Чланци поређани по датуму: nedelja, 24 januar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 24 januar 2021 17:10

Korov otporan na gaženje i košenje

 

Livadarka (lat. Poa annua) je jednogodišnja, retko dvogodišnja biljka iz porodice trava. Primarno raste na livadama, travnjacima ali i na vlažnim područjima na obodima šuma, u baštama, ređe se javlja u oranicama. Nije probirljiva kada je klima u pitanju pa je podjednako zastupljena u ravnicama i planinskim predelima do 2.000 metara nadmorske visine. Livadarka raste u  Evropi, Kavkazu, Maloj i srednjoj Aziji, u Sibiru, Japanu i severnoj Africi. U Srbiji je zastupljena gotovo u svim predelima od Vojvodine do Šumadije kao i u južnim delovima naše zemlje.

Raste u bokorima

Livadarka u narodnu poznata i kao rapava vlasnjača je busenasta biljka koja spada u uskolisni korov. Nije izbirljiva kada je u pitanju zemljište, pa podjednako dobro raste u vlažnoj, peskovitoj zemlji kao i u ilovači. U punoj snazi biljka dostiže visinu  između 35 i 50 santimetara. Razmnožava se dvojako – putem semena i rize, odnosno nadzemnih puzećih izdanka koji se hvataju za zemlju, puštaju žile i granaju se. Koren je žiličast i veoma plitak. Stablo joj je uspravno do polupolegljivo, odnosno ustajuće sa ravnomerno raspoređenim uskim, dugačkim lišćem jarko zelene boje, po obodu su blago hrapavi sa šiljastim vrhom. Rukavac lista je gladak, zatvoren, a jezičak u vidu kragne, na donjim listovima visine do jedan milimetar, dok je na gornjim duplo veći.

U vreme cvetanja na vrhu biljke se javlja duguljasta etažna metlica sa hrapavim granama koje su pre cvetanja uspravne, da bi se tokom cvetanja povile ka zemlji. Cvetovi su povezani čupercima dlaka i za razliku od ostalog korova, livadarka cveta gotovo cele godine osim u danima jake zime i mrazeva. Plod je elipsast i s donje strane ima jedva primetan žljeb. Nakon što sazri iz ploda ispadaju semenke izuzetne klijavosti, pa se ovaj korov brzo i lako širi. Jedna biljka može da proizvede i po 500 semenki koje vetar raznosi dalje od matične biljke. Livadarka najčešće raste u gustim bokorima što može da bude ozbiljan problem za ratare ukoliko se zapati na oranicama. Razmnožava se više puta tokom vegetacionog perioda, čime se obezbeđuje njeno ekspanzivno širenje i značajna agresivnost u osvajanju životnog prostora, te otežano iskorenjivanje. Livadarka je vrlo prilagodljiva, dobro podnosi hladnoću ali i visoke temperature i jedino tokom sušnog perioda može na kratko da zaustavi svoj razvoj  usled nedostatka vlage u zemlji.

I dok je ratari ne vole, kao i oni koji brižno neguju svoje travnjake gde se često zapati, stočari vole livadarku i često stoku izvode na ispašu na površinama gde raste ova biljka koja se smatra dobrim krmnim biljem.

Kako je iskoreniti?

Livadarka je otporna je na gaženje, senku, nisko košenje, jer razvija deo izdanaka i generativne organe ispod visine reza noža kosačice, te se posle košenja brzo oporavlja i još brže razmnožava. Po savetu stručnjaka prevencija najbolji način zaštite od ne samo od ovog korova već i od ostalih korovskih biljaka. To podrazumeva redovno čišćenje prilazima njiva i puteva na čijim obodima se ovaj korov najčešće i javlja. Suzbijanje livadarke podrazumeva sve mere zaštite od korova kojima se smanjuje zakorovljenost površina.

