Bez većih padavina i snežnog pokrivača tokom zimskog perioda, oseća deficit vlage u zemlji. Takvi uslovi su svakako otežavajući i mogu da utiču na ovogodišnju setvenu sezonu repe, ukoliko njive nisu adekvatno pripremljene. U Zemljoradničkoj zadruzi Agroprom iz Stare Pazove, za ovu godinu
planiraju da setvu slatkog korena obave na oko 500 hektara. Kako su nam rekli iskusni stručnjaci koji godinama vode proizvodnju repe, pa i drugih ratarskih
kultura, na njihovim parcelama na vreme je bačeno đubrivo i duboko su zatvorene brazde, čime je očuvana neophodna vlaga zemlje. Kolege iz emisije „Plodovi dobre zemlje“ na TV PRVA razgovarli su sa dipl. agronom Zlatko Pijetlovićem iz ZZ „Agroprom“- Stara Pazova, koji je objasnio tehlogiju proizvodnje ove kulture “ Površine koje su namenjene za repu, one se prvo oru, baca se đubrivo, bacamo znači Map KCL za, za, onda oremo na 35 santimetara
i posle toga radimo sa paker valjcima, što nam olakšava u proleće da sa jedinim, eventualno negde gde nije baš idealno i sa dva prohoda, odradimo pravac i odmah posle toga ide setva. Znači, mi sa tim uspemo da sačuvamo tu zimsku vlagu, pošto svake godine ona je sve, sve manje i manje
je ima, a ovi vetrovi u setvi non stop duvaju i oni smanjuju tu vlagu, tako da je veliki problem da se seje u vlažnom. Setva se odvija normalno, za sada ide sve po planu, imamo dovoljno kapaciteta. Radimo sa četiri sejalice i mislimo da ćemo mi to relativno brzo uspeti da završimo.
I optimalne toplotne vrednosti setvenih površina omogućavaju da se setva šećerne repe obavi na vreme. Dipl. agronom Zlatko Pijetlović ZZ „Agroprom“- Stara Pazova ističe: Što se tiče temperature zemljišta, čim se stvorila optimalna temperatura, mi smo krenuli sa setvom, to je tu negde oko 5, 8 stepeni. Jednostavno, to je već i vreme da se seje repa, polovina marta, jer više tu nema čekanja. Svako zakašnjenje može samo da nam nanosi štetu. Pravilan plodored ima značajnu ulogu u proizvodnji ratarskih biljaka. Njegova primena je važna, jer gajeni usevi u velikoj meri iskorišćavaju zemljište, a pošto je ono najvažniji resurs u poljoprivredi vrlo je važno da učinimo sve da ga obnovimo.
Zlatko Pijetlovići stiče da je plodored veoma važan, važan je prvenstveno zbog suzbijanja korova, drugo i zbog bolesti, a i zbog insekata. To znači potrebno je da se repa, što se tiče repe, bar na svaku treću eventualno četvrtu godinu dođe , dođe repa na istu površinu. Pre dve godine usled napada repine pipe, bilo je i onih ratara koji su bili primorani da sprovedu delimično ili potpuno presejavanje jednog dela proizvodnih parcela. Kako se slična situacija ne biponovila, preporuka je da se primenjuju preventivne mere.
Prva, prva prevencija da bismo suzbili repinu pipu jeste da gledamo da bude ta parcela udaljena od starih repišta, ističe Zlatko. To je prvo i osnovno, ako može, a ako ne može, onda kad krene, kad repa krene znači kad nikne, mi gledamo gde se pojavila repina pipa i shodno tome i reagujemo, znači insekticidima prskamo, da li prskamo celu površinu, oazno i gde se pojavila, ali uglavnom gledamo da je, da je sačuvamo, što nam do sada je uspelo, ali
svake godine je sve teže i teže, pošto je to sve veći i veći problem.
