Чланци поређани по датуму: sreda, 30 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U voćnjacima gde želite da proizvodite voće po organskim princimima ne možete upotrebljavati lako rastvorljiva mineralna đubriva, već umesto njih morate koristiti prirodna đubriva proizvedena na farmi dakle ili kompost, stajnjak ili zelenišno đubrivo uz mulčiranje i naravno obradu zemljišta. Cilj đubrenja u zasadima organskog voća je ishrana mikroorganizama u zemljištu. Upotrebom plodoreda različitih kultura i stvaranjem povoljnih useva za korisne organizme teži se manjoj upotrebi veštačkih đubriva i pesticida.

Kod ovakve proizvodnje se ne koristite herbicidi, već se samo mogu kombinovati mehaničke mere borbe protiv korova evntualno možete primeniti i termičku kontrolu korova ili travne pokrivače.

Nikako ne koristiti sintetičke hemijske pesticide, da bi se umanjila šteta treba raditi na poboljšanju biološke aktivnosti zemljišta. Stručnjaci savetuju i da koristite one voćne vrste i sorte koje su dobro adaptirane na klimatske uslove lokaliteta. U zasadima treba saditi otporne sorte i upotrebljavati prirodne aktivne supstance o čemu se informišite u stručnoj literaturi.

Dr Hans Miler švajcarski agrarni političar, smatra se začetnikom organsko - biološke poljoprivrede, koja je počela da se razvija još od 60-ih godina XX veka. Njegov osnovni cilj bio je da stvori farme koje će biti što je moguće manje zavisne od spoljnjih faktora. On je poznat i po tome što je poljoprivrednicima pripisao odgovornost za javno zdravlje. Zdravo zemljište je osnovni preduslov za zdrave biljke i životinje, a zatim i ljude govorio je Miler.

Stručnjaci tvrde da svaki tip poljoprivredne proizvodnje podrezumeva uticaj velikog broja ekoloških faktora i rezultira određenim problemima u zaštiti bilja. Na primer, povećana pojava štetnih insekata obično je posledica vremenskih prilika. Ekološka ravnoteža često je narušena od strane spoljašnjih faktora koji potiču iz prirode ili čovekovih aktivnosti.

Karakteristično za organske voćnjake je i to da:

redovi se ne održavaju u čistom stanju u toku čitave godine;
međuredni prostori u voćnjaku su prekriveni samoniklim biljem i kose se po potrebi;
samoniklo rastinje ostaje na ivicama parcela;
podstiče se naseljavanje pojedinih životinjskih vrsta i to tako što se unose veštačka gnezda poput gomilica kamenja i dveta.
Kod postojećih zasada može se preći na organsku poljoprivredu i taj period traje 3-4 godine. U tom periodu se radi sledeće:

primenjivati mere za poboljšanje strukture zemljišta;
primeniti mere za popravku zemljišta poput obogaćivanja humusom i aktivnosti u zemljištu
koristiti organska đubriva
prilagoditi ekološke uslove uz pomoć živih ograda, vetrozaštitnih pojaseva i izolacionih polja sa samoniklim biljem koja su stanište korisnih životinja
Gde podići zasad?

Kada je u pitanju organska proizvodanja pogodnija su brdsko planinska područja, jer je u takvim agroekološkim uslovima daleko lakše sprovoditi zaštitu od važnijih prouzrokovača bolesti i štetočina.

Ako se u blizini nalaze samonikle voćke, trebalo bi ih ukloniti kako ne bi predstavljale izvor bolesti i štetočina. Preporučuje se 300 - 400 m udaljenosti divljih prenosilaca ili drugih zasada

Ako je na zemljištu gde se planira podizanje zasada u prethodnoj godini bila primenjivana zaštita hemijskim sredstvima, to zemljište dobija status prelaznog perioda od dve godine. Ukoliko je zemljište bilo neobrađeno tri i više godina, nakon izvršenih analiza, može odmah da dobije status za proizvodnju organskog voća. Najbolji predusevi za mnoge vrste voćaka su strna žita, a idelano bi bilo da je predusev heljda jer je ona glavni konkurent korovima tako da će zemljište ostati nakon nje čisto. Pravac sadnje treba da bude sever jug zbog bolje osvetljenosti. Kod ovakvog modela proizvodnje rastojanja između stabala su veća, manja je produktivnost, veći je utrošak radnih sati i to naročito ručnog rada. Međutim to se sve naravno odražava i na cenu ploda koji se sve više traži, naročito u zemljama EU.

