Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević obišli su poljoprivredno gazdinstvo porodice Begojević u Suseku, u opštini Beočin, i potom razgovarali sa poljoprivrednicima u Begeču.

Porodica Begojević, koja u okviru svog gazdinstva poseduje 50 grla krava muzara, bavi se uzgojem svinja i ovaca i obrađuje oko 200 hektara zemlje, primer je poljoprivrednog domaćinstva koje postiže izuzetne rezultate, saopštila je Pokrajinska vlada.

Ministar Nedimović osvrnuo se na šire potrebe, koje su u ovom bačkom mestu iskazali na planu prerađivačke industrije njihovih proizvoda.

- Begeč je simbol promene, u kvalitativnom smislu, za poljoprivredu Srbije. Ako je pre 10 godina Srbija bila uvoznik šargarepe, a danas je jedan od većih izvoznika, i izvozi u zemlje koje su nekad bile najbolji izvoznici, poput Poljske, onda je to pokazatelj koliko se ovde dobro radi i kako se primenjuju najsavremenija tehnološka znanja - ukazao je Nedimović.

On je podsetio da ova sredina koristi i sredstva iz IPARD fondova, kao i da je logično da se sada stiglo do prerađivačke industrije.

Ministar poljoprivrede je izneo mogućnost da se ovde izađe sa merama podrške koje je republička vlada namenila za prerađivačku proizvodnju, u visini od 20% do 50%, za izgradnju novih pogona. Kako je Nedimović ukazao, ovde nije fokus samo na novim radnim mestima, već na novoj inovativnoj opremi i novim tržištima, neophodnim našoj poljoprivredi.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević kaže da su gazdinstva, kao porodice Begojević, pravi primer dobre prakse, gde pored ratarske imamo i ozbilnu govedarsku, svinjarsku i ovčarsku proizvodnju.

- Poruka je da na ovakav način jedno gazdinstvo može da opstane i da izbori svoje mesto na tržištu i obezbedi egzistenciju za sve svoje članove -rekao je Radojević.

On je podsetio da resorni sekretarijat ima značajan iznos finansijskih sredstava namenjen za subvencionisanje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i naglasio da nikada nije bilo više novca za ovu namenu u agrarnom budžetu Vojvodine.

Radojević je ukazao i na povoljnosti startap programa za mlade poljoprivrednike i pozvao ih da konkurišu. Kako je Radojević naveo, za mlade poljoprivrednike nivo subvencija, u odnosu na ukupnu investiciju, iznosio bi do 90%. Ovakve subvencije su odlične da podstaknu početnike u njihovom agrobiznisu, s ciljem i da mladi ostanu na selu i stvore uslove za dobar život.

Radojević se osvrnuo i na činjenicu da baš u Begeču postoji pravi primer dobre prakse, gde je označeno geografsko poreklo "begečka šargarepa", uz punu podršku Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. To je, kako je pokrajinski sekretar naglasio, istovremeno i dobar primer udruživanja individualnih proizvođača - u zemljoradničku zadrugu –"Begečki povrtari", koja jeste nosilac intelektualne svojine i model koji treba i ostali da primene.

Radojević je istakao da je ovo model adekvatne podrške od strane svih činilaca na državnom nivou, u cilju povećanja konkurentnosti i intenzivnosti poljoprivredne proizvodnje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2551635/srbija-medju-vecim-izvoznicima-sargarepe-nedimovic-obisao-poljoprivrednike-u-vojvodini

