Ivana Šašić odlučila je da okači mikrofon o klin i da se bavi stočarstvom i poljoprivredom. Pevačica se početkom juna iz Beograda vratila u rodni Šabac, gde na svom imanju uzgaja svinje, ovce, koze, patke, guske, piliće, kokoške. Tu je zasadila paradajz, tikvice, krastavce i sve to prodaje.Buduća učesnica rijalitija "Zadruga 4" se na ovaj korak odlučila zbog toga što, kako kaže, više nema leba od pevanja. Šašićeva je odmah shvatila da neće biti laka borba protiv nevidljivog neprijatelja - kovida 19, zbog čega je rešila da menja profesiju. Ekipu Kurir Starsa ugostila je na svom imanju i pokazala nam kako izgleda njen novi posao.- E, pa dobro mi došli, dragi moji kurirci. Izvolite na moj ranč - poželela nam je dobrodošlicu i odmah nas odvela do svinjca. - Ovde nema šminke, firmirane garderobe i svega onoga na šta je estrada navikla. Ovde moji prasići gazduju, a ja im pevam. Pa kad nemam kome da pevam, barem da pevam onima od kojih živim - mojim prasićima. A tek kako oni umeju da zapevaju. Evo, imam jedno žuto svinjče, njega zovem Đilas, po političaru Draganu Đilasu - priča pevačica dok nas sprovodi po imanju.A u svinjcu sve pod konac, što bi se reklo, kao u apoteci. Ivana ima 80 prasića, 20 ovaca i mnogo živine, o kojima brine po ceo dan. - Verujte da mi ništa nije teško. Radim sa elanom. Odlično nam ide prodaja, jer vodimo računa o životinjama na pravi način. Ovo je biznis i od ovoga se živi u teškim vremenima. Pevala sam državnicima, kriminalcima, raznim slojevima društva i uopšte se ne stidim što sam okačila mikrofon o klin i počela drugi biznis. Lako ću ja da se latim mikrofona, ali teško je vreme došlo, ko zna kada će estrada početi da nastupa. Ovo je sigurno parče hleba - kaže Ivana.Ona ima pomoć supruga Bojana, koji o svemu vodi računa i pomaže joj da namiri stoku. Šašićeva kaže da sa patkama ima odličnu komunikaciju. - Pa naravno. Mi se odlično razumemo. Ja ih obilazim po ceo dan, a stižem i da vodim brigu o deci - priča ona.U to smo se i uverili. Ivana je za našu ekipu pripremila bogatu trpezu - domaću bistru supu, tikvice na roštilju, meso, krompir, sir i domaći kolač. - Kod mene se zna red. Niko iz moje kuće nije otišao a da nije poslužen - zaključuje ona.

Izvor:https://www.kurir.rs/stars/3512451/pevacica-promenila-profesiju-ivana-sasic-uzgaja-svinje-u-sapcu

Interesovanje mladih šabačkih poljoprivrednika za nabavku nove mehanizacije uz pomoć države, nikada nije bilo veće. Visina podsticaja je 75 odsto od vrednosti investicije bez poreza na dodatnu vrednost, a kupuje se nakon uplate novca.Mladi poljoprivrednici zemljište uglavnom obrađuju mašinama koje su starije od njih. Za unapređenje i proširenje proizvodnje od koje žive, nova i savremena mehanizacija im je, neophodna."Bavim se proizvodnjom povrća, a poslednjih godina uvodim i lekovito bilje u svoju setvenu strukturu. Iz godine u godinu se trudim da proizvodnju lekovitog bilja usavršim i proširim. Pošto sam master inženjer zaštite bilja, i doktorand, svoje znanje sa Poljoprivrednog fakulteta, od ove godine ću pokušati da primenim na gazdinstvu", kaže Jovan Lazarević iz Kujavice.

O proizvodnji, mladi mnogo znaju, ali im je za opstanak na selu, kažu, neophodna pomoć. Uz državne subvencije, mnogi planiraju da kupe nekoliko manjih mašina.

"Zainteresovana sam za konkurs, student sam druge godine Poljoprivrednog fakulteta, ratarski smer. Za sada imam mlad, tek u februaru zasađen zasad višanja, hektar i po. Htela bih da uzmem vučni atomizer od hiljadu litara, frezu pipalicu i rasipač mineralnog đubriva", objašnjava Jovana Marinković iz Bogosavca.

