Porodica Aćimović iz sela Šljivova pored Krupnja oduvek se bavi poljoprivredom. Ova tradicija prenosila se od čukundede i pradede na današnje naraštaje. Đurađ Aćimović je ljubav prema selu i ovom poslu preneo i na svoje potomstvo.
Danas veliki deo njihove proizvodnje čine organski proizvodi. Proizvode organsku malinu, kupinu i šlivu. Zanimljivo, da se 90 odsto stanovnika ovog sela bavi organskom proizvodnjom i da, prema Đurađevim rečima, selo Šljivova zahvaljujući poljoprivredi opstaje i razvija se.

„Oduvek se moja porodica bavila poljoprivredom. Bavimo se isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, a od 2009. godine smo ušli u proces konverzije, da bi od 2012. dobili grupni sertifikat za organsku proizvodnju“, priča Đurađ.
Na pitanje kako se desilo da se gotovo celo selo Šljivova bavi organskom proizvodnjom, on objašnjava:
„Glavni pokretač organske proizvodnje u našem kraju, pa i u našem selu, bio je Poljo savet – savetodavna služba iz Loznice. Apelovali su onda kada su se ljudi dvoumili. Mi smo među prvima krenuli u organsku proizvodnju. Međutim, danas se 90 poljoprivrednih proizvođača u selu bavi organskom proizvodnjom. U selu ima oko 180 domaćinstava i dobro je da su to gotovo svi prihvatili. Imamo i klimu koja ispunjava uslove za organsku proizvodnju, kraj je brdovit, planinski, sa nadmorskom visinom od 514 do 917 metara. Selo nema industrije, zagađivača, deponija. Dosta mladih je ostalo na selu, bave se poljoprivredom, i žive od toga. Možemo da se pohvalimo da u ovoj godini imamo 12 đaka prvaka, što je za jedno selo veoma dobro“, kaže Đurađ.
Prema njegovim rečima, na početku je najteže bilo privići se na nove uslove rada, kontrole, vođenja evidencije.
„Bavimo se istovremeno i proizvodnjom kukuruza a to je konvencionalna proizvodnja, pa nije bilo lako u početku to razdvojiti od organske. Međutim vremenom smo mnogo toga naučili i navikli se. Kontrole su redovne i sada nam je novi način proizvodnje postao svakodnevica. Organsku proizvodnju smo počeli na 20 ari a danas imamo 2,5 hektara zasada“, kaže Đurađ.Ono što je trenutno problem, kaže on, je niska otkupna cena organske kupine.
„Trenutno kupina ima istu cenu, i organska i konvecionalna – 40 dinara. Nije u redu da ne postoji razlika. Samo pre nekoliko godina, 2007. otkupna cena kupine je bila 114 dinara a evro je bio 71 dinar. Cena maline je nešto veća i kreće se između 180 i 200 dinara, dok cena za organsku malinu iznosi 150 dinara, što je takođe mala razlika imajući u vidu u kojoj meri je organska proizvodnja zahtevnija“.
Aćimovići su nedavno od NLB banke dobili 500.000 dinara za projekat bunara i sistem navodnjavanja. Imajući u vidu veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što će im omogućiti da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organskim zasadom kupine, maline i šljive.Đurađ kaže da se osim poljoprivrede, u životu nije bavio bilo čim drugim.
„Tu smo od rođenja, cela porodica. Imamo i stoku, svinje i krave. Živimo od poljoprivrede. Nadam se da u Srbiji ima mladih ljudi koji shvataju da je povratak na selo prava stvar, jer ovde si svoj na svome“, poručio je Đurađ.

Izvor:https://www.bizlife.rs/preduzetnistvo/u-ovom-selu-se-skoro-svi-bave-organskom-proizvodnjom-evo-zasto/

Ove godine matematika ne ide naruku proizvođačima šljive. Rodila je manje nego obično, otkupna cena je pala, a nevreme je pričinilo dodatne probleme.Poznati blački voćar Jugoslav Azdejković imao je ove godine veliku sreću što je nevreme zaobišlo njegove voćnjake. Kaže da će o ceni šljive razmišljati tek kada je bude prodavao kao suvu ili zamrznutu, ali i da većina proizvođača nema te mogućnosti. "Em šljive nema, em je cena izuzetno loša, berba je jako skupa, nema ni radne snage, tako da većina seljaka nije zadovoljna", istakao je Jugoslav Azdejković.

