljoprivrede Elenoru Onć Jovanović iz Beograda.

"Zbog nekoliko reprodukcionih ciklusa razmnožavanja godišnje, azijskim bubamarama često ponestane osnovne hrane (vaši, buve, fitofagni pauci), pa prelaze na poljoprivredne plodove, najčešće voća. Sitnim ubodima buše plodove i sisaju sokove. Zasad najviše oštećuju grožđe jer spravljeno vino od zaraženih bobica kasnije menja boju i ukus", ističe Jovanovićeva.Etimolozi napominju da azijske bubamare u Srbiju nisu uvezene namerno, već su došle prirodnim putem, vazduhom, a nije isključeno da su se zakačile za nečiji kamion, automobil ili avionski prtljag.

Azijske bubamare nisu jedine bube koje su neželjeno ušle u Srbiju. Još 1992. godine u Srbiju je nenamenski uvezena kukuruzna zlatica (dijabrotika). Prvo je primećena na sremskim njivama u blizini surčinskog aerodroma, ali se njeno masovnije prisustvo opaženo tek desetak godina kasnije, kada su se razmnožile.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/azijske-bubamare-prave-stete-u-poljoprivredi-i-izazivaju-alergiju-kod-ljudi/60197/

Muškatla je biljka, koja podnosi suve i kišne periode, pa je zbog toga dobro prilagođena ekstremnim uslovima, koji vladaju u balkonskoj žardinjeri. Nakon kišnog perioda, treba joj ukloniti precvetale i uvele delove, kako ne bi istrulila. Kod muškatle često se javlja bakterijsko uvenuće. Listovi uvenu i izgledaju kao zatvoreni kišobrani. Zatim odumiru pojedinačni listovi, a na kraju i cela biljka. Zahvaćene delove biljke treba ukloniti. Kod ove biljke, može se javiti i rđa, koja se ispoljava kroz smeđe fleke na površini lista. Radi preventivnih mera, ne treba saditi biljke previše zbijeno i potrebno pravilno ih zalivati, kao i pažljivo uklanjati zahvaćene delove biljaka.

Božur je poznat kao rano cvetajuća biljka, raste čak do 1 m. Kako zaštititi božur od pegavosti lista pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji na kioscima od subote 15. jula.

Izvor: Agrobiznis magazin

Žitna pijavica (Oulema melanopus) jedan je od najučestalijih štetočina na pšenici, a kao i svake, njegova je pojava zabeležena i ove godine. Ratari ga često nazivaju i lema, a javlja se krajem aprila i tokom maja.

Kao štetočina kod nas javlja se i plava žitna pijavica (Oulema lichenis) čije je telo upravo plave boje, a noge crne. Često se može naći i vrsta Lema cyanella koja je slična, ali ne pravi štete na žitaricama. Zato je važno razlikovati ih.Odrasli insekt žitne pijavice crvene boje dug je oko pet milimetara sa narandžastim nogama i štitom iznad vrata. Prvi odrasli oblici javljaju se u proleće čim dnevne temperature dosegnu 7°C. Larva je žućkasta i pokrivena sluzi pa podseća na ljigavog puža, a kasnije od izmeta i sluzi poprimi tamniju boju.

Ženka položi od 100 do 150 jaja, a uz više temperature period embrionalnog ciklusa smanjuje se. Polaganja jaja traje poprilično dugo, čak oko mesec dana, pa se tako štete od larvi produžuju sve do voštanog zrenja pšenice. Ciklus razvoja žitne pijavice pri temperaturi od 15°C traje 18 dana, dok pri temperaturi od 22 do 25°C traje samo šest dana.Žitna pijavica hrani se lišćem koje ostaje izgriženo u vidu pruga, a larve grizu samo gornji sloj što dovodi do pojave belih izduženih linija. Larve najveće štete prave na listu zastavičaru od kog zavisi uspešnost nalivanja zrna.

