Šljivi i šljivarstvu se u Srbiji oduvek pridavao veliki značaj. Kažu da se nekada kuća gradila na mestu gde šljiva najbolje raste. Bez rakije šljivovice ne može da
prođe nijedna svečanost (ni svadba, ni slava, ni krštenje... ). Rakija je često spominjana u narodnim pesmama, pričama, predanjima...
Srbija je pogodno područje za voćarsku proizvodnju, posebno kad je šljiva u pitanju, jer raspolaže kvalitetnim resursima (zemljište, voda, vazduh) i iskusnim
proizvođačima. Proizvodnja šljive može biti ekonomski isplativa i, s obzirom na relativno nižu cenu, prihvatljiva za sve kategorije potrošača. Zato je od značaja
potencirati razvoj voćarske proizvodnje i primenu savremenih tehnologija, kako bi se ostavarili bolji ekonomski efekti.
Proizvodnja šljive je šansa za razvoj farmerskih gazdinstava u Republici Srbiji, posebno onih u brdsko planinskim predelima, koji se racionalno mogu organizovati baš za takvu proizvodnju. U mestu Noćaj, nedaleko od Sremske Mitrovice, prošle nedelje posetili smo jedan zasad šljive. O tome kakva je tehnologija gajenja u njemu zastupljena, koje se agrotehničke mere primenjuju, razgovarali smo sa Milinkom Tojićem.
Porodica Tojić se dugo godina bavi poljoprivredom. Proizvode kukuruz, suncokret, pšenicu, imaju 20 junadi koje kasnije prodaju. Za junad imaju subvencije,
i dobijaju ih na vreme. Po Milinkovim rečima, teško je živeti od poljoprivrede, nemaju platu, supruga Tatjana ni on nisu zaposleni, ali oni se bore, rade punom parom. Imaju šest muznih krava, i to im dosta znači, jer novac dobijaju na vreme, kada je u pitanju prodaja mleka. Mlečnost je oko 15 litra po grlu, tako da im to pomaže da školuju decu.
Što se tiče šljive to je pionirski poduhvat, imaju 80 ari, sa 450 stabala. Zasad je star četiri godine. Godinama su Tojići kupovali šljivu da bi pekli rakiju, i onda su došli na ideju da zasade voćnjak, da imaju za svoje potrebe, a kako nam kaže Milinko, nada se da će biti i za prodaju, kako svežu, tako možda
i rakiju. Savete dobija od prijatelja koji ima zasad šljive na 7 ha. On ga je posavetovao da posadi sortu stenlej, sa razmakom sadnje 4, 5 m između redova i 4 m u redu. Sadnice su kupili u Kruševcu. Ove godine su imali 4 prskanja, pa ih je zadesio grad i onda su morali da koriste kalcijum i signum. Ima ponegde posledica od grada. Očekuju dobru berbu.
Stanley spade u nove sorte šjive. Ima krupne plodove prosečne težine 35 do 41 grama. Šljive su eliptičnog oblika i tamnoplave boje sa izraženim šavom.
Meso ploda je žućkastozeleno, čvrsto, sočno i slatko sa krupnom košticom, što je bagi nedostatak. U prvim godinama posle sadnje bujno raste, brzo dostiže
punu rodnost dok cveta srednje kasno. Iako je samooplodna, preporučuje se da ima oprašivača. Sazreva od 25 avgusta do 1. septembra. Iako je sorta osetljiva na prolećne mrazeve, dobro podnosi niske temperature. Često joj se javljaju plodovi blizanci.
Milinko ima punu podršku porodice, osim supruge, koja je kako smo mogli videti vredna kao čirga, tu je i brat Borivoje, sa sinom Ninkom, koji su takođe vredni i radni imaju i svoje gazdinstvo. Preko puta zasada šljive nalazi se rezervat Zasavica, koji čine vodene površine kanala Jovače i Prekopca, kanalisani i prirodni
tok pritoke Batar, kao i reka Zasavica s kanalisanim i prirodnim tokom, ukupne dužine 33,1 kilometara. Površina „Zasavica“ je 1.128 hektara, od
čega je 704,9 hektara (62 odsto) u državnom, a 423,6 hektara (38 odsto) u privatnom vlasništvu, navedeno je u uredbi Vlade Srbije o proglašenju tog specijalnog rezervata prirode. Ako vas put nanese svratite u ovo lepo mesto u Mačvi, koje ima oko 2000 stanovnika, i gde se meštani trude da selo i dalje živi i da ne odlaze u gradove.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U Hrvatskoj su poljoprivredna zemljišta zapuštena, tek se retki odlučuju za proizvodnju koja beleži veliki pad, pa nije dovoljna za podmirenje domaćih potreba. Zato Hrvati jedu uvozne šljive koje uglavnom stižu iz Srbije, Moldavije, Makedonije i BiH, piše Slobodna Dalmacija.