Bojan Nikolić, poljoprivredni stručnjak, kaže da je trenutna cena šljive veoma niska.

"Trenutna neka cena je 15 dinara što je jako malo, baš jako malo, jer kad sagledamo da je cena berbe pet dinara i više, onda je tu veliki problem šta da ostane poljoprivrednom proizvođaču", kaže Nikolić.

Iako proizvođačima ove godine gotovo ništa ne ide na ruku, u Blacu nisu odustali od svetkovine u čast ovog voća, manifestacije "Dani šljive".

"Ove godine možemo da se pohvalimo napretkom u preradi, kažem proizvodnja je dosta manja nego prošle godine, ali idemo dalje", rekao je Dragan Gmijović iz opštine Blace.

Jedanaest porodica mladih poljoprivrednika pamtiće ovu manifestaciju i po donaciji opštine i Fondacije "Ana i Vlade Divac" od milion i po dinara.

"Naša porodica se bavi stočarstvom, konkurisali smo za priplodna grla", rekla je mlada poljoprivrednica.

Blačani su, kao i obično, dobri domaćini hiljadama posetilaca koji će prvi put moći da probaju i tradicionalna srpska jela, koja pripremaju i služe učenici ovdašnje srednje škole.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3637192/debakl-zastitnog-znaka-srbije--rod-smanjen-cena-mizerno-niska.html

Istraživači čačanskog Instituta za voćarstvo sproveli su proteklih godina na tri lokaliteta u Srbiji ispitivanje nekih sorti šljive stvorenih u toj naučnoj ustanovi, i utvrdili da su nove, nada i krina, uz bok čačanskoj rodnoj koja važi za izuzetno prinosnu sortu. U svom naučnom radu oni zaključuju da i nada i krina mogu biti interesantne za gajenje u komercijalnim zasadima, prenosi Rina.

Sve tri ispitivane sorte – rodna, krina, nada – praćene su u zasadima podignutim na tri mesta u Srbiji, Ljubiću i Bresnici kod Čačka i Staparu kod Valjeva, u približnim agroekološkim uslovima, svuda na smonici. Čačak je 2016. imao prosečnu godišnju temperaturu od 10,9 stepeni Celzijusa i prosečnu godišnju količinu padavina od 695 mm, Valjevo 12,5 stepeni i 980 mm padavina. Sve tri sorte imale su približno vreme cvetanja na sva tri lokaliteta.

Ono što voćare najviše zanima jeste, razume se, prinos. Nada je u Ljubiću dala 21,81 kilogram po stablu, u Staparu 23,33, Bresnici 20,68. Krina u Ljubiću 22,57, Staparu 24,26, Bresnici 20,51. Čačanska rodna u Ljubiću 31,98, Staparu 33,92, Bresnici 33,82. Po hektaru, prosečan prinos nade je 10,97 tona, krine 11,22 a čačanske rodne 16,62 tone.

Istraživači, inače, ističu da je jedno od najvažnijih svojstava nove sorte nada tolerantnost na šarku šljive.

Tokom 72 godine postojanja, Institut u Čačku stvorio je 17 novih sorata šljive, od kojih čačanska lepotica i čačanska rodna već četiri decenije jesu okosnica gajenja šljive u ovom delu Evrope.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2570691/nove-sorte-sljiva-nada-i-krina-uz-bok-cacanske-rodne

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas (u ponedeljak, 3. juna 2019.) da je jutrošnjih 116 litara kiše po m2, odnelo u Zlatiborsko-Moravičkom okrugu maline s korenom, krompir, kukuruz, čak i nove asfaltne puteve.

On je apelovao na predstavnike državnih organa da tamo hitno odu, utvrde štetu i pomognu jer je "sve upropašćeno".

- Ovo je četvrta nepogoda za mesec dana, pored snega i dva puta grada. Kišni oblak je zahvatio Ivanjicu, Lučane deo Arilja i Kraljevo - rekao je Radović.

Dodao je da je jaka kiša formirala bujice i spirala zemlju, posebno u sveže obrađenim povrtnjacima.

- Uništeno je sve što smo uložili, a ne znam kako ćemo preživeti - rekao je Radović.

