Supružnici Sanja i Raša Rajić, iz Strmostena kod Despotovca, do pre pet godina bavili su se klasičnom poljoprivredom, a onda su registrovali "Poljoprivredno gazdinstvo Rajić". Računicu su našli u proizvodnji rakija i likera, slatka od šumskih jagoda, dunja, divljih trešanja, pa vrganja i drena u salamuri, sirupa od svih vrsta voća i raznih tinktura. Jedinstveni su po proizvodnji lukovica sremuša u posebnom rastvoru, koje mogu da se koriste za pripremanje hrane ili za salatu, kao i po tinkturi od lista i korena sremuša, koji je čistač organizma, ali je odličan i za snižavanje krvnog pritiska i holesterola. Njihov najnoviji proizvod je čips od jabuka.
- Pravimo ga od jabuka ajdared, zlatni delišes i greni smit. Iseckamo jabuke na mašini, izvadimo semenu ložu i osušimo u sušari. Zavisno od vrste, jabuke se suše sedam-osam sati. Od 25 kilograma jabuka dobijemo oko tri kilograma čipsa. Još ne znamo kako će kupci da ga prihvate - kaže Raša.
On dodaje da su se za ove proizvode opredelili zbog razvijenog turizma u opštini, što im je omogućilo da ih prodaju na tezgi u izletištu Lisine. Divlje voće beru na planini Beljanici, pa od aprila do novembra koriste svaki trenutak za berbu. Imaju 200 sadnica šumskih jagoda i šljive na 30 ari. U planu im je da zasade šljive stenlej na 25 ari i borovnice na 10 ari.
- Najteže mi je da skuvam slatko, likere i po dvadesetak litara sirupa od aronije, borovnice, dunje, maline, kupine, zove, višanja i koprive. Saša sve flašira, donese, prinese. Naš trinaestogodišnji sin Đorđe nam pomaže kad ne ide u školu - kaže Sanja.
Rajići navode da im se taj posao isplati više od klasične poljoprivrede i da ko jednom kupi njihov proizvod, postaje stalna mušterija.
Rajićima mnogo znači što su dobili subvencije od 65 odsto za kupovinu sušare, kapaciteta 200 kilograma za 24 sata, ali im nedostaje još jedna sušara, mnoge mašine i veće tržište. Ako to obezbede, Đorđe bi mogao da nastavi posao, a Raša bi mu bio "vetar u leđa".

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:770253-Cips-od-jabuka-iz-Strmostena

