Šteta od 20 milona evra godišnje u proizvodnji voća zbog grada. Gubitak od dva miliona evra godišnje u proizvodnji kajsija zbog kasnog mraza. Bačenih 30 miliona evra godišnje u proizvodnji jabuka zbog previsokih temperatura koje uništavaju kvalitet plodaDirektni gubici od 2,2 milijarde dolara tokom poslednje dve decenije zbog smanjenog prinosa kukuruza. Ovo su samo neke od procena koliko domaću poljoprivredu košta rast prosečne temperature izazvan klimatskim promenama.

Koliko košta domaće poljoprivrednike kada klimatolozi upozoravaju da su prosečne godišnje temperature u celoj Srbiji porasle od 1998. do 2017. godine za 0.5 do 1.5 stepeni, te da su od 2008. do 2017. rasle u proseku za više od 1.5, a u pojedinim zapadnim i istočnim delovima zemlje i za 2 stepena Celzijusa?

Kada se naizgled tako mali porasti temeprature preračunaju u štete po poljoprivredu, taj bilans izgleda ovako. U periodu od 1994. do 2014. godine, direktne štete zbog smanjenih prinosa u ratarskim kulturama i to samo zbog učestalih suša iznosile su 4,6 miljardi dolara.

Najviše strada kukuruz

Ratarske kulture su najznačajnije za procenu negativnih uticaja klimatskih promena na poljoprivredu, a pomenuta računica pokazuje da je u posmatranom periodu najviše stradao kukuruz, sa procenjenim direktnim gubicima od 2,2 milijarde dolara.

Štete su, međutim, znatno veće, budući da su ovakve procene iznete na osnovu analiza za samo 43% od ukupnog broja poljoprivrednih domaćinstava u Srbiji, navodi se u prošlogodišnjoj studiji „Uticaji promene klime na srpsku poljoprivredu“ Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP).

Štete u ratarstvu i povrtarstvu na otvorenom polju se kreću od umerenih do značajnih, jer su veoma promenljive od godine do godine. Ali ono što je, na žalost konstanta, jeste činjenica da se gotovo celokupna ratarska i deo povrtarske proizvodnje, poput uzgajanja pasulja, grašaka, krompira, crnog i belog luka, obavlja u uslovima bez namenski uspostavljenog sistema navodnjavanja.

Kao relativno umerene procenjuju se štete u vinogradrastvu, koje se kreću od 10% do 30% od uobičajene dobiti, dok su one najmanje u plasteničkoj proizvodnji, sa prosečnim gubitkom od oko 10% od uobičajene dobiti.
Cena kasnog mraza

Za razliku od pomenutih kultura, negativne posledice klimatskih promena je teže proceniti u voćarstvu. No i sa dostupnim podacima, računica je i te kako zabrinjavajuća, jer su ekstremno visoke temperature i suša najveće posledice klimatskih promena, a za domaće voćarstvo je karakteristično da se najčešće obavlja bez planskog sistema navodnjavanja. Pored toga, na kvalitet ploda i njegovu cenu utiče i pojava grada, kao i pojava kasnih prolećnih mrazeva.

Uzmimo za primer kajsije. Ako se u u Srbiji godišnje proizvede oko 23.000 tona kajsija, uz proseču cenu od 0,3 evra, dolazi se do vrednosti ukupne proizvodnje od oko sedam miliona evra. Uočeno je da se izostanak roda kod kajsije usled dejstva kasnog prolećnog mraza dešava svake treće godine, a u nekim rejonima i češće. Iz toga proizilazi da samo kod kajsije, problem kasnog prolećnog mraza godišnje nanosi štetu od preko dva miliona evra.

Zbog sve toplijih zima, kretanje vegetacije i kod drugog voća počinje sve ranije, pa će se dešavati sve veće štete od poznih prolećnih mrazeva i kada je reč o ekonomski značajnijem voću, kao što su šljiva, breskva, kruška i jabuka. U studiji se navodi da proizvodnja voća u Srbiji čini 11% vrednosti poljoprivredne proizvodnje, te da vrednost izvezenog voća zadnjih godina iznosi oko 500 miliona dolara.

Pojava grada uništi 20 miliona evra

Od ukupnih šteta prouzrokovanih vremenskim nepogodama, petina nastaje usled dejstva grada. Iz toga proizilazi da samo šteta od grada u proizvodnji voća može da umanji prinos i da smanji kvalitet ploda za oko 5 %. Na godišnjem nivou to iznosi u proseku oko 20 miliona evra.

