Чланци поређани по датуму: utorak, 29 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

 

Prvi put u istoriji dve srpske kompanije za proizvodnju mleka dobile su dozvolu za izvoz mlečnih proizvoda u Kini koja predstavlja najveće potrošačko tržište na svetu. Jedna od njih je kompanija Mlekoprodukt koja posluje u okviru grupe ”Savencia fromage & dairy”, koja je s ponosom saopštila da je dobila  sertifikat za izvoz svojih proizvoda na tržišta Kine i Evropske unije. Do sada je ova kompanija izvozila u zemlje regiona - Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, a izlazak na kinesko tržište je veliki uspeh i šansa širenje poslovanja ove kompanije.

 Zahvalnost Ministarstvu poljoprivrede

Kako za Agrobiznis magazin objašnjava generalni direktor Mlekoprodukta Andrej Beslać dobijanje jednog ovakvog međunarodnog sertifikata za plasman domaćih proizvoda na tržište Kine i EU predstavlja još jednu potvrdu da rade na pravi način.

- Izuzetno smo ponosni što je Mlekoprodukt dobio veliku priliku da daljim razvojem i unapređenjem svog poslovanja doprinese  poboljšanju domaće privrede. Želeo bih da istaknem da veliku zahvalnost dugujemo Ministarstvu poljoprivrede, imajući u vidu da je ceo proces krenuo od njih, odnosno od njihovog zahteva koji je upućen Ministarstvu poljoprivrede Kine da se naši proizvodi plasiraju na tom tržištu. Zahvaljujući njihovoj inicijativi, prvi put u istoriji srpski mlečni proizvodi su dobili šansu da se nađu na prostoru Kine, koja predstavlja najveće potrošačko tržište na svetu – rekao je Beslać. On je naglasio da saradnja koju njihova kompanija ima sa Ministarstvom poljoprivrede otvara mogućnosti za sve koji učestvuju u ovom procesu.

- Pred nama stoji šansa da zajedničkim snagama očuvamo postojeća radna mesta, ali i da u ovom izazovnom periodu stvorimo mogućnosti za nova zapošljavanja – ističe naš sagovornik.

Ova vest je dobra i za proizvođače mleka, jer Mlekoproduk planira da proširi zonu otkupa mleka i saradnju sa proizvođačima i farmerima.

- Stvorena je prilika za sve aktere u lancu domaće privrede, počev od domaćih farmera, preko dobavljača sirovine, partnera do industrijskih proizvođača, da imaju izuzetno veliki benefit od ovog sporazuma, ali i ogromnu šansu za uspeh.

 Šta ćemo ponuditi Kinezima?

Prvi čovek Mlekoprodukta otkriva koji srpski proizvodi će se naći na trpezama Kineza.

- Imajući u vidu da mleko namirnica sa krtakim rokom trajanja u Kinu ćemo izvoziti polutvrde sirevi: trapist, gauda, edamer, kao i naš specijalitet, tvrdi sir Selekta, ali i topljeni sireve. Jednom rečju sve ono po čemu je Mlekoprodukt decenijama poznat na srpskom, ali i tržištu zemalja iz regiona. Ovo je tek prva faza u kojoj su od šest firmi iz Srbije koje su se kandidovale za izvoz proizvoda od mleka u Kinu, sertifikat dobile dve, sa mogućnošću produžetka nakon četiri godine. Sledeća faza će podrazumevati potpisivanje potrebne dokumentacije u narednom periodu, nakon čega će i zvanično krenuti izvoz – otkriva Beslać.

Dobijanje sertifikata za izvoz svojih proizvoda u Kinu za Mlekoprodukt nije bilo lako, ali ulaganjem u proizvodnju  kompanija je dobila priliku da stanu rame uz rame sa najvećim svetskim proizvođačima.

- Velika je čast da imamo priliku da se pojavimo na jednom globalnom tržištu, kao što je Kina, gde su najveći svetski proizvođači i prerađivači mleka. Ovo je za nas ogroman uspeh, ali i velika odgovornost i obaveza. To nije nešto što smo preko noći postigli. Bila su potrebna određena investiciona ulaganja, ali i mnogo rada, zalaganja i inicijative svih zaposlenih. U prethodne tri godine uložili smo preko dva miliona evra u razvoj naših

proizvodnih kapaciteta, što je omogućilo da srpske proizvode ponudimo kineskim potrošačima, kao i potrošačima zemalja EU. S tim u vezi instalirali smo dodatni CIP i dodatnu prijemnu liniju za mleko, rekonstruisali i sredili sve podove i zidove. Bilo je važno povećati i kapacitete komore za sušenje sira i skladištenje ambalaže, što smo takođe uradili – objašnjava naš sagovornik i ističe da domaće tržište neće trpeti zbog izvoza u Kinu.