Kompanija PepsiCo je nakon akvizicije Marbo Producta, tokom deset godina svog poslovanja na tržištu Zapadnog Balkana, investirala u nove proizvodne linije, povećanje kapaciteta i proširenje portfolija, uslove rada i zaposlene, kao i platforme za zaštitu životne sredine. Ukupan prihod od prodaje je uvećan za 96 odsto, dok je izvoz ka zemljama Evropske Unije povećan za 67 odsto. Na tržištima Srbije i Bosne i Hercegovine, PepsiCo se izdvojio kao jedan od najznačajnijih proizvođača slanih grickalica, a brendovi Chipsy, Clipsy, Pardon i Gud postali su deo globalnog PepsiCo portfolija.
Tokom prethodnih deset godina, PepsiCo je otkupom više od 400 000 tona krompira od koga se proizvodi 100 odsto brenda Chipsy i svetski poznati brend Lay's, dao podsticaj domaćoj privredi i lokalnim proizvođačima. Implementiran je veliki broj inovacija u portfoliju lokalnih brendova, a u porodicu PepsiCo brendova na Zapadnom Balkanu uvedeni su i globalni brendovi: ovsene pahuljice Quaker, kao i brend Lay's koji se u Magliću proizvodi i plasira na tržišta Slovenije, Hrvatske i širom regiona. Atraktivne marketinške kampanje, sa lokalnim i svetski poznatim zvezdama, pratile su novine koje je kompanija uvodila u portfolio proizvoda.
PepsiCo kroz svoje poslovanje u Srbiji i Bosni i Hercegovini danas zapošljava više od 1300 ljudi, od čega su čak 48 odsto žene u ukupnoj strukturi zaposlenih. Bezbedno radno okruženje doprinelo je da broj povreda na radu bude smanjen za 99,9 odsto, a kompanija je zahvaljujući kontinuiranim unapređenjima uslova rada već četiri godine za redom dobitnik priznanja Top Employer za poslovanje u Srbiji, a od prošle godine prvi put i u Bosni i Hercegovini.
„Ponosno se od samog početka vodimo poslovnom filozofijom održivog Poslovanja sa svrhom. Ono što je dobro smo tokom deset godina poslovanja nadogradili i razvili kroz implementaciju visokih globalnih standarda, ulaganja u nove procese i biznis modele, investiranja i davanja podsticaja lokalnoj privredi i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini i građenja omiljenih brendova potrošača širom regiona. Slavimo prvih deset godina poslovanja kompanije PepsiCo na tržištima Zapadnog Balkana, ali ih vidimo kao početak dugoročne posvećenosti domaćem tržištu i lokalnoj zajednici“ istakao je Nenad Miščević, generalni direktor kompanije PepsiCo za područje Zapadnog Balkana.
Desetogodišnja ulaganja u fabrike i procese rezultirala su smanjenjem emisije Co2 za oko 300 tona, potrošnje vode za 63 odsto, električne energije za 43 odsto, a reciklira se više od 93 odsto otpada. Odgovornost prema zajednici u kojoj posluje, PepsiCo na području Zapadnog Balkana ostvaruje i kroz nacionalne i regionalne projekte, a samo u prethodne dve godine realizovane su donacije u vidu više od 15 000 lopti za učenike svih osnovnih škola u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori u okviru kampanje „Pokaži fudbalsku strast“, kao i deset Chipsy kutaka, u okviru kampanje „Podeli osmeh“ najvećim studentskim domovima u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Proizvodnja se odvija u dve fabrike – u Magliću i u Laktašima kod Banja Luke. Fabrika u Magliću, jedna je od najreprezentativnijih PepsiCo fabrika u Evropi, što potvrđuje i prošlogodišnje proširenje kapaciteta linijom za proizvodnju krekera, čiji je izvoz namenjen tržištima Zapadne Evrope. Takva odluka potvrđuje stratešku opredeljenost multinacionalne kompanije PepsiCo da dalje razvija svoje poslovanje u ovom regionu.

Izvor:Kompanija PepsiCo i Agropress

Svi obožavamo krompir, zar ne?! Krompir je veoma popularan izvor hrane, ali, nažalost, većina ljudi ga jede u obliku masnog pomfirta ili čipsa. Ovako pripremljen krompir, ako se jede prečesto i u velikim količinama, može doprineti raznim zdravstvenim problemima. Ali, ukoliko uklonimo rafinisano suncokretovo ulje prilikom pripremanja, ovo povrće može biti veoma zdrav izbor hranljivih materija koji ima malo kalorija, a bogat je vlaknima koji nude zaštitu protiv kardiovaskularnih bolesti i raka.

Unos raznog voća i povrća se povezuje sa smanjenim rizikom od mnogih zdravstvenih oboljenja, a u nastavku vam predstavljamo neke od lekovitih svojstava ove biljke:

1. Zdravlje srca

Vlakna, kalijum, vitamin C i vitamin B6 zajedno sa manjkom trans masti podržavaju zdravlje srca. Krompir sadrži značajne količine vlakana koje pomažu da se smanji ukupna količina lošeg holesterola u krvi, a samim tim i da se smanji rizik od srčanih oboljenja.

2. Zapaljenja

Kolin je bitan hranljivi sastojak koji se može naći u krompiru, pomaže kod sna, pokreta mišića, učenja i pamćenja. Pored toga, pomaže i da se održi struktura celularne membrane, pomaže u prenosu nervnih impulsa i asistira u apsorpciji masti, ali u smanjuje hronična zapaljenja.

3. Varenje

Zbog svog visokog sadržaja vlakana, krompir pomaže kod zatvora i pomaže redovnu stolicu koja za ishod ima zdrav probavni trakt.

4. Izgled kože

Vitamin C i kompleks vitamina B, kao i minerala kao što su kalijum, magnezijum, fosfor i cink, odlični su za kožu. Osim toga, pulpa koja se može dobiti iz mrvljenog sirovog krompira, pomešana sa medom, može da funkcioniše odlično u pakovanjima za kožu i lice. Ovo čak i pomaže da bi se izlečile bubuljice i fleke na koži. Takođe, ukoliko se ova pulpa nanosi na opekotine, može obezbediti brzo olakšanje i brže isceljenje.