Štete od povećanja letnjih temperatura koje izazivaju prestanak rasta i stvaranje ožegotina na plodovima, pojedinih godina iznose i preko 30%, a odnose se na smanjenje kvaliteta. Samo kod jabuke, čija je vrednost proizvodnje oko 100 miliona evra, štete uzrokovane visokim letnjim temperaturama, mogu iznositi i 30 miliona evra, navodi se u studiji.

U stočarstvu je, pak, najteže utvrditi kolike štete mogu nastati usled klimatskih promena, sem ukoliko one nisu fatalne po životinje. Naime, ustanovljeno je da toplotni talas sa ekstremno visokim temperaturama leti može stvoriti uslove koje, na primer, živina ne može da izdrži i da to uzrokuje pomor životinja. Takvih primera je bilo u Srbiji. Najčešće su štete indirektne, i mogu se ogledati u mlečnosti krava, ili slaboj tovnosti životinja, slaboj ishrani i slično.Gubitak genetičkih resursa

Ipak, najveći gubitnik klimatskih promena je održiva poljoprivredna proizvodnja, poput organske i integralne proizvodnje. Mnoge autohtone sorte biljaka, kao što su futoški kupus ili somborska paprika postaju ugrožene vrste.

Isto se dešava sa autohtonim rasama životinja, poput ovce cigaje i pramenke ili svinja mangulica, moravke i resavke koje su adaptirane na klimatske uslove naših krajeva, i zato ne mogu da istrpe sve značajnije promene klime. Pretnja od njihovog nestanka praktično znači da Srbija gubi svoje prirodne genetičke resurse.

Stoga su stručnjaci, na osnovu naučnih projekcija o budućim promenama klime u Srbiji, sačinili listu najvećih rizika po domaću poljoprivredu, kao i posledica po biljnu proizvodnju. Rezulati ankete koja je sprovedena za potrebe UNDP studije među više od 140 poljoprivrednika širom Srbije iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje, pokazali su da poljoprivrednici prepoznaju iste opasnosti od klimatskih promena koje su utvrdili i naučnici.

Najveći rizici od daljih kilmatskih promena prete nam od suša, visokih temperatura i pojave olujnih vetrova i grada. Sva tri problema označena su kao veoma značajna, a njihovo rešavanje, odnosno pokretanje mera prilagođavanja, kao urgentno. Najozbiljnija posledica sa kojom će se poljoprivrednici suočiti je smanjenje prinosa, zbog ekstremnih vremenskih uslova koji će uticati i na smanjivanje obradivih površina, kao i na lošiji kvalitet poljoprivrednog zemljišta.

Takođe, poljoprivrednicima prete i nove biljne bolesti, štetočine i korovi pristigli sa drugih kontinenata. To potvrđuje i podatak da je samo tokom poslednje decenije registrovano deset novih biljnih vaši.

Leta će trajati skoro pola godine

Ako Srbija ne uspe da zaustavi brzo povećavanje koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, klimatolozi predviđaju da će do kraja ovog veka srednja godišnja temperatura porasti za 4.3 stepena Celzijusa u odnosu na period od 1961. do 1990. godine.

To u prevodu znači da će u pojedinim delovima Srbije, naročito na jugoistoku zemlje, padavina biti znatno manje nego danas, a leta će trajati dva meseca duže nego sada. Klimatolozi procenjuju da ćemo imati više od sedam toplotnih talasa godišnje i prosečno od 20 do 30 vrelih dana više nego danas. Zato će se vegetacioni period produžiti za skoro dva meseca, a ekstremne suše javljaće se na svakih osam do deset godina.

Izvor:https://www.kamatica.com/analiza/koliko-rast-prosecne-temperature-steti-domacoj-poljoprivredi/62364

U proteklih deset dana nevreme je dva puta zahvatilo selo Veliko Trnjane kod Leskovca.Grad, a potom i jak vetar sa obilnom kišom, uništili su mnoge zasade voća koji se prostiru na stotinu hektara.