Iako šljiva predstavlja sve traženije koštunjavo voće na tržištu EU, posebno skandinavskih, Nemačke i Velike Britanije, Hrvatska ni u ovoj proizvodnji ne uspeva da postigne dobre proizvodne rezultate, a poslednjih godina, zbog različitih tržišnih poremećaja, pojedini veći proizvođači odustali su i prestali da uzgajaju šljive.

Trenutna ponuda konzumne šljive, koja je velikim delom zamena za nektarine i breskve koje imaju vrlo visoku cenu, ove je godine dobra. Međutim, na tržištu dominira uvozna konzumna šljiva čija se cena kreće od sedam do deset kuna za kilogram - pokazala je analiza "Smartera", konsultantske firme za poljoprivredu i prehrambenu industriju.

- Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća - od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza. Susedna Srbija proizvodi oko 500.000 tona šljiva, proizvodnja u BiH se kreće od 150.000 do 200.000 tona, dok je Rumunija takođe na 500.000 tona - ističe za stručnjak "Smartera" Miroslav Kuskunović.

Svi podaci pokazuju da je proizvodnja voća u Hrvatskoj u strukturnim problemima, koji su uslovljeni neinvestiranjem u nove tehnologije, sorte, moderne nove voćnjake, kao i u pokušaj da se kroz osmišljavanje i proizvodnju proizvoda više cenovne kategorije ova proizvodnja pokuša da revitalizuje.

Jedan od ključnih problema je i to što se verovatno jedan veliki deo ove proizvodnje i prerade (posebno u rakiju i pekmeze) odvija u sivoj zoni koju je teško kontrolisati.

Prema službenim podacima, šljiva se uzgaja na 4.500 hektara, uglavnom u Slavoniji i Baranji. U prošloj godini Hrvatska je uvezla svežih šljiva u količini od 2.535 tona vrednih 1,5 miliona evra, dok je izvoz bio 845 tona za samo 540.000 evra.

Najviše šljive stiglo je iz Srbije - 913 tona, Moldavije - 619 tona, Severne Makedonije - 427 tona.

Osim u svežem stanju, Hrvatska uvozi i ogromne količine osušene šljive. Tako je prošle godine stigla količina od gotovo 1.000 tona, vredna više od dva miliona evra, od čega dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije. Hrvatska je prošle godine 389 tona konzumne šljive izvezla u Sloveniju, gde je završilo i 57 tona osušene šljive.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/svet/hrvati-jedu-sljivu-iz-srbije-veliki-pad-hrvatske-poljoprivrede/nke74gb

Na teritoriji Prokuplja počela je berba ranih sorti šljiva "čačanske lepotice", "čačanske rane" i ruske "džanarike", po ceni koja je na nivou prošlogodišnje i kreće se od 10 do 15 dinara po kilogramu. Voćari smatraju da je ove godine kvalitet odličan, da su šljive nešto slabije rodile ali da je cena kao i prethodnih godina manja od očekivane.