Za ujednačeno nicanje useva, potrebna je da dovoljna količina vlage u zemlji u koju će biti posejano seme uz pravilan sklop biljaka. A drugo, neko i valja tu površinu pod repom sa valjcima da bi uspostavio vlagu. Mi to ne radimo, pošto za sada to nije bilo potrebe, uspeli smo, uvek nam je repa ujednačeno nicala, tako da ,eto, prvenstveno je to da se, da se seje u vlažnom. A takođe da bi se ostvarilo nešto, neki prinos, mora da se ostvari i sklop u setvi. Znači, mi idemo
na nekih 125.000 biljaka po hektaru tako da uspemo negde oko 90-ak hiljada da, da dobijemo u berbi, odnosno u vađenju, ističe Zlatko i dodaje:
„Ovog puta iskoristili smo priliku i da se upoznamo sa trenutnim stanjem pšenice u ovom delu Srema. Pšenica ove godine, za razliku od prošle godine, mogu reći da je u odličnom stanju. Prošle godine pšenica je kasno nicala zbog deficita padavina. Neke pšenice su prošle godine čak u februaru počele da, da niču. Ove godine mi imamo pšenice oko 200 hektara posejano i veoma smo zadovoljni kako je to odrađeno i u kakvom je stanju. Doduše, mi smo
to veoma, neću da kažem, rano, ali smo u optimalnom roku počeli da, sejemo, znači tamo negde oko 4. do 10. oktobra mi smo već bili zasejali površine pod pšenicom i mogu reći da je pšenica u izvrsnoj kondiciji. Odradili smo prihranu jednu, odradili smo i drugu prihranu sa Anom, odradili smo zaštitu od korova, takođe i od bolesti, i očekujemo da će biti, ako bude godina povoljna, da će biti dobar rod.
Ukoliko naši ratari nisu uspeli upravo zbog otežanih okolnosti, je li, korona virus i ostalo ,ovaj, da obave zaštitu, koji je poslednji rok to da urade? Da li su zakasnili već?
Zakasnili još nisu, ali svakako treba obići parcele pod pšenicom i videti u kakvom je stanju, jer ima nekih tu bolesti. Za sada nema nešto značajno, ali nađe se nekih septorija i jednostavno treba to pogledati i odraditi zaštitu kako protiv korova tako i protiv bolesti. Poslednjih godina došlo je i do izvesnih
promena u setvenoj strukturi ratarskih kultura. Prošlih godina mi smo sejali, recimo, dosta uljane repice. Međutim, i to je sada postalo problem u toj proizvodnji zbog nedostatka vlage u nicanju, i onda dođe do propadanja useva. Tako da dosta se odustalo od proizvodnje šećerne, od uljane repice, i ljudi su se sad više orijentisali na kukuruz. Šećernu repu isto, smanjena je površina pod šećernom repom, soja je standardna, poveća se možda, površine
pod suncokretom su se povećale, tako da generalno znači došlo je do povećanja površina pod suncokretom i pod kukuruzom.
Ukoliko se i u ovoj godini ostvare slični proizvodni rezultati kao u prethodnoj, agronom Pijetlović ističe da onda svi oni koji su se odlučili za proizvodnju šećerne repe mogu da računaju na pozitivan ishod. To se posebno odnosi na visinu digestije koja se tada na ovom podneblju kretala između 16 do 18 što je više nego zadovoljavajuća vrednost.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ovog proleća pod jarim usevima trebalo bi da bude preko dva miliona hektara oranica. Najviše površina zauzeće kukuruz, potom uljarice i šećerna repa. Poljoprivrednici u Bačkoj Palanci kažu da su cene inputa, seme i sredstva za zaštitu bilja poskupeli, što znači još jednu skuplju setvu od lanjske.Miroslav Ivić, član opštinskog veća zadužen za poljoprivredu navodi da će strukturu setve u bačkopalanačkim atarima odrediti cena poljoprivrednih kultura, a po svemu sudeći, kako za sada stvari stoje, soja će biti na značajnijim površinama.Ovdašnji ratari uveliko razmišljaju i prolećnoj setvi i kako navode sejaće više ratarskih kultura, kako bi osigurali proizvodnju u pogledu profitabilnosti.