Za dvadesetak minuta uništen je Slađanov petnaestogodišnji rad i trud. Jak vetar iščupao je 400 stabala jabuka pune roda. Polomljeni su stubovi, žice, pokidani sistemi za navodnjavanje. Veliki gubitak pred berbu koja počinje za mesec dana, piše RTS."Nevreme ne pamtim ovakvo. Olujni vetar je bio katastrofa. Na ovoj parceli negde oko 10 tona jabuka ove godine rodilo. Od toga zavisimo, od toga živimo", kaže Slađan Nikolić.

S nevericom obilaze zasade i Stankovići koji jabuke gaje na jednom hektaru. Na ovoj parceli šteta je stopostotna. Savremenom voćarskom proizvodnjom bave se pola veka. Imaju i hladnjaču.

"Naredna berba ovakva kao što bi sada bila posle 10 godina možemo da očekujemo. Znači devet godina ima da radimo badava", kaže Slobodan Stanković, voćar iz Velikog Trnjana.

Parcele su mi osigurane od grada, udara groma i požara, ali u to osuguranje ne ulazi i oluja. "Tako da faktički ja sad ostajem kratkih rukava što se tiče ove štete", kaže Ivan Stanković, Slobodanov sin.

U Velikom Trnjanu štetu su pretrpeli i proizvođači šljiva. Obrao ih je vetar. Mnoga stabla su oborena. Bojan Stojčić je očekivao pet tona roda.

"Nešto što smo sagrađivali i negovali sedam godina skoro oboreno je za pola sata u potpunosti", kaže Bojan.

Posledice nevremena vidljive su i u centru sela koje ima 250 domova. Na sve strane polomljeno drveće i crepovi koje je vetar nosio. Meštani Velikog Trnjana još nisu sanirali ovu štetu, a već strahuju od novih padavina i nevolja. Očekuju i pomoć nadležnih.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=08&nav_id=1716694

Zbog izlivanja reke Moravice u opštini Arilje poplavljeno je oko 650 hektara poljoprivrednih dobara i oko 1.200 objekata, izjavio je danas predsednik te opštine Miloš Nedeljković i dodao da komisije na terenu popisuju nastalu štetu, ali da se još uvek ne zna tačna procena.
"Obišli smo i popisali tek jednu petinu, teško je sada proceniti štetu. Kada se sve popiše, biće dostavljeno Kancelariji za javna ulaganja i Ministarstvu poljoprivrede", rekao je Nedeljković za Tanjug.
Naveo je da je zbog poplava pričinjena šteta na stambenim i privrednim objektima, ali i poljoprivrednim gazdinstvima, te dodao da je poplavljeno oko 650 hektara poljoprivrednih dobara i oko 1.200 objekata od čega oko 500 kuća.
"Šteta je ogromna, za sada nemamo procenu o iznosu", rekao je Nedeljković.
Teren se, kaže, čisti sa oko 20 mašina u koje je uloženo više od 20 miliona dinara, a u tome im pomažu i pripadnici Vojske Srbije.
"Iznose se stvari iz kuća i do sada je izneto nekoliko stotina kamiona stvari. Imamo kuće koje su skroz uništene - električni uređaji, nameštaj...", rekao je Nedeljković i naveo da je oko 30 porodica smešteno kod rodbine ili prijatelja jer više ne mogu da se vrate svojoj kući.
Kako je dodao, ima i onih koji su se vratili, ali nemaju ništa.

Izvor: Tanjug

Obilne padavine u proteklih mesec dana odložile su najvažnije poljoprivredne radove u Toplici, a značajno će umanjiti i prinose vodećih voćarskih i ratarskih kultura. Najvažniji i najobimniji posao, berba višanja, kasni skoro dve nedelje i obaviće se u prvoj polovini jula. Slična je situacija i sa žetvom žitarica, koja će krenuti tek nakon stabilizacije vremenskih prilika.

Potpuno neuobičajena slika za ovo doba godine u jednom od većih voćarskih centara, prokupačkom selu Babinom Potoku. Otkupne stanice bez ambalaže, obaveštenja od prošle godine, a meštani u strahu da bi svakodnevne padavine mogle dodatno da pogoršaju i inače tešku situaciju uoči berbe.

Zbog obilne i dugotrajne kiše ne može da se uđe u višnjike, žali se Hranislav Mitić. Sluti da će voće ostati neubrano, deo najverovatnije, ili će ga uzeti po nekim neprimerenim cenama.

Velika količina padavina, u poslednjih skoro mesec dana, loše utiče na vodeće voćarske kulture, a naročito na one poput višnje, koja je pred berbom i gde više nema mogućnosti da se deluje zaštitnim sredstvima.

