Za sve ljubitelje slatkiša lepa vest je da će se švajcarske čokolade proizvoditi u Novom Sadu. Investicija je vredna 50 mil EUR. a planirano je zapošljavanje 100 ljudi. Ipak, koliko je ovo sladak posao i šta muči male i srednje proizvođače čokolada?

- Početak svakog posla izuzetno je težak u Srbiji. Ja volim da povučem paralelu sa šrafovima i kažem: da li mi pravili čokoladu ili šrafove, u smislu organizacije i finansiranja, to je potpuno svejedno. Ono što je jedino lepše na kraju dana je što mi možemo da se zasladimo čokoladom, a neko ko pravi šrafove mora da ode i kupi nešto da bi se zasladio - kaže Aleksandar Marić, direktor Adore čokolada.

Profesorka francuskog u penziji, Tatjana Šotra Katuranić iz čokolaterije Top krem u Beograd je donela ukuse Pariza, a danas čokolade pravi po francuskim receptima.

- Teškoće su velike. Prvo nismo imali predznanja u domenu reklame, u domenu marketinga, u domenu prodaje, u domenu prodora na tržište, a da ne pričamo o teškoćama koje se tiču novca, ali se i to se uz veliki trud i veliku upornost može prevazići - tvrdi Šotra Katuranićeva.

Slične probleme prevazilazila su i neka od 140 preduzeća, za koliko se procenjuje da u Srbiji proizvode slatkiše. Konditorska industrija, prema podacima Privredne komore Srbije, u prethodnoj godini beleži rast izvoza količinski za 20,5%, a uvoza za 22%.

Između 120.000 i 150.000 tona slatkiša godišnje se proizvede u Srbiji, a konditorska industrija zapošljava oko 6.500 radnika. Da bi ovaj posao bio još slađi, mala i srednja preduzeća kažu da su im potrebni dodatni podsticaji.

Marić naglašava da im je svakodnevni izazov da uvere strane kupce da kvalitetom mogu da pariraju poznatim i velikim konditorskim imenima, a Šotra Katuranićeva da bi značila edukacija malih proizvođača, kao i da im se olakša izvoz.

Konditorska industrija u Srbiji godinama je bila izložena visokim cenama sirovina kao što su šećer, mleko u prahu i maslac, što je činilo nekonkurentnom kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.

- Zajedničkom saradnjom Grupacije proizvođača konditorskih proizvoda Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede za sada su ukinuti prelevmani na mleko u prahu i maslac. Takođe, ukinute su i carinske stope na sirovinu kakaoa u zrnu, kao i snižavanje carinske stope na palminu mast - ukazuju iz Privredne komore Srbije.

Agroekonomista Milan Prostran naglašava da je ovo jedna od grana industrije koja je vitalna i koja ima perspektivu:

- Ja za nju više optimizma imam nego za neke druge sektore, na primer za preradu mesa ili mleka.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2652141/proizvodnja-cokolade-ima-perspektivu-u-srbiji-porastao-izvoz-konditorskih-proizvoda

Skupština Novog Sada na poslednjoj sednici većinom glasova je potvrdila odluku kojom se Republici besplatno ustupa nešto više od 1,8 hektara zemljišta duž puta Novi Sad – Zrenjanin, čime je učinjen još jedan korak ka najavljenoj izgradnji fabrike najvećeg svetskog proizvođača kakaoa i čokolade belgijsko-francuske kompanije „Beri–Kalebo“.Kompleks će se graditi na pretežno privatnom zemljištu, a Grad je na ovaj način upotpunio nedostajuće delove zemljišta za buduću fabriku, navedeno je tokom skupštinske rasprave.