Stručnjaci savetuju ratarima da u setvenim strukturama poštuju pravila nauke i struk , posebno plodosmenu i da se kod izbora setve poljoprivrednih kultura rukovode diverzifikacijom ,jer samo gajenje više biljnih vrsta daje sigurnost poljoprivrednom proizvođaču.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/u-susret-prolecnoj-setvi-sta-ce-sejati-backopalanacki-ratari_1092113.html

Potencijal za veću domaću proizvodnju šećerne repe kao i za njen izvoz iz Srbije u zemlje regiona je ogroman, ali da bi se ostvario, neophodno je da se lokalni farmeri udruže i da se uz pomoć države obezbede viši prinosi ovog slatkog korena po hektaru.

Proizvodnja šećerne repe je od nacionalnog interesa, smatraju proizvođači, a uslovi i potencijal za proizvodnju šećerne repe u Srbiji su dobri. Međutim, kažu, dosta dug period niske cene šećera na svetskom tržišu oborio je cenu belog kristal šećera, što je posledično uticalo i na ovdašnje tržište."Srbija ima sve uslove za dobar uzgoj repe, odlično zemljište, dobre šećerane i izvozno tržište u najbližim susednim zemljama od minimum 650.000 tona", kaže za Tanjug direktor kompanije "Sunoko" (MK Group) Slobodan Košutić.

Međutim, tokom pola veka koliko je imala zaštićenu proizvodnju, Evropska unija je ulagala velike napore i budžete u poboljšanje i racionalizaciju tehnologija i uzgoja i prerade. Poljoprivrednici u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Austriji se, kaže, uspešno nose sa proizvođačima iz Brazila, Indije, Karipskog područja.

Podaci govore da najbolji evropski farmeri postižu prinos od 90 tona repe po hektaru, uz slast od 17,5 odsto. Prosečno, u Nemačkoj i Francuskoj se postiže oko 13 tona šećera po hektaru, a kod najboljih poljoprivrednih proizvođača čak i 14 tona.Prinosi naših farmera su skromniji, oko 55 tona šećerne repe po hektaru, što znači, dodaje Košutić, da se dobija oko 8,5 tona šećera po hektaru, a slast ne prelazi 16 odsto.

"Mi nemamo takve podsticaje, a prednost naše šećerne industrije je blizina velikog tržišta na kome srpski proizvođači imaju transportnu prednost u odnosu na najbolje evropske", navodi Košutić.

U Mađarskoj, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji nema proizvođača, što za domaće, napominje, predstavlja odlično izvozno tržište sa potencijalom za izvoz 650.000 tona šećera. Sa proizvodnjom od 870 hiljada tona šećera, bili bismo regionalni lideri u proizvodnji, ukazuje na potencijale Košutić."Da bismo ostvarili ovu ambiciju, moramo da nađemo način, da zajedno sa našim farmerima, uz podršku države, povećamo rast prinosa na između 65 i 68 tona po hektaru, kao i povećanje slasti na 16,5 odsto". U oktobru 2017. godine, u Evropskoj uniji je ukinuto ograničenje proizvodnje šećera od šećerne repe.

Takođe, zahvaljujući pogodnim vremenskim uslovima, akumulirano je čak 55 miliona tona svetskih rezervi, što je gotovo trećina godišnje svetske proizvodnje od 180 miliona tona šećera. Sve to zajedno, ukazuje Košutić, dovelo je do drastičnog pada cene šećera na globalnom niovu. Pored hiperprodukcije šećera, kaže, jedan od značajnijih faktora za obaranje cene su i visoke subvencije.

