Чланци поређани по датуму: sreda, 05 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 05 avgust 2020 10:59

Kako povećati zaradu u povrtarstvu

Pre osam godina Slobodan Milić iz Paraga, opštine Bačka Palanka, usred plodne žitnice zasadio je maline. Bio je zadovoljan svojom odlukom obzirom da je tih godina cena maline bila dobra, ali su malinjaci nicali kako u selu tako i okolini, pa je Milić odlučio da smanji površine kako bi izbegao problem sa sve nižom cenom.

"Malinjak je sada na oko 40 ari, a na tolikoj površini imam i kupinu. Godine 2012. malina je ovde u našem kraju, prvenstveno u našem selu bila u ekspaniziji te sam ja posadio sadnice na površini od dva hektara. Taj početak je bio dobar, proizvodnja isplativa, u vreme berbe znao sam da angažujem i po 20 nadničara. Međutim, kada su u selu i okolini počeli da niču malinjaci, a cena padala, ja sam odlučio da smanjim površinu, ali napravio sam dobar posao tako što sam prodavao sadnice maline", kaže Milić i dodaje da sada ima toliko koliko može porodica da bere, odnosno nema troškova za radnu snagu, a ni sa prodajom.Kaže da ovih dana bere i kupine koje su kao i maline ove godine odlično rodile.

"Svaki treći-četvrti dan beremo, i kupina je odlično rodila, plodovi su kvalitetni, krupni, zdravi, slatki, ali ona nema tako dobru 'prođu' kao malina. Kupina bogatije rodi, brže se bere, a ovih dana kilogram košta 300 dinara. Količine koje ne uspemo da prodamo iskoristimo tako što pravimo kupinovo vino i sirup. Najbolje je kad se sve iskoristi." Osim što uzgaja maline i kupine Milić na osam hektara seje soju i kukuruz, a u plastenicima i na otvorenom polju površine od oko tri hektara sadi povrće. Kako najćešće objašnjava od svega po malo, postepeno skidajući jednu kulturu sadeći drugu kako bi uvek imao bogatu i raznovrsnu ponudu na dve tezge na Satelitskoj pijaci u Novom Sadu gde prodaje svoje proizvode.Kupci su prepoznali kvalitet i redovno dolaze znajući da kod njega uvek mogu da kupe sveže proizvode, paradajz, papriku - baburu, rogu, feferonke i druge vrste, zatim patlidžan, krastavce, tikvice, krompire, šećerac, kupus. I tokom zime zahvaljujući plasteničkoj proizvodnji porodično uzgajaju, salatu, spanać, rotkvice, mladi luk, blitvu.Posla je ovih vrelih dana na pretek ali tako je, kako nam je rekao naš sagovornik, tokom cele godine obzirom da sami proizvode rasad, za svoje potrebe ali i prodaju. Ovaj zahtevan i odgovoran posao započinje početkom februara setvom semena i traje do prvih mrazeva kada završavaju berbu paprike.

"Cele godine imamo posla, smenjuju se kulture, dok jedne sadimo, druge okopavamo, zalivamo, treće beremo, pakujemo za pijacu i tako u krug. Moja supruga i deca su naučili na taj tempo. Ono što je bitno i što naš rad čini uspešnim i isplativim jeste činjenica da mi sve sami radimo i ne plaćamo radnike. Jutros smo ustali pre svitanja - u četiri sata brali smo povrće i voće do 10 sati. Radno je i kad se pripremamo za odlazak na pijacu, ali je veliko zadovoljstvo kad nas tamo među mnogobrojnim tezgama naši stalni kupci traže", kaže Milić i dodaje da može da se pohvali da veoma često svu robu koju izlože na obe tezge prodaju do 11h.Ova porodica iz bačkog sela malo vremena za odmor ima jer mora da obezbedi dobru ponudu i tokom zime te pripremaju kiseli kupus, prave tušiju, a obavezno kuvaju paradajz.

"Ove godine je hiperprodukcija paradajza, ponuda je velika, cena se kreće oko 80 dinara, ali meni to nije malo. Osim različitih sorti poput jabučara, imam i oko pola jutra paradajza šljivara koji je odličnog kvaliteta, te je pogodan za kuvanje. Ja sam zadovoljan, na manjim poršinama se lakše organizuje posao, tako sve može da se stigne i uradi, čak se nađe i nekoliko dana za odmor u banji. Trud se isplati", kaže na kraju naš sagovornik.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/proizvodi-od-svega-po-malo-posla-preko-cele-godine-ali-trud-se-isplati/61958/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Prvi zasad jabuka, u kom je korišćena bibaum tehnologija sadnica, u Srbiji je posađen u oglednom voćnjaku Poljoprivredne stručne službe u Vrbasu. Posađen je pre pet godina uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Služi kao pokazni i ogledni.