Po rečima gardonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, u decembru su počeli pregovori između komapnije, čije je sedište u Cirihu, i gradskih vlasti, da bi u aprilu Srbija, Novi Sad i „Beri–Kalebo“ potpisali Memorandum o razumevanju. Tom prilikom najavljeno je da će fabrika proraditi do 2021. godine, da će pretežno na inostrano tržište godišnje isporučivati 50.000 tona visokokvalitetnih proizvoda od kakaoa i čokolade, te da bi u toku pet godina vrednost te investicije trebalo da dosegne 50 miliona evra.Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević ovu investiciju ocenjuje kao kapitalno-razvojnu, pre svega zbog činjenice da će iz fabrike u Novom Sadu svi proizvodi, čokolada, čokoladna punjenja, smese, biti namenjeni izvozu
– Dolazi nam najveći proizvođač premijum čokolade i kakoa, sa 170 godina dugom tradicijom, dolaze nam sistem, pravila i red – istakao je Vučević za govornicom novosadskog parlamenta.

U ranijim izjavama Vučević je tu investciju označio kao „kapitalno-razvojnu”, pošto će iz fabrike u Novom Sadu svi proizvodi – čokolada, čokoladna punjenja, smese, biti namenjeni izvozu na tržište jugoistočne Evrope. Gradonačelnik Novog Sada napomenuo je tada i da je izgradnja fabrike u Novom Sadu bila uslovljena izuzetno visokim standardima zaštite životne sredine, koje je švajcarska kompanija ispunila.

Planirana je izgradnja nove fabrike čokolade u Novom Sadu, koja bi imala početni proizvodni kapacitet od preko 50.000 tona godišnje
– Urađena su sva potrebna istraživanja, od onih o aerozagađenju, do sondiranja zemljišta i sva druga iz oblasti ekologije. Fabrika će biti izgrađena na privatnom zemljištu, na regionalnom putu M-7 prema Zrenjaninu. Uposliće stotinu ljudi i početi proizvodnju 2021. godine – naveo je Vučević.Prilikom potpisivanja Memoranduma o razumevanju, generalni direktor „Beri–Kaleboa” Antoan Desen Afrik objasnio je da će fabrika u Novom Sadu predstavljati regionalni centar iz kojeg će se snabdevati čokoladom tržišta jugoistočne Evrope.

– Zahvaljujući novoj fabrici u Novom Sadu, u skladu s našom strategijom „pametnog upravljanja rastom”, bićemo u mogućnosti da proširimo poslovanje u regionu i snabdevamo postojeće i nove kupce širokim asortimanom čokolada, smeša i punjenja – istakao je Afrik.Po podacima same kompanije, „Beri–Kalebo” zapošljava više od 11.500 ljudi u 30 zemalja i 60 fabrika. Prošle godine zabeležila je promet od oko šest milijardi evra i prodala nešto više od dva miliona tona proizvoda.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/novi-sad-postaje-regionalni-centar-vrhunske-cokolade-12-06-2019

Evropski parlament usvojio je Direktivu o nepoštenoj poslovnoj praksi i zabrani prodaje različitog kvaliteta proizvoda na istoku i zapadu Evropske unije. I kod nas kupci kažu da je kvalitet brendiranih proizvoda lošiji nego u svetu, ali, da bi se to dokazalo, potreban je novac.Krema za ruke, deterdžent, čokolada, televizor poznatih brendova lošijeg su kvaliteta na istočnoevropskom u odnosu na zapadnoevropsko tržište.Godinama potrošači traže da kvalitet bude isti u svim zemljama, ali su se proizvođači uvek opravdavali navodnim istraživanjima koja su pokazala da su u različitim zemljama drugačiji ukusi potrošača.

Poljska organizacija potrošača je pre deset godina prva utvrdila da u keksu koji se kod njih prodaje nema putera kao u Nemačkoj, već se koristi ulje i da moraju da upotrebe mnogo više deterdženta za pranje veša.

Čips je pržen u palminom umesto u suncokretovom ulju, a u Poljskoj dobijete manju gramaturu nego u Nemačkoj.

U Hrvatskoj su dobili novac od Evropske unije i dokazali da je trećina proizvoda kod njih slabijeg kvaliteta i da 82 odsto kupaca smatra da ih proizvođači velikih brendova tretiraju kao manje važne u odnosu na zapadnoevropske potrošače.