"Otkupna cena šećerne repe u Srbiji je 34 evra po toni, dok je u nekim zemljama regiona ta cena 30 evra po toni. Hrvatska ima subvencije od 980 evra po hektaru, dok ih mi ovde nemamo", ukazuje Košutić i napominje da je jedna posledica svega toga da je šećernom repom zasejano najmanje površina od kada se u Vojvodini gaji ova kultura.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/trziste-secera-u-problemu-proizvodaci-traze-pomoc-drzave/djw0fqy

Na tradicionalnoj manifestaciji „Dan polja šećerne repe“ koji je ove godine u organizaciji kompanije Sunoko održan na poljima „PIK-Bečej“, poljoprivrednici su razmenili iskustva iz dobre poljoprivredne prakse. Predstavnici kompanije Sunoko, koja posluje u okviru MK Group razgovarali su sa okupljenim partnerima i kooperantima o aktuelnom stanju na tržištu šećera i šećerne repe, kao i o novi tehnologijama i digitalizaciji u poljoprivredi.
Ove godine, u Srbiji je šećernom repom zasejano blizu 30.000 ha. U prethodnom periodu, kompanija Sunoko je posebnu pažnju posvetila saradnji sa naučno-istraživačkim institucijama i vodećim stručnjacima, kako bi se i u sezonama koje stižu u setvu ušlo sa sigurnom i izvesnom proizvodnjom. Uprkos izazovima sa kojima se susretalo tržište repe protekle godine, kompanija Sunoko, članica MK Group je, sa svoja tri proizvodna centra najefikasniji proizvođač šećera u jugoistočnoj Evropi.
Tokom marta meseca, zahvaljujući povoljnim uslovima za setvu, posejan je najveći deo površina. Uprkos suši krajem prvog i početkom drugog kvartala ove godine, oštroj smeni hladnog i toplog vremena, jakom napadu kukuruzne i repine pipe, obilne padavine u maju uz stabilizaciju temperatura su povoljno uticale na useve te se i ove godine mogu očekivati prinosi koji će u potpunosti zadovoljiti sve tržišne potrebe.
„Kompanija Sunoko, u skladu sa strateškim razvojem i procesom digitalizacije MK Group sistema, kontinuirano radi na efikasnosti u svim segmentima proizvodnje šećera i smanjenju troškova. Naš cilj je da sačuvamo konkurentnost i održivost poslovanja ovog, za našu zemlju i region, izuzetno važnog sektora,“ rekao je Slobodan Košutić, direktor kompanije Sunoko, i dodao:

„Dugoročno, za profitabilnost proizvodnje šećerne repe se moramo izboriti ostvarenjem boljih prinosa šećera po hektaru. Neophodan preuslov za to je primena najnovih saznanja i iskustava kao i poštovanje principa dobre poljoprivredne prakse.“

Opširnije o "Danu polja šećerne repe" možete pročitati u junskom broju Agrobiznis magazina. 

Izvor: Agrobiznis magazin i Sunoko  

Srbiji će se ove sezone šećer proizvoditi u svega četiri šećerane – u Crvenki koja je u vlasništvu grčke kompanije „Helenik šugar” kao i u tri fabrike u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, koje posluju u sistemu „Sunoko” u okviru „MK grupe” Miodraga Kostića.

Ova vest upravo je potvrda Kostićevih davnih prognoza da u našoj zemlji ni nema potrebe za većim brojem pogona. Očigledno ni za više od dva velika igrača.

Evropska industrija šećera uzdrmana je već duže vreme drastičnim padom cena šećera i najavama da će se taj trend nastaviti i u narednoj deceniji. Prilike na tržištu EU promenile su se krajem 2017. kada je liberalizovano tržište i dozvoljen uvoz šećera od trske, čija je proizvodnja značajno jeftinija.