Poljoprivrednici koji su u prošloj ili ovoj godini registrovali gazdinstvo i nisu stariji od 40 godina, osim mašina i opreme, mogu da nabave i kvalitetna priplodna grla.

"Veoma je veliko interesovanje za različite vrste investcija, a najviše za opreme i mašine u primarnoj biljnoj proizvodnji, za osnovnu obradu zemljišta – plugovi, tanjirače, drljače. Zatim, u primarnoj stočarskoj proizvodnji, za nabavku stočne hrane i kvalitetnih priplodnih grla", ističe Mirjana Milošević iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Šapcu.

Više od 80 šabačkih poljoprivrednika se do prijavilo na konkurs koji se završava na kraju godine.

Maksimalan iznos po zahtevu je milion i po dinara, a mladi se nadaju da će novca biti za sve koji žele da na ovaj način unaprede proizvodnju.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3751631/prilika-da-mladi-poljoprivrednici-podmlade-mehanizaciju.html

Kozarstvo u Srbiji ima viševekovnu tradiciju, nakratko prekinutu u decenijama posle Drugog svetskog rata. Ipak, počeo je nagli uspon ove grane stočarstva,
najpre u Vojvodini, a potom i u centralnoj Srbiji, gde su poslednjih godina nikle velike i moderne kozarske farme.
Poslednjih godina raste tražnja za kozjim proizvodima, samim tim i proizvodnja, ali realnost je da se kod nas ne koristi mnogo kozji sir, jer mi nemamo tu naviku.
Na ,,Jesenjem ukus festu“ , upoznali smo predstavnika porodice Dobrić iz Bele Reke kod Šapca. Kako nam je rekao Dobrivoj, Bela Reka ima oko 350 kuća i oko 1. 000 stanovnika. Porodica Dobrić je jedina porodica u selu koja se bavi kozarstvom. Dobrivojev otac je 35 godina radio u šabačkoj mlekari, pa se i Dobrivoj tu zaposlio. Porodica Dobrić pravi kozji sir i kozju surutku. Sve je sto posto prirodno bez ikakvih aditiva i konzervanasa. Imaju 70 koza rase Alpina, i mleko prerađuju u svojoj mlekari u okviru poljoprivrednog gazdinstva.
Štalski prosek je 2, 8 litara mleka po kozi, koze su svakog dana na ispaši, i one same biraju šta će da jedu. Po njegovim rečima, koze nisu zahtevne što se tiče smeštaja. Zato je potrebno izgraditi objekat koji će je zaštiti od sunca, kiše i jakih vetrova, i to je sasvim dovoljno. Materijal mogu da budu ili daske, ili cigla, ili bilo šta drugo što je jeftino. Objekat mora da je bez tavanice, sa dosta svetla, pod najbolje od cigle, pokrivene tankim slojem betona. Obavezna je prostirka od slame i stalna mogućnost pristupa čistoj pijaćoj vodi.
Koze su kod Dobrića smeštene u boksovima po šest, i tako je i izmuzište. Kozja surutka je u stvari nusproizvod koji nastaje pri spravljanju kozjeg sira. Blagotvorno deluje na probavni trakt, na disajne organe, preporučuje se u terapeutske svrhe. U kozjoj surutki ima 2% suve materije, dok ostatak čini voda.
Kozje mleko se zbog brojnih lekovitih svojstava svrstava u najzdravije namirnice na svetu. Godinama se, osim u ishrani, koristi kao lek za bolesti poput bronhitisa, suzbijanje alergija, jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća... Istraživanja su pokazala da se ovo mleko lakše vari od kravljeg i da ima nizak nivo alergena.
On zaključuje da je isplativo i korisno držati koze, jer se brzo razmnožavaju, a njihovo mleko je izuzetno zdravo jer ne sadrži laktozu pa je lako svarljivo i mogu
da ga piju čak i bebe, dok je kod lečenja plućnih bolesti nezamenljivo, naročito kozja surutka.
I na kraju Dobrivoje ističe da nikada ne bi menjao selo za grad, u grad ide samo kad mora. Kako on ističe ko ima imanje, treba da ostane na selu, da radi na svojoj zemlji, a ne da ide u grad da radi za malu platu, i da se bori za egzistenciju. Apeluje da mladi ostaju na selu. Nije lako prodati svoje proizvode, oni još tragaju za tržištem, ali su ipak zadovoljni. Učestvuju na raznim manifestacijama, sajmovima, i plasiraju svoje proizvode.