Situacija nije ništa bolja ni u prokupačkom kraju. Kiša koja stalno pada idealna je za razvoj biljnih bolesti i štetočina na voćarskim i ratarskim kulturama, rekli su danas poljoprivredni stručnjaci.

Na šljivama se pojavio "šljivin smotavac" koji izaziva crvljivost plodova, a suzbija se pesticidima od maja do kraja juna.

Kako je agenciji Beta rekla savetodavac u Poljoprivredno stručnoj službi u Prokuplju Ivana Obradović, u zasadima višnje, kada plod menja boju, štetu može da pričini "trešnjina muva", koja izaziva crvljivost plodova, a i to se tretira hemikalijama.

- Najveću opasnost za zasade višnje i šljive, koji su u okolini Prokuplja na više od 4.000 hektara, može da pričini 'monilinia frustigena', koja prouzrokuje trulež plodova - kazala je Obradović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2526164/kisa-desetkovala-voce-i-ratarske-kulture-vocari-traze-hitnu-pomoc-drzave

Poljoprivredna inspekcija najavila je da će vanredno kontrolisati namaz od šljiva srpskog proizvođača „Polo” iz Čačka, koji je povučen iz više prodavnica na hrvatskom tržištu. Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske povuklo je ovaj namaz, kako je saopšteno, zbog povećane količine sorbinske kiseline, odnosno aditiva koji se koristi prilikom konzerviranja hrane. Ovaj proizvod na hrvatsko tržište uvozi DIV „Promet” iz Donje Zeline, a reč je o robnoj marki „alga“ koji je srpski proizvođač proizvodio za „Kaufland” iz Zagreba i KTC iz Križevaca, preneli su hrvatski mediji.

Cane Jovanović, suvlasnik čačanske kompanije „Polo“ kaže za „Politiku” da je prilikom redovne kontrole na hrvatskom tržištu u 120 pakovanja džema pronađeno neznatno više sorbinske kiseline.

– U toku su redovne kontrole na hrvatskom tržištu ne samo namaza nego i drugih prehrambenih proizvoda zbog evropskih propisa. Trenutno se kontroliše prisustvo aditiva i, eto, dogodilo se da je nepravilnost zabeležena i na proizvodu „alga“, privatnoj robnoj marki koju proizvodimo za „Kaufland” poslednje dve godine – kaže Jovanović za naš list. Nezadovoljni što je, kako kažu, ova vest predstavljena senzacionalistički, a njihova firma postala tema u regionalnim medijima, dodaje da ne veruje da će posle ovog slučaja biti problema sa „Kauflandom” za koga proizvode namaz od šljiva.

– Ne bi trebalo da bude problema. Dešava se, reč je o aditivu koji se dodaje proizvodima koji se ne pakuju u staklenu, nego plastičnu ambalažu. Već 28 godina smo na tržištu i nismo imali problema – kaže naš sagovornik iz čačanske firme. Na pitanje kako su uspeli da sa svojim proizvodima preko „Kauflanda” izađu na evropsko tržište, budući da je to neostvaren san mnogih domaćih kompanija, Jovanović objašnjava da su na tome zahvalni svom dugogodišnjem kupcu iz Hrvatske firmi DIV „Promet“ koja ih je preporučila velikom maloprodajnom lancu. Firma „Polo” iz Čačka osnovana je 1991. godine i na početku se bavila proizvodnjom i distribucijom sirćeta i sirćetne kiseline (esencije). I danas se time bave, ali su u međuvremenu proširili proizvodnju i počeli da se bave i preradom i konzerviranjem voća i povrća. I na domaćem tržištu prodaju konzerviranu papriku, cveklu, krastavce kornišone, džemove i marmelade, sušeno voće i povrće, kakao i krem proizvode i čokoladu za mešenje.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/424903/Inspekcija-u-vanrednoj-kontroli-namaza-od-sljiva

U okviru realizacije Programa raspodele i korišćenja podsticajnih sredstava Kancelarije za KiM za razvoj poljoprivrede na području Kosova i Metohije, zamenik direktora Kacelarije i predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Dušan Kozarev i Zoran Todić podelili su u Leposaviću nešto više od 95 hiljada sadnica voća i začinskog bilja. Uslove konkursa ispunilo je 92 poljoprivredna gazdinstva čija će imanja biti bogatija za kvalitetne sadnice šljiva, jabuka, krušaka, borovnica, lešnika, višanja, oraha, dunja, malina, kupina i origana, a čija vrednost iznosi 18.646.485,00 dinara.