Nadležni u prokupačkoj Poljoprivredno - stručnoj službi procenjuju da su zasadi ranih sorti šljive na površini od oko 500 hektara, te da se prava berba očekuje za 10 do 15 dana, kada počinje otkup sorte “stenlej”, koja je uz oblačinsku višnju najrasprostranjenija voćarska kultura na površini od preko 2.000 hektara.

Ovogodišnji rod šljiva u Toplici, prema našim procenama biće manji za 30 do 40% od prošlogodišnjeg. Na to je uticao niz okolnosti, između ostalog i zbog nastale situacije sa koronom i uvođenja vanrednog stanja u zemlji, što je imalo za posledicu da voćari nedovoljno primenjuju agrotehničke mere – kažu u prokupačkoj PSS.

Ističu da su i elementarne nepogode poput grada, ali i topli dani u proleće kada je šljiva bila u fazi formiranja ploda, uticali na ovogodišnji, po proceni nešto manji rod.

Inače, na teritoriji Prokuplja se gotovo 70% stanovništva bavi poljoprivredom, a posebno su rasprostranjene voćarske kulture poput oblačinske višnje i šljive.

U proseku se godišnje otkupi više od 2.560 vagona šljive, a najzastupljenija sorta je "stenlej", dok su zasadi "čačanske lepotice", "čačanske rane" i "čačanske rodne" zasađeni na manjim površinama. Procena stručnjaka je da će prosečan rod šljive ove godine biti oko 10 tona po hektaru.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Pocela-berba-ranih-sorti-sljiva-cena-od-10-do-15-dinara-za-kilogram.sr.html

Najveći šljivik u južnom Banatu nalazi se na 12 hektara u Omoljici kod Pančeva. Svoje znanje i sredstva prošle godine udružile su dve porodice i prvi plodovi zajedničkog rada se vide ovog leta. Šljiva je rekordno rodila.Grane su se savile do zemlje pod pritiskom krupnih i slatkih plodova šljive. Skupljaju ih vredne žene iz Severne Makedonije koje su došle da zarade dnevnicu."Volim da radim, nije me sramota da berem jabuke, šljive.Nije težak posao, može da se radi i zarade pare", kaže Mara Popov, iz Krive Palanke.

Njena zemljakinja Slavica Jovanović kaže da ima četvoro dece, koje mora da školuje i izdržava.

U južnobanatskim voćnjacima ne gaji se mnogo šljiva, jer je veoma osetljiva, ali ako se zemljište dobro pripremi ni dobar rod ne može da izostane:

"Treba uzeti uzorak zemlje dodavati po potrebi stajsko i veštačko đubrivo i sve ostalo što je potrebno i na taj način se dodtano poboljšava plodnost zemlje", kaže Zoran Popović, voćar iz Banatskog Brestovca.

Zahvaljujući izuzetnim vremenskim uslovima ovde će imati 30 tona šljive po hektaru koja će nakon prerade završiti u hrastovim buradima i teglama džema,a veći deo proizvodnje namenjen je za izvoz.

"Apsolutno od kompletne šljive hoćemo da proizvedemo rakiju. Plan nam je da kasnije sušimo šljivu i da pravimo pekmez i da imamo jednu domaćinsku zadrugu koja će prodavati pravu rakiju, sušenu šljivu i džem", kaže Jovica Božić, proizvođač šljive iz Omoljice.

Proizvođači voća iz Banatskog Brestovca i Omoljice u dosadašnju proizvodnju uložili su svoja sredstva, ali očekuju ubuduće i pomoć države.

"Mislim da je država prepoznala voćarstvo kao potencijal za razvoj i zato se dosta ljudi i odlučuje da investira u to kao što smo se i mi odlučili", kaže Jovica Božić.

