Proizvođači voćnih sokova i uvoznici sirovina plaćaju za oko pet odsto manju carinu za koncentrisani sok od pomorandže. Zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, uvozna dažbina smanjena je sa 20 na 15,2 odsto, a procenjuje se da će privreda u ovoj oblasti uštedeti više od 200.000 evra godišnje saopštava PKS.
„Grupacija proizvođača mineralnih voda, voćnih sokova i bezalkoholnih pića PKS, prošle godine pokrenula je inicijativu da se smanje carinske stope na uvoz koncentrisanog soka od pomorandže. Zahvaljujući kvalitetnom dijalogu sa ministarstvima poljoprivrede i finansija, uspešno je realizovan ovaj predlog i carinska stopa na uvoz koncentrisanog soka od pomorandže smanjena je za 4,8 odsto. Procene su da će ušteda za industriju proizvođača sokova u 2019. godini iznositi nešto preko 200.000 evra“, rekao je Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS.
Ovu pogodnost, osim proizvođača, koristiće i uvoznici sirovine što će obezbediti veću konkurentnost domaćih proizvoda na našem i stranom tržištu, dodao je Ivanović.
„Kao domaća kompanija i najveći prerađivač voća u Jugoistočnoj Evropi, pozdravljamo sve napore da se uvedu carinske olakšice i pomogne konkurentnost domaćih proizvođača. Ukus pomorandže je među top tri ukusa na srpskom tržištu prema tržišnom učešću i ocenama potrošača. ‘Nektar’ uvozi kvalitetnu brazilsku pomorandžu i do sada je bila podložna carinskoj stopi od 20 odsto u odnosu na 12,2 odsto koliko je standard EU. Pozdravljamo značajan napredak koji je napravljen i stratešku inicijativu Privredne komore Srbije u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvom finansija da se carinske stope smanje na 15,2 odsto. Ovo je svakako benefit i za potrošače, jer i najkvalitetnije sirovine sveta postaju dostupnije. Nadamo se da će se napori u tom pravcu nastaviti do nivoa standarda EU“, izjavio je Mihailo Janković, direktor Nektar grupe.
Svetislav Parežanin, direktor kompanije AFC, koja uvozi sirovinu iz Brazila, ocenjuje da je delimično ispravljena nelogičnost u našoj Carinskoj tarifi gde je uvoz gotovih sokova od pomorandže bio oslobođen plaćanja carine, a uvoz sirovina za proizvodnju soka od pomorandže bio opterećen stopom carine od 20 odsto, za razliku od zemalja EU gde je stopa carine za uvoz tih istih sirovina 12,2 procenta ili zemalja u okruženju koje nisu članice EU gde stopa carine iznosi od nula do pet odsto.
„Pošto je strateški cilj naše vlade priključenje EU očekujemo da će uskoro doći do daljeg sniženja stope carine na nivo stope carine u EU od 12,2 odsto na uvoz tih istih sirovina i time omogućiti dalje povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača u domaćoj i međunarodnoj trgovini“, rekao je Parežanin.
Savetnik u Udruženju za prehrambenu industriju PKS Saška Biorčević navodi da se u Srbiji godišnje prosečno uveze između 2.500 do 3.000 tona koncentrisanog soka od pomorandže. Više od 70 procenata navedenog proizvoda koji se koristi kao sirovina za sokove od pomorandže se uvozi iz Brazila, zemlje koja predstavlja lidera po količini i kvalitetu proizvodnje ove vrste proizvoda. U svetu, potrošnja soka od pomorandže je na prvom mestu, dok je kod nas na trećem, posle soka od jabuke i breskve.
Međutim nismo saznali da li će ovo značiti za potrošače koji plaćaju izuzetno visoke cene za sokove prepune šećera i drugih dodataka, a u kojima je sve manje voća. Nedavno je kompanija "Knjaz Miloš" na tržište plasirala sok pod nazivom TUBE sa svega 8% voćnog sadržaja. Proizvođači kao da se utrkuju ko će više šećera, a manje voća staviti u "sokove" komentariše Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina i podseća na nedavno usvojenu uredbu koja uređuje ovu oblast. "Očekujem da će se ipak popraviti situacija i da ćemo znati šta konzumiramo, a da će ti proizvodi biti zdravstveno bezbedni, hranljivi i po fer cenama, a poželjno je da budu od domaćih sirovina" zaključuje Đaković koji je inače zbog odbijanja da odgovore na pitanja Agrobiznis magazina u vezi sa poreklom sirovina zatražio vanredni inspekcijski nadzor. Taj nadzor do danas nije izvršen. Kako smo nezvanično saznali kompanija Coca Cola je na planu za kontrolu samo nam nije rečeno kada. Do tada piti ili ne piti pitanje je sad!