U slučaju velike najezde, list može biti potpuno uništen i osušen. Usled smanjenja lisne mase dolazi i do smanjenja prinosa, pogotovo u vreme kada vlada suša. Tako u polju možemo da vidimo oštećene i neoštećene delove useva, a u nekim slučajevima - može biti i potpuno uništen.Najveće najezde odvijaju se tokom meseca maja, a važno je pratiti njegovu pojavu već u aprilu kako bi stigli da reagujemo na vreme.Jedna od preventivnih mera je duboka obrada zemlje u jesen, gde lemu unosimo u dublje slojeve tla i tako je uništavamo. Suzbijanje hemijskim merama se sprovodi kada je štetočina prešla kritičan prag, što je više od 25 jedinki po m2. Za larve je preporučljivo suzbijanje čim se izleže njih 10 do 15 odsto.Upotrebu insekticida treba obaviti pre klasanja kako na slami i klasovima ne bi ostale rezidue, odnosno ostaci pesticida koji mogu izazvati neželjene posledice kod ljudi i domaćih životinja.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/u-susnim-periodima-vece-stete-od-zitne-pijavice-obavite-zastitu-na-vreme/59833/

Soda, sirće, začini, mleko, neka su od sredstava koja se koriste u borbi protiv lisnih vaši. U narednim godinama borbu voćara protiv ove štetočine otežaće zabrana insekticida iz grupe neonikotinoida.Veliki sam zagovornik prskanja voćaka protiv lisnih vaši (Aphis sp.) bez hemije. Naravno, ovi štetni insekti nikako ne bi trebalo da se potcene, jer mogu da uzrokuju ozbiljnu štetu na voćkama, ako se na vreme ne reaguje. Ipak postoje načini da se, bez hemijskih sredstava, rešite njih, tačnije, zelene i pepeljaste lisne vaši, kao i brašnaste i tamnosmeđe, koje napadaju kruške, šljive i jabuke.

Ovo će biti naročito važno u narednom periodu, jer će se ubrzo potrošiti zalihe insekticida iz grupe neonikotinoida, npr. Actara, Mospilan, Calypso i dr. koji su zabranjeni u većini evropskih zemalja.Mnogi voćari reše prvu generaciju štetočina upravo upotrebom pomenutih insekticida, ali se na taj način uništavaju i korisni insekti kao što su bubamare, koji su njihovi prirodni neprijatelji. Lisne vaši imaju više generacija godišnje. Na stablima se pojavljuju odmah posle cvetanja kada, vrlo brzo, dolazi do uvrtanja listova ka unutra, prema glavnoj žili. List posvetli, a plodovi opadaju, jer larve sisaju sokove iz tkiva, zbog čega peteljke ne mogu da drže plod. Izlučuju mednu rosu koja privlači mrave i čim vidite njih na stablima znajte da su tu prisutne i lisne vaši.Da ne bi koristili hemijske preparate, postoje i drugi načini borbe. Prvi je, naravno, pomoću koprive. Mnogima je poznato da kada je ostavite da odstoji jedan dan, znači 24 sata, u plastičnoj ili drvenoj kanti, nikako metalnoj, može da se koristi kao insekticid u borbi protiv vaši. Međutim, prskanja moraju da budu češća pa mnogi voćari, čak i 'vikendaši' koji imaju manje stabala, nemaju vremena, odnosno, strpljenja da redovno tretiraju svoje voćke.Rešenje je u tome da kopriva duže stoji u kanti. Barem 20 dana jer onda je ne samo đubrivo već i odličan insekticid. U mom voćnjaku nemam problema sa lisnim vašima od druge godine, a voćke su stare 11 godina. Ona može i duže da stoji, ostavim je preko zime u plastičnim kantama, nakon čega je biljka potpuno rastvorena, a u vodi, plivaju crvi. Takva voda pravi je eliksir za stabla. Čisti ih od svih insekata i hrani jer je puna azota, gvožđa, magnezijuma i drugih korisnih elemenata.Drugi vid borbe su začini. Da, crni mleveni biber, čili papričica, ljuta mlevena paprika. Pomažu i sirće, rasol, beli luk, cimet, karanfilić, sve što je ljuto. Mešanjem, ali uz dobro ceđenje (da ne bi došlo do začepljenja dizne na prskalici) ne postoji vaš koja može da izdrži prisustvo začina na svom telu koje je meko, bez skeleta. Doze mogu slobodno da se određuju, što ljuće - to bolje. Treba samo paziti sa sirćetom i rasolom da ne bi došlo do paleži lista. Preporučena količina je dve litre rasola u prskalicu od 10 litara vode i jedan litar sirćeta (kupovni, sa devet odsto alkohola ili jabukovo) u 10 litara vode.Beli luk takođe uništava vaši. Važno je da se čenovi izrežu (pola kilograma luka) i potope jedan ili više dana u toplu vodu (50 litara) kako bi se otpustio sumpor i alicin. Dve litre vode sa rastvorenim lukom dovoljne su za prskalicu od 10 litara vode. Može se dodati i crveni luk. Ovo povrće može se mešati sa ljutom paprikom, biberom i čilijem, jer je tada efekat intenzivniji.