- Nabavili smo nove mašine za topljeni sir, kao i mašine za sečenje polutvrdog sira. Kako nam je bila potrebna i nova pakerica za pakovanje Selekte od 200g, usmerili smo se i na njenu nabavku. Zahvaljujući tim ulaganjima kompanija će moći da nastavi sa redovnim snabdevanjem domaćeg i tržišta u okruženju, uz posao koji joj sledi na kineskom i evropskom tržištu.

Ovo je, naglašava Beslać, postignuto i zahvaljujući uzajamnim partnerskim odnosima i višedecenijskoj saradnji Mlekoprodukta sa proizvođačima mleka.

- Oni su bili prva karika u lancu i procesu sertifikacije. Uradili su izuzetan posao u pogledu unapređenja proizvodnje mleka. Kroz investiranje u objekte i aparate za proizvodnju, ali i poboljšanje kvaliteta i zdravlja životinja, realizovali su značajna poboljšanja u pogledu proizvodnje i doveli kvalitet na visok, standardizovan nivo. Bez svega toga, ne bismo bili u mogućnosti da ispunimo zahteve i standarde koje kineski veterinarski zavod, odnosno kineski veterinarski zakoni zahtevaju kako bi neki proizvod ”ušao” na njihovo tržište.

 Majstorstvo u pravljenju sira

Prvi čovek Mlekoprodukta uveren je da ova kompanija može da stane na crtu svetskim kompanijama ponudom tradicionalnih srpskih sireva koji po kvalitetu ne zaostaju za najpoznatijim  brendovima.

-  Mlekoprodukt je deo grupe ”Savencia fromage & dairy”, koja je nastala 1956. godine i to je ono što nam omogućava da se ”takmičimo” na svetskom tržištu. Ova kompanija proizvodi i plasira najpoznatije svetske marke sireva u više od 120 zemalja sveta, na svim kontinentima. Zapošljava više od 20.000 radnika sa godišnjim obrtom od 4,5 milijardi evra. To je ujedno i četvrti prerađivač mleka na svetu, drugi u Francuskoj, ali ono po čemu je kompanija prepoznatljiva širom sveta su specijaliteti od sira. Sa druge strane, pored tradicionalnih domaćih sireva, Mlekoprodukt je u Srbiji broj jedan u proizvodnji polutvrdih i topljenih sireva pod markom Biser, od kojih je naš specijalitet ”Biser Selekta” koji se pravi od kravljeg i ovčjeg mleka i koji je takođe dobio sertifikat za izvoz u Kinu. Ponosni smo na činjenicu da je Mlekoprodukt u bivšoj Jugoslaviji bio jedan od najvećih dobavljača sira. Majstorstvo koje se kroz vreme prenosi na mlade snage rezultiralo je time da smo u jednom trenutku u kompaniji imali tri generacije koje su radile zajedno što je velika retkost u ovom poslu.

Istorijat

Kompanija Mlekoprodukt osnovana je 1947. godine i bavi se preradom mleka i proizvodnjom mlečnih proizvoda. Jedna je od vodećih kompanija u ovoj oblasti, ima tradiciju dugu preko sedam decenija i predstavlja jednu od najstarijih sirara u zemlji. Sredinom 2003. godine shvatajući potrebu evropskih i svetskih integracija stupilo se u pregovore sa jednim od najvećih svetskih proizvođača sireva Francuskom kompanijom „BONGRAIN”, današnjom grupom ”Savencia fromage & dairy”. Od 2004. godine Mlekoprodukt ulazi u sastav ove grupacije, što je rezultiralo ubrzanom modernizacijom uz efikasna investiranja u svrhu priprema za ulazak na evropsko tržište. Razvijena je nova robna maka „Biser“ sa ambicijom vodećeg brenda proizvođača sireva na našim prostorima, Jugoistočne Evrope i Balkana.  

