Чланци поређани по датуму: nedelja, 17 januar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kako je objavila USA TODAY Nestle Prepared Foods povlači oko 762.615 kilograma feferoni pice Hot Pockets, objavila je kasno u petak američka služba za sigurnost hrane i inspekcije Ministarstva poljoprivrede (USDA). Povlači se  preko 76 tona feferoni pice Hot Pockets zbog moguće kontaminacije delovima stakla.

Smrznuti punjeni sendviči, koji su isporučeni u prodavnice širom zemlje i proizvedeni u novembru, opozivaju se jer su „mogli biti kontaminirani stranim materijalima, posebno komadima stakla i tvrde plastike“, navodi se u saopštenju.

Obaveštenje o opozivu USDA je najavu klasifikovao kao opoziv „klase I“, koji definiše kao „situaciju opasnu po zdravlje gde postoji razumna verovatnoća da će upotreba proizvoda prouzrokovati ozbiljne, štetne zdravstvene posledice ili smrt“.

Prema obaveštenju USDA  „problem je otkriven kada je firma primila četiri žalbe potrošača na strane materijale u proizvodu“ a kako navode američki mediji postoji jedan izveštaj o lakšoj oralnoj povredi povezanoj sa potrošnjom ovog proizvoda.

Povlačenje se odnosi na pakovanja od 54 unci Nestle Hot Pockets: vrhunski feferoni napravljeni od puter svinjskog, pilećeg i goveđeg pica belog luka.

Proizvodi imaju sledeće podatke „Rok upotrebe do februara 2022. godine“ i jednu od sledećih oznaka partija 0318544624, 0319544614, 0320544614 i 0321544614. Kutije takođe imaju matični broj "EST. 7721A" unutar USDA oznake inspekcije. „Potrošači koji su kupili ovaj proizvod mole se da ga ne konzumiraju", saopštava USDA. „Ovaj proizvod treba baciti ili vratiti na mesto kupovine." Za pitanja u vezi sa opozivom, potrošači mogu kontaktirati i kompaniju Nestle.

 

Објављено у Tržište
nedelja, 17 januar 2021 14:45

Ishrana i nega goveda u zimskom periodu

Glavni preduslov za uspešnu proizvodnju na jednoj farmi je svakako dobar zdravstveni status svake jedinke, kao i genetički materijal. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata. Drugi važan faktor je ishrana stoke, naročito u zimskom periodu. Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Na ovu temu odgovore nam je dala, dipl.inž. stočarstva, LJiljana Nerandžić, savetodavac PSSS
Kraljevo.
Ako govorimo o mlečnim grlima, najbolja proizvodnja mleka u zimskom periodu ishrane postiže se kada se zadovolje potrebe u kabastoj hrani sa 50% silaže i sena, a ostatak kroz koncentrovanu hranu. Ovo podrazumeva da je hrana kvalitetna po hranljivoj vrednosti i ukusu. U nedostatku možemo dodati rezance.
,, Silaža je najvažnije hranivo koje se koristi za ishranu muznih grla u zimskom periodu. Na vreme ubrana, u periodu prelaska iz mlečne u voštanu zrelost i dobro spremljena silaža od cele biljke kukuruza, sa visokim udelom zrna (35-40% ) sadrži 30-35% suve materije. Ovakva silaža je bogata hranljivim materijama i energijom. To je tipično ugljeno hidratno hranivo, ali siromašno proteinima. Nedostatak izvesnih hranljivih materija dopunjuje se korišćenjem koncentrovanih hraniva i kvalitetnog sena. Veoma je bitno da su hraniva kvalitetna, a to znači da su dobro konzervisana bez plesni i buđi. Da se na primer kukuruz ubira za silažu u vreme prelaska iz mlečne u voštanu fazu zrenja, da je seno dobro osušeno, jer gubici kod neadekvatno sušenja mogu biti i 40%, zatim pravovremena kosidba livadskog sena podrazumeva košenje livadskih trava u početku cvetanja.Jedna preporuka za povećanje raznovrsnosti i kvalitet obroka je korišćenje i suvih rezanaca šećerne repe. Ovo hranivo je ugljenohidratno, siromašno proteinima (8%) sa sadržajem sirove celuloze od 18% i sa
zadovoljavajućim procentom kalijuma i kalcijuma, ali niskim sadržajem fosfora. Obroke treba dobro izbalansirati, vodeći pri tom računa da krave dobiju sve što im je potrebno za dobru kondiciju i dobar kvalitet i kvantitet mleka.
Lucerkino seno u našim uslovima služi kao dopuna kabastoj hrani. Pored ova dva kabasta hraniva obavezno se upotrebljava kompletna krmna smeša sa
određenim % proteina. Ipak, u zimskom periodu ishrane krava osnovno kabasto hranivo je silaža od kompletne kukuruzne biljke. NJu treba obezbediti
na vreme i u pravom trenutku, ističe Nerandžić.