Ruska tradicionalna medicina smatra cveklu za jedan od najboljih prirodnih lekova. Zato i ne čudi što je cvekla glavni sastojak čorbe boršč, ruskog nacionalnog
jela. Cvekla (lat. Beta vulgaris) je povrće poreklom sa obala Sredozemlja, a najčešće se jede koren koji je karakteristične crvene boje, okruglog ili cilindričnog oblika. Još su stari Grci i Rimljani znali za lekovita svojstva cvekle. Grci su je koristili za snižavanje telesne temperature, a postojalo je i verovanje da ako muškarac i žena podele cveklu, ona će ih vezati da se međusobno zaljube.  Ova tvrdnja nikada nije potvrđena, ali je nesporno da konzumiranje cvekle utiče
na jačanje imuniteta i zdravlja. Skoro da ne postoji mineral koji cvekla ne sadrži. U svežoj cvekli koncentracija mineralnih materija je 627,3 mg/100g, a bogata je gvožđem, kalijumom, kalcijumom, natrijumom, fosforom, magnezijumom…
Cvekla ima i obilje vitamina C, B1 i B2, kao i vitamin B 12, koji se vrlo retko može naći u biljnim namirnicama. Crvenu boju koren cvekle duguje visokom
sadržaju antocijanina koji štiti eritrocite i čini da krvni sudovi budu elastičniji, pa samim tim utiče da srce bolje pumpa krv. Cvekla ima i adenin, koji održava visoku koncentraciju leukocita, zato je i poznata kao lek protiv malokrvnosti. Malo je poznato da i list cvekle sadrži hranljive elemente i najčešće se koristi u salatama, ili kao varivo.
Prema statističkim podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 20 odsto trudnica pati od anemije, jer beba u majčinom stomaku „koristi“ njeno gvožđe,
pa se trudnicama preporučuje da jedu sirovu ili piju sok od cvekle. Britanski naučnici su pak ustanovili, da 25 odsto odrasle muške populacije pati od nekog oblika hipertenzije, a istraživanja su pokazala da cvekla utiče na regulisanje povišenog krvnog pritiska. Zbog svojih nutritivnih vrednosti i blagodeti po ljudsko zdravlje cvekla fascinira naučnike, pa se rade brojna istraživanja koja su pokazala da ima pozitivan uticaj na lečenju malarije, akutnih plućnih bolesti i gripa.
Povoljno utiče na nerve i rad mozga, pospešuje rad želuca, creva i žuči, pročišćava jetru, leči anemiju, poboljšava otpornost organizma i jača libido. Cvekla je dobra za prevenciju mišićne degeneracije, poboljšava cirkulaciju, ojačava kolagen kože, poboljšava imunitet… Stručnjaci kažu da cvekla može da se uzima u neograničenim količinama bez ikakvih štetnih posledica.
Koren cvekle se vadi u jesen, a čuva se u umereno toplim prostorijama i može da ostane sveža i po nekoliko meseci. Sok od cvekle u kombinaciji sa medom izuzetno je lekovit, a od kilograma ovog povrća dobija se čak 750 grama soka. Kuvanjem cvekla gubi svoju lekovitost, pa stručnjaci preporučuju da je najbolje jesti je presnu.
Umereno sa šargarepom
Cvekla se „dobro slaže“ sa šargarepom, a kombinacijom ova dva povrća bilo u salati ili kao sok dobijate pravu „vitaminsku bombu“. Šargarepa (lat. Daucus carota) je dvogodišnja povrtarska biljka. Poreklom je iz centralne Azije, ali se vremenom proširila i danas se gaji u celom svetu. U ishrani se koristi koren vretenastog oblika narandžaste boje. Seje se u rano proleće, stablo domaćih vrsta obično raste do 20- 40 cm, cvetovi su beli i skupljeni u štitaste
cvasti. Šargarepa se koristi u svežem stanju, kuvana, konzervirana (kisela), suva kao začin… Karakterističnu narandžastu boju ima zbog obilja beta-karotena, koji se u organizmu ljudi metaboliše u vitamin A. Šargarepa je bogata i vitminima B i C, alkaloidima eteričnim i masnim uljima, te organskim kiselinama, vlaknima, antioksidansima, mineralima.
Osim što je veoma ukusna namirnica, poseduje i mnoga lekovita svojstva. Žvakanje šargarepe u sirovom stanju ubija štetne materije u ustima, čisti zube, eliminiše naslage, sprečava krvarenje desni i pojavu karijesa. Kompleks vitamina B, prisutan u šargarepi, reguliše cirkulaciju krvi, obezbeđujući srcu i plućima normalan rad, pa je dobra preventiva protiv kardiovaskularnih oboljenja, a pomaže i u snižavanju visokog krvnog pritiska. Konzumiranje sveže šargarepe pojačava proizvodnju pljuvačke i ubrzava probavu, sprečava nastanak čira na želucu i druge poremećaje u varenju. Sok od sveže ceđene šargarepe idealan je za grčeve, upalu slepog creva, čisti creva od parazita, utiče na zdravlje nervnog sistema, smanjuje visok holesterol, usporava starenje…
Verovali ili ne, sveže ceđeni sok od šargarepe je dobar antiseptik, a ukoliko mu dodate med i ceđeni limun, dobićete efikasan napitak za lečenje bolesti respiratornih organa (astme i bronhitisa). Međutim, iako šargarepa poseduje mnoga lekovita svojstva, njena prekomerna upotreba može dovesti do pojave stanja nazvanog karotenodermija, odnosno kada dlanovi, stopala i drugi delovi tela poprime narandžastu ili žućkastu boju zbog visokog nivoa beta- karotena u krvi. Osim toga ukoliko se šargarepa konzumira u velikim količinama i duži vremenski period, mogu se javiti simptomi kao što su mučnina, vrtoglavica, povraćanje i glavobolja, koji ukazuju da je došlo do hipervitaminoze vitamina A. Zato stručnjaci preporučuju da se dnevno pojede najviše tri do četiri šargarepe srednje veličine.
Uostalom, umerenost u jelu oduvek je bila vrlina, a to sugerišu i zagovornici zdrave ishrane i danas.