Najvažnije je da sredstvo dođe i na naličje lista, dakle ispod uvrnutog dela, jer nema efekta ako se primeni samo na spoljašnjoj strani, a mlaz iz prskalice treba da bude jak. To je često razlog zašto tretiranje mnogim voćarima ne uspe. Slaba pokrivenost, odnosno, nedostatak sredstva, unutar ukovrdžanih listova.Treći vid borbe je mleko. Domaće, nekuvano, nikako kupovno, u dozi jedna litra na sedam do 10 litara vode. Mleko guši larve, oslobađa i sumpor koji isparava na višim temperaturama i uništava vaši. Dodajte malo jestivog ulja da mleko duže ostane na listu.

Četvrti vid borbe su sirće i soda bikarbona. Preporučena doza je pet litara sirćeta i kilogram sode na 500 litara vode, uz što bolje 'kupanje' stabla. Sirće i soda, kada se pomešaju daju upravo so. Uz veću količinu vode larve će biti isprane sa i unutar listova, jer će im se osušiti medna rosa.Peti vid borbe je "Neem" ulje i "Ozoneem trishul". Reč je o novim, ekološkim, insekticidima koji se dobijaju od "Neem" biljke, svetog drveta u Indiji, a deluju na sve stadijume vaši. Nisu opasni po okolinu ali nisam siguran da li su štetni za bubamare, pa ih preporučujem ako vam se ne da pripremati gore navedena sredstva. U svakom slučaju bolje je i njih primeniti nego insekticide iz grupe neonikotinoida.Prirodna sredstva su veoma efikasna, samo se treba utrošiti više vremena na pripremu ali imajte na umu da vredi. Zaštitite pčele i korisne insekte. I ako nemate vremena da pripremate sredstva i prskati vaši, ostavite ih na milost i nemilost bubamarama.Možda u prve dve, tri godine ne bude efekta ali kasnije će sigurno biti, odnosno, populacija korisnih insekata vrlo brzo nakon cvetanja biljaka može da uspostavi kontrolu nad lisnim vašima. Ako se poneki list i osuši, nije strašno, ne težite za perfekcijom, jer to znači primenu hemije i smrt za mnoge korisne organizme.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/primenite-ove-prirodne-preparate-u-borbi-protiv-lisnih-vasi/59746/

Svetske zalihe lešnika ugrožene su zbog braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys), štetočine koja je napala zasade ovog voća u Turskoj. Reč je o proždrljivoj, invazivnoj i egzotičnoj vrsti smrdljivog martina.

Ova štetočina poreklom je iz Azije, a u svetu se proširila zahvaljujući transportu robe brodovima, ali i sve višim temperaturama, a na kraju i nedostatku prirodnih neprijatelja. Smrdljivi martin - novi naziv ova štetočina, jer prilikom odbrane ispušta materije neprijatnog mirisa. Vrsta koja napada lešnik, prvi je put zabeležena u Turskoj 2017. godine nakon što je opustošila susednu Gruziju. Od tada se ovaj insekt proširio na području najmanje osam turskih gradova smeštenih uglavnom u crnomorskoj regiji.

