Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 28 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 28 septembar 2020 16:28

Farma ovaca Trifunović: Genetika na zavidnom nivou

Farma Trifunović počela je sa radom avgusta 2019. godine. Njen vlasnik Aleksandar Trifunović, ovčarstvom je počeo da se bavi još 2014. godine, ali je zbog odlaska u inostarstvo pravio prekid i, sada se ponovo vratio u svoju zemlju, gde nastavlja tamo gde je stao, ali kako kaže sa još boljom genetikom i, modernijom farmom. Inače, farma se nalazi u Sremu, u Gibaracu kod Šida. Veoma dobro je opremljena i,u nju je očigledno uloženo dosta novca i truda.

”Trenutno farma ima 100 priplodnih ovaca, četiri priplodna ovna i, oko 20 jagnjadi. Početkom oktobra na farmu stižu tri ovna iz Republike Češke, iz direktnog uvoza, a u 2021. godini biće realizovane rezervacije iz ove godine, te dolazi još jedan ovan, takođe iz direktnog uvoza” kaže za Agrobiznis magazin Aleksandar Trifunović, i naglašava da će nabaviti i osam ovnova od saradnika iz Srbije, iz posebnih kombinacija krvnih linija ovnova i ovaca.
“Osim ovnova u 2021. godini nabavićemo i nekoliko ženskih grla, takođe od posebno biranih ovnova i ovaca. Mi smo bili u obilasku nekoliko farmi u Hrvatskoj i, kod nas izbor je nedvojeno pao na česku genetiku. “Od državnih subvencija nisam za sada nista dobio. Celo stado kao i objekte sam finansirao od sopstvenog novca, ali sam podneo zahtev za povrat sredstava za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla, koje i posle godinu dana još čekam”.Kada je u pitanju ishrana ovaca, Aleksandar kaže da se ona uglavnom svodi na ishranu po volji. Od kabastog dela tu je lucerka, dok žetvene ostatke žita, soje i kukuruza svakodnevno bacaju kao prostirku. Što se tiče koncetrivanog obroka u njega ulazi kukuruz, žito, zob, stočni grašak, ječam, sojina i suncokretova sačma, granule za ovce i jagnjad i neizostavni su kocentrati. “Kukuruznu silažu još ne planiram. Tek 2021. godine bih pravio kad se stado jos uveća, tako da sada svu hranu kupujem” objašnjava Trifunović.
On nam je rekao da ima saradnju sa matičnom službom Agrotim plus iz Sremske Mitrovice i veoma je zadovoljan kako funkcionišu. U planu mu je da naredne godine izlaže na Novosadskom sajmu ovce i tako predstavi svoj rad i gazdinstvo.
“Što se tiče prodaje, s obzirom na to da je farma mlada i u razvoju problema oko prodaje rasplodnih grla nije bilo. Već prvi kupac ženskih priplodnih jagnjadi kupio je sve što se u tom trenutku nalazilo u ponudi. Dosad je bila potražnja za jagnjetom više i to su uglavnom ljudi iz Srbije. Kada je reč o jagnjadima za klanje, bilo je problema zbog otežane situacije zbog Covid 19, njih sam uspeo da prodam, alipo niskoj otkupnoj ceni” ispričao nam je vlasnik farme Trifunović.
Međutim, planovi za budućnost su veliki. “Radim na proširenju kapaciteta, te sam trenutno u izgradnji još jednog objekta, a naredne godine je u planu gradnja novih proširenja farme. Osim toga ne prestajem sa ulaganjem u genetiku, te i pored pomenutih ovnova koji dolaze već i za 2022. godinu ugovorene su neke rezervacije iz Češke. Ulozio sam puno. Sama ideja bavljenja ovčarstvom nije nastala preko noći. Godine planiranja i prikupljanja sredstava
da se moj plan ostvari, rezultiralo je da sam danas tu gde jesam. To je posao gde se ne gleda često u zaradu i, samim tim sve sto sam dosad zaradio od prodaje jagnjadi ulozeno je dalje, u proširenje farme. I dalje nastavljam sa razvijanjem farme te o nekom povraćaju uloženog se ne nadam, već mi je cilj da jednog dana imam zaradu za normalan zivot”.
Savet domaćina:
Genetika, ishrana, preventive, a samim tim i sam rad oko ovce moraju da budu kao celina, da bi se ostvario maksimum koji ova ovca može da da. Nisam zagovornik da potpuni uspeh bez jedne od ovih stavki u nekom dugoročnom uzgoju moguć. Romanovska ovca se razlikuje dosta od drugih ovaca. Sam način rukovanja sa njom se razlikuje. Kod mene na farmi sedam dana pred jagnjenje, svaka ovca ima svoj zaseban boks, a već sedmi dan od jagnjenja spajam ih u grupe, gde jagnjad odmah imaju poseban prostor za dohranu što je kod ove rase veoma bitno.
Ponos farme - ovan Aga
Kako nam je objasnio Aleksandar, na predlog prijatelja otišao je u Mačvu u mesto Dublje, da vidi ovna. “Majka mu je uvezena sjagnjena iz Mađarske i u Srbiji se rodio u leglu dvojki. Koreni mu vuku poreklo delom iz Republike Češke, a delom iz Francuske. Krupan, gabaritan, ponosan i ko je i bilo. Već u prvom pripustu sa 26 šilježica opravdao je sva očekivanja. Od Age su dobijena vitalna i krupna jagnjad, a rekorder je bilo jagnje od 4,5kg. U oktobru očekuju na farmi njegove nove potomke od 21 prvojagnjenke. Aga je star nešto više od tri godine i težak je trenutno 138 kg, s tim da je u priplodu sa 19 šilježica, te po
završetku parenja očekujem i preko 140 kg da će imati. On je prvi ovan na farmi. Kasnije sam kupio i njegovog sina i još pet ovnova. Neke sam u međuvremenu prodao. ali Aga dok je živ kod mene će uvek imati posebno mesto” ponosno nam kaže naš domaćin Aleksandar Trifunović.
Naravno, dolaze novi ovnovi i pomno se bira svako grlo. Svaki novi ovan je vrhunski, izložbenog tipa, ali se i dalje trude na farmi da celo stado prošire sa
Agom, jer je po mnogo čemu poseban. Sa njegovim ženskim potomcima pariće se novi ovnovi, a za njegove sinove farma već ima rezervaciju od posebno biranih ovaca od saradnika i uvoznika ovaca iz Češke, a sve sa ciljem da se sačuva ta krvnu liniju i proširi što je više moguće.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ovčarstvo
ponedeljak, 28 septembar 2020 16:15