Snežana Jović, savetodavac u PSSS u Prokuplju, primetila je da već pucaju plodovi višnje i stvara se trulež. Ista situacija je i sa šljivom, koja je u punom porastu i još joj je plod zelen.

Pored vremenskih neprilika, voćari bi mogli da se suoče i sa dodatnim problemima zbog istovremenog početka berbe u celoj Srbiji, ali i izuzetno niske cene, koja bi ove godine, prema nezvaničnim informacijama, mogla biti na nivou prošlogodišnjišnjih ili čak i nešto niža.

I ratari će osetiti posledice ovakvih vremenskih prilika.

Radovan Bjelica, savetodavac u PSSS u Prokuplju, upozorava da kiša praćena vetrom ne pogoduje naročito ozimim strnim žitima. Mnogo je poleglih njiva, to znači da će žetva biti izuzetno otežana.

U Topličkom kraju, zbog izlivanja Toplice, Kosanice i Blatašnice, pod vodom je više od 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Šteta je, prema rečima stručnjaka, gotovo nesaglediva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2924199/nesaglediva-steta-zbog-izlivanja-reka-u-toplici-trule-visnje-i-sljive-zita

Pomoćnik ministra poljoprivrede, Aleksandar Bogićević, rekao je danas u Trsteniku da će ova opština biti među 55 onih u Srbiji koje će u potpunosti država osigurati, u zavisnosti od grane poljoprivrede koja je najviše zastupljena u toj opštini.

Bogićević se osvrnuo na, kako je rekao, "poražavajući podatak", koji se odnosi na ukupan broj polisa osiguranja u Srbiji koje imaju poljoprivrednici.

- Imamo poražavajuću statistiku, kada je reč o fizičkim licima koja su osigurala svoja gazdinstva. To je učinilo svega tri odsto, i to je najniže u regionu. Zato je država krenula u kampanju osmišljavanja strategije osiguravanja gazdinstava - rekao je Bogićević.

Prema njegovim rečima, prošle godine je za pet regiona koja najviše pogađaju vremenske nepogode, podignuta premija osiguranja na 70 odsto. Takođe, važan deo te strategije je nabavljanje protivgradnih mreža, ali i modernizovanje protivgradne zaštite.Predsednik opštine Trstenik, Aleksandar Ćirić, rekao je da je prošle nedelje ovaj kraj pretrpeo značajne štete od grada.

- Jedanaest naseljenih mesta je pogođeno, više od 1.000 hektara, a neka preliminirana procenjena šteta iznosi oko 200 miliona dinara. I pored toga što su protivgradne stanice reagovale ispalivši rakete, količina gradonosnih oblaka je bila velika, i načinjena je velika šteta u voćarstvu, vinogradarstvu, ali i povrtarstvu - kazao je Ćirić.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3194380-u-srbiji-osigurano-svega-3-odsto-gazdinstava-a-samo-u-trsteniku-steta-iznosi-oko-200-miliona-dinara

Komisije za procenu štete još utvrđuju koliko će poljoprivrednike koštati nevreme koje je protutnjalo kroz Srbiju proteklog vikenda. U Dragačevu, kod Čačka, najviše su stradali zasadi kupine, ali i jabuke i pozne sorte šljive, koje još nisu ubrane. U Kraljevu i okolini grad je obrao voćnjake, a vodena bujica oštetila je i lokalne puteva nanevši veliki količinu blata i mulja.

Prema rečima Milana Lukića, direktora Instituta za voćarstvo u Čačku, štete se kreću od 50 do čak 100 procenata i postoje zasadi u kojima je u potpunosti uništen rod kupine za ovu godinu."Zasadi drvenastih vrsta voća nisu uništeni, ali pošto je ovo vreme stvaranja cvetnih pupoljaka za sledeću godinu, kada biljka koristi najveće količine hranljivih materija, to se može negativno odraziti na stvaranje roda za narednu godinu. Preporuka proizvođačima je da što je pre moguće nakon dejstva grada obave tretiranje svojih zasada kako bi sprečili ulazne infekcije i pojavu oboljenja. Jedina i apsolutna potpuna zaštita od grada su protivgradne mreže", napominje Lukić.Nevreme je zahvatilo i selo Melence kod Zrenjanina, gde je pojedinim poljoprivrednicima i povrtarima led potukao zasade sa paradajzom i ostalim povrtarskim kulturama.