Šta je u našem slučaju dovelo do smanjivanja broja šećerana u pogonu? Stručnjaci napominju da je Vojvodina jedan od regiona sa najvećim potencijalom za proizvodnju šećerne repe u centralnoj Evropi. U Srbiji je nekada bilo 15 rafinerija ali je na veliki broj njih stavljen katanac usled godina i godina loše ekonomske politike u ovoj industriji. U jednom periodu, posle privatizacija, osam ih je ostalo u funkciji. Deo onih koje su propale bio je udaljen od regiona u kojima se proizvodi sirovina što je proizvodnju činilo neisplativom. Poslednja šećerana koja je otišla u stečaj je „TE-TO” iz Sente. Neizvesno je da li će dočekati bolje dane. Njena celokupna imovina, podeljena u nekoliko celina, stavljena je na prodaju, a javno nadmetanje zakazano za 25. jun. Početna cena za fabrički kompleks, zemljište, opremu, zalihe je oko 500 miliona dinara. Kompanija „Helenik šugar” nedavno je objavila i da jedna od dve njihove fabrike u Srbiji, ona u Žablju, ove sezone neće prerađivati šećernu repu. – Fabrika šećera u Žablju neće se ugasiti već neće raditi – izjavila je za novosadski „Dnevnik” Irena Stojanović, direktorka sirovinskog sektora i odnosa s javnošću grčke kompaniji „Helenik šugar”. Ona je dodala da ta kompanija ne nalazi interes da prerađuje repu u ovom pogonu jer to nije isplativo. Kako je rekla, troškovi proizvodnje višestruko su poskupeli, a cena na domaćem tržištu šećere pala je četiri puta.

U Srbiji je ove godine šećerna repa zasejana na svega oko 30.000 hektara, što je polovina prošlogodišnjeg zasada. Nezvanično, površine pod tom kulturom su 5.000 hektara manje a čak i neki od velikih proizvođača razmišljaju da li će naredne godine sejati repu. Zbog toga poznavaoci tržišta ističu da su nam u ovakvim okolnostima i sa ovim cenama dovoljne i tri šećerane. Ističu da je šećer jedna od najjeftinijih namirnica jer je nekada, i to ne tako davno, kilogram koštao 100 dinara a sada se može kupiti za 60 do 65 dinara. Cena šećera u poslednjih sedam godina nikad nije bila niža i u takvim okolnostima proizvodnja šećerne repe postaje sve manje profitabilna.

Analitičar Branislav Gulan nedavno je izjavio za naš list da cene šećera neumitno padaju i da sve ukazuje da će se taj trend nastaviti do 2030. godine. Dodaje da je prema raspoloživim podacima u 2018. iz Srbije izvezeno 109.000 tona šećera dok je, recimo, u 2014. izvezeno 236.000 tona. Izvozna cena je u istom periodu pala je sa 548 na 387 dolara po toni.U „Sunoku” tvrde da su sa tri proizvodna centra i dalje najefikasniji proizvođač šećera u jugoistočnoj Evropi, uprkos izazovima sa kojima se susretalo tržište repe protekle godine.

– Možemo očekivati prinose koji će potpuno zadovoljiti sve potrebe domaćeg tržišta i otvoriti mogućnost realizacije izvozne kvote koju Srbija ima prema EU – kažu u „Sunoku”.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430857/Srbija-spala-na-cetiri-secerane

Poljoprivredni proizvođači u Srbiji su ove godine šećernom repom zasejali oko 30.000 hektara, što je polovinu manje nego prošle godine, pa će, zavisno od prinosa, šećera jedva biti dovoljno za domaće potrebe, ali ne i za izvoz, rekao je stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.

On je agenciji Beta kazao da Srbija ima kvotu za izvoz šećera u EU od 180.000 tona i da je pre više godina traženo da se poveća na 220.000 tona jer je tom kulturom zasejavano preko 100.000 hektara.

Prostran je kazao da je maksimalna godišnja proizvodnja šećera u Srbiji bila 700.000 tona, što je znatno iznad domaćih potreba od oko 200.000 tona.

Dodao je da su se prilike na tržištu Evrope promenile jer je 2015. godine liberalizovano i dozvoljen je uvoz šećera od trske čija je proizvodnja jeftinija.

"Industrija šećera od šećerne repe je u velikoj krizi jer je proizvodnja te namirnice od trske jeftinija, između ostalog i zbog toga što je to višegodišnja biljka", rekao je Prostran.

