Komisije za procenu štete još utvrđuju koliko će poljoprivrednike koštati nevreme koje je protutnjalo kroz Srbiju proteklog vikenda. U Dragačevu, kod Čačka, najviše su stradali zasadi kupine, ali i jabuke i pozne sorte šljive, koje još nisu ubrane. U Kraljevu i okolini grad je obrao voćnjake, a vodena bujica oštetila je i lokalne puteva nanevši veliki količinu blata i mulja.

Prema rečima Milana Lukića, direktora Instituta za voćarstvo u Čačku, štete se kreću od 50 do čak 100 procenata i postoje zasadi u kojima je u potpunosti uništen rod kupine za ovu godinu."Zasadi drvenastih vrsta voća nisu uništeni, ali pošto je ovo vreme stvaranja cvetnih pupoljaka za sledeću godinu, kada biljka koristi najveće količine hranljivih materija, to se može negativno odraziti na stvaranje roda za narednu godinu. Preporuka proizvođačima je da što je pre moguće nakon dejstva grada obave tretiranje svojih zasada kako bi sprečili ulazne infekcije i pojavu oboljenja. Jedina i apsolutna potpuna zaštita od grada su protivgradne mreže", napominje Lukić.Nevreme je zahvatilo i selo Melence kod Zrenjanina, gde je pojedinim poljoprivrednicima i povrtarima led potukao zasade sa paradajzom i ostalim povrtarskim kulturama.

Prema informacijama Gradskog štaba za vanredne situacije Zrenjanin, još nije bilo nikakvih zvaničnih prijava štete većeg obima, a najviše oštećenja od nevremena načinjeno je na privatnim parcelama, u staklenicima i povrtnjacima..."Ima šteta i na zasadima i u baštama. Poprilične probleme ima i pirotska Elektrodistribucija", kaže direktor Zoran Đorđević, uz napomenu da je oluja izazvala veliki broj sitnih kvarova, ali i probleme na jednoj trafostanici.U studeničkom kraju grad je oštetio voćnjake, a bujica je oštetila i lokalne puteve nanevši veliki količinu blata i mulja.

"Kada nadležne službe budu završile svoj deo posla, imaćemo precizne podatke o šteti koja možda nije velika kao u nekim drugim krajevima, ali svakako nije zanemarljiva", kaže Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva.Jak vetar čupao je drveće, ali i brojne zasade voća na području ove opštine u kojoj se stanovništvo bavi mahom poljoprivredom. I dok u ovoj opštini rade na proceni štete i obilasku oštećenih domaćinstava, i u prokupačkoj opštini još uvek se ne zna vrednost štete pričinjene usled nevremena, ali u gradskoj upravi ističu da građani još prijavljuju štetu koju im je nevreme nanelo.

"Osim crepova i krovova na kućama stradale su i poljoprivredne mašine, ali pre svega poljoprivredni usevi i voće", kažu u gradskoj upravi grada Prokuplja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nevreme-obralo-voce-jos-se-popisuje-pocinjena-steta-posledice-i-dogodine/r9hjksw

Na sednici opštinskog Štaba za vanredne situacije ukinuta je vanredna situacija u Kniću, izuzev u sedam sela koja su pretrpela najveće štete.

Procenjuje se da je šteta koju je pretrpela mala šumadijska opština od 760 miliona dinara, premašila iznos godišnjeg budžeta koji iznosi 430 miliona dinara.

Predstavnici lokalne samouprave, u međuvremenu, su pomogli 47 domaćinstava kojima je šteta najviše ugrozila imovinu, uputili humanitarne pakete, obezbedili uredno i bezbedno vodosnabdevanje, sanirali najvažnije puteve.

Opština Knić očekuje da će Vladina Kancelarija za javna ulaganja i Ministarstvo poljoprivrede finansijski podržati sanaciju posle poplave 36 knićanskih sela.

Odlukom članova Štaba, vanredna situacije ukinuta je na delu teritorije opštine Knić, osim u selima Guberevac, Balosave, Leskovac, Pajsijević, Vrbeta, Gruža i Grabovac, koja su pretrpela najveće štete u junskim poplavama.

Štete od bujičnih poplava koje su početkom juna pogodile opštinu Knić procenjene su na oko 760 miliona dinara što premašuje budžet opštine Knić za 130 odsto.