Korisni insekti i mikroogranizmi za organsku proizvodnuju voća

Za organsko voćarstvo veliki značaj imaju predatori – korisni insekti. Među njima najznačajniji korisni insekti su bubamare. One se hrane uglavnom lisnim, krvavim i štitastima vašima, nekim vrstama paukovih grinja i pepelnicom. Počinju da se hrane čim se pojave u proleće, a svoja jaja ležu u blizini kolonija vaši. Značaj za proizvodnju imaju i ose kao i predatorne grinje koje se takođe mogu hraniti sporama gljiva, hifama ili polenom. Osim crvene paukove grinje, hrane se i rđastom grinjom. Predatorne grinje su veoma osetljive na pesticide.Najvažnija bakterija u organskoj proizvodnji voća je Bacillus thuringiensis. Gusenice je unose u organizam hranom, a bakterijski endotoksin ih ubija. Zaražene gusenice prestaju da se hrane jedan dan nakon unosa bakterije, i nakon nekoliko dana uginu. Postoji nekoliko sojeva bakterije, ali jedino tip A ima značaja u kontroli gusenica u voćnjaku. Posebno je efikasna u suzbijanju mrazovca.

Odnedavno se u kontroli puževa golaća koristi nematoda Phasmarhabditis hermaphrodita koja parazitira na puževima, razmnožava se unutar njih i ubija ih. Nematoda se unosi navodnjavanjem u vlažno zemljište i pruža zaštitu do šest nedelja u optimalnim uslovima.

U organskoj proizvodnji voća korisno je prisustvo ptica koje hraneći se larvama insekata doprinose njihovoj biološkoj kontroli i grabljivica koje se hrane miševima i voluharicama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 30 septembar 2020 11:15

DFC već pomaže srpskim poljoprivrednicima

Ministarstvo poljoprivrede još od januara sarađuje sa američkim DFC-om, a ta garancijska šema pomoći poljoprivrednicima vredi 60 miliona dolara.To je danas izjavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović gostujući na Pinku i pojasnio da je 20 miliona već otišlo kroz kreditnu podršku, preko tri banke.

"Suština je da za obezbeđenje investicije poljoprivrednog proizvođača, recimo kupovine zemlje, DFC i država daju 60 odsto a poljoprivrednik ostalih 40 odsto, što je posebno važno jer se poljoprivrednici upravo zato što ne žele da nešto svoje daju kao sredstvo obezbeđenja kredita, ređe i odlučuju na investicije", pojasnio je Nedimović.On je naveo su DFC-u ponuđene tri stvari iz oblasti poljoprivrede od kojih je prva u vezi sa startapovoma za mlade koji prvi put ulaze u poljoprivrednu proizvodnju, druga je žensko preduzetništvo, a treća je prehrambena industrija, odnosno veliki proizvođači koji nisu obuhvaćeni IPARD-om i državnim programima pomoći.

Nedimović je pojasnio da se prva linija odnosi na poljoprivrednike do oko 40 godina kojima bi se kroz grantove pomogao odlazak na selo i ulazak u poljoprivrednu proizvodnju.

Kada je reč o drugoj liniji u kojoj je žensko preduzetništvo, njome bi se pomagala proizvodnja karakteristična za seoska domaćinstva gde su žene nosioci proizvodnje, dakle pretežno proizvodnja ajvara, sira, džema i slično.

Trećim programom bi se pomoglo naše voćarstvo, povrtarstvo, prerada kukuruza i pšenice, kao sektori koji nama sada nedostaju.

Dodao je da prve garancijske šeme treba očekivati u narednih mesec, dva.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=30&nav_id=1740189

Објављено у Agroekonomija
sreda, 30 septembar 2020 11:11

Skočila cena šljive

Za srpsku šljivu od ove godine otvorila su se nova tržišta, Nemačka, Slovenije, Rumunije, a pre svega Hrvatske.Mnogi proizvođači u susednim zemljama, zbog različitih tržišnih poremećaja, odustali su od proizvodnje i zapustili svoje voćnjake, pa je Darko Topalović iz sela Miokovci kod Čačka, dočekao svojih pet minuta, prenosi agencija RINA.