Prema informacijama Gradskog štaba za vanredne situacije Zrenjanin, još nije bilo nikakvih zvaničnih prijava štete većeg obima, a najviše oštećenja od nevremena načinjeno je na privatnim parcelama, u staklenicima i povrtnjacima..."Ima šteta i na zasadima i u baštama. Poprilične probleme ima i pirotska Elektrodistribucija", kaže direktor Zoran Đorđević, uz napomenu da je oluja izazvala veliki broj sitnih kvarova, ali i probleme na jednoj trafostanici.U studeničkom kraju grad je oštetio voćnjake, a bujica je oštetila i lokalne puteve nanevši veliki količinu blata i mulja.

"Kada nadležne službe budu završile svoj deo posla, imaćemo precizne podatke o šteti koja možda nije velika kao u nekim drugim krajevima, ali svakako nije zanemarljiva", kaže Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva.Jak vetar čupao je drveće, ali i brojne zasade voća na području ove opštine u kojoj se stanovništvo bavi mahom poljoprivredom. I dok u ovoj opštini rade na proceni štete i obilasku oštećenih domaćinstava, i u prokupačkoj opštini još uvek se ne zna vrednost štete pričinjene usled nevremena, ali u gradskoj upravi ističu da građani još prijavljuju štetu koju im je nevreme nanelo.

"Osim crepova i krovova na kućama stradale su i poljoprivredne mašine, ali pre svega poljoprivredni usevi i voće", kažu u gradskoj upravi grada Prokuplja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nevreme-obralo-voce-jos-se-popisuje-pocinjena-steta-posledice-i-dogodine/r9hjksw

Na sednici opštinskog Štaba za vanredne situacije ukinuta je vanredna situacija u Kniću, izuzev u sedam sela koja su pretrpela najveće štete.

Procenjuje se da je šteta koju je pretrpela mala šumadijska opština od 760 miliona dinara, premašila iznos godišnjeg budžeta koji iznosi 430 miliona dinara.

Predstavnici lokalne samouprave, u međuvremenu, su pomogli 47 domaćinstava kojima je šteta najviše ugrozila imovinu, uputili humanitarne pakete, obezbedili uredno i bezbedno vodosnabdevanje, sanirali najvažnije puteve.

Opština Knić očekuje da će Vladina Kancelarija za javna ulaganja i Ministarstvo poljoprivrede finansijski podržati sanaciju posle poplave 36 knićanskih sela.

Odlukom članova Štaba, vanredna situacije ukinuta je na delu teritorije opštine Knić, osim u selima Guberevac, Balosave, Leskovac, Pajsijević, Vrbeta, Gruža i Grabovac, koja su pretrpela najveće štete u junskim poplavama.

Štete od bujičnih poplava koje su početkom juna pogodile opštinu Knić procenjene su na oko 760 miliona dinara što premašuje budžet opštine Knić za 130 odsto.

Pod vodom je bilo 1.255 hektara, oštećeno je 350 kilometara asfaltnih i atarskih puteva, 13 mostova, aktiviralo se osam klizišta. U poplavama je oštećeno više od 70 objekata, porodičnih kuća, pomoćnih objekata.

Najveće štete pretrpela je putna infrastruktura, za sanaciju je potrebno oko 250 miliona dinara.

Štete u poljoprivredi procenjene su na oko 140 miliona, najviše je stradalo povrće, detelina, soja, jagodičasto voće.

Na terenu u selima u okolini Knića pripadnici Štaba za vanredne situacije bili su sve vreme. Najvažniji posao bio je obuzdati bujične poplave, dezinfikovati poplavljene objekte, obezbediti vodosnabdevanje.

Opština Knić je od Vlade Srbije kao interventnu pomoć dobila 50 tona kukuruza i 30 tona dizel goriva. U toku je saniranje štete u svim selima opštine Knić.

JKP „Komunalac“ i još sedam građevinskih firmi sređuju kanale, propuste i nasipaju atarske puteve. U pomoć su pritekli pojedinci, humanitarne organizacije, a među prvima Čovekoljublje i opština Lapovo.

Izvor:http://rtk.co.rs/steta-od-poplave-u-opstini-knic-veca-od-godisnjeg-budzeta/

Direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević izjavio je danas da je gruba procena štete nakon poplava 25 miliona evra i dodao da će danas biti održan sastanak sa predsednicima svih opština koje su pogođene poplavama, kako bi se utvrdilo kolika je pričinjena šteta.