Izvor: Agrobiznis magazin

Treći Sabor voćara, koji je organizovala „Gruža agrar“ u selu Balosava kod Knića, okupio je preko hiljadu voćara kako iz Srbije tako i iz inostranstva. Veliki broj poljoprivrednih proizvođača došlo je u Gružu da čuju i vide šta to ima novo u voćarstvu i, šta od toga mogu da primene na svojim imanjima. Svako od
njih je želeo da čuje kako se može doći do boljih prinosa, i kvalitetnog roda. Među prisutnima bilo je i profesora sa Poljoprivrednog fakulteta, studenata, stručnjaka iz oblasti voćarstva, novinari.
„Od samog osnivanja „GRUŽA AGRAR“ je kompanija koja pokazuje uspešan put svim voćarima i donosi naučne rezultate, savete stručnjaka, savremenu opremu u naše voćnjake. „GRUŽA AGRAR“ pruža ruku saradnje svim voćarima i osnovni cilj kome teži je osvajanje tržišta EU. Za to je potrebno puno truda, znanja, ali bez tima požrtvovanih ljudi to se ne bi se moglo ostvariti“, istako je Miroslav Nikolić, direktor „Gruža Agrara“. On je jedan od retkih domacina kojise nalaze na čelu neke lokalne samouprave, Nikolić je poljoprivredni proizvođač i predsednik Opštine Knić. Porodica Nikolić, je srdačno dočekala svakog gosta i ponaosob se zahvalila na prisustvu.


„U ovo dvorište svi koji ste ušli ste nama dragi prijatelji, i oni koji su u prethodnom periodu došli kao posetioci, odlazili su i vratili su se kao dragi prijatelji. Zahvaljujem se kompaniji BASF, i najveću zahvalnost za rezultate koje smo postigli dugujemo našim srtučnjacima, prof. dr Draganu Radivojeviću, prof. dr Jasminki Milivojević, prof. dr Novici Miletiću, profesoru Štamparu, i njihovim dragim kolegama. Danas ćete te videti šta smo mi postigli. Duboko verujem da će ovo što je do sada urađeno nastaviti da radi moj sin Nemanja, porodica i tim „Gruže agrara“, na koje sam veoma ponosan“, istako je Miroslav.
„Kao što jedna starina reče: Kada ti dođe loš čovek daj sve da ode što pre, a kada ti dođe dobar čovek daj, sve da ostane što duže“, istakao je na kraju govora Miroslav.
Predavanja su održana u voćnjacima, prof. dr Franci Štampar, sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu došli su prof. dr Dragana Radivojević, prof. dr Jasminka Milivojević i prof. dr Novica Miletić, dok je BASF imao svoje predavače.

Cena borovnice i kvalitet: https://www.youtube.com/watch?v=50w7PdcqNG4&t=99s 


"Ja polazim od toga da treba da proizvedemo svake godine 65 tona i više jabuke prve klase. Zbog toga sada treba zaustaviti rast u voćnjaku kako bi jednostavno prestali da rastu i kako bi krenula diferencijacija rodnih pupoljaka i na tim dužim letorastima, a ne samo na kratkim. To najlakšepostižemo time što pravimo pauzu od 10 do 15 dana bez vode – objašnjava prof. dr Franci Štampar.


Visokožbunasta borovnica postaje sve značajnija vrsta jagodastih voćaka u našoj zemlji, uzimajući u obzir činjenicu da postoji veliko interesovanje za zasnivanjem novih i proširivanjem već postojećih zasada. Ukupne proizvodne površine pod zasadima borovnice trenutno iznose oko 800 ha i očekuje se dalji trend povećanja. Najveći broj podignutih zasada nalazi se u okolini Arilja, Užica, Bajine Bašte, Ljiga, Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Kragujevca, Šapca, Loznice, Knjaževca i Vlasinskog jezera.
Sa ciljem intenziviranja tehnologije gajenja i ujedno prevazilaženja problema vezanih za otežano pronalaženje zemljišta kisele reakcije sa pogodnim mehaničkim sastavom, kao i potrebe za sprečavanjem štetnog dejstva zemljišnih, štetočina introdukovana je tehnologija hidroponskog uzgoja u saksijama i vrećama od agrotekstila.