Ukoliko se korov već raširio onda treba pristupiti temeljnoj i potpunoj eliminaciji biljke, svih njenih delova posebno semena, jer je klijavost semena kod livadarke izuzetno visoka.

Zbog gustih bokora u kojima raste teška je za iskorenjivanje, pa je potrebna upornost i primena agrotehničkih mera. Ukoliko se nije raširila na većoj površini, stručnjaci preporučuju čuvanje zajedno sa korenom. To nije prevelik problem jer je korenje plitko i lako se vadi iz zemlje.

Međutim, ukoliko se livadarka raširila na većoj površini potrebna je upotreba herbicida kako bi se ovaj korov iskorenio i uništio. Tretiranje herbicidima preporučuje se tokom ranog proleća ili kasne jeseni, a biljka preparate upija preko lista što dovodi do potpunog uništenja samog korova. Najčešće se koriste selektivni sistemični herbicid namenjen za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih travnih uskolisnih korova.

Međutim, kažu stručnjaci, pre same primene najbolje je posavetovati se sa ekspertima za zaštitu bilja koji će u zavisnosti od veličine zakorovljene površine odrediti najefikasnije sredstvo kao i način njegove primene.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Zaštita bilja

Govedarska farma Olivere Latinović iz Nakova svakodnevno na preradu isporučuje “Imleku” 1.700 do 1.800 litara mleka, nekada i više, već u zavisnosti koliko je krava na muži.Krave prosečno dnevno daju 23-24 litre mleka, a muža je nedavno robotizovana, tako da se ova porodična farma kao jedna od najsavremenijih na severu Banata, koja se nalazi nadomak Evropske unije, na udaljenosti oko dva kilometra od srpsko-rumunske državne granice, može meriti sa evropskim.

U prethodnih deceniju i po, od kada je farma utemeljena, u nesigurnim i nepredvidivim uslovima domaćeg mlečnog govedarstva, to nije bilo lako postići, jer morale su se prebroditi teškoće i problemi, ali i vršiti značajna ulaganja, da reka mleka ne bi presušila. Olivera Latinović priča da su se porodično opredelili za mlečno govedarstvo, jer su se prethodno bavili tovom junadi.

- Opredelili smo se tada za proizvodnju mleka kako bi imali redovan mesečni priliv novca za život, pa smo u tadašnjoj akciji koja je bila aktuelna 2006. godine uzeli sedam steonih junica, davanih pod uslovom da se kasnije vrati toliko junica u istom stanju u roku od pet godina. U međuvremenu se taj uslov izmenio pa smo preuzete junice otplatili u mesečnim ratama, ostavljali smo žensku telad za proširenje farme, dokupili još deset krava, tako da smo uspevali da opstanemo. Kada se jednom uđe u tu priču, onda više nema nazad, nego smo nastojali da farmu unapređujemo - ispričala je naša sagovornica.

Sada govedarska farma Latinović ima oko 240 grla, deo poslova na muži ishrani krava je digitalizovan pa ga odrađuje robotika, što je bilo ulaganje vredno 150.000 evra uz pomoć države, pa je to olakšalo poslove vlasnici i četvoro zaposlenih, ali bavljenje govedarstvom i uopšte stočartsvom iziskuje svakodnevnu budnost svih 24 sata. Država je sa 60 posto subvencionisala nabavku robota, dok je kompanija “Imlek” za ostatak ulaganja odobrila petogodišnji kredit.

- Bez subvencije države ne bi se mogli odlučiti za ovo ulaganje, a i inače, poznavajući prilike u mlečnom govedarstvu, bez državne podrške i subvencija, kao i razumevanja i podrške lokalne samouprave Kikinde, ne bi se moglo opstati. Država nas je kod ulaganja prepoznala kao kvalitetnog proizvođača mleka i zahvaljujući toj podršci nabavili smo robota za mužu. Imamo izmuzište koje je staro petnaestak godina i nije bilo toliko savremeno tako da je bilo vreme da ga zamenimo. Kada se stvorila mogućnost za nabavku robota za mužu posle dugog premišljanja smo odlučili, ili robot ili ništa, jer nismo imali neku drugu varijantu. Sada sa uvođenjem robota za mužu posao nam je olakšan i imamo mnogo veću kontrolu u pogledu normiranja hrane - saznali smo od Olivere Latinović.