Pod vodom je bilo 1.255 hektara, oštećeno je 350 kilometara asfaltnih i atarskih puteva, 13 mostova, aktiviralo se osam klizišta. U poplavama je oštećeno više od 70 objekata, porodičnih kuća, pomoćnih objekata.

Najveće štete pretrpela je putna infrastruktura, za sanaciju je potrebno oko 250 miliona dinara.

Štete u poljoprivredi procenjene su na oko 140 miliona, najviše je stradalo povrće, detelina, soja, jagodičasto voće.

Na terenu u selima u okolini Knića pripadnici Štaba za vanredne situacije bili su sve vreme. Najvažniji posao bio je obuzdati bujične poplave, dezinfikovati poplavljene objekte, obezbediti vodosnabdevanje.

Opština Knić je od Vlade Srbije kao interventnu pomoć dobila 50 tona kukuruza i 30 tona dizel goriva. U toku je saniranje štete u svim selima opštine Knić.

JKP „Komunalac“ i još sedam građevinskih firmi sređuju kanale, propuste i nasipaju atarske puteve. U pomoć su pritekli pojedinci, humanitarne organizacije, a među prvima Čovekoljublje i opština Lapovo.

Izvor:http://rtk.co.rs/steta-od-poplave-u-opstini-knic-veca-od-godisnjeg-budzeta/

Direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević izjavio je danas da je gruba procena štete nakon poplava 25 miliona evra i dodao da će danas biti održan sastanak sa predsednicima svih opština koje su pogođene poplavama, kako bi se utvrdilo kolika je pričinjena šteta.

„Opštine imaju svoju ulogu, zakonom propisanu, da izvrše procenu štete, što je nama neophodno kako bismo znali kojim porodicama je neophodno pružiti pomoć. Oni treba da sprovedu postupak kojim se utvrđuje pravo na pomoć i visina te pomoći”, rekao je Blagojević za TV Prva.

On je naglasio da će svaka porodica, čiji je stambeni objekat oštećen, dobiti zakonom propisanu pomoć podsetivši da su 2014. godine pomogli 21.000 porodica, a da je pomoć pružena i 2016, 2017. i 2018. godine.

Blagojević je rekao da je jučerašnja odluka Vlade Srbije o proglašenju elementarne nepogode u 22 opštine prvi korak za aktiviranje mahanizma Kancelarije za javna ulaganja, koja sprovodi proces obnove, obavlja isplatu novčane pomoći građanima, finansira projekte obnove infrastrukture i javnih objekata.

„To je prvi korak. Paralelno sa tim, komisije koje opštine imenuju rade procenu štete”, rekao je Blagojević dodajući da građani kojima su objekti oštećeni treba da prijave štetu opštini, posle čega će uslediti odgovarajući procesi i isplate pomoći, prenosi Tanjug.

Blagojević je naglasio da je ključno izvršiti procenu potreba.

Prema njegovim rečima, gruba procena pričinjene štete je 25 miliona evra, a detaljna i precizna procena će tek biti određena.

Direktor Kancelarije za javna ulaganja rekao je da očekuje da na sastanku sa predsednicima opština čuje kolika je pričinjena šteta, „šta je od infrastrukture oštećeno”.

„Utvrđujemo potrebe, koji su mostovi srušeni, gde je i na kojim mostovima potrebna obnova, koje mostove je potrebno dići iz početka, u kojoj meri su oštećeni javni objekti, koje radove je neophodno izvesti”, rekao je Blagojević.

Potom će, kako je naveo, uslediti izveštaj, verifikacija na terenu i utvrđivanje potreba, a onda planiranje budžeta i realizacija.

Direktor Kancelarije za javna ulaganja istakao je i da je na raspolaganju novac Svetske banke, koji je opredeljen upravo za ovakve slučajeve.

„Na dohvat ruke nam je kada nam je to potrebno. Taj novac smo koristili prošle godine posle poplava iz maja, juna i avgusta 2018. godine. Možemo da koristimo budžetska sredstva, obično kombinujemo više izvora. Dogovorićemo se o tome kada budemo napravili procenu koliko nam novca treba. Novca ima, svaki projekat koji potrebno uraditi biće urađen”, rekao je Blagojević.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/431325/Blagojevic-Steta-posle-poplava-25-miliona-evra

Dug period suše, pa više od mesec dana jake kiše, visoka vlaga zemljišta, olujni vetrovi i gradonosni oblaci ne pogoduju usevima ni povrtarskim kulturama, slažu se u ocenama poljoprivredni stručnjaci, ali navode da je ipak još rano za procene koliko bi vremenske neprilike mogle da utiču na prinose.
Pomoćnica direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada Ana Marjanović Jeromela kaže da ovakve vremenske prilike izazivaju poleganje i uništavanje useva, ima parcela koje su više dana pod vodom a neke je uništio grad.

