Чланци поређани по датуму: nedelja, 20 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 20 septembar 2020 09:40

Koronavirus kod životinja

Koronavirusi se ne pojavljuju samo kod nas vlasnika, već ih nalazimo i kod naših ljubimaca, i domaćih životinja. Koronavirus se može javiti kod stoke i živine, a
najčešći simptomi su respiratorne i gastrointerstinalne poteškoće. Koronavirus je čest kod stoke i živine koji se rutinski viđa u sveta. Zna se da slepi miševi nose preko 100 različitih vrsta koronavirusa, a divlje cibetke su izvor virusa koji uzrokuje SARS (teški akutni respiratorni sindrom), koji je prvi put prijavljen u Kini 2002. godine. Iako je naše razumevanje još uvek ograničeno, divlji ljuskari ili pangolini koji se prodaju na pijacama mogu biti povezani s pojavom epidemijom u Kini. Poznato je da se koronavirus svake godine pojavljuju u celom svetu, a najčešće se javlja kod nosilja sa simptomom smanjene nosivosti, kod teladi i mlečni krava uzrokuje zimsku dizenteriju (proliv), kod svinja uzrokuje respiratorne smetnje, a kod živine i ptica bronhitis. Svetska zdravstvena organizacija(WHO) obavestila je da se zna da se druga vrsta korona virusa MERS-CoV prenosi s kamila na ljude.
Virusi koji izazivaju gastroenteritise, ili enteritise replikuju se u epitelnim ćelijama sluzokože creva i u njima uzrokuju oštećenja i disfunkcije različitog nivoa.
Skoro sve virusne infekcije digestivnog trakta nastaju ingestijom kontaminirane hrane i vode. Period inkubacije je veoma kratak, najčešće traje oko 12 časova,
odnosno oboljenje se manifestuje brzo, bez pojavljivanja prethodnih simptoma. Nastanak i razvoj virusne infekcije creva uslovljen je, pre svega, količinom i virulencijom unetog virusa, ali i uzrastom životinje. U digestivnom traktu mladih, tek rodjenih životinja, pH vrednost je neutralna, mnogi proteolitički enzimi su
još neaktivni, lučenje žučnih kiselina nije još uspostavljeno, a prisustvo specifičnih ili nespecifičnih antivirusnih činilaca je isključivo uslovljeno kvalitetom i količinom uzetog kolostruma.
Brzina kolonizacije zavisi od količine i virulencije virusa, ali i imunog statusa životinje. Kako infekcija napreduje, epitelne ćelije propadaju i zamenjuju se
mladim ćelijama kod kojih je sposobnost resorpcije i produkcije enzima znatno redukovana. Posledično ovakvom stanju u crevima se ne odvijaju potpuna digestija i resorpcija, ostaje dosta nesvarenih ili delimično svarenih hranljivih materija, što povećava osmotski pritisak i omogućava povlačenje ekstracelularne tečnosti i elektrolita u lumen creva. Posledica ovakvog stanja je pojavljivanje dijareje, kada je koncentracija suve materije u fecesu manja od 10 % i dehidracije.
Oboljenja teladi, posebno digestivnog trakta još uvek predstavljaju značajan uzrok gubitaka u odgoju podmlatka. Ekonomski gubici ne nastaju samo uginućem
životinje, nego se odražavaju I smanjenimprirastom. Ne postoji staja u kojoj nema bakterija, virusa ili gljivica. Koronavirus prvi put izolovan kod teladi
kod kojih je nastao proliv posle vakcinacije antirotavirus vakcinom. Patogeneza korona virusa je slična kao i kod rotavirusa. Najčešće oboleva telad u prvoj nedelji života. Bolest traje 4 do 5 dana, ispoljava se izrazito žutom bojom fecesa, koji je tečan i dehidracijom. Koronavirusi replikuju se celom dužinom
tankog creva a u poodmaklom stadijumu infekcije i u debelom crevu. Za razliku od infekcije rotavirusima, koji napadaju samo ćelije na vrhovima crevnih resica, koronavirus napada ćelije koje pokrivaju celu resicu, kao i one koje pokrivaju debelo crevo. Korona virus prouzrokuje prskanje epitelnih ćelija. Izražena je atrofija resica i proliv koji može biti fatalan i bez bakteriskih komplikacija.