,,U zimskom periodu ishrane krava osnovno kabasto hranivo je silaža od kompletne kukuruzne biljke. Lucerkino seno u našim usovima služi kao dopuna kabastoj hrani. NJegova količina u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika koje mogu biti presudne za spremanje većih količina sena. Ima godina kada nepovoljne vremenske prilike umnogome komplikuju proizvodnju kvalitetne silaže. Sušni period u raznim fazama razvoja kukuruza utiče da bude malo klipa u
odnosu na ukupnu masu biljke. Zatim, stočari su često prinuđeni da ne poštuju stadijum voštanog zrenja zrna kukuruza, što je optimum prilikom
siliranja Struka i nauka insistiraju da se prilikom siliranja kompletne kukuruzne biljke, siliranje obavlja u stadijumu voštanog zrenja. Ako je proces
siliranja tekao normalno pH silaže iznosi 3,7-4,2. Odnos ispoljenih kiselina ukazuje na njen kvalitet.
Mlečna kiselina je bez mirisa. Oštar miris ukazuje na prisustvo veće količine sirćetne seline. Neugodan miris na kiselo otkriva višak buterne kiseline. Dobra silaža sadrži oko 2 % mlečne kiseline, 0,3-0,5 % sirćetne kiseline tragove buterne. U kojoj meri proizvođač mleka može obezbediti kvalitetnu i dobro
izbalansiranu hranu u odnosu na optimalne potrebe krave, zavisiće i uspeh proizvodnje. Neadekvatnom hranom, pogotovu visokomlečnih grla mogu se napraviti takve greške, da se dobije manja proizvodnja po grlu nego kod ekstenzivnih rasa, a uz to vidno se narušava i zdravstveno stanje.
Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Glavni preduslov za uspešnu proivodnju je dobar zdravstveni status farme i dobro zdravstveno stanje svake jedinke. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata. U službi ove priče treba napomenuti i grešku koju naši farmeri uglavnom čine pri ishrani krava u zasušenju, gde treba obroke svesti na najmanju moguću meru, što je pak u praksi retkost.