"Žetva je u problemu jer je zbog dugih suša tokom jeseni nicanje bilo nejednako, kod strnih žita je to najmanje primetno, a kod uljane se ta nejednakost više uočava", kaže ona i dodaje da što se tiče jarih useva u zavisnosti od vrste dolazi do zaostajanja u porastu."Za sada je rano govoriti o uticaju na prinose, pred nama je dug period leta za koji ne znamo kakav će biti, kad uprosečimo situaciju, sušu koju smo imali i ovih kiša sada - možda će doći i do nekog višegodišnjeg proseka", smatra Ana Marjanović.

Ona objašnjava da nije problem u količini padavina koliko u njihovom neravnomernom rasporedu i načinu padanja, jer "to nisu lagane kiše koje natapaju nego jake koje izazivaju zasićenje i zadržavanje vode".

Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da je prvo bila suša, pa dug period jakih padavina i da se sve to dosta negativno odražava na poljoprivredne kulture.

"Ako govorimo o pšenici, ona je u ozbiljnom problemu tamo gde su bile poplave, ali i u ritskim delovima Vojvodine duž velikih reka Tise, Dunava i Tamiša, gde su se na pojedinim mestima oranice pretvorile u prava jezera, i tako stoje danima", kaže Saković i dodaje da postoji opasnost da tamo gde su više dana pod vodom, usevi budu oštećeni i propadnu.

Saković kaže da vreme sa puno padavina i relativno toplo odgovara kulturama na površinama koje nemaju problem s podzemnim vodama i dodaje da je to je ipak veći deo površina u zemlji.

Direktor poljoprivredne stručne službe u Šapcu Miloje Dragojević kaže da su padavine u ogromnim količinama u poslednjih mesec dana zaustavile sve radove u poljoprivredi.

"Trenutno najugroženije od ratarskih kultura su pšenica i ječam koji su u fazi nalivanja zrna i obilne padavine mogu da dovedu do poleganja žita", kaže Dragojević i dodaje da povišena vlaga sa sobom nosi i razne bolesti, a otežan je svaki ulazak u njive da se vrši preventivna zaštita zbog velike vlage u zemlji.

On kaže da ne valjaju velike amplitude temperatura od 30 i više stepeni, jer će biti isparenja, što može da dovede do "crvenog zrenja pšenice" što će se odraziti na kvalitet zrna a posle tokom prerade na brašno.

"Voćarske kulture su pretrpele određene štete, na području Šapca imamo oko 1,4 hiljada hektara jagode pod folijom, sve vreme branja i zrenja bile su velike padavine, i bilo je veliko truljenje jagoda kad su bile za branje pa je sigurno 50 odsto roda bačeno jer su istrulile", kaže Dragojević.

Visoka vlaga i visoke temperature koje se očekuju izazov su i za povrtare, Ana Marjanović Jeromela iz Instituta u Novom Sadu njima preporučuje da "pojačano obrate pažnju na pojavu bolesti, s obzirom na vremenske uslove", kao i da budu u stalnoj konsultaciji sa stručnjacima koji se bave zaštitom bilja".

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/padavine-nastetile-usevima-za-procene-jos-uvek-rano_1022861.html

Milan Prostran stručnjak za poljoprivredu rekao je da država mora da pomogne poljoprivrednicima ustupanjem semena i goriva kako bi obnovili setvu kukuruza i ublažili štetu od nepogoda. On je kazao da je sada teško proceniti koliki je gubitak u poljoprivredi zbog poplava i grada jer je "taj postupak u Srbiji dosta spor", ali bi šteta mogla biti velika, što će uticati i na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Država mora da odreši kesu i pomogne ratarima da obnove setvu kukuruza jer još postoji mogućnost da setvom nekih sorti ranih hibrida sa vegetacijom od 100 dana stignu do zime za berbu", rekao je Prostran. Pšenice će, kako je rekao, biti za domaće potrebe, ako do žetve ne bude novih nepogoda, a možda preostane i za izvoz jer je ove godine zasejana znatno veća površina pa će se gubitak zbog prolećne suše i setve posle optimalnih rokova, "ispeglati".