- Ovo je put na kojem nas predvodi predsednik Republike i Vlada Srbije, a koji ima za cilj da država Srbija institucionalno, finansijski i organizaciono bude sve prisutnija u svakoj pori života našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Dela i rezultati koje postižemo pokazuju da to nije samo priča, ideja i lepa namera, već realnost – rekao je zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev.

On je dodao da je ovo samo prvi vid pomoći koji se deli poljoprivrednicima na Kosovu i Metohiji i najavio da će vrlo brzo biti podeljena i poljoprivredna oprema i mehanizacija, zašta je samo za opštinu Leposavić izdvojeno oko 22 miliona dinara.

- Cilj nam je da po najsavremenijim evropskim i svetskim standardima, ovde podno Kopaonika, pretvorimo potencijal ovog kraja u nešto čime ćemo se ponositi. Zato je i formirana radna grupa, sastavljena od eminentnih stručnjaka iz oblasti poljoprivrede i voćarstva koji će u svakom momentu biti na usluzi našim poljoprivrednicima – rekao je Kozarev i dodao:

- Na taj način ćemo, na simboličan način, sve one koji zveckaju oružjem, prete sukobima i represijom pobediti radom, trudom, jedinstvom, slogom i vrednoćom - zaključio je Dušan Kozarev.

Prvi čovek opštine Leposavić Zoran Todić zahvalio je svima onima koji su prepoznali potrebu da pomognu stanovništvu ove najsevernije opštine u pokrajini.

- Opština će i u narednom periodu pomagati naše poljoprivredne proizvođače, jer potencijala za razvoj voćarastva na ovim prostorima ima. To će se ogledati i u obezbeđivanju sredstava za gradnju otkupnih stanica, hladnjača i sušara kako bi proizvođači imali gde da plasiraju svoje proizvode – rekao je Todić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:759290-Vocarima-u-Leposavicu-podeljeno-vise-od-95000-sadnica

Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije organizuju nastup 27 domaćih kompanija, u okviru nacionalnog štanda, na predstojećem Međunarodnom sajmu prehrambene industrije „SIAL“ koji će se održati u Parizu od 21. do 25. oktobra 2018. godine.
Na ovogodišnjem sajmu „SIAL 2018“ 27 kompanija iz Srbije predstaviće svoje proizvodne programe na dva nacionalna štanda i to u Hali predviđenoj za nacionalne paviljone i u Hali za zamrznute proizvode na nacionalnom štandu površine 108 m².

U Hali predviđenoj za nacionalne paviljone na štandu površine 101 m² predstaviće se „PIP“ - Novi Sad, „SD“ - Martonoš, „Interfood 60“ – Čačak, „HAPPY HONEY“ – Beograd, „NECTAR“ - Bačka Palanka, „Basket Zdravija Hrana Made By Hand“ – Golubinci, „POSLOVNI SISTEM GLOBAL SEED“ – Čurug, „Agranela“ – Valjevo, „VENAC“ – Stara Pazova, „DTD RIBARSTVO“ o – Bački Jarak, „PIONIR“ – Beograd, „BIBLI“ – Ugrinovci, „Koncern Bambi“ – Požarevac.

U Hali za zamrznute proizvode na nacionalnom štandu površine 108 m² svoju ponudu predstaviće: „FRIGO-PAUN“ – Požega, „Jugprom“ – Leskovac, „Pik Bečej“ – Bečej, „MIRAX AGRAR“ – Beograd, „HIBRID“ – Beograd, „Master Fruits“ – Beograd, „STRELA“ – Leskovac, „LAKI“ – Arilje, „EURO FRIGO“ – Požega, „ITN Group“ – Beograd, „ALL BERRIES“ – Ivanjica, „MUNDORAMA“ – Beograd, „FRIGLO“ Sečanj – Sutjeska, „FRIGOLAND“ – Beograd.

Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i plasiraju ih na nova tržišta, kao i da pospeše postojeće i steknu nove poslovne kontakte. Tradicionalno učešće srpskih kompanija na jednoj od najuglednijih međunarodnih izložbi prehrambenih proizvoda u svetu, direktno doprinosi kvalitetnijem pozicioniranju srpskih brendova i ukupnom izvozu.

„SIAL“(www.sialparis.com) je vodeći međunarodni sajam koji se održava svake druge godine, iz oblasti prehrambene industrije na tržištu Francuske i Evropske unije. U 2016. sajam je posetilo 155.700 specijalizovanih kupaca i distributera iz 194 zemlje, od kojih su 71 odsto donosioci odluka koji su tokom pet dana trajanja sajma imali cilj da nađu nove dobavljače.

Ove godine na sajmu će svoje proizvode predstaviti više od 7.020 izlagača iz 109 zemalja. Sajam se održava od 1964. godine i čini ga nekoliko tematskih celina odvojenih po paviljonima (nacionalni paviljoni i regije sveta, voće i povrće, alkohol i vino, zamrznuti proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, meso i riba, konditorski proizvodi, dugotrajni proizvodi, prerađena hrana), a pokazao se kao idealan za potpisivanje ugovora, promociju proizvoda i istraživanje tržišta, i kao takav ima dugogodišnju uspešnu tradiciju pri realizaciji izvoznih poslova.

Francuska tržište od oko 67 miliona stanovnika za srpske privrednike predstavlja i svojevrstan prozor i iskorak u zemlje Severne Afrike. Bivše francuske kolonije, zemlje Magreba (Alžir, Tunis, Maroko) i dalje su tradicionalno okrenute jezikom, blizinom i trgovačkim vezama francuskom tržištu.
Tržište Francuske je potpuno otvoreno ali sa izuzetno visokom tržišnim zahtevima zbog najšire moguće ponude i visoke konkurencije pa su ulaz na tržište, trajno prisustvo i razvoj uslovljeni ne samo kvalitetom proizvoda ili usluge, već i dobrim poznavanjem privrednog ambijenta i poslovne kulture.
Od srpskih proizvoda, trenutno najbolji plasman u Francuskoj imaju povrće i voće, pre svega smrznuto, i to malina, kupina i višnja. Malina učestvuje sa 13,4 odsto u izvozu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna robna razmena Srbije i Francuske u 2017. godine iznosila je 995,2 miliona evra, što je za 12 odsto više u odnosu na 2016. godinu. Izvoz Srbije se u 2017. povećao se za 17 odsto u odnosu na 2016. godinu i iznosio je 438,3 miliona evra.

Sajam SIAL predstavlja drugi najznačajniji sajam u EU i mesto za ostvarivanje mnogobrojnih poslovnih kontakata među kojima i sa predstavnicima trgovinskih lanaca u Francuskoj i dobavljačkih lanaca velikih svetskih kompanija. Ove godine je iskazan najveći interes srpskih kompanija za učešće na pomenutom sajmu.

Knedle sa šljivama

Sastojci:

1 kg krompira

2 jaja

2 kašike griza

1 kašika masti ili maslaca

malo soli

dve kašike brašna

šljive

prezle

šećer

 

Krompir skuvati   u vodi sa jednom kašičicom soli,pa ga procediti i ispasirati. Dodati  margarin i jaja ,i dobro izmutiti mikserom. Kad se malo prohladi,dodati griz i brašno i umesiti testo.

Smesu od testa uvaljajte u valjak. Secite valjak od testa na parčiće od oko 5 cm i od njih pravite krugove. U sredinu svakog kruga stavite pola šljive ili celu šljivu, kako više volite, pa ih zatvorite u loptu, odnosno knedlu.

U veću šerpu stavite vodu i malo soli da provri. Kada voda provri , stavljati prezle. Gotove su kada isplivaju na površinu. Prezle propržiti na teflonu, pustiti malo da se ohladi, i uvaljati knedle.  Ako želite možete posuti prah šećer.

