Чланци поређани по датуму: nedelja, 10 januar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

SPOS je danas prijavio LIDL tržišnoj inspekciji, zbog osnovane sumnje na obmanjujuću poslovnu praksu koju primenjuje već duže vreme u prodaji meda.

Evo integralnog teksta prijave:

 "Savez pčelarskih organizacija Srbije prijavljuje obmanjujuću poslovnu praksu koju od početka svog rada u Srbiji primenjuje LIDL po pitanju reklamiranja meda u svojim trgovinama, čime sebe pokušava da stavi u povlašćeni položaj na tržištu. Naime, pozitivnim propisima RS je ZABRANJENO reklamiranje meda sintagmom „100% prirodni med“, iz prostog razloga što med može biti ISKLJUČIVO prirodan, a ako nije prirodan, onda se u smislu zakona ne može nazvati medom. Znači, pčelarima je ZABRANJENO da to napišu, a LIDL to uveliko primenjuje. Ovo NIJE predmet rada veterinarske inspekcije, jer nema veze sa kvalitetom meda, niti to piše na etiketi proizvoda. Ovo je ISKLJUČIVI posao tržišne inspekcije shodno Zakonu, jer ovde TRGOVINA reklamira med suprotno zakonu, a ne proizvoćač. čime sebe stavlja u povlašćeni položaj. Podsećamo na Zakon o zaštiti potrošača:

Pod obmanjujućom poslovnom praksom, u smislu ovog zakona, smatra se poslovna praksa trgovca kojom navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što mu daje netačna obaveštenja ili stvaranjem opšteg utiska ili na drugi način, ČAK I KADA SU OBAVEŠTENJA KOJA DAJE TAČNA, dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu u pogledu:

1) postojanja ili prirode proizvoda;

Prema tome, kada potrošač ovo vidi, može razumeti da je samo taj med 100% prirodni, dok svi mi ostali koji to NE SMEMO DA NAPIŠEMO JER POŠTUJEMO ZAKON, ispada da nemamo pravi prirodni med.

Pošto smo već imali neprijatnih iskustava sa tržišnom inspekcijom koja je povremeno tvrdila da to nije u njenoj nadležnosti jer je u pitanju hrana, molimo vas da ne izvrćete zakon naopako, po istim takvim zakonskim rešenjima u EU itekako tržišna jeste nadležna i za hranu. Ako bilo koji inspektor ne postupi po ovoj prijavi ili se oglasi nenadležnim, neka zna da će odmah biti prijavljen vrhu države i svim medijima u Srbiji, jer Savez pčelarskih organizacija Srbije U SVEMU poštuje zakone ove zemlje, i NE PADA NAM NA PAMET DA TRPIMO NELOJALNU KONKURENCIJU. Ovo je bruka i sramota što već neki tržišni inspektor nije video i reagovao, pa mi moramo da prijavljujemo. Takođe, Lidl itekako zna za ovu našu primedbu na njegov rad, i ne reaguje. Ako i vi ne budete reagovali, budite sigurni da ćemo vas naterati da reagujete, jer nam je dosta kršenja zakona, svako u ovoj zemlji mora da poštuje zakone ove zemlje, od građana, preko trgovaca pa do inspektora.
Ne zamerite na ovom poslednjem pasusu, ali zbog loših iskustava sa nekim vašim kolegama, morali smo ovo da napišemo. Ako se to, ne daj Bože, opet desi, obavestićemo sve nadležne, do predsednice Vlade i predsednika Republike Srbije.
Očekujemo vašu BRZU reakciju, te da nas obavestite kakvu ste meru preduzeli protiv LIDL-a kako bismo vaše postupanje javno objavili i obavestili zainteresovanu javnost. U prilogu fotografija iz marketa LIDL, imate istu scenu u SVAKOM njihovom objektu.

