Jedna firma u Cerovcu nadomak Kragujevca posadila je na površini od 4,5 hektara belu šparglu. Zašto baš špargla? Kažu - jako je zdrava i niko je ne proizvodi u Srbiji.

Špargla je poznata kao povrće za dijabetičare, snižava holesterol, poboljšava probavu, pozitivno deluje na krvni pritisak, imunološki sistem, artritis i smanjenje upala. Takođe, sadrži antioksidans koji štiti kožu od maligniteta.

Ova biljka jako je popularna u zapadnim zemljama, pre svega u Nemačkoj. Za Srbiju ona je još egzotika. Ipak, prvi izdanci, takozvani asparagusi, ubrani su u Šumadiji."Ovogodišnji rod bio je 600 kilograma po hektaru, sledeće godine očekujemo oko tri tone po hektaru, dok se pun rod očekuje tek u četvrtoj godini branja, kada dostiže oko osam tona po hektaru. Ja sam prihvatio ovaj posao zato što sam hteo da radim nešto zanimljivo i da budem prvi u nečemu što je novina kod nas. Veoma je teško brinuti se o špargli, nema ko da ti pokaže, pa moraš sam da naučiš", kaže Marko Simić koji se u okviru firme brine o zasadima špargle.

Špargla je višegodišnja biljka - kad se jednom posadi, traje i do 15 godina na jednom mestu. Pošto razvija veliki korenov sistem, bolje se razvija na lakšim zemljištima, ali zahteva ozbiljne agrotehničke mere."Pre sadnje izvlači se velika količina stajskog đubriva, tačnije 150 tona po hektaru, zatim se duboko ore, oko 50 do 70 centimetara, zemlja se priprema za sadnju, a pre sadnje se razvuče sistem za navodnjavanje koji je obavezan za naše područje", objašnjava Marko i dodaje da s proleća grada nije bilo, a letnju sušu su izbegli upravo zahvaljujući navodnjavanju.

Treba napomenuti da asparagus ne podnosi hlor, pa nije poželjno koristiti vodu iz vodovoda za zalivanje, već izvorsku ili bunarsku vodu. Špargla stiže u maju i junu, što se ocenjuje kao mana, jer kasnije stiže za berbu. Relativno je osetljiva na štetočine i bolesti, pa je samim tim briga za nju veća. Kad su u pitanju sezonski radovi, sada, s jeseni, treba praviti bankove, zemlja se podriva, a nadzemni deo špargle se seče i sitni. Važno je pokriti je folijom kako ne bi bila izložena sunčevoj svetlosti.U kasno proleće, kada sazri, čim izbije na površinu, seče se, jer ako je i pet centimetara iznad banka – prerasla je za berbu. Kada se oguli, bela špargla se bari, koristi se kao dodatak čorbama, prolećnim salatama, kao namaz ili prilog jelima sa piletinom, ribom i morskim plodovima. U Šumadiji je najčešće pohovana u slanini.

"Ukus je neutralan, nešto poput ukusa krompira", ocenjuje Marko.

Iako je špargla novina u Srbiji, šumadijski asparagus naći će se na meniju beogradskih restorana, a kako kaže Simić, imaju ugovor i sa pojedinim trgovinskim lancima u našoj zemlji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/lek-protiv-kostobolje-nova-moda-na-srpskim-njivama-sumadijska-spargla-sve-popularnija/gn7phfm