„Opštine imaju svoju ulogu, zakonom propisanu, da izvrše procenu štete, što je nama neophodno kako bismo znali kojim porodicama je neophodno pružiti pomoć. Oni treba da sprovedu postupak kojim se utvrđuje pravo na pomoć i visina te pomoći”, rekao je Blagojević za TV Prva.

On je naglasio da će svaka porodica, čiji je stambeni objekat oštećen, dobiti zakonom propisanu pomoć podsetivši da su 2014. godine pomogli 21.000 porodica, a da je pomoć pružena i 2016, 2017. i 2018. godine.

Blagojević je rekao da je jučerašnja odluka Vlade Srbije o proglašenju elementarne nepogode u 22 opštine prvi korak za aktiviranje mahanizma Kancelarije za javna ulaganja, koja sprovodi proces obnove, obavlja isplatu novčane pomoći građanima, finansira projekte obnove infrastrukture i javnih objekata.

„To je prvi korak. Paralelno sa tim, komisije koje opštine imenuju rade procenu štete”, rekao je Blagojević dodajući da građani kojima su objekti oštećeni treba da prijave štetu opštini, posle čega će uslediti odgovarajući procesi i isplate pomoći, prenosi Tanjug.

Blagojević je naglasio da je ključno izvršiti procenu potreba.

Prema njegovim rečima, gruba procena pričinjene štete je 25 miliona evra, a detaljna i precizna procena će tek biti određena.

Direktor Kancelarije za javna ulaganja rekao je da očekuje da na sastanku sa predsednicima opština čuje kolika je pričinjena šteta, „šta je od infrastrukture oštećeno”.

„Utvrđujemo potrebe, koji su mostovi srušeni, gde je i na kojim mostovima potrebna obnova, koje mostove je potrebno dići iz početka, u kojoj meri su oštećeni javni objekti, koje radove je neophodno izvesti”, rekao je Blagojević.

Potom će, kako je naveo, uslediti izveštaj, verifikacija na terenu i utvrđivanje potreba, a onda planiranje budžeta i realizacija.

Direktor Kancelarije za javna ulaganja istakao je i da je na raspolaganju novac Svetske banke, koji je opredeljen upravo za ovakve slučajeve.

„Na dohvat ruke nam je kada nam je to potrebno. Taj novac smo koristili prošle godine posle poplava iz maja, juna i avgusta 2018. godine. Možemo da koristimo budžetska sredstva, obično kombinujemo više izvora. Dogovorićemo se o tome kada budemo napravili procenu koliko nam novca treba. Novca ima, svaki projekat koji potrebno uraditi biće urađen”, rekao je Blagojević.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/431325/Blagojevic-Steta-posle-poplava-25-miliona-evra

Dug period suše, pa više od mesec dana jake kiše, visoka vlaga zemljišta, olujni vetrovi i gradonosni oblaci ne pogoduju usevima ni povrtarskim kulturama, slažu se u ocenama poljoprivredni stručnjaci, ali navode da je ipak još rano za procene koliko bi vremenske neprilike mogle da utiču na prinose.
Pomoćnica direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada Ana Marjanović Jeromela kaže da ovakve vremenske prilike izazivaju poleganje i uništavanje useva, ima parcela koje su više dana pod vodom a neke je uništio grad.

"Žetva je u problemu jer je zbog dugih suša tokom jeseni nicanje bilo nejednako, kod strnih žita je to najmanje primetno, a kod uljane se ta nejednakost više uočava", kaže ona i dodaje da što se tiče jarih useva u zavisnosti od vrste dolazi do zaostajanja u porastu."Za sada je rano govoriti o uticaju na prinose, pred nama je dug period leta za koji ne znamo kakav će biti, kad uprosečimo situaciju, sušu koju smo imali i ovih kiša sada - možda će doći i do nekog višegodišnjeg proseka", smatra Ana Marjanović.

Ona objašnjava da nije problem u količini padavina koliko u njihovom neravnomernom rasporedu i načinu padanja, jer "to nisu lagane kiše koje natapaju nego jake koje izazivaju zasićenje i zadržavanje vode".

Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da je prvo bila suša, pa dug period jakih padavina i da se sve to dosta negativno odražava na poljoprivredne kulture.