Profesor dr Dragan Radivojević, posle predavanja odgovarao je na mnogobrojna pitanja voćara, koji su ga pomno slušali. Zanimali su ih saveti o sadnji, rezidbi, a najviše o sortimentu.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

 

Ako ste poljoprivrednik, bavite se stočarstvom i proizvodnjom mleka i razmišljate kako da povećate prihode za sebe i svoju porodicu jedan od načina su svakako programi Evropske unije od kojih je najznačajniji onaj za ruralni razvoj - IPARD 2.

Borisav Geratović iz mačvanskog sela Drenovac farmu je nasledio od oca i nastavlja porodičnu tradiciju koju želi da unapredi. “Ostao sam na imanju ovde, držim krave i konje, imam i bikove, svu mušku telad ostavljam za tov, žensku ostavljam u priplodu. Imam 14 krava i 4 junice. Ranije, ja sam slušao stare da ko proizvodi hranu taj će i da opstane. E sad, dokle ću ja dogurati  ne znam kaže za ZNANJE IMANJE Veselin Gatović. “Što se rasnog sastava tiče ima simentalce i malo crvenog  i crnog holštajna. “Imam 16 hektara u svom vlasništvu i 4 hektara u zakupu. Nije mi to dovoljno za stoku, ali dobro, ne mogu stalno ni da kupujem i uzimaću još u zakup, ali ide. Po grlu bi trebalo da ima hekatr, znači, meni nedostaje još zemlje” kaže sagovornik najgledanije emisije o poljoprivredi.

Prema rečima Miroslava Petrovića direktora Mlekare Šabac u toku je akcija od strane Ministarstva poljoprivrede odnosno da se proizvođači koji se ozbiljno bave nekom proizvodnjom mogu uključiti u IPARD program. Ta akcija će trajati do kraja godine i mi bismo pomogli našim proizvođačima.Obezbedili smo agenciju koja će za njih popunjavati sve obrasce jer osnovni problem je to što oni ne znaju ni šta mogu da dobiju, ni kako mogu da dobiju i šta sve treba da ispune da bi to dobili.  “Sada je ta agencija u kojoj  je angažovano dosta profesionalaca, ljudi koji rade ozbiljno svoj posao uključena u rad sa njima i mi trenutno prikupljamo podatke o našim proizvođačima koji su zainteresovani za te programe. Ide se na to da ta sredstva budu ozbiljnija, a to je na unapređenje same proizvodnje mleka. To znači da objekti sigurno dolaze u obzir, što adaptacija, takođe silosi, silotrenčevi, objekti gde će se vršiti prijem i prerada mleka, ukoliko u gazdinstvu hoće da rade i to” naglašava Petrović.

Da bi ispunili specifične kriterijume i mogli da investiraju  u objekat ili opremu, Geratovići moraju u štali da imaju najmanje 20 muznih krava. U povećanju tog broja pomaže im i lokalna stručna služba koja radi osemenjavanje.

Zoran Čupić veterinar kaže da je krava životinja bez koje u selu nema posla ni za seljaka ni za veterinara. Farma se mora održavati i to je skupo  tako da mleko bi moglo da ima bolju cenu. Ali s obzirom da država pomaže sa ovim subvencijama to bih pohvalio, takođe bih pohvalio Šabačku Mlekaru i grad Šabac koji daje subvencije za veštačko osemenjavanje.

Slobodanu Džagiću (23) u pravom smislu reči cvetaju ruže već dve godine. Po završetku Srednje poljoprivredne škole u Šapcu, smer hortikultura, odlučio je da se posveti zanatu za koji se obrazovao, verujući da to može biti unosan biznis i danas pristojno živi gajeći ruže na komadu zemlje svog pradede.

- Iako već treća generacija porodice živi u gradu, ja sam voleo selo i još kao dečak zamišljao sam da ću se vratiti ovde, gde je moj pradeda, poznati kalemar, proizvodio sadnice šljiva, krušaka, trešanja, kajsija, dunja i oraha - priča Slobodan, sada već uspešan ružar.