- Ulazak u ovu francusku grupu pružio je našoj kompaniji  dodatno znanje i umeće na već postojeću srpsku tradiciju koju smo imali. Spajanjem srpske i francuske kuhinje nastala je jedna fina nota posebne recepture koja daje upravo taj delikates koji naši domaći sirevi imaju. Ono što smatramo da nas izdvaja su kvalitet i postojanost, ali i činjenica da nam je polazna osnova domaća proizvodnja – sireve proizvode naši dugogodišnji farmeri i proizvođači iz Zrenjanina i okoline od domaćeg, srpskog mleka – zaključuje za Agrobiznis magazin generalni direktor Mlekoprodukta Andrej Beslać.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
utorak, 29 septembar 2020 09:37

Ulje od lešnika - skupo i sve traženije

Nezadovoljan niskom otkupnom cenom suncokreta Miloš Stojkov je pre dve dve i po godine odlučio da sam proizvodi suncokretovo ulje za našu konditorsku industriju. Vrlo brzo je proširio proizvodnju i sad pravi i ulje od lešnika koje je veoma traženo u svetu.Miloš Stojkov sa svojom porodicom uspeo je da zaokruži proces proizvodnje i sad od kompletnog roda suncokreta sa 50 hektara, godišnje napravi i do 25.000 litara kvalitetnog jestivog ulja koje je veoma traženo u konditorskoj industriji. Posao je isplativ, a još je unosnija proizvodnja ulja od lešnika.Od 100 kilograma ovog orašastog ploda Miloš dobije, pomoću specijalnih presa za hladno ceđenje, 45 litara ulja.

"U svetu je popularno lešnikovo ulje, a kod nas malo ljudi zna da iz lešnika može da se napravi ulje, jer kad ga vidite deluje suv i mislite da nema ulja u sebi, a ima ga. U Americi, Francuskoj, Italiji i Turskoj to je ulje standardno u kulinarstvu i ishrani", kaže proizvođač iz Crepaje Miloš Stojkov.

Lešnikovo ulje je veoma traženo i za pravljenje raznih kozmetičkih krema, jer dermatolozi kažu da je veoma bogato nezasićenim masnim kiselinama. Doprinosi zatezanju i regeneraciji kože, jer sadrži visoku koncentraciju vitamina B i E.

"Za sad nemamo problema u proizvodnji. Imamo malo problema da ispunimo neke rokove, imali smo plan da proširimo kapacitete proizvodnje, ali zbog trenutne situacije to ćemo ostaviti za neku drugu godinu dok ne prođe ovo trenutno stanje", dodaje Miloš Stojkov.

Stojkovi su već kupili mlin i planiraju da prave od lešnikove paste, koja ostaje posle ceđenja orašastog ploda, specijalno brašno od lešnika, tako da će pekare moći da proizvode hleb i razna druga peciva posebnog ukusa.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4091501/lesnik-ulje-cena-crepaja.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 29 septembar 2020 09:34

Poljoprivreda spasila srpsku privredu

Svetska banka i Međunarodni monetarni fond još su u aprilu izneli procene da će Srbija korona-krizu, ekonomski, proći verovatno najbolje u regionu, a i bolje od mnogih razvijenih evropskih zemalja. I dok se i dalje sabiraju negativni rezultati privreda u okruženju, prema izjavama zvaničnika, za Srbiju postoje naznake da ove godine uopšte neće imati pad BDP."Ima naznaka da ove godine uopšte nećemo imati pad, što bi bio ogroman uspeh", izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Tako bi se za srpsku ekonomiju slobodno moglo reći da je otpornija od jedne nemačke, francuske ili švajcarske privrede, a odgovor se krije u četiri razloga.Prema mišljenju ekonomskih analitičara, ukoliko Srbija ne bi imala pad BDP, to bi samo potvrdilo projekcije, date na proleće, dolaskom prvih podataka nakon privrednog sunovrata u aprilu.

Ekonomista Ivan Nikolić objašnjava da je još tada postavljena procena da bi privredna aktivnost u ovoj godini mogla da bude bliska prošlogodišnjoj. Kako je naveo, za takve dobre prognoze, postojalo je nekoliko značajnih argumenata i faktora."Uzdali smo se u poljoprivredu i ispostavilo se da samo bili u pravu. Poljoprivreda je ove godine donela mnogo veće prinose i rezultate nego prošle godine, i to je bilo iznenađenje. Takođe su bolji i rezultati u industriji, gde je zabeležen značajan oporavak i slobodno mogu reći da smo među retkim zemljama koje beleže međugodišnji industrijski rast. I za kraj, imamo sasvim dobar rezultat u prometu trgovine na malo, ali i u građevinarstu gde se radi na brojnim projektima", objašnjava Nikolić.