Uslovi za setvu šećerne repe su ove godine, kako je rekao, bili teški zbog suše u martu kada se ova nekad nazvana "kraljica polja", a morala je da se zaseje u tom roku da bi se zbog nižih temperatura izbegla opasna bolest repina pipa.

"Proizvodnja šećerne repe je u velikoj krizi i nije isključeno da će setva te kulture biti znatno manja i da neće biti dovoljno sirovina za rad poslednjih četiri-pet šećerana u Srbiji", rekao je Prostran.

Nekada je, prema njegovim rečima, osim Crne Gore svaka republika bivše SFRJ, pa i Slovenija, imala šećeranu, bilo ih je 15, jer su se gradile novcem iz posebnog fonda, finansiranog od prodaje šećera, pa je problem nedostatka sirovine rešavan uvozom repe oko koje su se otimale šećerane.

Za kompaniju Sunoko u čijem je vlasništvu tri šećerane ove godine je, kažu u toj firmi, repom zasejano 22.000 hektara, što je 30 odsto manje nego prethodne.

"Razlog tome je razočarenje proizvođača u ovu kulturu zbog niskih prinosa u prethodnoj godini i ozbiljnih problema sa masovnom pojavom truleži korena šećerne repe i nižom otkupnom cenom zbog dramatičnog pada cene šećera na svim tržištima", rekli su agenciji Beta u toj kompaniji.

Dodatni razlog smanjenja površina pod šećernom repom je, kako navode, i pritisak povećane proizvodnje šećera od trske jer se sirovi šećer od šećerne trske sve više uvozi u Evropu i rafiniše.

U Sunoku kažu da će sve tri fabrike raditi u narednoj kampanji i da će zasejane površine obezbediti dovoljno šećera za domaće tržište, ali ne i za podmirivanje kompletne kvote za izvoz u zemlje EU.

"Sa zasejanih površina, zavisno od ostvarenih prinosa, u Srbiji može biti proizvedeno od 230 do 260 hiljada tona, a potrošnja u našoj zemlji je oko 200.000 tona", rekli su u Sunoku.

Izvor:https://naslovi.net/2019-04-22/beta/prostran-secera-jedva-za-domace-potrebe-mozda-ce-morati-i-da-se-uvozi/23279766

Da li sejati ili ne šećernu repu? Ovo je verovatno pitanje koje sebi postavlja većina poljoprivrednika u Vojvodini. Loša opšta atmosfera kao i velika ulaganja razlog su više da od ove proizvodnje odustanu. Mile Zarin obrađuje oko 600 hektara zemlje. Prosle godine je šećernu repu sejao na 160 hektara a naredne nece sejati jer ne želi da samo on rizikuje. Kako je ocenio za Agrobiznis magazin sve ponude koje su date predviđaju da samo on ulaže i rizikuje i to nije ono što je fer.

Sa druge strane organizatori konferencije o šećernoj repi smatraju da su potrebne udružene snage, od proizvođača do prerađivača, savetodavaca i industrije, kako bi proizvodnja šećerne repe u Srbiji postala održiva. I organizatori foruma zapažaju da se ova grana poljoprivredne proizvodnje suočava  sa velikim izazovima, od velikih turbulencija na tržištu šećera i  nepovoljnih klimatskih uslova tokom vegetacije, preko sve većeg pritiska zbog  pojave bolesti, štetočina i korova za koje ili nema leka ili oni ne deluju dovoljno dobro. Takva situacija zahteva unapređenje praktično svih agrotehničkih mera i tesnu saradnju svih učesnika u lancu proizvodnje i prerade šećerne repe, zaključeno je na sedmom formu o šećernoj repi koji se održao u Novom Sadu, a u organizaciji kompanije Bayer.

