Чланци поређани по датуму: sreda, 20 januar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 20 januar 2021 18:41

Nema odmora za pčelare ni u januaru

Tokom januara pčelar ima obavezu da makar jednom nedeljno obilazi pčelinjak. U zimskim mesecima je važno da pčelinjak bude zaštićen od vetra i okrenut prema sunčanoj strani. Sneg se skida sa leta košnica dok se sa krova ne skida, jer je odličan izolator. Ukoliko je više snega na košnici pčele potroše manje hrane. Mrtve pčele koje se nađu na letu takođe treba redovno uklanjati. Kada se podiže krov košnice proverava se utopljavajući materijal i ako je mokar zamenjuje se suvim i čistim. Zbog ventilacije on ne sme da „zadihtuje”.
Kada sneg počne da se otapa uklanja se pažljivo sa poletaljki da ne bi preko noći zaledio i zatvorio leto, što bi moglo izazvati uginuće društva. Za vreme zime miševi i poljske voluharice pričinjavaju najveću štetu pčelinjaku, jer košnice svojom toplotom i materijalom za ishranu pružaju ovim glodarima veoma povoljnu
sredinu za zimovanje. Najčešće ulaze u košnicu kroz leto ili otvore kojesami prave na osetljivim mestima.
Kad prodru u košnicu jedu saće, med, cvetni prah i same pčele. Pčele su tokom zime slabo pokretljive i ne pružaju nikakav otpor, pa ovi glodari izgrizu i iskidaju saće. U ovom periodu je neophodno da leto bude otvoreno onoliko koliko omogućava priliv svežeg vazduha u sve ulice gde su pčele formirale klube. Vodena para koja nastaje u zimskom klubetu odvodi se kroz otvor na poklopnoj dasci, koji se proverava da nije eventualno začepljen.
Tako se izbegava kondenzovanje pare u vodene kapljice koje mogu biti uzrok plesnivosti saća, ramova, zidova košnice i uginuća pčelinjih društava. Pčele se ni u kom slučaju ne smiju uznemiravati. Uznemirenost izaziva tzv. rasturanje klubeta, pri čemu se pčele, usled hladnoće ukoče i uginu. Kada pčele nemaju dovoljno kvalitetne hrane u medu, na satonošu se dodaje šećerno – medna pogača. Pčelama će nekoliko dodatih pogača omogućiti bolje prezimljavanje i uspešnu
prolećnu obnovu. Povremeno topliji dani tokom ovog meseca su izuzetno značajni za prezimljavanje pčela.
Naime u medu ima dosta minerala i drugih sastojaka koji se kao nesvarljive materije nagomilavaju u debelom crevu pčela. Zbog niskih temperatura pčele
ne mogu da izleću napolje i izmet izbace van košnice, pa su uznemirene, troše hranu, a u težim slučajevima dolazi do proliva i izbacivanja u samu košnicu. I upravo je toliko važan „pročisni let“ pčela, kako bi sadržaj debelog creva izbacile van košnice.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za elektrifikaciju polja u 2021. godini.

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se u periodu od 1. februara do 1. septembra 2021. godine, preko Pisarnice republičkih organa uprave ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd.

Predmet podsticaja u skladu sa Pravilnikom i ovim Javnim pozivom jesu prihvatljivi troškovi investicije za elektrifikaciju polja, koji obuhvata prihvatljive troškove investicije za: nabavku kablova i ostale prateće opreme; pripremu terena i priključka na elektro mrežu.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to: fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; preduzetnik; privredno društvo i zemljoradnička zadruga – koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu.

Prilikom podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaj korisnici, između ostale dokumentacije, dostavljaju predračun za predmet investicije, ne stariji od 30 dana od dana podnošenja zahteva i potvrdu od javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije” da je katastarska parcela koja je predmet investicije obuhvaćena projektom izgradnje elektro mreže srednjeg ili visokog napona i da je na njoj moguć priključak na elektromrežu.

Nakon sprovedenog administrativnog postupka, direktor Uprave za agrarna plaćanja rešenjem utvrđuje pravo na korišćenje podsticaja i iznos podsticaja i nalaže isplatu podsticaja na namenski račun korisnika podsticaja. Podnosiocu se određuje rok u kojem je dužan da u potpunosti realizuje prihvatljivu investiciju iz predračuna i podnese Upravi propisanu dokumentaciju kojom se dokazuje realizacija investicije.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od 90% vrednosti prihvatljive investicije u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u 2021. godini je 800.000 dinara.