Posledica invazije virusa su i ovde poremećaji digestije, apsorbcije, hiper sekrecije i poremećeni odnos elektrolita. Utvrđeno je da je kod koronavirusne infekcije poremećen metabolizam glukoze i laktoze, pa se javlja hipoglikemija, laktatna acidoza i hipovolemija što može da uzrokuje akutni šok i naprasno uginuće zbog prestanka rada srca. Govedi koronavirusi mogu da budu uzročnici dijareje i kod ljudi. Dijagnostikovanje gastrointestinalnog sindroma nije teško, međutim za postavljanje etiološke dijagnoze neophodna su laboratorijska ispitivanja. Laboratorijska ispitivanja se uglavnom svode na dokazivanje virusa u fecesu obolele teladi. Danas je primenom raznih imunohromatografskih i imunoenzimskih testova, kao i primenom elektronske mikroskopije omogućeno brzo postavljanje dijagnoze virusne etiologije. Neophodno je uzeti uzorak fecesa ili bris sluzokože rektuma i što pre dostaviti u laboratoriju.
Uzorci izmeta za analizu moraju se uzeti u toku nekoliko sati posle nastanka proliva, kada se u njemu nalazi veliki broj virusnih partikula(čestica). U cilju efikasnog izlečenja neophodno je da se sa terapijom otpočne što pre i to pre svega upotrebom preparata koji će ublažiti efekat dehidracije, nadoknaditi izgubljene elektrolite i antibioticima, kako bi se sprečio razvoj patogenih bakterija. Antivirusna terapija usmerena protiv virusa gastrointestinalnog sindroma ne postoji, pa ako se i dijagnostikuje neki od virusa, ona je isključivo simptomatskog karaktera. U teškim slučajevima nadoknadu tečnosti i elektrolita je neophodno sprovoditi u vidu infuzija ili intraperitonealne aplikacije. Često se dešava da se zbog hipovolemije ne može da ustanovi lokacija v. jugularis, pa je tada neophodna intraperitonealna aplikacija tečnosti sa glukozom i elektrolitima. Terapija obolelih teladi sastoji se u intezivnom davanju elektrolita (2-4 l) glukoze I preparata dekstrana (2 l) i antibiotika. Prognoza je povoljna kod gubitka do 5% tečnosti iz organizma. Kod većih gubitaka vode iz organizma izgledi za izlečenje su lošiji i prognoza postaje nepovoljna.
Nasuprot novom ljudskom koronavirusu, mačji koronavirusi (FCoV) poznati su već dugi niz godina. Tu spadaju Feline coronavirus (FECV) i mnogo poznatiji virus mačjeg infektivnog peritonitisa (FIPV), koji uzrokuje smrtonosni mačji infektivni peritonitis (FIP) koji dovodi do upale peritoneuma i pojave edema. S druge strane, ljudi, pogotovo stariji i bolesni, pate od simptoma sličnim gripu. Održavanje higijene, provetrenosti prostorija, a zatim upotreba i svih drugih biosigurnosnih mera ko što su dezinfekcione barijere i na ulazima i izlazima iz objekata gde se drže životinje, zatim onemogućavanje ulaska i kretanja stranim licima koji nisu deo tima koji opslužuje životinje u objektima gde se drže životinje, upotreba stočne hrane od proverenih proizvođača, zabranjen ili smanjen ulazak vozila za dostavu hrane i odnošenje proizvoda i nusprodukata sa područja farmi, neškodljivo uništavanje leševa i mnoge druge mere su opšte mere koje su uvek dobro došle i po pravilu služe da zaštite uzgoje životinja od patogena koji se nalaze u okruženju, a istovremeno sprečavaju i postojeće patogene u pojedinim zapatima da se rašire na druge zapate životinja i područja.
Unos novonabavljenih životinja u gazdinstvo mora biti kontrolisan u smislu jasne identifikacije, porekla i uz svu propratnu dokumentaciju koju izdaje ovlašćeni veterinar.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Stočarstvo
nedelja, 20 septembar 2020 09:34