Nedavno je u pojedinim dnevnim novinama plasirala reklama za sok Ariljska malina, jabuka i grožđe. Taman kada smo se spremali da napišemo lepu kolumnu o odličnom potezu velikog proizvođača soka, i da smo konačno naše maline spakovali u kvalitetan proizvod koji neće piti samo bogata klijentela u EU, kada smo pogledali specifikaciju na etiketi. Na njoj piše da od minimum 50 odsto voćnog sadržaja maline ima 17 posto isto koliko i jabuke i grožđa. Uspeli su da u kompaniji Nektar izbroje da u pakovanju ima tačno 65 "posebno slasnih malina" (tako piše na samom pakovanju). Nameće se pitanje, da li su sve maline jednake uvek i da li u svaku bocu stane baš 65 plodova srpskog crvenog zlata kako smo nekad zvali malinu? Zašto je sa samo 17 odsto zastupljena malina u soku koji košta 169 dinara proverili smo kod proizvođača, ali i razgovarali i sa predsednicom Centra za zaštitu potrošača Srbije Verom Vidom.

Opširnije u Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Bobice ribizle sadrže čak polovinu dnevnih potreba vitamina C, zbog čega se preporučuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina, na primer kod avitaminoze. Zbog visokih koncentracija vitamina C, ova voćka predstavlja i izuzetno delotvoran antioksidans, u sprečavanju različitih oblika karcinoma. Ribizla je dobar izvor i vitamina K, pa se preporučuje za održavanje zdravlja kostiju, jer aktivira osteokalcin, koji pomaže ugradnju kalcijuma u kosti. Takođe obezbeđuje sposobnost zdravog zgrušavanja krvi, kao i zaštitu kardiovaskularnog sistema.

Sadrži i druge važne sastojke kao što su tanini, pektini, bioflavonoidi. Plodovi i sok korisni su kod bubrežnih bolesti, grčeva i bolova organa za varenje. Narodni lekari smatraju je biljkom izbora za jačanje i čišćenje krvi. Osim toga, čaj od crne ribizle povoljno utiče na rad bubrega, i ublažava tegobe izazvane reumom.

Plod i prerađevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak, a posebno se preporučuje osobama koje su malokrvne. Lekovito deluje i kod čira na želucu, gastritisa, ateroskleroze, poremećaja metabolizma... Sok od crne ribizle pomaže i kod krvarenja desni i proširenih vena, a pozitivno utiče i na povećanje koncentracije i pamćenja. U suštini, svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku "pilulu", jer sadrži veliku količinu niacina koji je bitan za nerve, pantotensku kiselinu važnu za ćelijsko disanje i lepu kosu, kao i brojne minerale koji povoljno utiču na ukupno zdravlje organizma.

Sok od ribizle

1 kg crvenih ribizli

1 kašika limuntusa

1 kg šećera

750 mL vode 

Ribizle je potrebno očistiti od peteljki, i dobro izgnječiti. Zatim dodajemo limuntus u smesu, i sve izmešamo, pa poklopimo. Nakon 24h što su ribizle odležale, smesi dodajemo šećer i vodu, sve izmešamo i procedimo kroz gazu. Dobijenu sok  sipamo u čiste i sterilne flaše. Držimo u frižideru.

Vino čisti krv

Kao dobar čistač krvi, preporučuje se vino od ribizle. Ružičasto, srednje jako vino, dobija se kada se ribizle, po želji, kada je reč o količini, usitne i uz dodatak vode, šećera, vinskog kvasca i suvog grožđa stave u staklene flaše. Navedena mešavina stavlja se u flaše do pola, a zatim čeka 40 dana, da sve fermentira na toplom mestu. Nakon toga mešavina se procedi, i ostavi da stoji u sterilnim flašama. Izvesno vreme se sačeka da vino dozri pre konzumiranja, a zatim čuva na dobro rashlađenom mestu.

Zbog medijskog buma i obećanja da će od aronije zarađivati trideset hiljada evra po hektaru, sibirsku aroniju sadili su poljoprivrednici i u Mačvanskom okrugu.