5. Visok krvni pritisak

Uzimajući u obzir da se visoki krvni pritisak može pojaviti iz brojnih razloga, koji uključuju dijabetes, tenziju, loše varenje, disbalans hranljivih materija, sadržaj hrane koju jedemo i slično, potrebni su različiti vidovi lečenja. Srećom, krompir može pomoći kod mnogih potencijalnih uzroka, kao na primer, kod tenzije. Može pomoći i kod loše probave, s obzirom na to da sadrži dosta vitamina C i vlakana u sebi, ali bi trebalo da se izbegava, ukoliko je visok krvni pritisak rezultat dijabetesa. Vlakna pomažu u smanjenju LDL holesterola i poboljšavaju funkcionisanje insulina u krvi, što zatim snižava visok krvni pritisak. Ovo se dešava zbog direktne veze između krvnog pritiska i nivoa glukoze u krvi.

6. Zdravlje kostiju

Gvožđe, fosfor, kalcijum, magnezijum i cink u krompiru doprinose izgradnji i održavanju strukture kostiju i snage. Gvožđe i cink igraju ključnu ulogu u stvaranju i sazrevanju kolagena. Iako su i fosfor i kalcijum veoma bitni za strukturu kostiju, bitan je pravi balans ova dva minarala, zbog ispravne mineralizacije kostiju. Unos previše fosfora, a premalo kalcijuma može dovesti do toga da kosti slabe.

7. Održavanje i gubitak težine

Dijetetska vlakna se često vide kako bitan faktor u održavanju i gubitku težine. Ovi sastojci povećavaju sitost i smanjuju apetit, čineći da se osoba oseća sitom duže vreme i tako smanji dalji unos kalorija tokom dana.

Ostale koristi i upozorenja: Sok krompira može biti i odličan lek za modrice, opekotine, čireve, efekte narkotika, rak prostate, kao i formiranje cista i tumora. Sa druge strane, treba biti i obazriv pri unosu krompira, jer su zeleni krompiri često otrovni, kao i lišće krompira, jer sadrže alkaloide kao što su solanin i arsen. Takođe, ukoliko nameravate da smršate, izbegavajte krompir pržen na ulju, već ga pecite.

Međutim, ne morate brinuti, ovi faktori rizika utiču samo na mali broj onih koji jedu krompir. Ukoliko ste zdravi, ne morate se opterećivati time da li ćete uneti koju kaloriju više, te se nekada možete i častiti pomfritom. U suprotnom, iskoristite sva lekovita svojstva koje ovo divno povrće pruža.

Izvor: www.kodren.com

Kelj je povrtarska biljka koja najviše podseća na kupus. Razlikuje se od kupusa samo po listovima, koji su više naborani i uvijeni. Ova biljka se može prepoznati po tome što je boja njegovih listova tamnije zelene boje, i nalaze se na drškama ili su sedeći, a listovi unutar glavice su žućkasti. Za razliku od kupusa, kelj bolje podnosi visoke temperature i sušu, kao i niske temperature i mraz. Berba kelja se obavlja u kasnu jesen, kada počinju i prvi mrazevi. Obavlja se ručno pomoću noževa. Kelj koji je ubran posle prvih mrazeva imaće slađi i blaži ukus. Za rane sorte prinos se kreće od 20 t/ha do 25 t/ha, a za kasne sorte od 40 t/ha do 60t/ha.

Snaga kelja je u skoro 45 različitih flavonoida, koji mogu da spreče inflamaciju u organizmu, čak i da izleče inflamatorne bolesti, kao što su artritis, bolesti srca i neke autoimune bolesti. Po novijim istraživanjima, kelj može da reguliše opšte stanje organizma, jer dopire čak do DNK. Kelj ima u sebi više gvožđa po kaloriji, nego goveđe meso, i više kalcijuma po kaloriji, nego mleko. Sa dnevnom količinom od 100 grama kelja, pokriva se 88% preporučenog dnevog unosa proteina. Ova biljka ima u sebi malo kalorija i oko 20% neophodne dnevne količine vlakana, zbog čega potpomaže varenju, smanjuje opstipaciju i snižava količinu šećera u krvi. Kelj je bogat antioksidansima, koji značajno podižu imunitet, kao i vitaminima A i C. 