Ružarstvo, kojim se bavi Slobodan, isplati se u Srbiji bez obzira da li je reč o rezanom cveću ili sadnicama koje uglavnom završe u izvozu.

Slobodan snabdeva Šabac i Rumu, a planira da proširi tržište na Sremsku Mitrovicu, Loznicu i Beograd.

- Ne mogu da proizvedem koliko mogu da prodam. Ovo je posao od kog svakog dana i cele godine stiže novac. Do prvih prihoda potreban je komad zemlje i ulaganje od oko 3.500 evra. Plastenik košta 2.000 evra, za sadnice je potrebno oko 1.000 evra i još 500 evra za sredstva za održavanje i prehranu. U prvoj godini se pokriju troškovi, a već u drugoj mogu se očekivati dve prosečne plate. Dalje sve zavisi od sposobnosti - priča mladi cvećar.

Dodaje da je u prvoj godini zasadio 1.300 sadnica ruža.

- Ubrzo sam proširio, tako da sada imam 3.300 sadnica koje režem. Početkom ove godine zasadio sam još 3.000 koje ću uskoro kalemiti kako bih dogodine imao 6.300 - objašnjava Slobodan. On je podigao dva plastenika znajući da samo tako može dobiti vrhunski kvalitet.
- Kada su ruže u plasteniku, one su zaštićene od kiše i vetra. Deluju negovano i imaju duže drške. Ta roba ima svog kupca i kod takve proizvodnje nema velikog škarta - objašnjava on.

Slična zarada je i od sadnica ruža. Da bi se proizvodile sadnica ruža na 50 ari, potrebna je podloga za 25.000 sadnica, koja se u prvoj godini postavlja na 25 ari jer je reč o dvogodišnjem ciklusu proizvodnje, i ona košta 750 evra. Sistem za zalivanje za pola hektara, koji ostaje trajno, u proseku je oko 500 evra. U prvoj godini radi se kalemljenje koje je oko 600 evra. Za freziranje i okopavanje još oko 200 evra. Zarada se ostvaruje u jesen iduće godine.

Proizvodnja je oko 15.000-20.000 ruža za prodaju. Minimalna cena na veliko je 40 do 50 centi, što je oko 6.000 do 7.000 evra. Kada se oduzmu ulaganja, za dve godine ostaje između 4.000 i 5.000 evra.

Procenjuje se da Srbija godišnje proizvede oko osam miliona sadnica ruža. Gotovo petinu gaje meštani Lipolista kod Šapca. Sadnice ruže ovde se proizvode na oko 30 hektara, a uzgaja ih 15 domaćinstava.

U ružičnjaku Milana Topalovića cveta oko 200.000 pupoljaka koje neguje već treća generacija. Šest hektara obrađuje za ovu namenu da bi svake godine imao proizvodnju.

Glavno tržište im je Rusija, gde izvoze polovinu proizvodnje. Ostatak ide u bivše jugoslovenske republike, Poljsku i u druge evropske zemlje. Ne poljima u ovom kraju ima oko 300 različitih sorti.

- Ako je crvena i ako je još mirisna, onda je pun pogodak. Na drugom mestu uglavnom su žute. Traže se šatirane, roze, bele... Postoje i crne. Pupoljci su crni, poput "barkarole", "švarc madone" i slično. Kasnije, kada se pupoljak otvori, one su tamnokadifaste crvene - objašnjava proizvođač iz Lipolista.

Uzgajivači ruža u šali kažu da je jedina mana ovog posla što grehe ne mogu da iskupe poklanjajući suprugama ruže.

- Ta priča sa "101 ružom" kod moje žene, koja sa mnom radi u ružičnjaku, ne pali. Kod drugih žena možda - priča kroz smeh Goran Mijailović, predsednik Udruženja "Ruže Lipolista" i jedan od proizvođača ruža.

www.blic.rs 

Korisni saveti o ružama: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3716-jednostavni-saveti-za-najlepse-ruze 

Beograd-Šabac 09.03.2018 - NLB Banka Beograd je otvorila ekspozituru u Šapcu 2016. godine, upravo u periodu održavanja Sajma poljoprivrede, ističući na taj način svoju posvećenost poslovanju sa poljoprivrednicima

„U podršku agro biznisu krenuli smo 2015. godine, stavljajući poljoprivredu među najvažnije strateške prioritete svog poslovanja. Konstantno smo jačali podršku ovom segmentu, uvećavajući višestruko iznos plasmana iz godine u godinu. U 2017. godini, u podršku poljoprivredi smo investirali gotovo 50 miliona evra i dostigli tržišno učešće od preko 10 odsto" objasnila je na otvaranju ovogodišnjeg Sajma poljoprivrede u Šapcu Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu NLB Banke.