Izvor:https://spos.info/spos-prijavio-lidl-trzisnoj-inspekciji/

 

Објављено у Pčelarstvo
nedelja, 10 januar 2021 15:08

Bundeva leči sve, pa i loše raspoloženje

Bundeva (lat. Cucurbita pepo) je jednogodišnja biljka puzavica iz familije bundeva. Naše bake su znale da od bundeve naprave najukusnije čorbe, a nema ko ne pamti ukus pite bundevare.  Bundeva zri u jesen, dugo zadržava svežinu pa je nezaobilazna na zimskoj trpezi. Plod se koristi u ishrani, a seme u fitoterapiji.

 Korisna od ploda do korena

Postoje naučni dokazi da se bundeva koristila u ishrani 7.000 pre nove ere. U staroj Grčkoj i Rimu žene su pravile pomade od tucanog semena bundeve i maslinovog ulja koje su koristile za negu kože i uklanjanje pega na licu. U srednjem veku su hodočasnici nosili o pojasu posudu od tikve, umesto čuture. Pita od bundeve tradicionalni je i danas deo obroka za Dan zahvalnosti u Kanadi i SAD.

Najčešće se gaji u bašti ili na njivama međuusev u kukuruzu. Plod je loptastog ili cilindričnog oblika žute, bele ili narandžaste boje, s glatkom ili blago rebrastom korom. Unutrašnjost bundeve je intenzivno žuto - narandžaste boje sa semenkama i pulpom. Bundeva spada u lekovite biljke a od nje se može iskoristiti bukvalno sve. Nadzemni delovi biljke, stablo i listovi koriste se za ishranu stoke, meso bundeve u ishrani, dok se od semenki dobija ulje izuzetnog kvaliteta. A koren? I on se koristiti za kalemljenje lubenica i dinja. Prinos bostana je bolji jer dobija snažan i dobro razvijen korenov sistem, pa sam bostan postaje otporan na razne bolesti. Na našim prostorima se uzgaja nekoliko vrsta bundeve uglavnom u baštama ili kao međuusev  u kukuruzu. Plod tradicionalne bundeve obično je težak između 2,7 i 8,2 kilograma, dok plod krupnijih sorti može da dostigne težinu i više od 34 kilograma.

Bundeva je bogata vodom, vlaknima, proteinima i vitaminima a u ishrani se koristi za pripremu čorbi, pita, ukusnih umaka, sokova, džemova ili se jednostavno ispeče u rerni. Po hranljivoj vrednosti i dijetetskoj važnosti bundeva je vodeća biljka među povrćem. Malo je poznato da ima šest puta više vitamina nego jabuka i cvekla, bogata je vitaminima A, C, E i B, kao i gvožđe. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i mnogih oligo i mikroelemenata. Bundeva sadrži više od 60 odsto nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima, belančevinama, pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna, što je čini lako svarljivom. Masnoća gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija, pa je idealna za sve vrste dijeta. Međutim, treba napomenuti da seme bundeve ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i druge korisne i lekovite sastojke koje sadrži i plod.

 Lekovite semenke

Semenke su bogata masnim uljem, proteinima i mineralima i koriste se pečena kao poslastica ili za dobijanje ulja hladnim ceđenjem. Bundevino ulje je crvenkaste boje, kvalitetno, lako svarljivo. Posle brojnih izučavanja stručnjaci su došli do zaključka da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Istraživanja su potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima. Preporučuje se i kao efikasan i neškodljiv lek protiv dečjih glista i pantljičare. Seme bundeve mogu da jedu i trudnice, dojilje, stariji i osobe sa bolesnom jetrom, kao i muškarci koji imaju problema sa prostatom, jer zbog obilja cinka umanjuje tegobe ove bolesti.