Ovde razmišljaju da razvojem poljoprivredne zadruge i prodajom domaćih proizvoda podstaknu i razvoj seoskog turizma, jer žele da se vrate tradiciji od pre Drugog svetskog rata kada je ovde pod vinogradima i voćnjacima bilo 450 hektara i kada su po kvalitetno domaće piće dolazili kupci iz Češke, Austrije i mnogih drugih zemalja.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/4018375/sljivik-banat.html

Često u manjim zasadima voćke ne formiraju očekivanu količinu plodova, pa se voćari pitaju gde su to pogrešili u primeni uzgojnih mera. Osim pogrešno odabranog zemljišta i takozvanih sorti oprašivača, najveći uzrok je neadekvatna podloga sa kalemljenom sortom.Veliki broj potencijalnih voćara pre podizanja zasada interesuje se prvenstveno za voćnu vrstu, zatim za naziv i kvalitet sorte, a najmanje za vrstu i kvalitet kalemljene podloge. Podloga je neka vrsta voćke proizvedena generativno (iz semena) ili vegetativnim načinom, na koju se kalemi plemenita sorta. Podloge dobijene generativnim načinom se nazivaju divljačice, a vegetativnim načinom mladice (klonovi). Kad je bujnost u pitanju, podloge se dele na slabo bujne, srednje bujne i bujne.Podloge voćaka utiču na rodnost, zatim na ranije plodonošenje i bolji kvalitet plodova. Zato pri kupovini sadnica i zasnivanju zasada s velikom pažnjom i znanjem treba birati podlogu na kojoj je željena sorta okalemljena.

"Podloga ima veliki značaj u prilagođavanju izabrane sorte voćaka ekološkim i zemljišnim uslovima. Za kalemljenje treba upotrebljavati podloge koje se lako razmnožavaju i imaju dobar korenov sistem, koje su kompatibilne sa odgovarajućim željenim sortama i koje su otporne na temperaturna kolebanja, bolesti i štetočine", objašnjava Goran Antić, iskusni voćar i rasadničar iz Ljubave kod Kruševca.Za špalirno gusto sađenje jabuka preporučuju se tri vegetativne podloge manje bujnosti (kržljave): M-9 i M-26, kao i srednje bujna M-106. Za prve dve je obavezan naslon, odnosno stubovi i žica, a podloga M-106 se dobro ukorenjava pa se ona može gajiti u nešto gušćem zasadu i bez naslona.

Najbolja podloga za špalirno gajenje krušaka je dunja. Međutim, pri kupovini sadnica krušaka treba obratiti pažnju na sorte koje su vegetativno nedovoljno podudarne sa dunjom kao podlogom.Neki rasadničari još uvek kaleme krušku direktno na dunju i takve sadnice su slabo bujne, slaborodne, neotporne na bolesti i štetočine i stabla im se posle par godina osuše. Zato se nepodudarne sorte krušaka sa dunjom moraju kalemiti preko sorte posrednika. Za posrednika se najčešće upotrebljaca stara sorta kaluđerka. Ona se direktno kalemi na dunju, pa preko nje se kaleme plemenite sorte kruškaka koje su nepodudarne sa dunjom."Kajsija se uglavnom kalemi na običnu šljivu džanariku. Međutim, zasad kajsije kalemljen na podlozi džanarike je slab, u slaboj životnoj kondiciji, pa stabla stradaju u najgore vreme od apopleksije, posle sedam, osam godina od sadnje kada voćke stupaju u pun rod. Zato voćarski stručnjaci preporučuju belošljivu za podlogu, sa kalemljenim mestom na visini od 80 do 100 centimetara.

Sve sorte bresaka i nektarina kod nas se uglabom kaleme na vinogradarsku breskvu.Većina sorti šljiva se kaleme na džanariku, ali u poslednje vreme se sve više prelazi na kalemljenje preko posrednika, a najčešći posrednici su požegača, stenlej i čačanska lepotica.