"Ako se ne suzbiju na vreme, oko 30 odsto lešnika će biti uništeno", upozorio je profesor zaštite bilja Đelal Tunđar sa Univerziteta Ondokuz Majis. Ova količina čini petinu svetske ponude, piše theguardian.Upravo je zavisnost konditorske industrije od turskih lešnika podstaknula naučnike da što pre pronađu rešenje. U Istanbulu je ove godine održana konferencija o braon mramorastoj stenici i njenoj pretnji turskim i mediteranskim zemljama. Rasprave su fokusirane na borbu sa invazijom pomoću prirodnog neprijatelja, a reč je o azijskoj samuraskoj osi koja uništava jajašca stenica.

Jedan od potencijalnih problema ovog pristupa je taj što propisi zahtevaju opsežna istraživanja pre puštanja prirodnog neprijatelja, kako bi se uvidelo da on nije štetan za lokalni ekosistem.Na primer, u SAD-u su postupci biokontrole samurajskom osicom trajali toliko dugo da su se na kraju te vrste prirodno našle u ekosistemu.Tunđar je takođe rekao da bi Turska trebalo da potraži načine da ubrza proces, oslanjajući se na postojeća istraživanja drugih zemalja, a u Evropi je već završena većina.

Ijas Edip Sevinč, ispred Udruženja izvoznika lešnika i njihovih prerađevina, rekao je: "Preostalo je malo vremena za temeljnu analizu rizika od samurajske osice, jer je braon mramorasta stenica već prisutna i predstavlja veliku pretnju."

Do sada su se tamošnji poljoprivrednici oslanjali na insekticide, ali to postaje sve teže jer se populacija ove štetočine povećava širom regije.

Temperature u narednim mesecima igraće presudnu ulogu u očuvanju roda lešnika. Prohladno vreme prošle godine odložilo je izlazak stenica iz hibernacije, što je omogućilo normalan razvoj ploda. Ove godine meteorolozi su upozorili na natprosečne temperature, što znači da bi zasadi mogli da budu ugroženi.Podsećamo, i u Italiji ova štetočina pravi velike probleme na voću i povrću. Prošle godine je tamošnjim proizvođačima nanela štete u vrednosti od 500 miliona evra, pa opravdano strahuju od napada.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/ugrozene-svetske-zalihe-lesnika-napadaju-ih-smrdljivi-martini/58935/

Organskoj proizvodnji nije osnovni cilj produktivnost procesa i profit, već da se ne zagađuje životna sredina, da se poštuje prirodna ekološka ravnoteža i da se koriste održivi izvori energije.

Upravo na taj korak odlučili su se Slađana i Dejan Đurić iz sela Grabovac, u predgrađu Trstenika, koji se godinama bave plasteničkom proizvodnjom.

Ove godine su odlučili da postave klopke sa predatorima u dva svoja plastenika i proprate efekte, a nakon toga da ovakav način gajenja prošire na celokupnu proizvodnju.

Predatori, odnosno različite vrste korisnih buba žive u malim kesicama i kutijicama koje se nazivaju klopke. Te kesice se raspoređuju širom plastenika i uništavaju druge štetočine. Ovakva zaštita ima široku primenu kod različitih vrsta salata i drugih povrtarskih biljaka, osim kod pradajza. Ona je potpuno neškodljiva za same biljke.

Proizvodnja Đurića smeštena je na 70 ari površine u više plastenika. Gaje paradajz i papriku. Na ukupno četiri ara površine u ova dva plastenika se gaji žuta paprika, u tipu šilje i babura paprika. U tim plastenicima su postavljene dve različite kulture predatora na određenom rastojanju jedne od drugih i to je celokupna zaštita.

Vrednost ovih svojevrsnih klopki za ova dva plastenika je bila 150 EUR. Sprovodi se svakodnevno provetravanje, polivanje ujutru i uveče i prihrana.

Za prihranu se koriste isključivo prirodna, ekološka, organska i mikrobiološka đubriva, ili prirodna mineralna đubriva, kao i biološke metode zaštite bilja i obrade zemljišta, a terapijske i kurativne metode se svode samo na neophodne.