Od kada su ušli u mlečno govedarstvo u prethodnom periodu Latinovići su dospevali u neugodne situacije. Sarađivali su sa “Kikindskom mlekarom”, pa kada je nastupila kriza i mleka falilo preorijentisali su se na “Šabačku mlekaru” koja je tada plaćala realnu cenu i to je potrajalo oko dve godine, pa je krenuo sunovrat te mlekare, koja je ostala dužna proizvođačima mleka.- Nama su za isporučeno mleko ostali dužni oko 23.000 evra koje nikako nismo mogli naplatiti i trebalo nam je vremena da se vratimo na kolosek da namirimo naše obaveze i farma normalno funkcioniše - priseća se neslavne epizode Olivera Latinović.

Saradnja je nastavljena sa “Mlekarom Subotica” koja je u međuvremenu pripojena kompaniji “Imlek”, gde po utvrđenoj formuli usklađenoj sa evropskim normama prilagođenim našim prilikama, pa sa stimulacijama i kriterijumima za propisane parametre za prvoklasno mleko postižu po litri cenu od 36 dinara, plus PDV i nije se menjala već godinu dana, čemu treba dodati i državnu premiju od sedam dinara po litri.

- Cena mleka koju ostvarujemo stagnira, a troškovi su nam stalno u porastu, pa morate da se borite sa time što dobijete za mleko. Nismo samo mi mlekari u takvoj situaciji, slično je i u svinjarstvu - konstatuje vlasnica farme.

Za osavremenjavanje farme mora da se ulaže u objekte, opremu u zelenu liniju koja farmu prati u obezbeđenju kabaste hrane, mehanizaciju za ratarenje, kao i opremu za mužu. Za obezbeđenje hrane za farmu Latinovići obrađuju oko 200 jutara sopstvene i državne zemlje uzete u zakup, a ovaj deo posla obavlja Oliverin brat Rade.

- Da bi opstali morate biti i ratar i stočar, a ulaganju su velika. Recimo jedna prikolica za izđubravanje je 40.000 evra, telehender za utovar je 70.000 evra. Problem je što je nas veće farmere država izgubila u međuprostoru, jer svi koji imaju više od 19 grla su u sličnom položaju, jer nas šalju da konkurišemo za sredstva iz programa IPARD. Međutim, realno tamo ne možemo da ispunimo uslove i prođemo, što zbog legalizacije i regulisanja imovinskih odnosa do ostalih okolnosti, pošto zajedno žive i tri generacije u jednoj porodici, pa nije razgraničeno šta je čije. Mi koji smo malo odskočili država bi trebala da nas prati jer suviše su velika ulaganja, a zna se tačno koliko iz ove proizvodnje ljudi živi. Gledamo da pokrivamo troškove, da izmirujemo račune i nismo nikome dužni pa se nekako pregura. Evo, sada je problem da nemamo kome da prodamo mušku telad, pa smo 50 grla neplanski morali da stavimo u tov, a lane su ljudi čekali da ih kupe. U Kikindi su recimo četiri velika gazdinstva zatvorila farme, a problem je što nema novih zainteresovanih da kreću u ovu proizvodnju, mladi neće da se bave ovim teškim i prljavim poslom. - ukazuje Olivera.

Naša sagovornica naglašava da ima dobru saradnju sa Gradskom samoupravom Kikinde, koja nastoji da im iziđe u susret kada je to moguće, a pored uzimanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta apliciraju za podsticajna sredstva koja se daju iz gradske kase.
Mlekara Šabac: Obaveze ispunjavamo na vreme
Povodom tvrdnji o dugovanjima ovom proizvođaču, oglasila se Mlekara Šabac.