Trešnja se kalemi i na generativne i na vegetativne podloge. Od generativnih najčešće na divljoj trešnji (vrapčari) i magrivi. U poslednje vreme za voćare koji žele da zasnuje guste zasade ovog koštičavog voća, sve su privlačnije vegetativne podloge gizela 5 i 6.Orah se kalemi na sejancu običnog domaćeg oraha, a leska (lešnik) na sejancu mečije leske. Za badem se uglavnom upotrebljavaju generativne podloge gorkog i slatkog badema, a ređe vegetativne. Od vegetativnih podloga nešto malo se koristi hibrid između breskve i badema GF-677, uglavnom za sadnju u vlažna zemljišta u hladnijim područjima.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/koje-su-i-zbog-cega-idealne-podloge-za-kalemljenje-voca/60869/

Virus šarke šljive se održava u prirodnim domaćinima roda Prunus. U prirodi se širi na 2 načina: sadnim materijalom i biljnim vašima. U savremenoj voćarskoj proizvodnji posebna pažnja se poklanja proizvodnji bez virusnog sadnog materijala i umnožavanju matičnih biljaka čije se zdravstveno stanje predhodno proverava. Kao vektor ovog virusa prvo je bila zapažena vrsta Brachycaudus helichrusi, Christof (1947), a u Jugoslaviji su otkriveni i drugi Phorodon humuli, Vaclav (1960), Myzus persicae Kassanis i Šutić (1965), Brachycaudus cardui, Šutić i Festić (1972). Lisne vaši prenose virus na ne perzistentan način. Ishranom do 5 minuta na zaraženom lišću one mogu odmah preneti virus dalje tj. obaviti zarazu zdravih biljaka. Uticaj na stepen prenošenja virusa ima udaljenost izvora zaraze. Virus se na udaljenosti od izvora zaraze od 100 metara preneo na 100% zdravih stabala u toku 10 godina, a na udaljenost od 500-800 metara u istom procentu virus je prenet na samo 1,5% zdravih biljaka. Svi virusi voćaka se prenose kalemljenjem.

Osnovna preventivna mera je proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala za podizanje zasada. Širenje virusa u prirodi se ne može sprečiti ali se određenim merama može ograničavati. Te mere su sledeće : proizvodnja sadnog materijala samo u nezaraženim područjima gde nema izvora zaraze. Pre podizanja novih zasada neophodno je unistiti sva zaražena stabla roda Prunus koja su domaćini virusa. U novim zasadima odmah uklanjati sva stabla na kojima se pojavi zaraza. Suzbijanje biljnih vašiju je neophodna mera u rasadničkoj proizvodnji. Pooštravanje karantinskih mera i zakonskih propisa kojima se reguliše proizvodnja i promet sadnog materijala. Primena otpornih i tolerantnih sorti koje predstavljaju značajan genetski materijal u selekciji.

Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala se zasniva na nekoliko postupaka. Okularnim odabiranjem biljaka koje ispunjavaju uslove u zdravstvenom i pomološkom pogledu. Odabrani materijal se podvrgava toplotnom lečenju – termoterapiji kako bi se uništili mogući virusi u buljkama. Zdrav početni materijal se može dobiti i izdvajanjem i gajenjem vršnog meristema koji je nezaražen virusima. Pre nego što se počne sa umnožavanjem ovog materijala on se proverava pomoću dva osnovna postupka: serološkim analizama i indikator biljkama. Od posebnog značaja je enzimski imunoadsorpcioni test (Elisa), pomoću koga se mogu otkriti male količine virusa u biljnom materijalu. Indikator biljke na određene viruse reaguju brzo i pokazuju dijagnostičke simptome. Biljni materijal čije je povoljno zdravstveno stanje potvrđeno proveravanjem umnožava se i on predstavlja super elitu iz koje se obrazuju elitni klonovi i matična stabla za rasadničku proizvodnju.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/16/vocarstvo/preventivne-mere-za-sarku-sljive/

Nevreme i grad pogodili su Sjenicu, Pešter, Rašku, Kruševac, Aleksandrovac, Trstenik, okolinu Kraljeva. Grad veličine oraha napravio je štetu na usevima i voću, ali i na crepovima i automobilima. Ogromna šteta na usevima i u Kosovskom Pomoravlju. Na snazi je i dalje narandžasti meteo-alarm za celu Srbiju.Jako nevreme praćeno olujnim vetrom, kišom i gradom zahvatilo je juče u popodnevnim i večernjim satima područje Rasinskog okruga.Prema poslednjim informacijama, u narednim satima biće gradonosnih oblaka i padavina, ali slabijeg intenziteta nego juče.