Istakao je da bi šteta bila upola manja samo da su kanali bili očišćeni i da su poljoprivrednici mogli višak vode da sprovedu u reke.

"Država mora uložiti značajna sredstva u sisteme za odvodnjavanje, nekada su postojala tri, Dunav-Tisa-Dinav, sistem Morava i Ibar- Lepenac, koji su se redovno održavali, a danas je dobar deo tih kanala zamuljen", rekao je Prostran i dodao da je u Vojvodini postojalo 22.000 kilometara kanala.

On je kazao da se određeni tereni moraju i pošumljavati da bi se sprečila klizišta, i dizati brane, kao i da ne sme da se dogodi da nečiji privatni interes spreči izgradnju odbrambenog bedema.

Ceh netipične godine, do marta izuzetno sušne, a od aprila previše kišne, platiće, prema njegovim rečima, proizvođači, potrošači, a uvoznici se raduju visokim cenama voća i povrća.

Direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kazao je da se očekuje prosečan prinos pšenice do 4,2 tone po hektaru, što je za oko 10 odsto manje nego prošle godine, pri čemu bi za izvoz preteklo oko milion tona.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=05&nav_id=1551111

Ministarstvo poljoprivrede Srbije obaviće nadzor nad radom Republičkog hidrometeorološkog zavoda i utvrditi da li je bilo propusta u sistemu protivgradne zaštite, nakon što je Topolu i okolinu zadesio jak grad usled kojeg su uništeni usevi, izjavio je danas ministar Branislav Nedimović.On je rekao da su radarski centri u Srbiji osposobljeni i da raketa ima dovoljno, kao i da podaci sa terena pokazuju da je u utorak ispaljeno 45 raketa sa radarskog centra "Bukulja".

"Šteta se desila, mi danas šaljemo ekipe na teren da utvrde činjenice, zamolio bih sve da ne iznose prerane ocene", rekao je Nedimović.

On je podsetio da Ministarstvo poljoprivrede ove godine daje 70 odsto subvencija na premije osiguranja od grada i ranog mraza i apelovao na građane da ih koriste.

Nedimović je rekao i da se na prostoru radarskog centra "Valjevo" radi na automatskoj protivgradnoj zaštiti, koja će biti završena do kraja godine i pomoću koje će se putem softvera pratiti kretanje oblaka i automatski, bez prisustva ljudske posade, slati signal raketnom lanseru.

Pošto bude završen radarski centar u Valjevu, počeće rad na centru na Bukulji, rekao je Nedimović i podsetio da je s Vladom Republike Srpske dogovoreno da se na prostoru između Vlasenice i Gacka izgradi 25 automatskih protivgradnih raketnih lansera koji će braniti prostor Zapadne Srbije.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/213603/Nedimovic-Utvrdjuje-se-da-li-je-bilo-propusta-u-protivgradnoj-zastiti.html

Ekipe  iz lokalnih samouprava na terenu kako bi se sagledalo kompletno stanje na poljoprivrednom zemljištu izjavio je resorni ministar Bransilav Nedimović nakon nevremena koje je zadesilo nekoliko opština u Srbiji. “Mogu da iznesem nekoliko stvari, da smo imali najviše udara grada na prostorima Aranđelovca, Topole, Priboja, gradskog jezgra Užica i Požarevca, Smederevske Palanke. To su mesta gde je bilo najviše gradonosnih oblaka. Ali, moram da kažem još jednu stvar. Država je preko Republičkog hidrometeorološkog zavoda ispalila ukupno 1.164 rakete. Najviše je ispaljeno sa radarskog centra Bukulja, Opština Aranđelovac, Topola 255, i 167 raketa je ispaljeno na prostoru koji pokriva Grad Užice”. On je gostujući na  TV Happy rekao da je od 15. aprila ispaljeno ukupno 7.930 raketa. Poređenja radi, svih deset godina ranije u proseku je bilo ispaljeno 2.803 rakete, a ove godine skoro 8.000. Ministar Nedimović je pojasnio da smo imali 38 dana sa protivgradnim dejstvima, a u proseku to bude 10 do 12. On je tagođe primetio da  očigledno dolazi do ozbiljnih promena u klimi, ali smo se ove godine dobro spremili, tako da imamo na lageru još oko 6.000 raketa. Srbija da bi normalno funkcionisala, treba da ima do 12.000 raketa, a mi smo sezonu dočekali sa 14.000 raketa tako da mogu da kažem da je ove godine to izgledalo pristojno rekao je Nedimović. On je ovom priliko naglasio da to nije nešto dobro i podsetio da protivgradne rakete imaju stepen uspešnosti 50 do 60 %. Ministar je najvio da se ove godine kreće prvi put sa automatskim sistemom protivgradne zaštite. “Raspisali smo nabavku za prvi radarski centar, to je radarski centar Valjevo, jer on najčešće bude na udaru “ Ovo su činjenice o konkretnim štetama ćemo ragovarati jer postoji procedura koja je propisana, a to je da izađu lokalni štabovi, procenjuju štetu, šalju Republičkom štabu koji se bavi elementarnim nepogodama i nakon toga se eventualno preduzimaju neki koraci podsetio je resorni ministar Branislav Nedimović koji je gostovao na TV Happy povodom nepogoda.