Danas, ovo voće bogato antioksidansima niko ne otkupljuje, pa sav rod završava u soku.

Svih pet tona prošlogodišnjeg roda aronije Momčilo Šarčeviće iz Matijevca kod Šapca preradio je u sok. 

Ove godine očekuje osam tona i opet je plan isti, jer otkupa nema. 

U improvizovanom pogonu napravljenom od mašine za mlevenje mesa, sistema za ceđenje i termičku obradu sok od aronije pripremaju i Momčilovi prijatelji, jer to je jedini način da se voće ne baci. 

Onda sami pronalaze tržište i prodaju čist organski sok od sibirske aronije. 

A kada je 2013. godine podigao hektar savremenog zasada sa navodnjavanjem, stizala su obećanja da će zarada u petoj godini biti na desetine hiljada evra. 

Flaša soka od 750 mililtara košta 500 dinara. Momčilo ima i potvrdu kavliteta, ali ni za sok nema obezbeđeno tržište. Kupce traži preko interneta i preporuka, i nada se da će neko zakucati na vrata da kupi njegov proizvod.

Izvor: www.b92.net

Od davnina se zna da je borovnica lekovita. Borovnica je dobar diuretik, jača imuni sistem, dobra je kod upale grla, pluća, dobra je i kod dijareje. Plod borovnice u sebi sadrži mnoge sastojke, antiocianini, bakar, biljna vlakna, vitamin C, vitamin E, vitamin B, gvožđe, glukoza, kalijum, kalcijum, karotin, mangan, natrijum, organske kiseline, proteine, tanine, folnu kiselinu. Osim ploda, koriste se i listovi, od kojih se prave čajevi i obloge. Listovi se suše u tankim slojevima u hladu, ili u rerni na 40 stepeni. Preliveni vrelom vodom, ublažiće upalu bešike i mokraćnih kanala.

Puno se istraživalo i ustanovljeno je da deluje kao prevencija kod bolesti srca, proširenih vena, i kao dobar andioksidans. Borovnicu treba koristiti i za poboljšanje krvne slike, i može se koristiti i u trudnoći.

Sok od borovnice

Za pripremu soka od borovnice, potrebno je obezbediti: 1kg borovnice, 1kg šećera, 1 l vode, i dva limuntusa. Borovnice treba dobro oprati, preliti vodom, i dodati limuntus. Na kraju sve promešati. Ostaviti da odstoji 24h, procediti, najbolje kroz gazu, i dodati šećer. Staviti da provri nekoliko minuta, uz povremeno mešanje, i onda sipati u obavezno sterilne flaše. Kada se ohladi, staviti na tamno mesto. Sok se može praviti i bez konzervansa.

Slatko od borovnice

Borovnice se dobro operu. Ređati ih u veću šerpu, red borovnice, red šećera, ali treba voditi računa da šećer bude poslednji sloj. Ostavi 24 sata, da borovnice puste sok. Zatim se kuva oko 20 minuta, i pri kuvanju se skida pena, i dodaje po malo vanil šećara. Kada se slatko ohladi, sipa se u tegle.

Za vino od borovnica potrebno je:

- 1/2 kilograma svežih borovnica (kao zamenu možete da upotrebite smrznute)
- 1/2 kilograma bobica smreke
- 1 litar dobrog crnog vina
- pola litra jake domaće rakije
- 3 kašike meda, 3 kašike šećera

Borovnice i smreku operite, i stavite u veliku staklenu teglu. Ulijte vino, i ostavite da odstoji u frižideru 48 sati. Nakon toga u smesu dodajte rakiju, med i šećer. Sve dobro promešajte, i ostavite da odstoji sedam dana.

Lek se koristi tako što se uzimaju četiri supene kašike svakog jutra i večeri. Vino se koristi tri dana ujutro, i uveče, nakon čega se pauzira dva dana. Ako vino popijete, po potrebi možete da napravite novu dozu, i da nastavite da koristite ovaj lek sve dok vaše tegobe ne prestanu.

Borovnica protiv dijabetesa

60 grama sušenih listova borovnice, skuvati u litar vode. Potom procediti i piti tri puta na dan. 