Seme bundeve golice posebno je vredno i bogato korisnim sastojcima. Kada se ljušti seme treba da vodite računa da ne uklonite tanku sivo-zelenkastu pokožicu, jer je u njoj najviše lekovitih sastojaka. Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizam, hormona koji stvara vedro raspoloženje i osećaj sreće. U svakodnevnoj ishrani, tvrde stručnjaci, sprečava anksioznost i pojavu depresije. Bundeva sprečava prerano starenje organizma, nastanak kardiovaskularnih bolesti, degeneraciju tkiva oka, stvaranje katarakte… Zahvaljujući cinku pruža podršku gustoći kostiju pa se preporučuje osobama koje imaju problem sa steoporozom. Osim što reguliše varenje hrane, deluje i kao laksativ pa je korisna za suzbijanje zatvora.Plod i seme su od davnina poznati u narodnoj medicini i koristili su se za izbacivanje suvišne vode iz organizma, lečenje crevnih oboljenja, prostate…

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Објављено у Biljna proizvodnja

Dvogodišnji naučnoistraživački projekat “Intramamarna etno­vetrinarska formulacija za prevenciju i terapiju mastitisa krava (zapaljenje vimena) u cilju optimizacije antimikrobne terapije” (InfoBomat) je u martu prošle godine odobren za finansiranje od strane Fonda za Nauku Republike Srbije u prvom programu “Promis” (Program za izvrsne projekte mladih istraživača).Prema rečima rukovodioca projekta doc. dr Zorane Kovačević sa Poljoprivrednog fakulteta, projekat se realizuje od jula i do sada su uspešno realizovali sve predviđene zadatke.

- Dosadašnji rezultati ispitivanja u laboratoriji su poka­zali da određena etarska ulja pokazuju značajnu efikasnost protiv najznačajnijih uzročnika mastitisa kod krava - priča Kovačević, koja je posle sticanja diplome doktora nauka iz oblasti veterinarske farmakologije i toksikologije, završila akademsku specijalizaciju iz industrijske farmacije. - Odabrana etarska ulja sa potvrđenim antimikrobnim efektom će se u daljim fazama istraživanja koristiti za razvoj farmaceutske formulacije koja će primenu naći u terapiji mastitisa kao samostalna ili potporna terapija antibioticima.Po njenim rečima, sa nekoliko različitih farmi Vojvodine su uzeti pojedinačni uzorci mleka od krava sa dijagnostikovanim kliničkim i subkliničkim mastitisom. Nakon toga, iz mleka su izolovani patogeni uzročnici mastitisa i određena je njihova antimikrobna rezistencija. Konsultovanjem naučne literature odabrano je sedam najpogodnijih etarskih ulja koja imaju neophodna farmakološka svojsta za ostvarivanje postavljenog cilja projekta. Zatim su ona ispitivana u laboratoriji, a najznačajnija će, nakon optimizacije njihove koncentracije, biti izrađena predložena farmaceutska formulacija.
Jedan od ciljeva InfoBomat projekta je i podizanje svesti u vezi upotrebe antibiotika. Tim to postiže tako što u naučnoistraživački rad i izradu diplomskih radova u vezi teme projekta uključuju studente veterinarske medicine. Organizovana je i radionica o racionalnoj primeni antibiotika kroz kontinuiranu edukaciju veterinara, koju je Departaman za veterinarsku medicinu Poljoprivrednog fakulteta organizovao sa Udruženjem veterinara praktičara Srbije.

- Ideja za istraživanje je nastala usled želje za razvojem novih, inovativnih farmaceutskih formulacija i uvođenja fitoterapije u većem obimu u veterinarsku medicinu, sa ciljem optimizacije upotrebe antibiotika - iskrena je naša sagovornica. - Rezistencija na antibiotike predstavlja globalni zdravstveni problem kao jedna od najvažnijih pretnji za zdravlje ljudi i životinja. U savremenom govedarstvu, mastitisi kod muznih krava je jedan od zdravstvenih problema koji uključuje terapiju sa antibioticima. Povećanje incidence ove bolesti dovodi do povećanja upotrebe antibiotika. Tako se povećava sadržaj rezidua antibiotika u mleku krava, ali i raste potencijal za razvoj rezistencije na antibiotike uopšte. Preparat koji će nastati kao rezultat rada na ovom projektu će biti namenjen za prevenciju i terapiju mastitisa kod krava, bez potencijala da utiče na nastanak rezistencije, s obzirom na to da je u pitanju biljni preparat. Kako je objasnila doc. dr Zorana Kovačević, planirano je da u sastav gotove formulacije ulaze etarska ulja sa teritorije naše zemlje, sa idejom da proizvedeni preparat “Phyto - Bomat” bude 100 posto srpski prirodni proizvod.