"Ako govorimo o pšenici, ona je u ozbiljnom problemu tamo gde su bile poplave, ali i u ritskim delovima Vojvodine duž velikih reka Tise, Dunava i Tamiša, gde su se na pojedinim mestima oranice pretvorile u prava jezera, i tako stoje danima", kaže Saković i dodaje da postoji opasnost da tamo gde su više dana pod vodom, usevi budu oštećeni i propadnu.

Saković kaže da vreme sa puno padavina i relativno toplo odgovara kulturama na površinama koje nemaju problem s podzemnim vodama i dodaje da je to je ipak veći deo površina u zemlji.

Direktor poljoprivredne stručne službe u Šapcu Miloje Dragojević kaže da su padavine u ogromnim količinama u poslednjih mesec dana zaustavile sve radove u poljoprivredi.

"Trenutno najugroženije od ratarskih kultura su pšenica i ječam koji su u fazi nalivanja zrna i obilne padavine mogu da dovedu do poleganja žita", kaže Dragojević i dodaje da povišena vlaga sa sobom nosi i razne bolesti, a otežan je svaki ulazak u njive da se vrši preventivna zaštita zbog velike vlage u zemlji.

On kaže da ne valjaju velike amplitude temperatura od 30 i više stepeni, jer će biti isparenja, što može da dovede do "crvenog zrenja pšenice" što će se odraziti na kvalitet zrna a posle tokom prerade na brašno.

"Voćarske kulture su pretrpele određene štete, na području Šapca imamo oko 1,4 hiljada hektara jagode pod folijom, sve vreme branja i zrenja bile su velike padavine, i bilo je veliko truljenje jagoda kad su bile za branje pa je sigurno 50 odsto roda bačeno jer su istrulile", kaže Dragojević.

Visoka vlaga i visoke temperature koje se očekuju izazov su i za povrtare, Ana Marjanović Jeromela iz Instituta u Novom Sadu njima preporučuje da "pojačano obrate pažnju na pojavu bolesti, s obzirom na vremenske uslove", kao i da budu u stalnoj konsultaciji sa stručnjacima koji se bave zaštitom bilja".

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/padavine-nastetile-usevima-za-procene-jos-uvek-rano_1022861.html

Milan Prostran stručnjak za poljoprivredu rekao je da država mora da pomogne poljoprivrednicima ustupanjem semena i goriva kako bi obnovili setvu kukuruza i ublažili štetu od nepogoda. On je kazao da je sada teško proceniti koliki je gubitak u poljoprivredi zbog poplava i grada jer je "taj postupak u Srbiji dosta spor", ali bi šteta mogla biti velika, što će uticati i na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Država mora da odreši kesu i pomogne ratarima da obnove setvu kukuruza jer još postoji mogućnost da setvom nekih sorti ranih hibrida sa vegetacijom od 100 dana stignu do zime za berbu", rekao je Prostran. Pšenice će, kako je rekao, biti za domaće potrebe, ako do žetve ne bude novih nepogoda, a možda preostane i za izvoz jer je ove godine zasejana znatno veća površina pa će se gubitak zbog prolećne suše i setve posle optimalnih rokova, "ispeglati".

Istakao je da bi šteta bila upola manja samo da su kanali bili očišćeni i da su poljoprivrednici mogli višak vode da sprovedu u reke.

"Država mora uložiti značajna sredstva u sisteme za odvodnjavanje, nekada su postojala tri, Dunav-Tisa-Dinav, sistem Morava i Ibar- Lepenac, koji su se redovno održavali, a danas je dobar deo tih kanala zamuljen", rekao je Prostran i dodao da je u Vojvodini postojalo 22.000 kilometara kanala.

On je kazao da se određeni tereni moraju i pošumljavati da bi se sprečila klizišta, i dizati brane, kao i da ne sme da se dogodi da nečiji privatni interes spreči izgradnju odbrambenog bedema.

Ceh netipične godine, do marta izuzetno sušne, a od aprila previše kišne, platiće, prema njegovim rečima, proizvođači, potrošači, a uvoznici se raduju visokim cenama voća i povrća.

Direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kazao je da se očekuje prosečan prinos pšenice do 4,2 tone po hektaru, što je za oko 10 odsto manje nego prošle godine, pri čemu bi za izvoz preteklo oko milion tona.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=05&nav_id=1551111

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31