Posle ovih rezultata, kompanija koja se bavi proizvodnjom hrane za decu odlučila je da povuče kašice sa tržišta i zameni ih kvalitetnijim.

U Evropskom parlamentu napokon je doneta direktiva u kojoj piše da je ovakav tretman kupaca nepoštena poslovna praksa.

Postavlja se, međutim, pitanje kako obezbediti da proizvođači poštuju ovu direktivu.

"Borci koji su ovo izglasali, među kojima je i Biljana Borozan, hrvatska predstavnica u Evropskom parlamentu, predvidela je i takvu situaciju jer se pretpostavilo da će većina proizvođača ipak zadržati svoje proizvode koji nisu istog kvaliteta. U tom smislu oni su predložili i tražili da se svake dve godine vrši novo uporedno istraživanje u zemljama istočne Evrope i zemljama zapadne Evrope. Ukoliko se vidi da je različitog kvaliteta takvi proivođači će sigurno biti kažnjeni", kaže za RTS Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača.

Kod nas nema novca za takva istraživanja, pa čak ni za proveru koliko potrošača sebe doživljava manje vrednima od kupaca u drugim zemljama.

"Veliko broj potrošača koji živi i radi u inostranstvu dolazi nam sa takvim zahtevima, da je roba koja se prodaje u zapadnoj Evropi i roba koja se prodaje kod nas isti brend, a potpuno različitog kvaliteta. U Srbiji do sada još niko nije uradio uporedno ispitivanje, tako da ne možemo da kažemo sa sigurnošću da li to jeste ili nije. Uglavnom se to odnosi na konditorske i kozmetičke proizvode", objašnjava Vida.

U našem Zakonu o zaštiti potrošača postoji uredba koja plasiranje proizvoda različitog kvaliteta tretira kao nepoštenu poslovnu praksu.

Čini se, međutim, da je najteži zadatak dokazati da nam svetski proizvođači prodaju ono što ne bi ponudili domaćem potrošaču.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3505965/kako-dokazati-da-nam-prodaju-robu-losijeg-kvaliteta-nego-na-zapadu.html

Ljubitelji čokolade u Srbiji konačno će moći da uživaju u omiljenoj poslastici bez straha da će im neko podvaliti loš proizvod zahvaljujući novom pravilniku o kakao i čokoladnim proizvodima.

Da bi se neki proizvod mogao nazvati čokoladom, mora da bude napravljen od kakaoa i šećera, mora da ima bar 35 odsto ukupne suve materije kakao delova, uključujući najmanje 18 odsto kakao-maslaca i najmanje 14 odsto bezmasne suve materije kakaoa. Ovo je „amin“ za sve proizvođače čokolada koji žele da je prodaju u Srbiji, a novih pravila moraće da se pridržavaju od 1. jula sledeće godine, 2020.

- Sve je bolje nego što je bilo ranije, ali treba biti obazriv jer uvek postoji pritisak proizvođača, sama praksa će pokazati kako će to da funkcioniše. Same analize, kontrola i sadržaj kakaoa su bili nešto što je najspornije u priči oko kvaliteta čokolade. Pored donošenja novog pravilnika, bojim se da će to ostati i dalje problem - izjavio je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača.

Čokoladama se tako ne smeju dodavati životinjske masti i njihove prerađevine koje ne potiču od mleka, kao ni brašno od žitarica i skrob.

Količina dodatih biljnih masti u čokoladi ne sme da bude veća od pet odsto mase gotovog proizvoda.