Ministarstvo poljoprivrede u merama agrarne politike ima nekoliko mera koje mogu da smanje štetno dejstvo ovakvih neprilika. Tu se pre svega misli na regres za premiju osiguranja useva koja itekako mogu da ublaže štete koje su nastal naglašavaju predstavnici Ministarstva: Prema njihovim podacima većina poljoprivrednika nije osigurano ali imamo pozitivne trendove. U 2017. bilo 22.301 zahtev za ovakav vid podrške, a daju se subvenicje za protivgradne mreže koje su veoma efikasne. Za protivgradne mreže sredstva daju i pojedine lokalne samouprave.

NA zapadu Bačke, pre svega u Kljajićevu, proizvođači meda preživljavaju pravu dramu zbog uginuća velikog broja pčela. Ratko Bradić iz ovog mesta kod Sombora, pre nekoliko dana se šokirao kad je ugledao uginule pčele. Ostao je bez 130 košnica! Trovanja je bilo i ranijih godina, ali ne u ovolikoj razmeri, a razlog je najverovatnije nekontrolisana upotreba pesticida.

Da bi se koliko-toliko ublažila šteta, Bradiću je u pomoć priteklo udruženje čiji je on član.

- Ovo je veliko trovanje pčela i velika šteta za sve pčelare. Godinama neću moći da se oporavim. Nažalost, i dalje nalazim uginule pčele. Pčelinja društva su bila u najvećem razvoju posle cvetanja uljane repice i bagrema, spremnih za razrojavanje i prodaju paketnih rojeva. Ali sve je sada uništeno - jadikuje Bradić.

- Košnice su smeštene između Kljajićeva i Malog Stapara, pored Bačkog kanala. Pčelarstvom se bavim punih20 godina, ali ovako nešto ne pamtim. Istina, 2011. godine imao sam manju štetu na pčelinjaku kod Apatina. Svake godine se dogodi trovanje pčela, ali nikad nije bilo ovakvih razmera. Kako je počelo prskanje useva jakim pesticidima, i ljude će otrovati - kaže Bradić.

Izgleda da su uzaludna upozorenja stručnjakana oprez prilikom upotrebe pesticida. Zasada se ne zna kako je došlo do ovog masovnog pomora pčela, ali se pretpostavlja da su glavni krivci pesticidi kojima su prskane okolne parcele. Materijalna šteta je velika. Na teren je izašla policija i snimila mesto pomora pčela, a fitosanitarna inspekcija je uzela uzorke kako bi ustanovila uzroke.

Članovi Udruženja pčelara "Dunav" iz Apatina skupili su četrdesetak rojeva i uručili ih Ratku Bradiću kao prvu kolegijalnu pomoć. Rade Stevanović iz ovog udruženja, čije je član i Bradić, kaže da jedini u Srbiji imaju u rezervi rojeve pčela kojima mogu da priskoče u pomoć svojim članovima kako bi ublažili nastalu štetu. Dodaje da mnogi pčelari osiguravaju pčele od nepogoda, ali ne mogu i od trovanja. 