“Kao jedan od lidera u oblasti zaštite šećerne repe u Srbiji, Bayer je spreman da preuzme odgovornost i da, u domenu svojih aktivnosti, da svoj direktan doprinos unapređenju zaštite ove značajne kulture. Verujemo da primenom naših novih tehnologija i servisa možemo podržati proizvođače šećerne repe i pomoći im da svoju proizvodnju učine efikasnijom i isplativijom. Istovremeno, aktivno radimo na okupljanju svih relevantnih aktera u ovoj oblasti u cilju iznalaženje najboljih mogućih rešenja, kao što je to danas slučaj na Forumu o šećernoj repi, izjavio je Andrija Lilić, iz kompanije Bayer Srbija.

O mogućnostima unapređenja proizvodnje šećerne repe u Srbiji razgovaralo je oko 300 proizvođača sa predstavnicima šećerana Sunoko i Hellenic Sugar, profesorima Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, semenskom kompanijom KWS i predstavnicima kompanije Bayer.

Međutim, osim poziva da održe nivo proizvodnje i seju šećernu repu poljoprivrednici nisu dobili ništa više. Zbog toga je ispoljeno i veliko nezadovoljstvo učesnika. Problemi su naglašeni ali nisu ponuđena rešenja. Na neizvesnu godinu za šećernu repu i njene proizvođače najviše će uticati to što je pojava truleži korena ove kulture sve češća, borba sa korovima čini se da nema nikada kraja, a kada dođe vreme otkupa poljoprivrednici smatraju da su oni najčešće na gubitku.

Ovom prilikom obratila se i predstavnica Hellenic-a koja sem u više narata što je pozvala poljoprivrednike da zajednički podrže industriju nije ponudila ništa konkretno što je propraćeno očiglednim negodovanjem učesnika skupa. Ona je ovom prilikom ukazala na to da konditorska industrija, uprkos značajno nižim cenama šećera, nije snizila cene svojih proizvoda.

Ipak je značajno to da je skupu prisustvovao značajan broj poljoprivrednika koji su želeli da čuju kako razmišljaju ostale kolege a pre svega otkupljivači.

Opšti zaključak većine poljoprivrednika je da je skup lepo organizovan, a za setvu šećerne repe... ne, hvala.

Novi Sad, 12.14.2018

Agrobiznis magazin

 

 

Šećerane iz Srbije, procenjuju stručnjaci, i pored toga što je EU svojim poljoprivrednicima ukinula kvote za proizvodnju šećerne repe, ne bi trebalo da imaju problema sa plasmanom svog “slatkog” proizvoda. Šećer proizveden u Srbiji, slažu se upućeni, mogao bi lako da nađe kupce u zemljama u okruženju koje nemaju svoje šećerane, ili imaju tek minimalan broj ovakvih fabrika.

Šećerna repa se, kako objašnjava Živko Ćurčić, rukovodilac Odeljenja za šećernu repu na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, već tradicionalno gaji na 50.000 do 70.000 hektara.

- Suša je ostavila svoj danak i na repi, pa je prinos nešto manji, od tridesetak pa do 100 tona po hektaru, tamo gde je repa bila zalivana - jasan je Ćurčić. - Poljoprivrednici, međutim, ne bi trebalo da imaju problema sa prihodom. Sušna godina dovela je i do toga da sadržaj šećera u njemu bude znatno veći, pa je umesto od 12 do 16 digestija i do 20 odsto. Samim tim, Srbija će i s rodom koji je manji imati dovoljno šećera.

Srbija, kako ocenjuje Ćurčić, ne bi trebalo da ima problema ni sa ukidanjem kvota za proizvodnju repe u EU, sledeće godine.

- Sigurno je da će se proizvodnja repe u EU povećati, ali Srbija ima svoje tržište u okolnim zemljama - poručuju Ćurčić. - Kod nas, u zavisnosti od količine repe i godine, radi i pet šećerana, dok okolne zemlje imaju jednu ili najviše dve. Samim tim, smatram da ćemo, uz saradnju sa poljoprivredicima, moći stabilno da držimo svoju poziciju.

