Чланци поређани по датуму: petak, 18 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Jedna od oblasti u Srbiji koja će najviše profitirati osnivanjem "mini Šengena" je oblast hrane, jer se ruše sve barijere koje se tiču veterinarskih i fitosanitarnih sertifikata i dobijamo jedan novi prostor na tom tržistu koliko god ono bilo, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Na svečanoj sednici Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a, Nedimović je naveo da pored Srbije, Severne Makedonije, Albanije i prostora koji kontroliše Priština, može lako da se desi da i BiH donese odluku da se pridruži "mini Šengenu".

- Nama je potreban prostor da se širimo - rekao je Nedimović i poručio da Srbija i njene kompanije iz oblasti prehrambene industrije ne mogu da ispadnu iz "lige šampiona" i da o tome govore cifre u oblasti trgovinske razmene sa svim tim prostorima na kojima plediramo da trgujemo i na kojima već trgujemo.

- Sada polako ulazimo u jednu novu zonu gde sa drugim igračima ulazimo u suficit. To samo govori kolika je snaga prehrambene industrije u Srbiji - naveo je ministar.

Kaže da naredna Vlada Srbije mora da ima potpuno novi pristup prehrambenoj industriji kada je reč o privlačenju novih investicija, a svom naslednika na čelu resora koji je do sada vodio predlaže da mu u fokusu budu oblast bezbednosti hrane, "mini Šengen" i eAgrar.

On je rekao da su ministarstva privrede i poljoprivrede zajedno pripremili predlog za novu Vladu da se podsticaji u prehrambenoj industriji ne vezuju za radna mesta, nego iskjučivo za nove tehnologije i za opremu i da fokus bude na privlačenju novih investicija u tom sektoru.

Nedimović je rekao da se danas sastao sa predstavnicima jedne mađarske kompanije koja želi da uloži oko 20 milioane evra u sektor prehrambene industrije, ali će tu raditi deset ljudi. Nedimović je rekao da se prvi rezultati u razvoju eAgrara očekuju se već sledeće godine, i da će implementacija projekta Svetske banke koja obuhvata eAgrar početi čim bude formirana nova Vlada.

- To je jedna široka platforma koja će uvezati sve moguće baze - rekao je Nedimović i objasnio da će eAgrar omogućiti lakšu registraciju poljoprivrednih gazdinastava i podnošenje zahteva za subvencije.
Očekuje da će od 1. januara 2022. već svi moći da se registruju i rade na ovaj način.

Najavio je da će uskoro biti objavljen pravilnik za deklarisanje termina "posno", a da će pitanje regulisanja prodaje proizvoda od industrijske konoplje biti ostavljeno narednoj Vladi.

Članovi Saveza za hranu i poljoprivredu izabrali su novo rukovodsto, a u naredne dve godine to telo NALED-a vodiće direktor kompanije Mlekoprodukt Andrej Beslać, dok će potpredsednici biti Andrea Radonjić iz Koka-kole, Tamara Penjić iz Karneksa i Ljiljana Radosavljević iz kompanije Pepsiko.

Oni su na svečanoj sednici saveza govorili o prioritetima u daljem radu, među kojima su naveli platformu eAgrar, kao i rad na izmeni propisa kako bi se olakšalo doniranje hrane. Naveli su i da nova Vlada treba da reši proces usklađivanja domaćih propisa iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane sa evropskim zakonodavstvom, kako bi olakšala trgovinu sa EU.

 

 

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/potreban-nam-je-prostor-da-se-sirimo-nedimovic-o-osnivanju-mini-sengena-2020-09-18

Објављено у Agroekonomija

Titulu šampiona kvaliteta, grupe med, na 87. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, ove godine poneo je blački pčelar Nemanja Sekulić. Nagrada je stigla za livadski med proizveden u njegovom pčelinjaku.