PRAVDANjA

- BAVIMO se poljoprivredom i od nje živimo. Da protiv korova ne prskamo voćnjake, kukuruz i soju, kao i bašte od raznih insekata, ne bi ništa rodilo. Od čega bismo ondaživeli i kako bismo se prehranili - pitaju se žitelji ovog sela. - Mnogo smo uložili u ovogodišnju setvu. Nije nam jasno kako je došlo do uginuća pčela, mada se zna da one mogu daleko lete.

STIGLI LEKOVI

OPŠTINA Bela Crkva, u kojoj ima oko 3.500 košnica, isporučila je pčelarima besplatne lekove protiv varoe, koje je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu. Ta donacija predstavlja svega 40 odsto potrebne količine tog leka, ali su pčelari i na tome zahvalni s obzirom na to da za jedno tretiranje izdvajaju oko 500 dinara po košnici, a godišnje je potrebno to uraditi do sedam puta.

Zahvalni su i lokalnoj samoupravi što je, u vreme prskanja voća u cvatu, naložila poljočuvarima da intenzivnije kontrolišu voćare, kako taj posao ne bi radili po danu kada su pčele aktivne.

J. J. B.

http://www.novosti.rs 

Prisetimo se , u poplavama čije  razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina ,te 2014 godine bili  su ugroženi  životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od  poplava iznela  1,7 milijardi evra  ili više od 4 procenta BDP. Sliv Zapadne Morave obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika od kojih se više od polovine bavi poljoprivrednom proizvodnjom.

Udeo poljoprivrede, zajedno sa prehrambenom industrijom u BDP-u države, prošle godine bio je 13,5% a prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2017. godine, u odnosu na isti period prošle godine, je iznosio 1,3 odsto. Procenjeno je da je 11.943 hektara zemljišta bilo neupotrebljivo za poljoprivrednu proizvodnju tokom jedne sezone, dok je površina od 4.815hektara zahtevala uklanjanje otpada.

Direktna šteta je procenjena na oko 81 milion evra. Proizvodni gubici su bili najvidljiviji u  ratarstvu, gde su procenjeni na preko 117 miliona evra. Ovih nekoliko podataka jasno ukazuju da smo više nego upućeni da krajnje ozbiljno shvatimo svu pogubnost klimatskih promena  kao glavnog uzročnika  elementarnih nepogoda čija je poljoprivreda redovna i , možda ,dugoročno , najveća žrtva. Posmatrano  kroz prizmu iznetih podataka  na značaju dobija podatak o još jednoj uspešno sprovedenoj obuci sprovedenoj na Rudnu u  Centru za obuku gradske uprave grada Kraljeva.

U organizaciji Odeljenja za poslove civilne zaštite i Tima za koordinaciju aktivnosti  na realizaciji Protokola  u slivu Zapadne Morave , uz  svesrdnu pomoć organizacije FAO za Srbiju , realizovana je  radionica na temu „Procena štete u poljoprivredi po međunarodnoj PDNA metodologiji “.  Kao rezultat radionice izrađeni su , posle trideset godina, novi obrasci za lakše ,brže i preciznije procene štete ali i  gubitaka i  potreba u poljoprivredi  nakon prirodnih katastrofa.Tridesetak učesnika iz lokalnih samouprava koje su potpisnice  Protokola  u slivu Zapadne Morave su iznošenjem iskustava iz svojih sredina značajno doprineli da se dođe do dokumenata koji će , u budućnosti, olakšati važan posao efikasne procene štata od elemetarnih nepogoda u poljoprivredi.

Jer , bez dobre i brzo urađene procene štete izostaje i , u tim trenutcima , neophodna reakcija i pomoć zajednice . A da će takvih potreba biti i u budućnosti govore  podatci da će klimatske promene na poljoprivredu uticati preko smanjenja prinosa i kvaliteta polodova zbog povećanih suša i temperature, smanivanja plodnosti zemljišta, povećanja opasnosti od bolesti i štetočina i pojava novih...Jer ,kako rekoše, klima određenog  područja ,teritorije, više ne postoji. Postoje samo trendovi njenih promena!

Proizvođači maline još uvek se bore za utvrđivanje veće akontne cene ovog voća, kada je u pitanju ovogodišnji rod. Naime, predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice, juče su bili na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede, gde se razgovaralo o aktuelnim problemima koji se odnose kako na cenu maline, tako i na nadoknadu štete usled snega, koji je proizvođače iznenadio u aprilu mesecu.

Konkretni odgovori očekuju se do 10. novembra.

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31