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja

Vertikalne bašte i zatvoreni prostori za uzgoj povrća sve su popularniji širom sveta. Da bi se stvorili optimalni uslovi za rast i razvoj biljaka umesto sunčeve svetlosti koriste se LED lampe. Međutim, postavlja se pitanje da li ova vrsta veštačkog osvetljenja utiče na miris i ukus povrća?

Ovim pitanjem pozabavili su se španski naučnici i došli do vrlo zanimljivih otkrića. Fino podešena LED rasveta može da utiče na rast povrća i skrati životni ciklus biljke. Jednostavno rečeno,  uz upotrebu belog ili roze LED osvetljenja biljka brže raste i ranije sazreva, pa je moguće imati više berbi tokom sezone. Kada je u pitanju kvalitet, što jedino i zanima potrošače, došlo se do saznanja da ovako uzgajano povrće ima svoje prednosti i benefite.

Istraživanja su sprovedena na zasadima paradajza i nakon ispitivanja došlo se do zaključka da je zeleni paradajz dobio intenzivnu crvenu boju prilikom tretmana crvenim LED svetlom. Uočeno je takođe da ovako uzgajan paradajz ima viši sadržaj likopena.

- Paradajz je imao uvećan sadržaj antioksidansa što donosi široku lepezu zdravstvenih blagodati za potrošača, ali takođe štiti i samu biljku od gljivičnih patogena. Primećeno je i pojačavanje mirisa usled većeg sadržaja rozmarinske kiseline, ali i jačeg intezivnijeg ukusa što dodatno čini ovaj paradajz zdravijim i primamljivijim za kupca – rečeno je u timu španskih istraživača, a prenosi Hortidejli.

Ali, ovo nije sve. Listanto povrće poput salate koje je tretirano LED svetlom imalo je duži rok trajanja usled povećanja suve materije u listovima. Kada biljka ima veći sadržaj vlakana i manje vode, proizvod ostaje svež duži vremenski period. Takođe, naučnici su ustanovili povećanje fenola usled fino uravnoteženog spektra svetlosti što je dovelo do boljeg mirisa i ukusa. Posle svih istraživanja naučnici su došli do zaključka LED svetlo ne samo što poboljšava rast i razvoj biljke i uvećava prinos, već poboljšava kvalitet i ukus povrća koje je uzgajano na ovaj način.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je u okviru Tvining projekta „Jačanje kapaciteta za sprovođenje i dalji razvoj zakonodavstva u oblasti organske proizvodnje i politike kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda“ pripremilo 2 kataloga proizvoda sa oznakama geografskog porekla i to: „Autentična Srbija“, o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom i „Vinsko blago Srbije“ o vinima sa zaštićenom oznakom geografskog porekla. Takođe, objavljene su i 2 brošure: o šemama kvaliteta za poljoprivredne i prehrambene proizvode, kao i o organskoj proizvodnji.

Tvining je instrument institucionalne saradnje Evropske unije između javnih uprava država članica EU i zemalja korisnica/ partnera sa ciljem pružanja podrške za prenošenje, implementaciju i sprovođenje zakonodavstva EU (pravna tekovina Evropske unije).

Poslednje dve decenije tržište hrane i pića karakteriše rastući trend tražnje za proizvodima koji se odlikuju autentičnošću i tradicijom, odnosno proizvodima koji se odlikuju dodatnom vrednošću koja proizilazi iz vrednosti njihovog kvaliteta, načina proizvodnje ili specifičnosti podneblja sa kojeg dolaze. Srbija ima ogroman potencijal u ovom segmentu, jer je zemlja klimatskih i geografskih različitosti, bogate kulture i tradicije. Upravo iz tih razloga sistem zaštite oznaka geografskog porekla predstavlja jedan od najboljih „alata“ za brendiranje hrane i pića. Takve oznake, istaknute na ambalaži, daju ekskluzivnost proizvodu i upućuju kupca na određeni region ili mesto, kao i na sve specifičnosti koje taj proizvod poseduje.

Materijali su dostupni na linkovima:

Autentična Srbija – veryija na srpskom / http://www.minpolj.gov.rs/wp-content/uploads/datoteke/vinarstvo/Autenticna%20Srbija-SRB_Press.pdf

Vinsko blago Srbije – veryija na srpskom/ http://www.minpolj.gov.rs/wp-content/uploads/datoteke/vinarstvo/Vinsko%20blago%20Srbije-SRB_Press.pdf 

Autentična Srbija – verzija na engleskom/ http://www.minpolj.gov.rs/wp-content/uploads/datoteke/vinarstvo/Autenticna%20Srbija-ENG_Press.pdf

Vinsko blago Srbije – verzija na engleskom/ http://www.minpolj.gov.rs/wp-content/uploads/datoteke/vinarstvo/Vinsko%20blago%20Srbije-ENG_Press.pdf

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31