Zlatne medalje i priznanja koja je Nemanja Sekulić koji živi u blačkom selu Đurevac osvojio na međunarodnim i domaćim festivalima takmičarskog karaktera imaju veliki značaj za pčelarsku porodicu našeg kraja, za opštinu Blace i čitav toplički kraj, gde se kako kažu proizvodi med izuzetnog kvaliteta.

Nemanja Sekulić jedan je od mladih ljudi koji je odlučio da se sa svojom porodicom preseli na selo.

Kupili su kuću i imanje na selu i nastavili da se bave pčelarstvom i svoja interesovanja proširili ka voćarstvu.
Pročitajte i... Evo kakvu korist će imati Toplica od auto-puta Niš–Priština

-U planu nam je da ovde zasadimo autohtone sorte jabuka i krušaka koje će ujedno praviti i hladovinu za naš pčelinjak koji takođe planiramo da povećamo, ističe Nemanja Sekulić.

Ove godine, tako mlad a već iskusan pčelar, osvojio je brojne nagrade i zlatne medalje u zemlji i inostranstvu za kvalitet meda.

Kada je pčelarstvo u pitanju Sekulići s razlogom razmišljaju o povećanju broja košnica u prilog čemu idu i osvojene brojne zlatne medalje za kvalitet meda.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3012446/med-iz-blaca-sampion-kvaliteta-na-medjunarodnom-poljoprivrednom-sajmu-u-novom-sadu

Објављено у Pčelarstvo
petak, 18 septembar 2020 11:12

Organska proizvodnja velika šansa za Srbiju

Globalno tržište ogranskih namirnica i napitaka u stalnom je porastu u poslednje dve decenije. Nakon pandemije beleži se i veća tražnja takvih proizvoda, zbog čega se opravdano može reći da ova proizvodnja ima dobar vetar u leđa za razvoj.Do 2027. globalno tržište organske hrane može dostići vrednost do 679,81 milijardu dolara. Potrošači se sve više okreću zdravijim navikama i traže proizvode koji su u skladu sa tim načinom života. Tokom 2019. u trendu je bez zrnevlja, bez glutena i iz slobodnog uzgoja.Poljoprivredna površina pod organskom hranom u Evropi povećana je za 34 odsto od 2012. godine, saopštio je Evrostat, a ukupna organska površina dostigla je u 2018. godini 13,4 miliona hektara, što je 7,5 odsto ukupne iskorišćene zemlje za poljoprivrednu proizvodnju.Najveći udeo organske u ukupnoj poljoprivrednoj površini imaju u Austriji (24,1 odsto), Estoniji (20,6) i Švedskoj (20,3), a najmanju na Malti (0,4 odsto), u Rumuniji (2,4), Bugarskoj, Irskoj i Velikoj Britaniji (sve po 2,6 odsto). Manji udeo organskog zemljišta od Srbije imaju samo Island, Malta i Severna Makedonija.Prema podacima Evrostata, u Srbiji rapidno raste proizvodnja organske hrane. Površine pod zasadima još su male u odnosu na razvijene zemlje, ali brzina kojom se uvećavaju i proizvodnja i broj proizvođača nije nikako zanemarljiv. U Srbiji je u 2017. pod organskom proizvodnjom bilo 12.423 hektara, a u 2018. 19.255 hektara.Međutim, osim proizvodnje, raste i izvoz - u 2019. za čak 11 miliona evra u poslednje četiri godine. Na kraju prošle godine dostigao je rekordnih 29,7 miliona evra. Prema podacima Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju, iz Srbije je u 2019. izvezeno 13.284 tone organskih proizvoda. Organsko voće i proizvodi od voća imali su najveći udeo u vrednosti preko 28,7 miliona evra. Više od 95 odsto organskih proizvoda se izvozi.Podaci Uprave carina govore da je u odnosu na period od pre četiri godine izvoz porastao za čak 11 miliona evra. Najveću vrednost izvoza Srbija ostvaruje već godinama sa Nemačkom, više od trećine ukupne vrednosti izvoza je ostvareno u 2019. Posle Nemačke najviše organskih proizvoda je izvezeno u Holandiju, Francusku, Italiju, Poljsku, SAD, Austriju i Belgiju.Najveći izvozni profit ima smrznuta malina, a potom slede koncentrat od jabuka, smrznuta kupina i višnja.