Zdrava i lako se gaji

Ako volite da radite u bašti ili ako posedujete plastenik, gajenje blitve će predstavljati pravo zadovoljstvo, kako zbog njene jednostavnosti tako i zbog njenih veoma korisnih i hranljivih sastojaka u svakodnevnoj ishrani.U ljudskoj ishrani koristi se lišće blitve.Ono je ukusno, hranljivo i upotrebljava se na isti način kao i spanać a lisne drške kao špargla i karfiol. Može se koristiti tokom cele vegetacije sistemom odabiranja listova.Listovi blitve su odličan izvor antioksidanasa i vitamina C (na 100 g obezbeđuje 33% preporučene dnevne količine). Blitva je bogata i kompleksom vitamina B, kao što su folati, nijacin, vitamin B6, tiamin i panotenska kiseline. Bogata je i vitamimom A i njegovim prekursorima, antiokdsidantima kao što su beta-karotin, lutein i zeaksantin. Bogat je mineralima kao što su bakar, kalcijum, natrijum, kalijum, gvožđe, mangan, koji igraju značajnu ulogu u kontroli krcnog pritiska, formiranju antioksidantnog enzime superoksid-dismutaze, kao i za formiranje crvenih krvnih zrnaca i ćelijsku oksidaciju. Interesantno je da je blitva i izvor omega-masnih kiselina. Smatra se da redobno konzumiranje blitve pomaže prevenciji osteoporoze, anemije usled manjka gvožđa, nedostatka vitamina A, kao i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i raka debelog creva.Otpornost blitve na zimu omogućava nam da je posejemo u jesen ili krajem leta. Tako se i kasnije tokom godine zdravi i kvalitetni listovi blitve, mogu se koristiti se za ishranu ljudi na razne načine. Postoje dva botanička varijeteta: lisnata blitva sa listovima od svetlozelene do tamnozelene boje, i rebrastva blitva sa izraženim lisnim drškama. Ovo vreme je idealno za blitvu. Ona se može sejati sukcesivno od februara do jula, na dubini 2-4 cm sa 10-20 g semena na 10 m. Seme klija na temperaturi od 3 do 4°C, dok je optimalna za razvoj biljke 18-25 °C. Gaji se na rastojanju između redova od 20-35 cm i u redu 5-30 cm.Najbolje uspeva na srednje teškom, plodnom zemljištu. U bašti se đubri sa 20-30 kg stajnjaka i sa 50-80 kg NPK (15:15:15) đubriva, a u biobašti sa 15-20 kg komposta na 10 m². Dve trećine đubriva daju se pred setvu, a trećina za prihranjivanje kada je u fazi 6-8 listova. Blitva se obavezno mora zalivati u vreme suše da bi listovi bili sočniji a i po potrebi se vrši okopavanje.Blitva se bere otkidanjem dva do tri spoljna lista rozete tokom 2-3 meseca. Zavisno od sorte (lukulus, lionska i dr.) ostvaruje se prinos od 30-60 kg na 10 m. Salata od blitve Sastojci 2 veze blitve 4 struka mladog crnog luka ½ kašičice soli2 kasike maslinovog ulja 1 kašika jabukovog sirćeta ili limunovog soka Priprema Blitvu dobro operite i barite u sudu bez vode 10 minuta. Ocedite višak tečnosti i začinite salatu. Ukrasite po želji – peršun, neven…

PRILOG OD BLITVE Sastojci • 350-400g obarene blitve • 30g brašna • 2-3 čena belog luka • 200-250 ml mleka • so po ukusu • ulje Priprema: Blitvu očistiti i oprati. Blitvu kuvati dok u potpunosti ne omekša. Kada se ohladi sitno je iseći. Kada se zagreje ulje sipati brašno i posle nekoliko sekundi dodati luk pa pustiti da se brašno blago uprži i dobije boju. Dodati blitvu, promešati pa naliti sa mlekom. Kuvati dok se masa ne zgusne. Posoliti i poslužiti toplo. Po želji doliti još mleka ako procenite da je suviše gusto.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 20 septembar 2020 09:29

35.Dani ludaje: Bundeva od pola tone

Tradicionalni "Dani ludaje" u Kikindi su održani pod merama kovid preporuka, ali to nije umanjilo interesovanje posetilaca za brojne zanimljivosti, kao i najtežu i najdužu ludaju ovogodišnje manifestacije. Sve uz prebogatu gastronomsku ponudu severa Banata, gde je i bundeva predstavljena na novi način.Doručak je u Banatu neizostavan, pa tako i na 35. "Danima ludaje" u Kikindi gde su se Udruženja žena, domaćice, ali i Banaćani predstavili svojim umećem u pripremi tradicionalnog "fruštuka".Tezge pune mirisa, boja i ukusa. A Radovan Hrkalović iz Kikinde kaže da je to najvažnija stvar, zato što je ljudima kada su radili u polju trebala jaka hrana.

"Samim tim su i ovi proizvodi što smo ih mi doneli jaki", dodaje Hrkalović.