Srpska aronija, valja tek posle tri mraza
Kikinda -- Smiljani Mraković i Zoranu Gociću iz Kikinde pripala je zlatna medalja za kvalitet soka od trnjina Novosadskog sajma poljoprivrede. Trnjina ima i istorijsku vrednost za Kikindu. Naime, pre prvih stanovnika, ovaj kraj je bio močvarno područje, na kojem je u velikoj meri rasla ova biljka, koja se za vreme Ugarske zvala kekenj. Upravo po toj žbunastoj biljci Kikinda je dobila prvo ime Nađ Kekenj. Smiljana, koja sok pravi po sopstvenoj recepturi, kaže da joj je drago što je prepoznat kvalitet i trud jer do trnjina nije lako doći. “Sok od trnjina koji pravim se ne kuva, kako bi sačuvao svojstva jer se termičkom obradom ona gube. Pošto se naberu i dobro operu, trnjine prelijem vodom, jer je važno da omekšaju. Zatim ih pasiram, dodam malo šećera i limuna, kako bi ukus bio lepši”, kaže ona, pišu Večernje novosti. “Trnjina je po sastavu slična aroniji, a njen sok sadrži puno vitamina C, pa se može reći da je prirodan lek za detoksikaciju organizma, malokrvnosti, sprečavanje prehlade... Čaj od ove biljke dobar je kod dijareje, a džem od trnjina, s druge strane, pomaže u skidanju kilograma”, predočava Smiljana Mraković.

Trnjine rastu u ataru i pored puteva i sama reč kaže da su pune bodlji, tako da ih nije lako nabrati. U Kikindi je nekada bilo dosta ove biljke, međutim, ima je sve manje. Zoran i Smiljana beru bobice na samorastima pored pruge, u blizini njihove kuće, a dobili su i dozvolu lokalne samuprave da trnjinu beru u krugu nekadašnje kasarne, gde je ima najviše.

“Trnjina je za berbu pogodna posle tri mraza jer tada gubi kiselinu. Berba je za berače bolna zbog trnja na stabljici i samim tim, nije ni laka, ni brza”, objasnio je Zoran Gocić. Smiljana dodaje da je sok na ocenjivanje poslala na nagovor profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Inače, godišnje proizvedu od 150 do 200 litara soka koji prodaju na lokalnoj pijaci, a njen suprug dodaje da je od trnjina pravio i rakiju, za koju kaže da je odlična.

Smiljana je uverena da će nastaviti proizvodnju ovog soka, a u planu je i njegovo brendiranje. Supružnici Gocić - Mraković bave se poljoprivredom, najviše povrtarskom proizvodnjom. Kao registrovano poljoprivredno gazdinstvo, proizvode prodaju na pijaci. Kikinđanima su poznati po tome što uvek imaju interesantne i nove proizvode, koje prodaju kao zimnicu i pripremljeni su kao zdrava hrana.

Veliku pomoć supružnicima pružio i Grad, jer je za analize bilo neophodno uplatiti oko 12.000 dinara. “Zahvalila bih se lokalnoj samoupravi koja nam je pomogla da sok pošaljemo na ocenjivanje. Kada smo pozvali ljude iz komisije, čuli smo lepe vesti, a ujedno i pohvalu da je sok potpuno organski, bez ikakvih dodataka”, dodala je Smiljana.

 

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI/B92

 

Ovoga puta,za Agrobiznis magazin, kompanija CUBE, lider u oblasti poslovnih informacija pripremio je zanimljivu analizu. Reč je o kompaniji koja je zvanični partner Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova za obradu podataka o novoregistrovanim vozilima i koja informacijama snabdeva mnoge kompanije različitih sektora poput banaka, osiguranja, transportne i FMCG industrije, telekomunikacije. Iz svog širokog spektra koji pokriva, takođe se bavi i oblastima o stočnoj hrani, semenima i poljoprivrednoj mehanizaciji. Ono što je nas interesovalo, a to smo i dobili, jeste analiza uvoza mineralnih đubriva i pesticida.

Sveobuhvatno, u Srbiji raste uvoz mineralnih đubriva i pesticida. Generalno, đubriva su porasla za nešto više od 24 miliona evra, dok je kod pesticida ta brojka otišla na 8,5 miliona i to samo u jednoj godini. To je porast od oko 15% kod đubriva, odnosno 10% više uvezenih pesticida u 2016. godini u odnosu na prethodnu. Odnosno ovako bi izgledao uvoz 2015. naspram 2016. godine:

-Đubriva- 156,9 miliona evra, samo godinu dana kasnije ta brojka ide na 181,1 milion evra.

-Pesticidi-82,5 miliona evra, tj 90,9 miliona evra u 2016. godini.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31