I u “Sunoku”, najvećem proizvođaču šećerne repe u našoj zemlji, ali i u regionu, smatraju da ukidanje kvota ne bi trebalo da dovede do problema, ali da će dovesti do zaoštravanja konkurencije i borbe za povećanje efikasnosti proizvodnje.

- Ukidanjem sistema kvota proizvođačima u Evropi je omogućeno da proizvodnju prilagode stvarnim prilikama na tržištu i da istraže nova - ističe Ljubiša Radenković, direktor ove kompanije. - Ključ opstanka i razvoja domaće industrije šećera je u unapređenju poljoprivredne proizvodnje u smislu povećanja kvaliteta i prinosa šećerne repe.

 Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa “Matijević”, ali i najveći proizvođač šećerne repe u Srbiji, koji je ove godine ovu biljku gajio na 3.300 hektara, razmišlja o kvotama za proizvodnju u EU.

- Ulaganje u gajenje repe je veliko, od 1.500 do 2.000 evra po hektaru, tako da ću još videti kako će se stvari razvijati - objašnjava Matijević. - Veći mi je problem odluka državnih organa da umanji količine državne zemlje po uslovnom grlu, tako da sada imamo 25.000 hektara, a obrađivali smo 33.000...

NEPOZNANICA

KONAČNE posledice odluka EU o kvotama su, kako ocenjuje Radenković, još uvek nepoznanica čak i za kreatore ove politike, iako oni veruju da će podstaći povećanje proizvodnje šećerne repe.

- Prilike na svim tržištima šećera su prilično turbulentne, a to je posledica ne samo izmenjenih propisa i regulative, već i dramatičnih posledica snažnih nepogoda koje pogađaju najveće svetske proizvođače šećera - ističe Radenković.

Izvor: www.novosti.rs

Evropska komisija za bezbednost hrane (EFSA) je obnovila dozvolu za uvoz genetički modifikovane šećerne repe u EU, prenele su agencije. Sorta H7-1, globalno razvijena od strane Monsanta i KWS, odobrena je za upotrebu kao hrana i sirovina za preradu u toku sledeće godine, sa izuzetkom uzgajanja u EU. Licenca za ovu sortu je bila pred istekom u 2018-oj nakon sto je 2007-e odobrena za uvoz i preradu sa rokom od 10 godina. EFSA procenjuje bezbednost GMO pre nego što odobri upotrebu u prehrambenoj industriji EU.  

 

Dolazi polako dan kada ćemo imati dozvoljen promet GMO hrane?

http://www.agropress.org.rs/lat/projekti/item/3031-dolazi-polako-dan-kada-cemo-imati-dozvoljen-promet-gmo-hrane

 

 

Kako je prenela Nova ekonomija, Austrijski proizvođač šećera, skroba i koncentrata od voća Agrana najverovatnije neće moći da kupi u potpunosti srpsku kompaniju Sunoko.

Finansijski direktor koncerna Štefan Bitner, ocenio je da će Agrana moći da preuzme samo 51 odsto.

On je, predstavljajući finansijski izveštaj za prvih šest meseci ove godine, rekao da Agrana u segmentu šećera namerava da nastavi da raste u jugoistočnoj Evropi, ali da je kupovina Sunoka u Srbiji zbog pitanja konkurentnosti na čekanju. 

Evropska komisija, kako je preneo, detaljno razmatra ovaj posao. 

"Najverovatnije da najpre nećemo u potpunosti preuzeti Sunoko, već samo 51 odsto", objasnio je Bitner. 

Agrana je u julu predala ponudu za otkup i dve šećerane Helinik Šugara u Srbiji, koji raspolaže sa udelom u tržištu od 30 odsto, ali je austrijski koncern od toga odustao, dodao je on. 

Inače, Agrana je u prvoj polovini poslovne godine profitirala od visoke cene šećera, kao i malim zalihama u istočnoj Evropi, te je udvostručila svoj poslovni rezultat u segmentu šećera na 36,6 miliona evra.

Izvor:

http://novaekonomija.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31