,,U ovoj fazi krave se pripremaju za telenje i narednu laktaciju. Periodom pred telenje se smatra 21 dan pred očekivani partus. U toku ove faze, potrebe krava
u hranljivim materijama rastu zbog intenzivnijeg rasta ploda, obnavljanja vimena i sinteze kolostruma. Iako konzumacija opada kako se telenje približava, potrebe u nutrijentima rastu i neophodno je da se u obroku nalaze kvalitetna hraniva, naročito  u energiji i proteinima. Naravno, potrebno je obezbediti i dovoljno mineralnih materija, vitamina, soli itd. Nivo koncentrata se takođe povećava (3-4 kg) budući da se očekuje da će krava nakon telenja konzumirati
značajne količine koncentrata koje kod visokoproizvodnih često premašuju i 10 kg dnevno. U suštini, krava mora spremno dočekati telenje kako ne bi
došlo do metaboličkih oboljenja koja se najčešće javljaju kao posledica neadekvatne ishrane. Preobilni obroci u kasnoj fazi graviditeta i tokom perioda zasušenja, u velikoj meri povećavaju rizik od pojave “sindroma debelih krava” kakve proizvođači pogrešno žele.Kod pregojenih krava povećana je mogućnost pojave teških telenja, retencije placente, infekcije materice i cističnih jajnika. Nagla mobilizacija telesnih rezervi masti dovodi do povećane akumulacije masti u
jetri. U ovom periodu, u obroke se mogu uključiti kabasta hraniva koja nisu naročito bogata u energiji (travno seno, slama) kao i smanjenje koncentrovanog
dela obroka na minimum.“ - pojašnjava naša sagovornica.
Higijena štale predstavlja polaznu osnovu za uspešan uzgoj stoke, odnosno osiguranje zdravog i produktivnog stada. Svrha čišćenja i dezinfekcije je uništavanje mikroorganizama u štali da bi se sprečile pojave bolesti i infekcije od kojih životinje oboljevaju, ali mogu i uginuti. Prost primer je višak amonijaka koji je posebno prisutan u zimskim uslovima. Poznato je da ovaj element koji smeta i našim nozdrvama svojim ne tako prijatnim mirisom razdire kopitare
i napada muskulaturu nogu. Nehigijena može izazavati niz problema kaže sagovornica.

,,Neadekvatna higijena na farmama direktno utiče na zdravlje i produktivne sposobnosti životinja. Gomilanje prostirke i neredovna zamena stvara idealne uslove za razvoj bakterija i širenje zaraze među životinjama. Izlučevine životinja su takođe idealna sredina za patogene, pa ove objekte treba održavati čistim i
urednim svakog dana. S druge strane, kontaminacija mleka, mesa i drugih proizvoda znatno je veća u takvim uslovima. Bolesti, pa i uginuća su verovatnija u prostorijama u kojima se ne održava redovna higijena. Ukoliko je bolest već prisutna i postoje uginule životinje, neophodno je odmah izmestiti životinje, ukloniti tela i izvršiti temeljno čišćenje i dezinfekciju objekata. Preventivnu dezinfekciju treba obavljati jednom, a najbolje dva puta godišnje. Proleće
i jesen su najbolji period za dezinfekciju, a obavezna je i ukoliko prelazite sa čuvanja jedne životinjske vrste na drugu“, ističe na kraju naša sagovornica.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Govedarstvo
nedelja, 17 januar 2021 14:40

Stiže domaće seme krompira

U INOVACIONOM centru u Guči, nekadašnjem Centru za krompir, proizvedeno je elitno seme krompira, pa će tako već dogodine prvi put u istoriji na oko 50 hektara zemlje nići elitno seme stvoreno u Srbiji. Ovo je kazao Zoran Broćić, profesor Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda koji je vodio projekat u Centru.

Država Srbija, inače, za uvoz elitnog i drugog kvaliteta semena krompira godišnje troši čak oko pet miliona evra, jer kod nas do sada nije postojala ustanova koja se bavi takvom proizvodnjom. Povrh toga, uvozom semena, domaće sorte krompira - jelica, dragačevka i univerzal - iščezle su sa njiva naših proizvođača, pa tako danas svaka priča u trgovinama ili na pijaci o "ivanjičkom" ili "dragačevskom" krompiru - padaju u vodu. Može se samo reći da je holandsko ili u manjoj meri nemačko seme poraslo na teritoriji Ivanjice i Dragačeva, ali nikako da se radi o domaćem krompiru. Novost iz Centra u Guči je da će se napokon ove stvari obrnuti nabolje, i konačno će moći da se kaže da na trpezama imamo krompir, čije je i seme domaće.Uspeli smo da uz pomoć meristema i mikropropagacije dođemo do bezvirusne prve domaće elite. Proizveli smo oko 120 tona domaće elite - dezire, agrije, kleopatre, kenebeka, sinore, dok je dragačevski mesečar u fazi priznavanja i vraćanja na sortnu listu i biće to uskoro jedina srpska sorta dok su ostale strane. Za desetak dana, dobićemo papire i pripremamo ambalažu za doradu, u magacinu Vranjici gde se nalaze prve komercijalne količine. Cene su niže od uvoznog krompira, a garantujem da je kvalitet evropski - rekao je Broćić.Centar u Guči, da podsetimo, pod okriljem je Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja, ali je, nažalost, skoro dve decenije u blokadi zbog dugova za električnu energiju (koji su dostigli oko 90 miliona dinara). Ipak, ova institucija, zahvaljujući visprenim Dragačevcima koji gaje poseban kult prema krompiru, ostala je na nogama.