Organski uzgajivači: Prodamo sve što proizvedemo

Duga tradicija organske proizvodnje porodice Letić počela je na Čeneju devedestih godina prošlog veka, kada se Nada s suprugom Dejanom, nakon odrastanja u gradu, preselila na selo i počela da se bavi poljoprivredom.– Krenuli smo s malom baštom, a pošto od samog početka nismo koristili hemijska sredstva niti mineralno đubrivo, pre deset godina smo se odlučili na zvaničan prelazak na organsku poljoprivredu – kazala je Nada Letić. – Nama je potpuno prirodno uzgajanje povrća relativno lak zadatak, ali ne mogu reći da je tako svima.

Razlika između organske i konvencionalne proizvodnje je velika, a pre svega se ogleda u količini uloženog truda i vremena, kao i u prinosu.

– Po struci sam poljoprivrednica, dok je suprug veterinar, pa smo zajedno dobar tim koji je potkovan znanjem, a kako vreme odmiče, i iskustvom – rekla je Nada Letić. – Organsku proizvodnju smo započeli prvenstveno zbog našeg deteta, a kasnije smo je proširili i za prodaju.

Poljoprivredna proizvodnja porodice Letić u potpunosti je samoodrživa, te pored dva hektara zemljišta koje je posvećeno organskoj hrani, Letići imaju i svoje kokoške, čije đubrivo se koristi na parceli za ratarstvo.

– Živina nam nije u statusu organske proizvodnje, ali je hranimo žitaricama koje uzgajamo na organski način – objasnila je Nada Letić. – Taj stajnjak nam omogućava da zatvorimo krug, a naše jato svake godine podmlađujemo, pa uvek imamo oko 150 kokošaka.

Osim njive, porodica Letić ima i staklenik od 3.500 kvadrata, a rasad za organsku proizvodnju uzgaja se u nešto manjem plasteniku od 200 kvadrata.– Imamo dosta neobičnih biljaka na koje smo zaista ponosni, i kada sve prođe kako treba i uberemo plod, shvatimo da nam se trud isplatio i da zaista radimo nešto u čemu uživamo – naglasila je Nada Letić. – U proleće imamo rotkvice, zelenu salatu, a zatim i papriku, patliyan, boraniju i grašak.

U zimskom periodu, u plasteniku se seju biljke koje nisu tipične za naše područje. Osim poznatog azijskog miksa, na tezgi porodice Letić može se pronaći i salata potočarka, spanać i toskanski kelj lišćar.