Kelj se u ishrani koristi na različite načine. Salate od različitog zeleniša i kelja su prave riznice vitamina za organizam. Pored salata, konzumira se u sosu za pastu ili u rižoto, propržen na maslinovom ulju, sa belim i crnim lukom.

Recept za čips od kelja je veoma jednostavan za pripremu i sve više zastupljen u ishrani. Potrebni je iskidati kelj i ukloniti tvrde delove. Zatim preliti maslinovim uljem i promešati. Dodati malo soli, i peći u rerni 15 minuta na 150 stepeni.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul.

 

Predstavnici svih 28 članica EU podržali su predlog Evropske komisije (EK) da se smanji količina akrilamida, poznatog kao kancerogene supstance, u namirnicama kao što su pomfrit, čips, hleb, biskviti ili kafa. Evropski parlament i Savet imaće tri meseca za proučavanje teksta predloga pre nego što bi trebalo da od proleća 2018. stupi na snagu. Proizvođači hrane, lanci brze hrane i restorani moraće nakon toga da preduzmu mere da nivo akrilamida smanje na dozvoljenu granicu. Ove mere će ostati "srazmerne veličini i prirodi njihovog nastanka", kaže se u saopštenju EK.

To je pozdravio belgijski ministar poljoprivrede koji je izjavio da će EU tako poštedeti nacionalne proizvođače pomfrita od potrebe da menjaju tradicionalne načine pripreme.

Acrilamid je hemijska supstanca koja prirodno nastaje kada se hrana kao krompir ili žitarice peče ili prži na temperaturi iznad 120°C. Potrošači su izloženi akrilamidu u industrijski proizvedenom čipsu, hlebu, biskvitima i kafi, ali i pri kućnom spremanju ako, na primer, prže pomfri iznad temperature od 175°C, ili im pregori jutarnji tost.

Vitenis Andriukaitis, EU komesar za zdravstvo i sigurnost hrane, je takođe izrazio zadovoljstvo glasanjem od 19. jula. "Danas smo preduzeli značajan korak u zaštiti zdravlja i dobrobiti građana," rekao je. "Nove mere neće pomoći samo smanjenju prisustva ove kancerogene supstance već će pomoći u podizanju svesti kako izbegavati izloženost tome što je često i pri domaćem spremanju hrane", dodao je Andriukaitis.

Evropska uprava za bezbednost hrane (EFSA) je 2015, potvrdila da akrilamid potencionalno povećava rizik od raka. Prvi put je ova supstanca povezana sa karcinomom 2002, kad su je švedski istraživači slučajno otkrili. BEUC, EU potrošačka organizacija je pozdravila glasanje kao "prvi korak" ali je izrazila žaljenje što EU nije otišla dalje i postavila obavezujuće limite za pojedine prehrambene proizvode, mada je Komisija obećala da je to sledeći korak. Duže od decenije, industrijski proizvođači hrane pokušavaju da smanje nivo akrilamida i razvili su načine u saradnji sa EK i članicama EU, kao i kodeks i uputstvo za male i srednje proizvođače (SME).

Iz Trgovačke asocijacije HranaPićeEvropa (FoodDrinkEurope) je saopšteno da su ove samoregulatorne mere pomogle u smanjivanju akrilamida u nekim prehrambenim proizvodima. Ali BEUC grupa smatra da je razlika mala. "Ima već 15 godina od kada naučnici znaju za akrilamid u hrani i upozoravaju na njegov efekat po zdravlje. Ipak, nivo ovog uzročnika raka u evropskoj hrani je uglavnom ostao isti," rekla je Monik Goja, generalna direktorka BEUC-a. "Dakle, dobra vest je da je EU konačno obavezala industriju da smanji akrilamid u pomfritu, čipsu, hlebu, biskvitima i kafi", poručila je ona.

Komisija je saopštila da planira da "pokrene diskusiju" o određivanju maksimalnog nivoa akrilamida u određenim prehrambenim proizvodima, nakon što regulativa bude usvojena. Goja smatra da potez uveliko kasni. "Ako neki proizvođači mogu da smanje nivo, mogu i drugi," rekla je.

"Niko ne traži zabranu bilo koje hrane. Međutim, ubeđeni smo da su obavezujući nivoi neophodni ako ćemo efikasno da zaštitimo potrošače. Bez obaveznih limita proizvođači hrane će i dalje moći da prodaju artikle sa visokom koncentracijom akrilamida,"upozorila je Goja.

Izvor: EurActiv.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31