„Proizvodnjom i prodajom voća bavim se preko trideset godina, ali ovako berićetnu za šljive još nisam dočekao. Imali smo oko 140 tona, sve to otišlo je po odličnoj ceni. Prodavali smo firmi, koja ih je izvozila za Hrvatsku, odakle su kasnije išle i na tržište evropskih zemalja. Prvi put se desilo da kupci nisu pravili nikakvo pitanje, svaka šljiva je prolazila, čak i ona udarena gradom i ona čista kao suza“, rekao je Darko za RINU.Otkupna cena šljiva na početku sezone bila je 40 dinara, da bi par dana pre kraja berbe za sortu stenlej dostigla visinu od 60 dinara. Iako je prethdodnih godina rusko tržište bilo sigurno utočište za srpske voćare, ova godina je pokazala da su Evropljani poprilično darežljiviji, ali i manje zahtevni kupci.

„Žene koje su brale, zarađivale su i duple dnevnice jer mi se to isplatilo. Nikad im slađe nisam dao zaradu, niti sam ja bolje zaradio. U voćarstvu vam je sve nepredvidivo i nikad ne znate šta vas očekuje u tim fabrikama pod otvorenim nebom . Nekad ste pukovnik, a nekad pokojnik. Ali vrlo je važno iznova ulagati u proizvodnju i ne odustajati ukoliko se desi neka loša godina“, kaže ovaj čačanski voćar.

Procenjuje se da je iz Srbije za Hrvatsku ove godine otišlo oko 913 tona šljiva. Tamo se prodaju po ceni od sedam do deset kuna, što je oko 112 do 160 dinara po kilogramu. Osim u svežem stanju uvoze se i osušene šljive, a upravo takav vid proizvodnje brojni srpski voćari prepoznali su kao izuzetno unosan.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/888797/Ovo-je-bila-najbericetnija-godina-za-srpske-sljive/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 30 septembar 2020 11:08

Otvoren 46. Međunarodni sajam pčelarstva

U beogradskom parku Tašmajdan danas je odvoren 46. Međunarodni sajam pčelarstva na kojem će se predstaviti više od 120 izlagača pčelinjih proizvoda i oko 100 izlagača pčelarske opreme.
Na sajmu, koji će trajati do četvrtog oktobra, posetioci mogu da nabave kvalitetan med, pčelinje proizvode, polen, propolis, medne mešavine i voćne namaze sa medom, prirodnu kozmetiku na bazi meda i lekovitog bilja, mirišljave sveće od pčelinjeg voska, košnice i pčelarsku opremu...
Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović je rekao da je ovo sajam zdravlja jer je, dodaje, sve ono što dolazi od pčelinjih proizvoda, posebno meda, polena, mleča, najbolji način da ojačamo imunitet i odbranimo se od virusa.
Poručio je da je važno da se pridržavamo propisanih mera - držimo distancu i nosimo maske, posebno u zatvorenom prostoru.
Organizatorima sajma je zahvalio na tome što će, kako kaže, do kraja sajma 150 kilograma meda biti poklonjeno predškolskoj ustanovi "Palilula", kao i da će određena količina meda biti donirana kovid bolnicama.
Predsednik Društva pčelara "Beograd" Slobodan Čumić kaže da je ove godine, zbog epidemije korona virusa, sajam malo drugačiji, tako da nema klasičnog otvaranja i predavanja za pčelare i građane, a sve u cilju izbegavanja okupljanja koja bi mogla da izazovu širenje virusa.
Naveo je da će na svakom štandu biti maske i dezinfekciona sredstava, kao i da je propisana fizička udaljenost.
"Bićemo dovoljno odgovorni kako se nešto nepredviđeno ne bi dogodilo", rekao je Čumić.
Gradski sekretar za privredu Milinko Veličković je rekao da je srpski med prepoznatljiv i da se vodi kao veoma kvalitetan na području cele Evrope.
Naveo je da Grad Beograd podržava ovakve vrste manifestacija i pomaže kroz razne vidove subvencija za pčelarstvo.
"Grad je sa tim subvencijama počeo 2015. godine sa simboličnih dva miliona dinara, dok danas za pčelarstvo odvajamo više od 30 miliona dinara", dodao je Veličković.

Izvor: Tanjug

 

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30