– Imamo stalne kupce, a uvek se nađe i neko nov, ko se tek odlučio za organske namirnice – kazala je Nada Letić. – Sve što donesemo i stavimo na tezgu u Organskoj ulici na Ribljoj pijaci, mi i prodamo. Ne ume svako da i da proizvede i da proda, te je potrebno poznavati i biljke i ljude. Fizilogija biljaka veoma je važna, naglasila je ona, a bašta se svakodnevno obilazi, pa čim se primeti da nešto nije u redu, potrebno je reagovati, a veći deo problema otklanja se preventivno da prinos ne bi bio ugrožen. – Postoje biljke kratkog i dugog dana, kao i one koje se na temperaturi iznad 30 stepeni Celzijusa pretvaraju u seme – kazala je Nada Letić. – O organskoj proizvodnji uči se bez prestanka, konstantno se istražuje i otkriva, a postoji i niz pravila koja se poštuju.

Ukoliko se na jednom mestu posadi jedna biljka, naredne četiri godine na tom mestu ne sme da se uzgaja ta, ili biljka iz iste familije, jer je potrebno vreme da se larve insekata koje napadaju određenu familiju unište.

– U organskoj proizvodnji, luk i šargarepa se sade u paru, kao biljke-prijatelji, a postoje i drugi trikovi koje će ostatak povrća spasti od napasti – rekla je Nada Letić. – Za biljne vaši se sadi bob, koji se kasnije može počupati i na taj način se pretnja fizički otklanja.

U staklenike se puštaju predatori koji jedu određene insekte, a kako je Nada kazala, iako je to posao bez godišnjeg odmora, sav trud se na kraju isplati.– Da li je zarada dovoljna, zavisi od očekivanja pojedinca – rekla je Nada Letić. – Na prvom mestu je zaštita životne sredine, na drugom kvalitet namirnica, dok je na trećem očuvanje biodiverziteta, a tek na četvrtom je prihod.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/decenija-organske-proizvodne-porodice-letic-28-09-2020

 

Објављено у Biljna proizvodnja
ponedeljak, 28 septembar 2020 16:12

Prijavite se na Oplenac fest

Opština Topola i Organizacioni odbor XVI Međunarodnog ocenjivanja vina i rakija Oplenac fest pozivaju zainteresovane da prijave učešće.

Ocenjivanje vina će se održati 6. 10. 2020. godine u Kraljevom podrumu, podno Oplenca, sa početkom u 10 sati za vinarije, od 14 sati za manufakturne proizvođače, saopšteno je na sajtu opštine Topola.

Кomisiju čine: prof. dr Slobodan Jović, doc. dr Aleksandar Petrović, dr Marko Malićanin i dipl. ing. Saša Tomić.

Ocenjivanje rakija će se održati 7. 10. 2020. godine u Кraljevom podrumu, podno Oplenca sa početkom u 10 sati za destilerije, od 14 sati za manufakturne proizvođače.

Кomisiju čine: prof. dr Ninoslav Nikićević, dr Branko Popović, dr Ivan Urošević i dipl. ing. Ljubiša Stanković.

Svi zainteresovani proizvođači mogu dostaviti svoje uzorke na ocenjivanje, lično ili poštom u prostorije "stare biblioteke" u Karađorđevom konaku, Kraljice Marije 2, 34310 Topola, najkasnije do 05.10.2020. godine.

Zvanična dodela nagrada održaće se 10. oktobra sa početkom od 11 sati na centralnoj bini Oplenačke berbe u Karađorđevom konaku.

Кontakt telefoni: 064/6155523, 069/5662081, 064/8614288, 064/8614286.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3021574/prijavite-se-na-ocenjivanje-vina-i-rakije-na-oplenac-festu

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 28 septembar 2020 16:01

Proizvodnja uljarica unosan posao

Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević otvorio je danas na Kopaoniku 61. savetovanje "Proizvodnja i prerada uljarica" i istakao da proizvodnja industrijskog bilja u Srbiji ima značajno mesto u setvenoj strukturi.
Radojević je naveo da je proletos suncokret posejan na 215.000 hektara, da je ostvaren prosečan prinos od oko 2,85 tona po hektaru i ukupna proizvodnja od oko 612.750 tona, navedeno je u saopštenju Vlade Vojovdine.Soja je posejana na oko 230.000 hektara, a procena je da će biti ostvaren prinos od 2,9 tona po hektaru, odnosno ukupno oko 667.000 tona.

Prethodne agronomske godine prinos uljane repice po hektaru iznosio je tri tone, na ukupnoj površini od 24.809 hektara.

Radojević se osvrnuo i na izvozne rezultate koje industrijsko bilje ima u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda.

"Srbija je u 2019. godini ostvarila ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu industrijskog bilja u vrednosti od 282,4 miliona evra, odnosno 418.906 tona", naveo je Radojević i naglasio da je u odnosu na 2018. zabeleženo povećanje od 11 odsto.

Kako je Radojević naveo, u 2019. godini je izvezeno 373.837 tona industrijskog bilja u vrednosti od 153,2 miliona evra i zabeležen je porast izvoza od 4,8 odsto.