Laboratorije smo sačuvali sa partnerom koji ih je dodatno opremio i osposobio za rad. Ovo je nešto što je potrebno državi Srbiji ukoliko želi da se ozbiljno bavi poljoprivredom.Proizveli smo vrhunsko seme i plus jednu domaću sortu. Ovaj Institut jedini je preživeo tragediju koja je zatekla slične institute u državi - kazao je Milić Domanović, v. d. direktora Centra.

Centar je zakupio 50 hektara oranice na Karajukića bunaru kako bi se prve količine na 20 hektara na vreme pripremile. Zavod za zaštitu prirode, međutim, zabranio je da se u drugoj zoni Nacionalnog parka Peštersko polje sadi krompir, pa u Centru očekuju pomoć od nadležnih državnih organa kako bi prvi put domaće proizvedeno seme izraslo na domaćoj njivi. CENTAR iz Guče je kod Inovacionog fonda konkurisao dva puta za sredstva, ali, nažalost, nijednom projekat nije prošao, iako bi svaka pomoć ovoj ustanovi bila dobrodošla. Brojni uzgajivači krompira se nadaju da će država pomoći kako više ne bi kupovali skupo strano seme, već domaće i jeftinije.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/955163/ponovo-cemo-imati-nase-seme-krompira-inovacionog-centra-guci-konacno-stizu-lepe-vesti-uzgajivace-krtole

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 17 januar 2021 14:33

Kolike su penzije poljoprivrednika?

Udruženje penzionisanih vojnih lica Srbije sačinilo je novi predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koji će dostaviti Vladi Srbije. Novi predlog izmena obuhvata pitanje upravljanja penzijskim fondom, ispravljanje diskriminacije prema poljoprivrednim penzionerima sa malim penzijama, ali i pitanje vraćanja duga države penzionerima koji je nastao posle uvođenja Zakona o privremenom uređenju načina isplata penzija .

Među predlozima je i ukidanje trajnih penala za sve one koji pre 65. godine života odu u prevremenu starosnu penziju, kao i pitanje vraćanja imovine PIO fondu. Ideja je i da se obezbede dodatna sredstva za penzijski fond kako bi on postao finansijski održiv i bez pomoći države, objašnjava Jovan Tamburić, predsednik ovog Udruženja.

Iako su sva ova pitanje goruća, on kaže da bi prioritet u rešavanju trebalo dati poljoprivrednim penzionerima, jer su njihova primanja ispod nivoa potrebnog za dostojanstvenu starost.

– Od oko 1,7 miliona penzionera – 163.684 su poljoprivredni, a svake godine se taj broj smanjuju dok se broj penzionera u drugim kategorijama povećava. Statistika kaže da u Srbiji ima oko 350.000 poljoprivrednih gazdinstava, ali je u fondu PIO svega 110.722 osiguranika, odnosno onih koji uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Istovremeno je i broj invalidskih i porodičnih penzionera u kategoriji poljoprivrednih znatno manji nego kod drugih – invalidskih 7,8 odsto u odnosu na 16,2 procenata, a porodičnih 11,7 odsto u odnosu na 22,3 odsto koliki je prosek kod svih kategorija. Ovi podaci svakako ukazuju da se o poljoprivrednim penzionerima ne brine baš mnogo – kaže on.To potvrđuje činjenica da iako je, prema statistici PIO fonda, najniža poljoprivredna penzija za oktobar 2020. godine iznosila 11.893 dinara, penziju manju od tog iznosa primilo 26.548 osiguranika. Pritom se za porodične penzionere ovaj iznos smanjuje još za 30 odsto. Treba znati da je ovaj iznos manji i od visine prihoda na osnovu kojih se stiče pravo na socijalnu pomoć.