Upravo voće, kako za "Blic" objašnjava, ima najveći potencijal da se gaji na organski način i potom ostvari najveću vrednost u izvozu i po količinama i po ceni.- Srbija i dalje poseduje izuzetno dobre sorte šljive koje se lako na organski način mogu gajiti, ali kupcima u inostranstvu mogu biti zanimljive i organske, takođe dobre sorte višnje ili borovnice. Naravno, daleko je najzastupljenija proizvodnja jagodičastog voća poput maline i kupine. Potencijal za organsku proizvodnju je definitivno veliki, ali se mora intenzivno raditi na udruživanju proizvođača, jer u ovoj proizvodnji mora da se radi strogo kontrolisano – objasnio je za "Blic" Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.Da bi organski proizvodi mogli da se plasiraju na inostranom tržištu, potrebno je da budu sertifikovani u skladu sa regulativom država u koju se izvozi, tako da su proizvođači u Srbiji, koji se bave izvozom organskih proizvoda, osim u skladu sa domaćim propisima, sertifikovani i u skladu sa propisima EU, NOP-u (za tržište USA), BIOSUISSE (za švajcarsko tržište) i drugim propisima/standardima. Zadovoljiti te uslove nije nimalo lako i skupo je, pa je tako i organsko voće i povrće i do četiri puta skuplje od onoga iz standardnog uzgoja.- Rezultati izvoza zaista jesu impozantni i odlični za izvoznike, ali se malo zna koliko je uzgoj samo uz vodu i zemlju, često bez korišćenja mašina i potpuno bez pomoći hemije, naporan. Niko ne govori o tome koliko su organski prinosi manji u odnosu na konvencionalne jer nema pomoći 390 vrsta aditiva i koliko proizvoda zbog bolesti ili vremenskih nepogoda propadne i baci se - objasnio je Radosav Grujičić, proizvođač organskog voća i povrća iz okoline Uba.

Neke studije pokazuju da organska proizvodnja donosi u proseku od 10 do 20 odsto manje prinosa i proizvoda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/dobra-ideja-za-biznis-i-sansa-za-srbiju-ove-dve-domace-organske-vocke-daju-najveci/4vxmgz7

Објављено у Biljna proizvodnja
petak, 18 septembar 2020 11:05

Otkrivamo cake za kupovinu dobrog vina

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina. Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina.
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd.

Vrste vina
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina. Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je kako su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa.Kada je vino napravljeno na način da pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid onda se radi o penušavom vinu. Penušavo vino koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne je ono vino koga svi znamo kao šampanjac. Ova vina mogu i dalje biti kategorizovana kao slatka i suva, što se obično meri po lestvici: od 00 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka).

Dakle, prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je - suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.

Sadržaj Tanina u vinu
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i razlučiti samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina.

Kiselost vina
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo..., je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti.Sadržaj alkohola u vinu
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu "punoće" vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% - 10.5% lako telo
10.5% - 12.5% srednje puno telo
12.5% i više - puno telo (vrlo visok procenat alkohola)Čitanje vinske etikete
Budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta... Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova.

Godište vina

Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus. Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino. Vrlo je važno kupovati vino kod trgovaca koji vode brigu dostojnu vrhunskoga vina, ili ga kupovati izravno od vinarija. Visoke i niske tempretaure, izloženost suncu, značajna tempreaturna odstupanja nisu dobri za vino. Pre no što kupite, uverite se kako je vino napunjeno do grlića boce, da čep ne nastoji izaći van i da nema znakova curenja. Postoje brojne značajke koje utiču na odabir vina i ove navedene su samo neke od njih. Upućenost u osnove vinskih sorti, odležavanja i ukusa će svakako dodati novu dimenziju vašem vinskom doživljaju.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30