Stručnjaci kažu će ovaj pravilnik da pomogne i domaćim proizvođačima koji bi sada trebalo da budu konkurentniji velikim stranim firmama koje izvoze te proizvode na naše tržište. Goran Mitrović, direktor firme "Candy D" iz Obrenovca, smatra da bi sada trebalo da jedemo kvalitetniju čokoladu. Dodaje i da građani poslednjih godina sve više paze šta kupuju, čitaju deklaracije i u tim novim navikama domaći kvalitetni proizvođači treba da traže šansu.- Nezavisno od novih propisa, naše čokolade svakako nemaju ispod 40 odsto kakaoa, vodimo računa o šećeru, a biljne masti ne koristimo. Što se tiče biljnih masti, u Evropi postoje dve struje, jedni se zalažu za granicu do pet odsto, drugi da ta granica bude do sedam odsto. Naše tržište je šarenoliko, nisam siguran da su sve deklaracije ispravne. Veliki strani proizvođači koji ovde prodaju bez carina imaju biljnih masti u svojim slatkišima, jer one menjaju najskuplji sastojak u čokoladi, kakao-puter - kaže Mitrović. Pošto su sirovine za proizvodnju čokolada jeftinije u Evropi, a naši proizvođači na njih još plaćaju carine, Mitrović smatra da svakako ne možemo biti konkurentni s cenom.

Po novom pravilniku čokolada je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna i šećera koji sadrži najmanje 35 odsto ukupne suve materije kakao-delova, uključujući najmanje 18 odsto kakao-maslaca i najmanje 14 odsto suvih nemasnih kakao-delova.

Čokolada za jelo i kuvanje je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna i šećera i sadrži najmanje 40 odsto ukupne suve materije kakao-delova, od čega najmanje 18 odsto suvih nemasnih kakao-delova i najmanje sedam odsto dodatog kakao-maslaca računato na suvu materiju proizvoda.

Mlečna čokolada je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna, šećera i mleka ili mlečnih proizvoda, koji sadrži: 1) najmanje 25 odsto ukupne suve materije kakao-delova; 2) najmanje 14 odsto suve materije mleka; 3) najmanje 2,5 odsto suvih nemasnih kakao-delova; 4) najmanje 3,5 odsto mlečne masti računato na suvu materiju gotovog proizvoda; 5) najmanje 25 odsto ukupne masti (kakao-maslac i mlečne masti) računato na suvu materiju gotovog proizvoda.

Novim pravilnikom predviđeno je i kako se definiše punjena čokolada, ali ona donosi razočaranje za ljubitelje čokolade sa keksom. Naime, predviđeno je da unutrašnji deo punjene čokolade ne može da sadrži pekarske proizvode - keks, biskvite ili sladoled. Tako će ti proizvodi morati da dobiju drugačiji naziv.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/recite-zbogom-cokoladi-s-keksom-za-omiljeni-slatkis-u-srbiji-ce-vaziti-nova-pravila/nfw770t

Konditori i proizvođači dečje hrane i sladoleda uštedeće 700.000 evra u ovoj godini, vest je koju su preneli svi mediji. Proizvođači dečje hrane u Srbiji, kao i proizvođači sladoleda i konditori, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, od 1. januara oslobođeni su dažbine za mleko u prahu, što će im u 2019. godini doneti uštede veće od 700.000 evra.

Međutim nameće se pitanje, da li je ovakva odluka i zaslužena imajući u vidu da su isti ti konditori smanjli gramažu svojih proizvoda. Tako sada umesto nekadašnjih 100 grama, čokolade u Srbiji, u većini slučajeva iznose 80 i 90 grama, a pakovanja od 200 grama sada nisu veća od 160 grama. Nameće se realno pitanje zašto su konditorima odobrene ove pogodnosti sem za potrebe proizvodnje hrane za decu?

Proveravali smo na policama Evropske Unije gramaža čololada ne samo da je 100 grama za čokolade već se sada po istoj ceni može dobiti i dodatnih 20 grama gratis. Mi smo našli primere čokolada od 93 grama pa čak i 75 grama!

U obrazloženju odluke navedeno je da se mera preduzima radi povećanja konkurentnosti domaće industrije. Nameće se konkretno pitanje: hoće li konkurentniji konditori sada sniziti cene proizvoda pošto im je država izašla u susret zahtevu.