Đurići imaju stabilno tržište, zadovoljni su cenom, a svu robu prodaju na veliko.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2613675/klopke-sa-predatorima-menjaju-hemijske-tretmane-u-plastenicima

Najčešće štetočine u staklenicima su trips, bela leptirasta vaš, biljne vaši, grinje. U ovom članku govorićemo o šteti koje napomenuti insekti nanose u staklenicima. Biljne vaši nanose štetu tako što se hrane sokovima biljnog materijala, deformacijomn terminalnih listova ostavljajući za sobom mednu rosu koja je uslov za razvijanje gljive čađavice. Parazitoidi biljnih vašiju su Aphelinus abdomalis, Aphidius ervi, Aphidius matricariae, Aphidius colemani. To su zapravo parazitske osice, dok su predatori Aphidoletes aphydimyza, Adalia bipunctata, Chrysopa carnea, Chrysoperla rufilabris, Hippodamia convergens. Sledeća štetočina je trips. Štetu pravi ishranom na mnogim biljkama u stakleniku. Rezultati štete su sledeći: opadanje listova, žutilo listova, deformacija listova. Western flower thrips prenosi nekoliko virusa, a to su: Impatiens neurotic spot and Tomato spotted wild virus.
Agenti za suzbijanje su Amblyseius swirskii, Amblyselus cucumeris, Orius sp., Stratiolaelaps scimitus i nematode Steinernema feltiae. Nisu svi tripsi
štetočine. Prema najnovijim saznanjima pojavili su se tripsi koji su predatori tripsa, a to su Aeolothrips fasciatus i Franklinothrips vespiformis.
Grinje nanose štete biljkama tako sto ostavljaju za sobom tačkice na biljkamaprave žutilo listova, nakon čeka postaje bronzano i na kraju listovi opadaju. Predatori grinja su Amblyseius andersonii, Amblyseius californicus, Ambyleius fallacis, Feltiella acarisuga, Galendromus occidentalis, Phytoseius persimilis.
Bele leptiraste vasi se hrane na mnogim gajenim hortikulturalnim biljkama sisajući sokove biljaka, tako da biljke zaostaju u porastu. Samim tim smanjuje se kvalitet biljaka i javlja se sekundarna šteta u vidu razvijaje gljive čađavice. Encarsia formosa je najčešći parazitoid koji se koristi u zaštićenom prostoru. Da bi se uštedeo novac za kupovnu prirodnih neprijatelja, koriste se sve vise „banker plants“. Banker plants su biljke koje obezbeđuju alternativnu hranu za prirodne neprijatelje uključujući predatore i parazite. Na taj način balansira se linija prirodnih neprijatelja jer je tendencija održavanje po mogućstvu istog broja tokom cele sezone. Izviđanje i dijagnoza su najvaznije stvari poljoprivrednog inženjera. Redovna upotreba lepljivih kartica i determinacija prisutnih štetočina u staklenicima je od izuzetnog značaja, jer na taj način znamo upotrebu prirodnih neprijatelja kako bismo smanjili brojnost štetočina. Isto tako stitimo životnu sredinu, smanjujemo upotrebu pesticida, štedimo novac, a i zdravlje takođe.

Izvor: Agrobiznis magazin

Slučajni prolaznici ovih dana su u rubnim delovima Titela, u malim voćnjacima i na okućnicama, mogli da primete neobičan prizor.Ispod procvetalih voćaka postavljeno je mnoštvo raznih posuda – uglavnom kanti, raspoređenih na nevelikoj udaljenosti od stabala u cvatu. U posudama, koje su delimično napunjene vodom, bila je uglavnom povelika količina rutavih buba – cvetojeda, koje su tu upale primamljene mamkom od rastopljenih bombona ili raznih aromata za kolače.

Rutava buba (Triponota hirta) je insekat tvrdokrilac koji se hrani cvetom voća, korova, povrća, strnih žita, a u nedostatku navedenog, i mladim listovima voćaka. Smatra se da je najopasnija kada zbog lošeg vremena voćke cvetaju sporo i u dugom periodu, pa bube unište sve otvorene cvetove. U slučaju da voćke cvetaju brzo i obilno, moguće je dopustiti da bube pojedu izvesnu količinu cveta bez prevelike opasnosti po rod voća.