 Izvor: Agrobiznis magazin

www.agrobiznis.rs 

Berba je jedna od najvažnijih, najosetljivijih operacija u komercijalnom gajenju i proizvodnji šljive, jer upravo od nje direktno zavisi realizacija i rentabilnost gajenja ove vrste. Zato se mora efikasno, brzo i nadasve odgovorno obaviti. Vreme finalne berbe za plasman diktiraju sorta i podloga, klimatski i zemljišni uslovi, nadmorska visina i ekspozicija terena, način iskorišćavanja plodova, udaljenost od tržišta i vrsta plasmana odnosno prerade, način transporta i uslovi za odgovarajuće skladištenje plodova i dr. Zavisno od ovih činilaca plodovi šljive se mogu brati u periodu između fiziološke i pune, tehnološke zrelosti. Plodove, namenjene izvozu u vidu zamrznutuh polutki i delimično u svežem stanju brati nešto posle fiziološke zrelosti, kada dostignu maksimalnu krupnoću a pokožica dobije karakterističnu boju i maksimalno je presvučena pepeljkom. Mezokarp ploda trebalo bi da ima specifičan ukus, sočnost i aromu, a da je dovoljno čvrsto za udaljeni transport. Za vreme berbe trebalo bi konsultovati stručna lica u saradnji sa predstavniocima kupaca . Nikako se ne smeju brati oštećeni plodovi, kao i oni plodovi koji ne odgovaraju određenoj, traženoj kalibraži. Takođe, nisu podesni ni prezreli, kao i nedovoljno zreli plodovi, jer su lošijeg, neizgrađenog kvaliteta, bez dovoljno suvih materija , pogotovu šećera. Samu berbu trebalo bi obaviti u roku od nekoliko dana. Pošto se, uglavnom, radi o malim zasadima i da jedan radnik dnevno može, prosečno nabrati 280 do 350 kg plodova, ova operacija je , uglavnom, lakše izvodljiva. Na većim plantažama, berbu bi trebalo otpočeti nešto ranije.U početku se ona obavlja probirno, a zatim, u drugom i trećem navratu u celini. Adekvatno zrele plodove ne bi trebalo brati po vlažnom i kišovitom vremenu dnevne , odnosno nikako rano ujutro, kada su još vlažni od rose. Ukoliko su dani sa nadprosečno visokim temperaturama, berbu bi valjalo obavezno prekidati u podnevnim časovima ( oko dva sata), a zatim je nastaviti sve dok dnevne prilike to dozvole. Trebalo bi obavezno brati rukom kako bi se što bolje na plodu sačuvao pepeljak na pokožici i peteljka. Prilikom berbe plodove trebalo bi klasirati po određenim standardima i stavljati ih direktno u ambalažu za transport do hladnjače. U njoj ovakav rod će se seći, poloviti, izkoštičavati i najbolje zamrzavati, ili sabiranjem u posebnu ambalažu, transportovati do određenog kupca. Iako je čest slučaj i svakodnevnica za vreme skupljanja plodova, njih ne bi trebalo brati u priručne korpe i torbe iz kojih se onda šljive prebacuju u standardnu ambalažu. Na taj način, otkidanjem peteljki i značajnim skidanjem pepeljka sa plodova biće doveden u pitanje njihov prijem kod većeg kupca, izuzev šljive namenjene smrzavanju. Plodovi koji su namenjeni izvozu ( i zamrnuti , ili svežem stanju) obavezno brati rukom. Početak berbe ,trebalo bi , da bude od donjih, najnižih grana, pa postepeno ići ka vrhu, kako bi se, što više , mogli izbeći gubici od otpadanja i povređivanja plodova. Važno je, tokom berbe, da se plodovi ne gnječe i više izlažu truljenju, kada su i bolesti skladišta ( fiziološke bolesti ) mnogo prisutnije. Ne bi trebalo ni prepuniti ambalažu, kao ni ostaviti polupraznu u paletama. Ambalaža za berbu i transport trebalo bi da bude suva, laka, čvrsta,otporna na vlagu, po mogućstvu nova, i da po dimenzijama odgovara kriterijumima ISO standarda. Mogu se koristiti za ovu namenu drveni, plastični, ili u poslednje vreme i kartonski holandezi. Pri samoj berbi vrši se klasiranje plodova, zavisno od standarda zemlje uvoznice proizvoda. Poželjno je da obrani plodovi u holandezima ( koji bi trebalo da su obeleženi deklaracijom o proizvodnji i distributeru plodova) u samom voćnjaku, pre transporta u prihvatni centar ) budu u hladovini, kako ne bi došlo do njihovog pregrevanja i previranja.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30