Setimo se samo činjenice da je, jedna od glavnih sirovina u ovoj industriji, šećer jeftiniji duplo nego pre 5 godina kada je cena bila preko 100 dinara. Da li ste od tada do danas videli da je i jedan slatkiš pojeftinio? Ako uzmemo za primer krem banana kompanije SOKO ŠTARK pre dve godine u većini radnji bila je 10-11 dinara danas je možete kupiti eventualno na akciji za manje od 15 dinara.

Ako bi smo bili šaljivi možda konditori vode računa o našem zdravlju i vitkom stasu takoda sada snižavaju gramažu ali ne i cene.

Kako ovaj članak samo može da iznervira već revoltirane potrošače ne ostaje nam niša drugo do da čitamo deklaracije i nosimo digitrone tako da znamo ko je povoljniji.

 

Izvor informacija o cenama pojedinih artikala www.cenoteka.rs 

Najslađi beogradski "Festival čokolade" počinje sutra na Dorćol placu u Beogradu, a brojni posetioci moći će od 7. do 9. decembra da uzivaju u domaćim i internacionalnim brendovima. Osim dobro poznatih belgijskih, francuskih, ruskih čokoladnih poslastica posetioci će moći da probaju, i po sajamskim cenama kupe, i autentične slatkiše od čokolade napravljene u kuhinjama domaćih malih proizvođača.

Na ovogodišnjem drugom po redu "Festivalu čokolade" proizvođači će ponuditi neke drugačije, neobične ukuse kao što je čokoladno pivo ili čorba od čokolade, ali i posavetovati posetioce koje čokolade najbolje idu uz koju vrstu vina. U ponudi će biti i organska čokolada i kakao, ali i čokoladni slatkiši za kućne ljubimce. Na "Festivalu čokolade" najbolji proizvođači predstavljaju najkvalitetnije i najbolje iz svoje ponude, a posetioci će imati mogućnost i da sve to isprobaju. Biće organizovan i veliki broj zanimljivih radionica, otvorenih degustacija, jedinstvenih stručnih vođenja kroz raznolike ukuse čokolade, vina i kafe.

Sve ovo biće začinjeno i muzikom, pa će posetioci uz degustaciju čokolade moći da uživaju i u džez zvucima i muzici popularnih Di Džejeva. 

Izvor: Agrobiznis magazin

Redovnom kontrolom u magacinu proizvođača, koji posluje u okviru grupacije Swisslion-Takovo, inspektori su ustanovili ovu nepravilnost i naložili toj kompaniji povlačenje kompletne serije mlečne čokolade sa visokim sadržajem mleka (u pakovanju od 90 grama).
 
Poljoprivredna inspekcija povukla je sa tržišta 4,3 tone mlečne čokolade Banat zbog plesni. 
 
Kompanija je ovu informaciju već objavio na svom sajtu i pozvala potrošače koji su kupili proizvod iz serije (L 21. 10. 2018) da ga zamene u njihovim radnjama.
 
Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije, potvrdio je za Politiku da je ova nepravilnost uočena tokom redovne kontrole pogona konditorske industrije, koja i dalje traje.
 
- Uzorkovanje je rađeno u magacinu fabrike Banat. Kako smo obavešteni, povučena je sva čokolada, a deo ove serije, po našim saznanjima, izvezen je i u Makedoniju. Pojava plesni verovatno je posledica dužeg stajanja u magacinu - rekao je Vujović.
 
On ističe da je proizvođač postupio po zakonu, objavivši ovu informaciju na svom sajtu. Opoziv proizvoda uobičajena je praksa svuda u svetu, ali i obaveza po domaćim propisima, mada proizvođači to često izbegavaju.
 
Swisslion-Takovo, u vlasništvu Rodoljuba Draškovića, fabriku čokolada Banatu iz Vršca kupio jesredinom prošle godine od požarevačkog Bambija. Time je Drašković prošiorio asortiman u svom lancu prodavnica Slatka kuća. Ova fabrika mesečno proizvodi oko 2.000 tona čokolade, a toliko i proda, i to oko 40% na domaćem, a ostalo na izvoznim tržištima, piše Politika.
 