Rutave bube su najaktivnije između 10 i 16 časova. U toku dana svaka buba pojede prašnike i tučak na više cvetova, pa ih na taj način uništi i onesposobi za oplodnju. Preporuka je da se mamci-klopke stavljaju u bele kante, ili još bolje, u plave. Hemijsko tretiranje nije preporučljivo jer će otrovi uništiti pčele, ili će ih bar odvratiti od cveta, što za rezultat ima neoplođen cvet i gubitak roda kao što bi bilo i da su ga uništile bube.

Vitalnog penzionera Iliju Trbojevića Karingtona, predsednika Udruženja ratnih vojnih invalida opštine Titel, zatekli smo s njegovim „ulovom” – velikom količinom buba koje je uhvatio u posudu plave boje. Rekao nam je da je uočio da je tačna informacija koju je pronašao na internetu, da su plave posude, iz njemu nepoznatog razloga, najprivlačnije za cvetojede. Posebno ih privlače otopljene bombone poznatog proizvođača kojeg ovom prilikom ne smemo reklamirati.

Ilija je poznat kao pedantan čovek pa je izmerio ukupnu količinu buba koje je ulovio u svom voćnjaku na nevelikoj okućnici. Kaže da je u desetak dana, koliko je trajala najezda, izmerio neverovatnih pet i po kilograma i još nije siguran u to da je sačuvao rod.

I drugi ljudi s kojima smo kontaktirali sumnjaju u rezultat borbe sa zaista velikim brojem cvetojeda koji su ove godine napali voćnjake.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/lov-na-rutave-bube-u-titelskim-vocnacima-13-04-2019

Kako su dani zahladneli, tako se pojavljuju problemi sa grupom štetočina - glodarima, odnosno miševima, pacovima skoči miševima, poljskim voluharicama. Tokom zimskog perioda kada u prirodi ima manje hranem glodari se u poljima hrane semenom posejanih kultura. Veoma je bitni, kažu stručnjaci, da se suzbijanje ovih glodara obavi pravovremeno. Postoji više načina za suzbijanje štetočina od hemisjkih sredstava do mamaca. 

Kada su u pitanju mamci stručnjaci kažu da se ne smeju postavljati na površini zemlje, već isključivo u aktivne rupe ili u specijalne kutije koje su namenjene za te svrhe, kako bismo izbegli trovanje kako domaćih tako i divljih i korisnih životinja i pstica.

Sve o hemisjkim sredstvima koja se koriste u suzbijanju štetočina možete pročitati u novom Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Dunju napada više bolesti iz grupe mikoza i bakterioza. Najčešće su: monilija (trulež plodova), pegavost lišća, pepelnica dunje, posmeđivanje lišća i bakterijska plamenjača. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje,  iako važi za jednu od otpornijih voćnih vrsta, nije je lako sačuvati od bolesti i štetočina.

Monilija (trulež plodova) 

Parazit se u proleće razvija na mladom lišću, odakle ga insekti (najviše pčele) prenose na tučkove cveta i tako zarazi mlad plod, koji se ubrzo sasuši i mumificira. Ovako sasušeni plodovi ostaju na granama vrlo dugo, najčešće sa po 1-2 suva lista. 

Sa ovih mumificiranih plodova u toku leta zaraza se prenosi na razvijene plodove, koji počinju da trule. Zaraženi plodovi dobijaju mrkocrnu boju i počinju postepeno da se suše. Oko mesta zaraze javljaju se pepeljaste gomilice od konidija, koje su više-manje pravilno raspoređene u obliku koncentričnih krugova.

Mere suzbijanja: Najefikasniji način suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Pored prskanja, u jesen je potrebno pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica, mumificirane i trule plodove, spaliti ih ili duboko zakopati.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Dajemo savete šta se sve može napraviti od dunje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3408-dajemo-savete-sta-se-sve-moze-napraviti-od-dunje

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30