To će mu omogućiti primenu i u organskom uzgoju životinja, a primena prirodnog preparata na bazi etarskih ulja omogućiće manje gubitke mleka usled karence koja je generalno kraća od karence nakon primene antibiotika.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/infobomat-projekat-sa-cilem-optimizacije-upotrebe-antibiotika-u-govedarstvu

Објављено у Govedarstvo
nedelja, 10 januar 2021 14:56

Profa na njivi puni baterije

ZAVRŠIO je "velike škole", kao student živeo je četiri meseca u Americi, često boravi i u Švedskoj - ali, profesor geografije Aleksandar Savić (37) je svio gnezdo u rodnoj Striži kod Paraćina!
I ne samo to. Oženio se Marijom, takođe profesorkom, iz grada je doveo u selo, pa uz sve svoje obaveze prema đacima - uz podršku oca Ljubivoja, obrađuje 85 hektara zemlje!

Deceniju mlađa Marija takođe bi rado pomogla, ali trogodišnja Lena i Pavle (2), zasad, okupiraju svu njenu pažnju.

- Imamo registrovana gazdinstva i moj otac i ja. To što volim poljoprivredu nije slučajno, rekao bih da mi je u genima. Još je moj deda Svetislav osamdesetih godina prošlog veka bio rekorder u proizvodnji šećerne repe po prinosima, a otac je nastavio da razvija poljoprivredu. Dok sam studirao, nisam mogao toliko da se time bavim, ali kad sam završio fakultet i zaposlio se, rešio sam da povećam površine koje obrađujemo - priča, za "Novosti", Aleksandar.Striža je kraj poznat po paprici i šargarepi, ali je on odlučio da se bavi ratarstvom. Uz deset hektara sopstvene zemlje, pre sedam godina je prvi put zakupio 20 hektara državne na Karađorđevom brdu. Ambicije su mu svake godine rasle, pa danas na istom brdu obrađuje 60 hektara državnog zemljišta i još petnaestak u okolini Striže koje je iznajmio od meštana.

Ukupno 85 hektara, zakupljenih i sopstvenih. Jesenas zasejana pšenica na četrdeset hektara je već nikla, a ostatak će se na proleće naći pod sojom i nešto malo pod kukuruzom. Aleksandar na njivama smenjuje pšenicu i soju. Kukuruz gaji malo, tamo gde ne mogu da priđu velike mašine.

Naš sagovornik objašnjava da nikad nije ni pomislio da se posle fakulteta ne vrati u Strižu. Da ostavi napredno imanje koje su stvorili njegov deda i otac.- Preko noći nema uspeha u poljoprivredi, pa sve što već imamo, unapređujem dalje. To me prosto vuče. Ako ste kupili veliki traktor, treba vam veća njiva da se traktor uposli. Imamo i kombajn, a ove godine kupili smo treću prikolicu uz pomoć državne subvencije. Na proleće planiramo veću sejalicu, pa onda možda i da povećamo površine pod kukuruzom.