Svaki put organizatori pripreme neko iznenađenje, ovog puta za posetioce i neobične đakonije: sladoled i pivo od ludaje.

"Isto kao i svi drugi sladoledi, mislim kao i bilo koji drugi voćni sladoled samo što je ludaja pečena. Eto!", hvali svoj sladoled Smilja Francuski iz Kikinde.

Radica Panić iz "Beer Kings" iz Kikinde je rešila da napravi pivo od ludaje.

"To je sezonsko pivo, onako puno sa začinimai, ide baš ludaja koju prvo pripremimo, ispečemo je u rerni i stavimo je u kuvanje i evo dobijemo to pivo," recept je Radice Panić.Najduži plod 35. "Dana Ludaje" u Kikindi je bundeva kikinđanina Gorana Lazića dužine 312 centimetara, dok je najteža odgajivača Dušana Jankova iz Čuruga koja je gajena pet i po meseci i dostigla je težinu od 588 i po kilograma.

"Potrebno je da se strefi dobro vreme, znači ujednačene temperature, voda, đubrivo, znači briga, zaštita, sve ono što je potrebno svakoj jednoj biljci tako isto i bundevi", objašnjava Lazić, odgajivač najduže ludaje.

Dušan Jankov, odgajivač najteže bundeve kaže da je generalno, bundeva po nekim svojim gabaritima bila na nivou one od prošle godine.

"Očigledno je, da je zbog možda manjka gustine mesa ili tanja je ta debljina mesa bila, pa je otišla malo u minus po toj nekoj tablici tako da eto smo dobili težinu koja je bar par desetina kila niža nego što je bila očekivana", procenjuje Jankov.

Dvodnevna tradicionalna manifestacija u čast ludaje održana je u Kikindi ovoga puta u nešto izmenjenim okolnostima zbog kovid preporuka.

Posetioce najveće turističko-zabavne manifestacije severa Banata dočekao je zanimljiv program i razne đakonije sa bogate vojvođanske trpeze.

Rekordi manifestacije najteže i najduže bundeve u Kikindi još uvek nisu oboreni.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4085169/dani-ludaje-kikinda-pobednik-.html

Објављено у Biljna proizvodnja

Proizvodnja organske hrane je jedan od najprofitabilnijih sektora u agraru i Srbija se sve više okreću organskoj proizvodnji rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.
To je sektor koji svake godine beleži rast, kaže Nedimović u intervjuu za današnji Blic i dodaje da je samo u prethodne tri godine došlo do povećanja površina pod organskom proizvodnjom za gotovo 50 odsto.

"Dominiraju žitarice, voće, kako sirovo, tako i sušeno i liofilizovano. Imamo rast vrednosti izvoza, ali i broja proizvođača, kojih je sada više od 6.000", rekao je Nedimović i dodao da su najplatežnija tržišta takođe prepoznala srpsku organsku hranu, zbog čega veruje da, uz subvencije koje su ove godine višestruko povećane, možemo očekivati značajnije domete u bliskoj budućnosti.Prema rečima ministra poljoprivrede, iako je ceo svet pogođen i paralisan epidemijom koronavirusa, "slobodno možemo reći da je ova godina bila dobra - čak i bolja nego mnoge prethodne".

"Kao najveći ponos možda bih ipak izdvojio to kakao smo reagovali tokom vanrednog stanja. Bilo da je reč o odlasku poljoprivrednika na njivu do intervencija na tržištu, redovnih isplata subvencija, bez ijednog dana zaostatka prema svima koji su imali uredne zahteve," istakao je Nedimović.

Ministar je naglasio i da ga posebno čini zadovoljnim to što smo kao država pokazali da kade se svetsko tržište rušilo kao kula od karata, mi smo besprekorno isplivali iz svega. Nedimović kaže da ćemo globalne posledice osetiti i mi, ali da smo prvi talas dočekali perfektno.

"Zabeležili smo rekordne rezultate u izvozu žitarica u najgorim trenucima krize. Odlično je prošlo i voće, jabuka je imala rekordnu cenu, izvezene su velike količine, posebno za Rusiju, koja je naše glavno odredište za tu voćku", kaže ministar Nedimović.

"Niko na svetu ne može sa sigurnošću reći šta nas čeka sutra, ali ja jedno mogu: država neće ostaviti nijednog svog građanina bez pomoći", istakao je Nedimović.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nedimovic-sve-vise-se-okrecemo-organskoj-proizvodnji_1162794.html

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30