Kada u Srbiji pomenete asparagus, svako će pomisliti na starinsku dekorativnu biljku sa bezbroj mekih zelenih iglica, a retki će znati da se misli na povrće – špargle. Špargla spada u najstarije povrće, koje su proizvodili i koristili još stari Rimljani. Ona je poreklom iz Evrope. U poslednje vreme se koristi u celom svetu, i pripada grupi retkog, delikatnog i skupocenog povrća. Na našem području se koristi bela etiolirana, dok se u drugim zemljama kao što je Francuska, Engleska i SAD, koristi i zelena. Sve je stvar navike. Bela se bere pre nego što izdanak dođe u kontakt sa sunčevom svetlosti. Špargla je višegodišnja biljka, od koje se najčešće koriste mladi i sočni izdanci. Zbog svog bogatog sastava u vitaminima, i drugim korisnim satojcima, često se koristi u ishrani bolesnika. Ona u dobro negovanim višegodišnjim zasadima, može da se eksploatiše godinama. U zemlji obrazuje takozvani podzemni „čokot“, sa mesnatim belim korenom, u kome se nagomilava hrana, koja služi za rezervu. Ta hrana služi za obrazovanje izdanaka sledeće godine. Zanimljivo je, da svake godine, deo starog korena izumre, a iz vršnog „ čokota „ izbije“ novi, i na njegovom gornjem delu se obrazuju krupni, pokriveni ljuspama, pupoljci, iz kojih u proleće izrastaju izdanci, koji se dok su mladi, upotrebljavaju kao povrće. Špargla je višegodišnja kultura koja ostaje na istom mestu 10 do 12 godina. Zasnivanje novog zasada, na istoj površini, ne preporučuje se pre 4 do 5 godina. Neki proivođači su dodavali ostatke korena stare špargle u „novo“ zemljište, što je inhibiralo rast nove špargle. To je upozorilo na autotoksičnost. Međutim, kada se zemljište starog šparglišta dezinfikuje, nove biljke nisu zaostajale u rastu. Špargla najbolje uspeva u oblastima sa umerenom temperaturom u toku vegetacije, i oštrom zimom. Na temperaturama ispod 10° C, izdanci kreću sa razvojem. Retko, zaista retko, zimski mrazevi mogu oštetiti šparglu, odnosno čokote i izdanke. Voli umereno vlažna, duboka ocedna, i rastersita zemljišta, ne voli teška, vlažna, ali i peskovita, i plitka zemljišta. Špargla voli da je parcela okrenuta ka jugu, i da se na njemu ne zadržava voda. U njivskim uslovima, špargla se proizvodi pomoću rasada. Za ovaj način proizvodnje treba 500-600 gr semena. Prve godine se proizvodi rasad, a druge godine u rano proleće, počinje se sa sadnjom u parcelu, koja je ranije dobro pripremljena, i u koju je zaorano pri osnovnoj obradi na što veću dubinu 60-100 t /ha stajskog đubriva . S proleća se posle jesenjeg oranja, površina plitko poore ili kultivira.Pred sađenje, ubacuje se oko 500 kg/ha mineralnog đubriva sa odnosom NPK elemenata 1:2:4. Približno ista, ili nešto veća količina mineralnih đubriva, unosi se svake godine. Najbolje i jedino ispravno je, pre zasnivanja šparglišta, uraditi agrohemijsku analizu zemljišta, i po preporuci primeniti pravilno, i pravovremeno preporučene količine organskog i mineralnog đubriva. Šparglu možemo uzgajati direktnom setvom, ili iz rasade. Pošto direktna setva za početnike obično nije tako uspešna, bolje je odlučiti se za rasadu, jer će budući zasad biti mnogo ujednačeniji i kvalitetniji. Jednogodišnje sadnice špargle, lako se sade i ukorenjuju, pa su pogodnije za sadnju od dvogodišnjih, ali se ove druge češće koriste, jer ranije sazrevaju. Nabavljene sadnice sade se u dobro pripremljene kanale, dubine 25 cm i široke 30 cm. Pri sadnji treba voditi računa da ne oštetimo koren, jer se na njegovom gornjem delu formiraju pupoljci, iz kojih će tokom proleća izniknuti mladi, mesnati izdanci. Stoga je kod sadnje potrebno lepo raširiti koren po dnu kanala, na kojem je sloj stajskog đubriva, te ga potom treba zakopati. Prvo se razgrne zemlja do osnove izdanka, i etiolirani izdanci se onda seku. Obojeni zeleni izdanci se seku, kada budu 12 - 20cm iznad zemlje. Berba traje od kraja aprila do kraja maja, čak i do kraja juna, i to svakodnevno. Uvek raditi u rano jutro, ili kasno popodne. Savet pri kupovini Pošto ne može da se čuva dugo čak ni u frižideru, kupujte samo svežu, jedru. Sveža špargla je teška u ruci, puna vode. Pripema se sveža, i samo takvu je treba koristiti u ishrani. Ako smo prinuđeni da je ne koristimo odmah, najbolje je da je uvijemo u mokru krpu, zatim u plastičnu kesu, i stavimo je u frižider. Šparglu treba koristiti u ishrani, pa je preporuka da se i domaćinstva, koja do sada nisu koristila šparglu, započnu da pripremaju jela od nje, i sa njom. Sigurno će doprineti lepšem ukusu obroka, a i uticaće povoljno na svoje, i zdravlje svojih ukućana. Odličan je diuretik, i preporučuje se za detoksikaciju organizma. Od stabljike špargle se prave čajevi. Koristi se sve više kao lekovita biljka, ali za tu namenu treba uvek koristiti savete stručnog lica za tu oblast.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31