– Najniža penzija u kategoriji zaposlenih i samostalnih delatnosti u isto vreme iznosi 15.113 dinara, samo zato što je penzijskim zakonom 2011. godine kao osnovica za najnižu penziju poljoprivrednika određeno 9. 000 dinara umesto 27 odsto prosečne zarade bez poreza i doprinosa u prethodnoj godini kako je određeno u slučaju najnižu penziju u kategorijama zaposlenih i samostalnih delatnosti – objašnjava Tamburić.

U isto vreme PIO fond knjiži dugogodišnje dugove poljoprivrednih penzionera zbog toga što nisu imali da uplate doprinose pa im se i ta najniža penzija često dodatno umanjuje.

– Položaj ove kategorije najstarijih bi se popravio usvajanjem izmena Zakona o PIO i za najnižu penziju osnovica bi bila bar 32 odsto prosečne zarade bez poreza i doprinosa na zarade u prethodnoj godini pa bi tada najniža penzija u svim kategorijama penzionera iznosila oko 18.000 dinara. Tako određen iznos nije dovoljan za preživljavanje, ali bi bio veći od socijalne pomoći i jednak za sve kategorije penzionera. Izmene člana 76. Zakona o PIO kojim bi najniže penzije svih kategorija penzionera bile izjednačene ustavno se ne bi mogle osporiti i njima bi vlast pokazala da im je zaista važno preživljavanje oko 560.000 ili jedne trećine penzionera u Srbiji čije su penzije niže od 18.000 dinara – ističe naš sagovornik.

Za tako određenu visinu najniže penzije PIO fondu bi mesečno trebalo oko 2,3 milijarde dinara ili oko 27 milijardi dinara godišnje, što je 0,41 odsto BDP-a. I s tim utroškom u povećanju sume na penzije ukupan trošak za penzije ne bi prelazio 11 odsto BDP-a koliko je sa MMF-om dogovoren limit, a poljoprivredni penzioneri bi imali razloga da počnu da uplaćuju sebi doprinose i sutra ostvare pristojniju penziju – zaključuje Tamburić.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/470940/Prosecna-poljoprivredna-penzija-11-893-dinara

Објављено у Agroekonomija

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Senad Mahmutović, državni sekretar, i Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zašitu bilja razgovarali su u sedištu Turske razvojne agencije TIKA u Beogradu sa direktorkom za Srbiju Çaglom Gultekin Tosbat o dosadašnjoj saradnji i planovima buduće saradnje, saopšteno je iz ministarstva.

Akcenat u razgovorima bio je na plasmanu maline i borovnice, kao i proizvodnji industrijske jagode, o čemu su nedavno razgovarala i dva ministra na sastanku u Istanbulu, prenosi poslovni portal eKapija..

Srbija je 2019. godine izvezla 2.530 tona u vrednosti od 7,2 miliona evra."Srbiji je borovnica zastupljena na 1.612 hektara u 2019. godini, a 2020. očekujemo mnogo veću proizvodnju i površine jer je značajan broj proizvođača uložio u zasade borovnica, a mi kao resorno Ministarstvo subvencionišemo ovakve investicije."

Mahmutović je rekao da očekuje dalji rast izvoza voća i podsetio da su u poslednje tri godine takođe zabeleženi dobri rezultati kada je u pitanju izvoz maline, pa je prema poslednjim podacima izvoz srpskog strateškog voća premašio 215 miliona evra u 2019. godini.

Imajući u vidu dobru cenu prouzrokovanu visokom tražnjom u svetu za očekivati je još bolji rezultat u 2020. godini.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/izvoz-maline-premasio-215-miliona-evra-turci-zainteresovani-i-za-srpsku-borovnicu-i/6ddx72x

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31