U radarskom centru Basara trenutno su preokupirani poslom. Stanice protivgradne odbrane se snabdevaju novim količinama raketa kako bi strelci mogli da deluju, a tamo gde je bilo kvarova i problema pokušavaju da se otklone.

Juče je ispaljeno 609 raketa na teritoriji celog Rasinskog, a delom i Nišavskog i Topličkog okruga, što je najviše u poslednjih 30 godina.

Šteta je na taj način ublažena, ali ne i izbegnuta. Stradali su usevi, voćnjaci, vinogradi, fasade kuća i zgrada, ali i automobili.

Skoro u svim opštinama pričenjena je materijalna šteta. Najveća u Župi, poznatom vinogradarskom kraju.

U opštini Aleksandrovac pucalo se u oblake sa 12 protivgradnih stanica i potrošene su sve rakete. Prema prvim procenama, šteta je pričinjena na preko 15.000 hektara.

Oštećene su jagode, maline, kupine, višnje, pšenica, kukuruz. Gotovo svi usevi.

Na teritoriji grada Kruševca, u Brusu, Varvarinu, Ćićevcu i Trsteniku, takođe su stradale poljoprivredne kulture, oštećene su neke lokalne saobraćajnice.

Bilo je kvarova i oštećenja na elektro i vodovodnoj mreži. Ekipe su i dalje na terenu.Nevreme sa gradom pričinilo je ogromnu materijalnu štetu na objektima i vozilima na Pešteri. Najviše su nastradali meštani sela Bagačići i Boguti.

Između 80 i 100 kuća i pomoćnih objekata je oštećeno i više desetina vozila. Potpuno su uništeni plastenici, crepovi.Grad je bio veličine kokošijeg jajeta, kažu meštani, dok pojedini navode da su komadi leda bili i veći.

"Ovo nije bilo nikad. Ovo je užas božji", žale se meštani. Za 15 minuta ljudi su izgubili sve na čemu su godinama radili.

Sutra će izaći opštinske komisije da naprave procenu štetu, a građani se nadaju pomoći države.

Na Pešteri je hladno i oblačno, a stariji meštani kažu da oblaci najavljuju novo nevreme. Nevreme je juče pogodilo planinske krajeve u Kraljevu. U Studenici je za nepunih sat palo gotovo 40 litara kiše, a krupan grad oštetio je krovove, automobile, useve i voće. Sličnu štetu pretrpela su i domaćinstva na Goču.

Zbog grada veličine jajeta, koji je padao dvadesetak minuta, Studeničani kažu da ove godine na trpezu neće izneti hranu ubranu iz svojih bašta i voćnjaka.

Na udaru su bila domaćinstva koja su pre neki dan strahovala i od šumskog požara.

"Požar i nekako, a ovo je uništilo bože sačuvaj. Požar bar sagoreo šumu, a ovo nam oštetilo objekte, stoka nam je u vodi tamo", žali se Živana Tokalić iz Dolca kod Studenice.

"Crepovi, krovovi, bašte, voćnjak sve je to otišlo. Videćete tamo, plastenik je izbušen, od bašte ništa", dodaje Milovan Janković iz Dolca kod Studenice.Nisu pošteđene ni maline, koje u ovog kraju gaje mnoga domaćinstva.

"Lepo je ponelo voće i nadali smo se lepom rodu, ali videli ste šta nam je ostalo. Ubio nas je grad i eto", kaže Radojica Milovanović iz Studenice.

"Prošle godine jesam osigurala, ove godine nisam osigurala maline. Vrlo malo sam osiguranja i dobila prošle godine, nisu mi priznali osiguranje mnogo i nisam ove godine", priča Danijela Tokalić iz Dolca kod Studenice.

Juče oko 16 časova je u Studenici padao grad, ali do jutros pojedini komadi leda nisu stigli da se otope.