Uvezeno je 45.069 tona bilja u vrednosti od 129,2 miliona evra, odnosno 18 odsto više nego 2018. godine.

"Suficit u razmeni industrijskog bilja ostvaren je u vrednosti od 24 miliona evra. Najviše je izvezeno soje, i to u vrednosti od 64,2 miliona evra, zatim suncokreta (50,7 miliona) i uljane repice (8,8 miliona)", rekao je Radojević.

Naglasio je da su najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu industrijskog bilja u 2019. godini bile zemlje Evropske unije sa učešćem u izvozu od 59,5 odsto, zatim Carinske unije sa 20 odsto i potpisnice CEFTA Sporazuma 16,8 odsto, dok su ostale zemlje imale učešće od 3,6 odsto.

Radojević je još dodao da je u 2019. godini iz Vojvodine na tržište Evropske unije izvezeno 165.277 tona semena i zrna uljarica u vrednosti 61.035.127 evra, što je 4,2 odsto od ukupne vrednosti izvoza agrarnih proizvoda iz naše pokrajine.

"U proizvodnji uljarica ima računice, nekada više, nekada manje u zavisnosti od ponude i potražnje na domaćem i inostranom tržištu, ukupne globalne proizvodnje, kao i zaliha ovih kultura na regionalnim i svetskim tržištima", rekao je Radojević.

Sekretar za poljoprivredu je naglasio značaj nacionalnih institucija koje se bave genetikom, selekcijom i oplemenjivanjem bilja, u cilju stvaranja i visokokvalitetnih sorti i hibrida suncokreta, soje i uljane repice, otpornijih na stresogene uslove i na pojavu štetnih organizama.

Podsetio je da je u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo do sada stvoreno 678 hibrida suncokreta, od kojih je 117 registrovano u Srbiji, a ostali u 24 zemlje sveta.

U Srbiji su registrovane i 154 sorte soje, a u inostranstvu 192 sorte. Stvoreno je 14 sorti i pet hibrida ozime i dve sorte jare uljane repice, namenjene konvencionalnoj i organskoj proizvodnji.

Radojević je istako da je Pokrajinska vlada, preko resornog sekretarijata, uložila značajna sredstva za razvoj i unapređenje primarne biljne proizvodnje, ali i prerađivačkog sektora, sufinansiranjem investicija u nabavku mašina i opreme.

Takođe, naveo je da je u mandatu ove Pokrajinske vlade akcenat stavljen na unapređenje sistema za navodnjavanje.

"Ukupna vrednost investicija za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje u četvorogodišnjem mandatu iznosi 3.447.895.030,10 dinara od čega je učešće Sekretarijata u investicijama 1.884.646.442,00", rekao je Radojević i naveo da je pod zalivnim sistemima obuhvaćeno 21.106 hektara.

Naglasio je i da je 2017. godine u AP Vojvodini počela izgradnja kapitalnog infrastrukturnog projekta navodnjavanja, kreditnim sredstvima iz Abu Dabi fonda.

Vrednost investicije je gotovo 60 miliona evra, a njenom realizacijom kroz 30 projekata biće omogućeno navodnjavanje na oko 106.000 hektara.

"Podrška razvoju primarnog sektora biljne proizvodnje ogleda se i kroz konkurse za nabavku poljoprivredne mehanizacije, start ap programe podrške mladim poljoprivrednicima namanjene modernizaciji gazdinstava i unapređenju primarne i preređivačke proizvodnje", rekao je Radojević,

Kaže da su mladi poljoprivrednici imali mogućnost da apliciraju za bespovratna sredstva za nabavku opreme i uređaja za hladno ceđenje uljanih kultura, uređaja za fizičku rafinaciju uljanih kultura, kao i opreme za punjenje i pakovanje ulja.

Kako je Radojević naveo, značajna sredstva su uložena i u jačanje preradnih kapaciteta u sektoru uljarica, a pre početka primene IPARD II programa Evropske unije .

"U hladnjače, mašine, opremu za preradu uljarica i sušare za aromatično, začinsko i lekovito bilje investirano je ukupno 340.740.339,20 dinara", rekao je Radojević.

Savetovanje "proizvodnja i prerada uljarica" okupilo je proizvođače uljanih kultura i prerađivače uljarica, tehnologe, predstvanike agronomske nauke i struke, kao i nacionalnih državnih institucija u Srbiji.

Prezentovane su teme i referati u oblasti primarne proizvodnje uljarica i prerade uljanih kultura.

Skup je organizovala Poslovna zajednica industrijskog bilje, sa fabrikama ulja Srbije, Tehnološkim fakultetom i Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/proizvodnja-uljarica-unosan-posao_1165213.html

Објављено у Industrijsko bilje
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30