„U tekstu se navodi da je Mlekara Šabac ovom domaćinstvu ostala dužna 23 hiljade evra. Ono što je važno, na koju godinu se to odnosi i u čijem se vlasništvu mlekara tada nalazila. Ovako navedeno može da se odnosi na Mlekaru Šabac danas, koja već pet godina ima novog vlasnika i svoje obaveze ka dobavljačima sirovog mleka ispunjava u celosti, na vreme. Naša Mlekara sarađuje sa 700 farmi i sa njima ima odlične partnerske odnose“, navode u mlekari.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-reke-mleka-nema-bez-drzavnih-subvencija-24-01-2021

Објављено у Govedarstvo
nedelja, 24 januar 2021 16:05

Sve blagodeti suvog voća za zdravlje

Sušeno voće poput kajsija, brusnica, suvog grožđa, smokava ili šljiva mala su pakovanja bogata hranljivim sastojcima i vlaknima, jer uklanjanjem vode iz voća njihova koncentracija raste.

Poređenja radi, pola šoljice očišćenih sušenih kajsija sadrži 4,7 grama vlakana, dok ista količina svežih kajsija sadrži tek 1,6 grama vlakana. Pored toga, suvo voće je i bogat izvor antioksidanasa, kao i folne kiseline i B vitamina.

Istraživanje sprovedeno na 13 hiljada ispitanika pokazalo je da ljudi koji konzumiraju sušeno voće imaju bolji unos hranljivih sastojaka od onih koji ga ne jedu.

Međutim, ne treba smetnuti s uma da je u sušenom voću veća koncentracija i prirodnih šećera, što ne mora nužno uzrokovati zabrinutost. Za sportiste kojima treba brzi unos energije ovo je čak vrlo korisno, ali na oprezu moraju biti osobe koje paze na unos šećera, ugljenih hidrata i kalorija.

Primera radi, šoljica grožđa sadrži 23 grama šećera i ima 104 kalorije, dok ista ta šoljica suvog grožđa ima 116 grama šećera i 520 kalorija, što je pet puta veći iznos.

Smernice za pravilnu ishranu propisane u SAD, preporučuju potrošnju od jedne do dve šoljice voća dnevno. Ako je to sušeno voće, pola šoljice računa se kao jedna.

Dijabetičari koji kontrolišu dnevni unos ugljenih hidrata, pridržavaju se različitih pravila.

Uobičajena preporučena dnevna doza za ljude na dijeti ili dijabetičare je dve kašičice sušenog voća, koje sadrže 15 grama ugljenih hidrata.

"Dve kašičice suvog grožđa odgovara količini od 15 grama ugljenih hidrata, ali za unos iste količine ugljenih hidrata možete pojesti pola šoljice crvenog grožđa. Isto tako, možete pojesti i gotovo polovinu manje dinje, koja sadrži 18 grama ugljenih hidrata", pojasnila je CNN-u Lori Zanini, stručnjak za dijabetes i dijete.

Na kraju, sušeno voće može biti hranljiva, prikladna i prenosiva užina, posebno kada se pomeša s orašastim plodovima. Ali, ako morate voditi računa o šećerima, ugljenim hidratima i kalorijama, vodite računa o porcijama sušenog voća, kako se nekontrolisanim grickanjem ne biste doveli u nezgodnu situaciju.

Zanini upozorava i na dodatne šećere koje sušeno voće može sadržati. Najčešće je to slučaj s brusnicama, a treba paziti i sa kandiranim voćem poput kolutova ananasa. Dodatna pažnja potrebna je i kod astmatičara i osoba osetljivih na sulfite. Naime, kao konzervans se često koristi sumporov dioksid pa se preporučuje korišćenje organskih marki sušenog voća.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31