Iz gradaskog centra kažu da su na gradonosni oblak koji spada u najjače, iz 12 stanica ispalili 72 rakete. Međutim, ne i iz stanice u selu Brezni na Goču jer, kažu, ne mogu da nađu strelca koji bi prihvatio odgovornost.

Ipak, meštani znaju da to njima ne bi mnogo umanjilo štetu i ulaganja.

"Rada mnogo, novca dosta, to sve otišlo i to je to. Od trave, voća, malina, krompira. Znači sve to", s teškom mukom priča Milinko Milašinović iz sela Brezna na Goču.

"Ove godine od voća nema ništa, berba je završena, grad je juče krenuo oko četiri sata, trajao je jedno pola sata i osamsto stabala – nema nigde nijedan plod na njima", kaže Veroljub Urošević, vlasnik destilerije u Brezni.

Šteta u kraljevačkim selima tek će se procenjivati i samo ako bude proglašena elementarna nepogoda, meštani mogu očekivati pomoć.Grad veličine oraha pogodio je tokom noći delove centralnog Kosmeta, Kosovskog Pomoravlja i naneo ogromnu štetu poljoprivrednicima, najviše onima koji se bave voćarstvom i povrtarstvom.

Poljoprivrednici u tom kraju nemaju osigurane zasade, tako da je šteta nenadoknadiva. Sistem odbrane od grada dejstvovao je blagovremeno i uspešno.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3960480/nevreme-steta-kraljevo-pester.html

U ovo doba godine za voćare najvažniji posao je rezidba jer u velikoj meri utiče na rod. Slađana Vasiljević nam donosi priču o valjevskom kraju koji po broju stabala šljiva prednjači u Srbiji. Zato je razgovarala sa poljoprivrednicima tog kraja i sa Đorđem Soviljem iz Poljoprivredne savetodavne službe u Valjevu.

Dejanu Gentiću iz Gole glave kod Valjeva za orezivanje šljivika potrebno je manje vremena nego ranije jer mu je sin Nikola maturanti Poljoprivredne škole desna ruka u ovom poslu. Nikola Gentić, maturant Naučio sam sa ocem kako se zove, od početka kada sam krenuo da režem učilo sam od njega i učio sam onako kako treba. Problem je kad neko nauči da reže kako ne treba, problem posle da se ispravi.

Gentići imaju oko tri hektara pod šljivom. Planiraju i da prošire zasade. U mladom voćnjaku rezidba je važna zbog oblikovanja krošnje, u starim zasadima utiče na kvalitet plodova i da rodi iz godine u godinu bude ujednačen. Dejan Gentić, voćar Ne treba žaliti, treba rezati kao tuđe da se reže i onda neće biti problema. Ako se ostavi mnogo onda se te grane se savijaju, lome se i tu se pravi problem. Ako se lome grane tu se ovaj zgodno uspeli bolest i već je problem kod zaštite. Reporter Nepravilna rezidba odražava se na rod voća. S obzirom na to da postoje i razlike u orezivanju kod različitih sorti šljive stručnjaci obučavaju voćare i ukazuju na probleme i moguće greške. NN Ne izbacuju grane koje smetaju, koje imaju nepravilan položaj u kruni već uglavnom ostavljaju sve grane i samo skraćuju ih, da li za polovinu, za trećinu, sve zavisi. Takođe probleme i u nedostatku kvalitetnih rezača. Uglavnom naši neki cilj i priča sa proizvođačima da njih obučimo da sami režu svoje zasade i većinu zasada oni i orežu.

Voćari koji angažuju rezače iz drugih krajeva, naglašavaju stručnjaci, trebalo bi da obrate pažnju na njihov način orezivanja jer može bitno da se razlikuje od ovdašnjeg. Kolubarski okrug pri vrhu je u Srbiji po površinama zasadjenih šljivom a to je blizu 15.000 hektara.