Imam kompletnu mehanizaciju, pa njive obradim uglavnom sam. Tata i rodbina priskoče u pomoć kad je posao najveći, u setvi i žetvi. U dve škole u kojima radim fond časova mi je 60 odsto, pa sve postignem. Trenutno imam još više vremena, jer su časovi onlajn - priča nam Aleksandar.Pun pogodak je ove sezone imao sa sojom jer je cena od 40 dinara skočila na više od 50. Rod sa 35 hektara bio je 75 tona, što je solidno u poređenju sa prošlom godinom, kad su jedva troškove pokrili. Soju otkupljuju različiti prerađivači, pa ko ponudi više - njegova je. A kada je reč o pšenici, Savići pola roda obično predaju još u vrši. Ostatak čuvaju za proleće naredne godine, kada je cena viša. Imaju ogroman skladišni prostor za oko 200 tona roda.
- - Ako uporedim profesorski posao sa ovim na njivi, svaki ima svoje prednosti. Uglavnom jedva čekam da iz škole sednem na traktor, odem na njivu i napunim baterije. Fizički posao me psihički rastereti, mada, priznajem, desi se i obrnuto. U sezoni se toliko fizički premorim da jedva čekam povratak u školu - priča nam, kraj ukrašene novogodišnje jelke, đacima omiljeni profesor Aca.

On geografiju predaje u dve škole, OŠ "13. oktobar" u Senju i ćuprijskoj gimnaziji. Njegova supruga Marija radi u Ekonomskoj školi u Paraćinu. Uz profesorski i ratarski posao, uz dobru organizaciju posle žetve, stignu čak i da ceo jedan letnji mesec provedu na Jadranu.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/reportaze/952804/skolu-volim-jedva-cekam-sednem-traktor-aleksandar-savic-profesor-geografije-obradjuje-cak-85-hektara-ali-planira-magicnih-sto

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 10 januar 2021 14:50

Što više krava, to isplativije

Za poljoprivrednike koji u stajama drže po nekoliko muzih krava proizvodnja mleka nije isplativa, pa se proizvođači trude da što više mleka prerade i prodaju na pijaci.
Proizvodnja na farmama koja osigurava količine, kvalitet i prihtavljivu cenu pravac je u komem se razvija domaća proizvodnja mleka. Zato poljoprivrednici koji žele da profitiraju u mlekarstvu povećavaju broj muznih krava i prozvodnju usmeraju na sirovo mleko."Ispod 20 krava se ne isplati. Što više to je isplativije, tako da idemo preko te cifre i stalno povećavamo broj muznih krava. Mora se ići na više da bi cela porodica imala posao. Osim supruga i mene na farmi rade i dva si i dve snahe. Zadovoljni smo cenom. Dobijemo 40 dinara po litri. Na pijaci prodajem sir i mleko, samo zbog svojih starih mušterija", kaže Marija Vuković.

Za razliku od velikih proizvođača mleka mali proizvođači koji mleko predaju na otkupnim mestima imaju i nižu cenu. Uz to sa malim brojem muzih krava teško mogu obezbediti količine od 1.000 litara mesečno, što je minimalna količina da bi se dobila premija koja iznosi 7 dinara.

"Idem na pijacu i mleko nosim po kućama. Jedino tako se može zaraditi. Za male proizvođače na otkupnom mestu cena je 25 dinara. Kod nas na salašu nema 10 kuća koje drže krave, dok je krava nekada bilo u svakom domaćinstvu. Na pijacu je išla još moja mama, nastavila sam ja posle udaje, ali sve više razmišljam da li to uopšte i vredi", kaže Marina Džinić.

"Imam sedam krava i sve mleko pretvaram u mlečne proizvode- švapski sir, kajmak, sir u kriškama, gorgonzolu, somborski sir. Da predajemo mleko zarada bi bila mala, ovako jeste teže, ali isplativije", kaže Terezija Žuljević.

Da se mali proizvođači teško nose sa sadašnjom situacijom u mlečnom govedarstvu dokaz su i prazne tezge na somborskoj mlečnoj pijaci, jer mnogih proizvođača koji su decenijama prodavali meko i sir više nema na pijaci.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/prerada-mleka-na-malo-se-ne-isplati_1196623.html

Објављено у Govedarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31