Kako je kazao, ako bi se održali i realizovali svi infrastrukturni projekti, onda bi zacrtani cilj za BDP s proleća, bio veoma ostvariv.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pšenica i kukuruz beleže rekorde u 2020. godini. Kako je izjavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, pšenica je samo u odnosu na prošlu godinu dostigla za gotovo 18 odsto veći prinos, dok je rod kukuruza za neverovatnih 30 odsto veći u odnosu na desetogodišnji prosek.

To će, prema njegovoj oceni, ozbiljno uticati i na ukupni BDP, gde će se vrednost poljoprivrede povećati i do pet odsto, odnosno 0,5 odsto u ukupnom iznosu učešća agrara u srpskom BDP.Prema podacima RZS, industrijska proizvodnja u Srbiji u junu je bila veća za 2,6 procenata u odnosu na jun 2019. godine."Tekući rast industrijske proizvodnje ukupno za jun 2020, u odnosu na maj 2020. godine iznosi 9,5 procenata, a desezonirani rast za industriju ukupno iznosi 6,9 procenata", naveo je RZS u julu.

Direktor RZS Miladin Kovačević kazao je da je da je za isti period neočekivano pozitivne rezultate pokazalo i građevinarstvo.

"Kod građevinarstva je bila pretpostavka da će u drugom kvartalu biti na -11 odsto, a u stvari bićemo na nekih -0,8 odsto. Promet u trgovini koji je najveći indikator - najveći deo onoga što zovemo usluge, je u junu ove godine u odnosu na jun 2019. godine imao rast od 11,5 odsto, a celom drugom kvartalu je na nekih - 0,7 odsto", rekao je Kovačević.Prosečan pad ekonomija u zemljama Evropske unije, u drugom kvartalu ove godine iznosio je 14 odsto. Nemcima se, recimo, predviđa na godišnjem nivou pad od sedam odsto, Španiji osam, a Italiji čak 9,1 odsto.

Posmatrajući region, Crna Gora se recimo, suočila sa istorijskim padom bruto domaćeg proizvoda od 20,2 odsto, što je treći najdublji pad neke ekonomije u Evropi u drugom kvartalu. Procena sad već odlazeće vlade Duška Markovića bila je da će BDP u ovoj godini pasti za 6,8 odsto, a sada je izvesno da će pad biti daleko veći.Ministar finansija Hrvatske, Zdravko Marić izneo je predviđanje da bi ta zemlja, nivo BDP iz 2019. mogla da dosegne početkom 2023. Dodao je da će većina delova BDP-a neutralizovati pad do kraja 2022., a jedino izvoz usluga neće biti kompenzovan u potpunosti.

"Što se tiče naših prognoza za ovu godinu, originalna procena pada za 9,4 biće nešto malo bolja. Procena je pad BDP od osam odsto, a poboljšanja su vidljiva u pojedinim kategorijama", rekao je Marić.

Problem Hrvatske nesumnjivo je to što se privreda najviše oslanja na jedan sektor odnosno turizam.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/pada-mozda-nece-ni-biti-pitate-se-zasto-smo-ekonomski-otporniji-od-jedne-nemacke/s9qb985

Објављено у Agroekonomija
utorak, 29 septembar 2020 09:28

Dolijali: Pala voćna mafija u Austriji

Finansijska policija Austrije zadala je težak udarac "voćnoj mafiji" u toj zemlji tako što je otkrila više poljoprivrednika koji su voće iz inostranstva, pretežno sa jugoistoka Evrope, a deklarisali ga kao austrijsko.Jedan kupac je prijavio jednog poljoprivrednika, jer mu je zapalo u oči da je, i pored štete po voće koje su nanele nepogode, imao konstantnu ponudu.

Nije imao voće na drvećima, ali zato puno skladište.

Jedan poljoprivrednik iz Štajerske u Mađarskoj kupio je 150 tona kajsija i prodavao ih kao domaće.

Jedno dalje porodično preduzeće iz Donje Austrije kupilo je 457 tona voća iz Češke i prodavalo kao domaće, naravno po višoj ceni.

Izvor:https://www.republika.rs/svet/svet/232736/pala-vocna-mafija-austriji-necete-verovati-kakve-prevare-radili

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30