Ona je istakla da odlični rezultati NLB Banke u radu sa poljoprivredom proističu iz specifičnog koncepta poslovanja banke sa ovim segmentom – NLB NA POLJU. Ovaj koncept podrazumeva rad sa klijentima direktno na gazdinstvima, čime srpski domaćini štede vreme i dobijaju pravu informaciju na pravom mestu, kao i ponudu proizvoda i usluga prilagođenu njihovom konkretnom poslovanju.

NLB Banka u svojoj ponudi ima široku lepezu proizvoda i usluga namenjenih poljoprivrednicima, od otvaranja i vođenja računa gazdinstva, elektronskog i mobilnog bankarstva, platnih kartica i kredita za sve potrebe gazdinstva. Banka poljoprivrednicima omogućava da izaberu tip kredita i model otplate koji su usklađeni sa fazama konkretnog tipa proizvodnje, koji se svakako razlikuje  kod npr. proizvodnje žitarica, voćarstva, stočarstva i drugih tipova poljoprivrednih delatnosti. U tom smislu, plan otplate se može prilagoditi ciklusa proizvodnje, a rate otplaćivati u mesečnim, tromesečnim, šestomesečnim ratama ili nakon godinu dana. Uslovi finansiranja direktno zavise od odabranog tipa, iznosa i ročnosti kredita i prilagođavaju konkretnom gazdinstvu.

 

NLB Banka je posvećena poljoprivredi i u domenu društveno odgovornog poslovanja. U ovom segmentu, raspisala je, sedmu godinu za redom, NLB Organic konkurs namenjen organskim proizvođačima, na komeće tri najbolja projekta nagraditi iznosom od milion i po dinara.

                   

 

 

Letnja sadnja jagode se može obaviti tokom svih letnjih meseci. Međutim, letnja sadnja je najbolja od prve dekade jula, do sredine avgusta meseca. Jagoda posađena sredinom jula, naredne godine može dati značajan prinos, čak i do 10.000 kg/ha. Za letnju sadnju, najbolje je koristiti „frigo materijal“, odnosno živiće koji su čuvani u hladnjači. Za ovaj termin sadnje, izuzetno je značajno da ima dovoljno vode, kako za zalivanje posle sadnje, tako i za još 2-3 zalivanja u toku vegetacije (dok se biljke dobro ne ožile). U zemljama dobre intenzivne proizvodnje jagode, problem zalivanja se ne postavlja, jer se jagoda gaji uz obavezno navodnjavanje.

U selu Rumska kod Šapca, posetili smo porodicu Marković, koja na svom poljoprivrednom gazdinstvu uzgaja ranu sortu jagode Clery (Kleri). Ova sorta je veoma raširena u našoj zemlji, zahvaljujući visokoj komercijalnoj vrednosti. Umerene je rodnosti, oko 600g po biljci. Prinos po hektaru se kreće od 10-21 tonu po hektaru. Plod sorte Kleri je srednje krupan, ujednačeno pristiže tokom cele berbe.

Najduže dve godine, Dalibor drži zasad jagode, a zatim biljke obnavlja sa novim sadnicama. Kako nam je istakao naš sagovornik, češćom obnovom sadnica na istom prostoru, dobija se dosta kvalitetniji i ukusniji plod. Ova sorta je izuzetno cenjena na tržištu, visokog kvaliteta ploda, sa izraženom aromom. Kleri zadržava čvrstoću i svežinu ploda nakon berbe, pa je pogodna za transport.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u Agrobiznis magazinu za mesec septembar.

Video prilog o porodici Marković i njihovom iskustvu u proizvodnji jagode je na linku ispod:

https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/videos/861575527329417/

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31