Izvor:Agrobiznis magazin

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 09. 07. DO 15. 07. 2018. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 2.207 tona robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (690 t), paradajzom (259 t), kupusom (193 t), breskvom (143 t), dinjom (130 t), krompirom (124 t), paprikom (90 t), tikvicom (89 t), crnim lukom (81 t), krastavcem (75 t), šljivom (67 t), kukuruzom (57 t), šargarepom (45 t), jabukom (27 t) i plavi patlidžan (20 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (149 t → 259 t), kupusa (141 t → 193 t), paprike (64 t → 90 t), tikvice (50 t → 89 t), šljive (45 t → 67 t), kukuruza (32 t → 57 t), šargarepe (19 t → 45 t) i plavog patlidžana (15 t → 20 t), dok je promet: lubenice (799 t → 690 t), breskve (144 t → 143 t), dinje (184 t → 130 t), krompira (136 t → 124 t), crnog luka (101 t → 81), krastavca (222 t → 75 t) i jabuke (36 t → 27 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              30 - 45 din.

kupus                          25 - 30 din.

kupus mladi                25 - 35 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    30 - 60 din.

paradajz                      25 - 80 din.

tikvica                          30 - 40 din.

paprika                        35 - 90 din.

šargarepa                    25 - 90 din.

patlidžan                      30 - 45 din.

kukuruz                       40 - 60 din; prošle nedelje 50 - 70 din.

jabuka                         30 - 80 din.

breskva                       60 - 100 din.

šljiva                            30 - 40 din.

dinja                            35 - 45 din.

lubenica                      13 - 20 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          140 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

NEDELJNI PROMET PREKO 1.000 TONA

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 1.063 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (288 t), šargarepom (153 t), crnim lukom (135 t), jabukom (119 t), krompirom (115 t), pomorandžom (46 t), prazilukom (34 t) i zelenom salatom (21 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (243 t → 288 t), šargarepe (139 t → 153 t), crnog luka (89 t → 135), jabuke (68 t → 119 t), krompira (92 t → 115 t), pomorandže (44 t → 46 t) i praziluka (27 t → 34 t), dok je promet: zelene salate (23 t → 21 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          25 - 45 din.