 

Ovo će šokirati ljubitelje kroasana!

 
 

Svetska industrija čokolade kriva je za katastrofalno uništavanje prašuma u zapadnoj Africi, gde se šume krče radi proizvodnje kakaa. Trgovci koji prodaju kakao Marsu, Nestleu, Mondelezu i drugim velikim kompanijama kupuju proizvode nelegalno uzgajane u zaštićenim oblastima Obale Slonovače, gde su površine pod prašumama smanjene za više od 80% od 1960. godine.

Nelegalni kakao se u lancu snabdevanja meša s "čistim" zrnima, što znači da bi Mars čokoladice ili Milka čokolade mogle sadržati "prljavi" kakao, pošto više od 40% kakaa u svetu dolazi iz Obale Slonovače, navodi britanski Gardijan.

U tekstu se navodi da su novinari lista putovali Obalom Slonovače i zabeležili račišćavanje prašuma radi plantaža kakaa - sela i poljoprivrednici su zauzeli nacionalne parkove koji bi trebalo da budu zaštićeni, dok zvaničnici zaduženi za očuvanje životne sredine primaju mito da ne kontrolišu snabdevanje kompanija koje ne interesuje poreklo kakaa.

U zahtevu Gardijana za komentar, Mars, Mondelez i Nestle, kao i trgovci Kargil (Cargill) i Beri Kalbo (Barry Callebaut), nisu negirali optužbe da je kakao zasađen sa obešumljenih površina prošao kroz njihov lanac snabdevanja, mada svi navode da rade naporno da u njihovim proizvodima ne bude "prljavog" kakaa.

Oko 70% svetskog kakaa proizvodi oko dva miliona poljoprivrednika u pojasu od Sijera Leonea do Kameruna, ali su Obala Slonovače i Gana dva najveća svetska proizvođača, dok su istovremeno i najveće žrtve deforestacije.

Obala Slonovače najbrže među afričkim zemljama gubi šumske površine - sada je manje od 4% zemlje pod prašumom, dok je nekada bila četvrtina. 

Sve veća potražnja u svetu za čokoladom znači da, ako se ništa ne preduzme, do 2030. više neće biti šume u Obali Slonovače, navela je ekološka organizacija Moćna Zemlja (Mighty Earth) koja je 13. septembra objavila istragu o krčenju šuma zbog čokolade.

Naučnici kažu da je kakao čudovište koje će samo sebe uništiti. Poljoprivrednicima će na kraju nedostajati drveće koje seku i spaljuju, pošto njihova senka štiti biljke kakaa tokom sušnih sezona, koje postaju sve intenzivnije zbog krčenja šuma.

Velike kompanije su navele da su svesne problema deforestacije radi proizvodnje kakaa i kažu da su posvećene rešavanju problema.

Predstavnik Marsa je rekao da ta kompanije želi da "pronađe najbolji načina da se okonča krčenje i uništavanje šuma u globalnom lancu snabdevanja kakaom", ali i dodao da je održivi kakao preveliki izazov za svaku kompaniju pojedinačno, zbog čega se Mars udružuje s ostalima u industriji kako bi se rešio problem.

Nestle je naveo da se "protivi uništavanju prašuma i tresetišta širom sveta", jer smatra da je to jedan od najvećih ekoloških izazova s kojim se svet suočava.

Predstavnica Mondeleza, koji između ostalog pravi Milku, rekla je da ta kompanija aktivno radi na sprečavanju deforestacije.

Kompanija Herši (Harshey) navela je da joj je cilj da do 2020. koristi 100% odsto održivi kakao, dok je trgovačka kompanija Bari Kalbo navele da im je cilj da do 2025. prodaje samo kakao koji nije s obešumljenih površina.

Izvor: The Guardian, http://www.euractiv.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31