Izvor: Radio Beograd, Prvi program

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108

Šarka je najpoznatija i najopasnija virusna bolest šljive, koja izaziva ogromne ekonomske štete. Zaražena stabla daju manji rod, a plodovi su lošeg kvaliteta ili ne uspevaju da sazru.

Na nedavno održanoj Zimskoj školi za poljoprivrednike u Požegi, profesor dr Mališa Tošić izneo je izneo je da se šarki može stati na put specifičnom metodom kalemljena, sa kalem grančicama stare sorte šljive crvene ranke, otporne na ovaj virus, prenosi Agrosavjet.

- Ako biljke koje nose otpornost budu na sopstvenom korenu, ta otpornost se produžava. Ako bi imali takve podloge, na njih bi mogli da kalemimo i zaražen i nezaražen materijal. Ta otpornost sa podloge bi se prenosila na biljku, a traje i desetak godina - kaže Tošić.

Stare sorte šljive mogu da posluže i u druge namene. Profesor dr Branko Popović iz Instituta za voćarstvo Čačak kaže da bi se trebalo potruditi da se stare, autohtone sorte vrate u proizvodnju, ali i da je pred voćarima veliki zadatak, kako bi ih uveli u intenzivniji način gajenja, kako bi imali redovnu rodnost i kako bi sve bilo podložno savremenim sistemima obrade, a da se sačuva kvalitet.

Smatra i da bi veći brend među srpskim rakijama bile one proizvedene od autohtonih sorti šljiva:

- To su šljive koje imaju izuzetan aromatični potencijal, daju rakije veoma aromatične, veoma specifičnih i lepih senzornih karakteristika, lepog ukusa i mirisa. Vrslo su prepoznatljive, nema ih u Evropi, a sa kupažom sorti mogli bi našu šljivovicu da vratimo na pijedestal koji je nekada i zauzimala.

Početkom druge polovine 20. veka, zbog virusa šarke, iskrčena su brojna stabla požegače, ali i ostalih osetljivih sorti šljive.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2755723/specificnom-metodom-kalemljena-protiv-virusa-sarke-sljive

"Oj Srbijo među šljivama, oj Srbijo među ljudima na njivama", napisao je svojevremeno čuveni pesnik Oskar Davičo.Na ove njegove stihove najpre se može odazvati Tomislav Marković iz sela Trešnjevica jer ima najveći zasad šljiva u celoj Srbiji, a koji se prostire na čak 18 hektara.

"Počeli smo sa samo tri hektara, ali radilo se i dokupljivalo. Kad sam odlazio u školu moj deda je plakao i govorio kako će sve ovo bez mene propasti. Njegove reči, ali i suze, zauvek su mi ostale u sećanju, pa iako sam imao posao u gradu vratih se na imanje, da ne zaraste u korov. Da to nisam učinio verovatno bi se dedino predskazanje obistinilo i od ovog velikog imanja sada ne bi bilo ništa", priča Marković za RINU.Ni sam ne zna koliko u svom šljiviku ima stabala, ali zna da je rod dobar bez obzira na sve vremenske neprilike koje su ga snašle.

"Grad nas je pobio dva puta, ali bili smo osigurani i štete nije bilo. Nabrali smo oko 17 vagona i sve smo upeli i da prodamo. Od ove njive živi moja cela porodica koja broji 25 članova. U vreme berbe ovde je opsadno stanje, ne stajemo od jutra do mraka", kaže Tomo.

Međutim, Markovići ne samo da su dobri voćari, već su i vredni stočari. Ponosni su na svoje veliko stado, koje im služi ne samo za šišanje, već i za održavanje zelenih površina.

"Celo leto ovce su u šljiviku, pustimo ih i one pasu svu tu travu koju bi mi inače morali da kosimo. Sklonimo ih samo kad dođe vreme berbe", izjavio je ovaj srpski domaćin.

Da njegovo imanje neće zarasti u korov dokaz su i potomci, četiri sina koji su odlučila da ostanu na selu i bave se teškim poljoprivrednim poslovima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=29&nav_id=1636262

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30