crni luk                        25 - 35 din.

crni luk mladi              100 - 120 din.

praziluk                       50 - 65 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

zelena salata              180 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 90 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 675 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (142 t), šargarepom (97 t), crnim lukom (93 t), jabukom (71 t), pomorandžom (67 t) i krompirom (65 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (92 t → 142 t), crnog luka (64 t → 93 t) jabuke (62 t → 71 t), pomorandže (43 t → 67 t) i krompira (48 t → 65 t), dok je promet: šargarepe (107 t → 97 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                        25 - 65 din.

pomorandža               40 - 120 din.

banana                       80 - 110 din.

limun                          60 - 120 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Futoškom kupusu i fruškogorskom lipovom medu pridružila se i begečka šargarepa, kao treći proizvod na području Novog Sada sa zaštićenim geografskim poreklom.

Taj novi novosadski brend predstavili su juče u Gradskoj kući član Gradskog veća zadužen za privredu Milorad Radojević, Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, direktor Zadruge "Begečki povrtari" Goran Zec i Janko Medveđ, jedan od najvećih proizvođača šargarepe.

- Pre godinu dana u razgovoru sa proizvođačima, na inicijativu Gradske uprave za privredu, pokrenuli smo postupak zaštite geografskog porekla begečke šargarepe - istakao je Radojević i dodao da se u taj proces uključila i zadruga "Begečki povrtari", pa je saradnja krunisana sertifikatom.

Proizvođači će, kako je dodao, sada biti prepoznatljiviji na tržištu, a potrošači će lakše moći da dođu do kvalitetnijeg proizvoda.

- Novi Sad je postao jedan od gradova sa najviše zaštićenih proizvoda - rekao je Branislav Raketić i dodao da se sertifikacijom garantuje da ti proizvodi potencijalno ne budu predmet zloupotrebe.

Direktor Zadruge "Begečki povrtari" Goran Zec naglasio je da taj proces ne bi bio moguć bez velike podrške Grada.

- Begečku šargarepu od ostalih izdvajaju fizičke i hemijske karakteristike odnosno ukus, boja, miris i oblik. Kao proizvođači smo dokazani na domaćem tržištu, ali ćemo raditi na priznavanju u evropskim okvirima, jer je 70 odsto naše proizvodnje prisutno u Evropi.

Izvor: www.naslovi.net

 

Da li znate gde se uzgaja najljuća paprika na svetu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3389-da-li-znate-gde-se-uzgaja-najljuca-paprika-na-svetu

 

Šta saditi?

sep 16, 2019

U aprilu počinje puna povrtarska sezona i posla ima napretek. U prvoj dekadi aprila trebalo bi završiti sadnju luka, graška, šargarepe, salate i praziluka, ukoliko to već nije urađeno tokom marta. I dalje se rasađuju kupus, karfiol, keleraba i blitva. Ukoliko je potrebno može se okopati crni i beli luk. U drugoj dekadi sade se krompir, špargla, kukuruz šećerac, pasulj, cvekla i celer, a ovo je pravo vreme za direktnu setvu paradajza i paprike. Ovaj način setve ima određene prednosti: manje ulaganje u proizvodnju i razvijanje biljaka sa jakim korenovim sistemom što kasnije olakšava i smanjuje potrebu za navodnjavanjem. Direktnom setvom se najčešće proizvode paradajz i paprike za industrijsku preradu ili preradu u domaćinstvu. Sorte paradajza pogodne za direktnu setvu na velikim površinama su niske, dok se za baštensku proizvodnju češće koriste visoke sorte. Već u drugoj dekadi aprila mogu se brati rotkvice, mladi luk, salata i spanać. U zaštićenom prostoru, pikiraju se iznikle biljčice paradajza, plavog patlidžana i paprike. Vreme je da se isprazni i očisti prostor u kojem se tokom zime čuvalo povrće.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30