Bibaum tehnologija se već neko vreme primenjuje na plantažama u Evropi, a postaje sve zastupljenija i u našoj zemlji. Bibaum je sadnica koja ima dve vodilice, koje su kalemljene na jednoj podlozi. Ova jedinstvena tehnologija omogućava postizanje visokih prinosa i preko 80 tona po hektaru. Uz to 95% plodova bude prve klase.

- Ovaj sistem gajenja omogućava da plodovi budu što obojeniji, kakav im je genetski potencijal. Imamo šest različitih sorti, različitih boja, a cilj je da se dobiju plodovi što ujednačenije boje - rekla je Katarina Radonić, rukovodilac savetodavne službe PSS Vrbas.

Dodala je i da je u pitanju integralna proizvodnja, odnoso da se tretira "samo onda kada se mora, a ne po svaku cenu i kad ko stigne".

- Tretiranja se programiraju u pravo vreme i kada sredstva daju najbolje rezultate, a u momentu kada je to biološki najpotrebnije - istakla je.

Ogledni voćnjak u Vrbasu je opremljen protivgradnom zaštitnom mrežom, zalivanje se odvija po sistemu kap po kap. Ovaj voćnjak je osnova da se ovakav način gajenja jabuka zasnuje na što više plantaža u četiri opštine koje pokriva Poljoprivredna stručna služba u Vrbasu. U ovoj Službi veruju da će se za ovaj nov način uzgoja jabuka zainteresovati što veći broj voćara iz ovog podneblja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2968144/bibaum-tehnologija-u-zasadu-jabuka-u-vrbasu-prvi-ogledni-vocnjak-za-sve

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Najava kompanije Megle, koja posluje i kod nas, da će se povući iz Hrvatske, otvorila je mnoga pitanja, između ostalog i kako će to uticati na stanje u Srbiji."Ukoliko Megle poveća tražnju za sirovim mlekom u Srbiji to će doneti dobro našim farmerima", kaže za B92.net Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda.

Prema njenim rečima, to će pomoći i svim onim granama, kompanijama i ljudima koji žive direktno ili indirektno od proizvođača mleka - proizvođačima hrane za životinje, veterinarima, proizvođačima mehanizacije i opreme, stočarima i mnogim drugima.Inače, specifičnost srpske mlekarske industrije je u tome što tek nekoliko mlekara čini preko 70 odsto proizvodnje svih mlečnih proizvoda u zemlji - Imlek, Mlekara Subotica, Mlekoprodukt, Sombor, Megle, Milk House, Kuč Company, Granice.

Ostatak su mlekare manjeg kapaciteta i zanatske mlekare sa manjom paletom proizvoda i dobrim kvalitetom, kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije.

Strani kapital je zastupljen u 4-5 mlekara a mali proizvođači su uglavnom vezani za HORECA sistem i prodaju "na vratima farme", objašnjava Budimović."Ako se čovek tome zaista posveti, od proizvodnje mleka može dobro da se živi”, kaže za naš portal Đuro Jelić, proizvođač mleka iz Krajišnika koji ima tridesetak krava.

Kako kaže, od prihoda je napravio najsavremeniju farmu u tom delu zemlje u koju je uloženo 40.000 evra, a opremljena je tako da ima što manje ljudskog rada.

Ovaj proizvođač ističe da su državne subvencije značajne, jer se po grlu dobija 25.000 dinara, za litar mleka premija sedam dinara, a po umatičenom grlu ima pravo na zakup jednog hektara zemlje po povoljnoj ceni. Na njegovoj farmi krave daju 6-7 hiljada litara mleka, kaže Jelić.

"Ovim se bavim 25 godina i nikad bolje nije bilo, mnogo bolje nego da radim u fabrici”, naglašava Đuro.

Prema njegovoj okvirnoj računici, kada se uzmu u obzir ukupne subvencije (oko 75.000 dinara, naravno, zavisno od količine mleka koje daje jedna krava), tele koje se proda (oko 300 evra), i zarada od predatog mleka (oko 300.000), bruto prihod po kravi je 400.000 dinara, a polovina te sume ode na troškove.

Potrebno je naravno mnogo rada, ali se mora i maksimalno voditi računa da se ispune higijenski uslovi otkupljivača, kaže Jelić, koji ističe da 10 godina nije imao nikakvih problema pri predaji mleka, a sarađuje sa Imlekom.Republika Srbija je lider u proizvodnji mleka u regionu i najveći izvoznik, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Postoje dva razloga zašto se mleko i mlečni proizvodi uvoze. Prvi je da pojedine mlekare u Srbiji imaju svoje firme i u drugim okolnim državama, kao i farme, odakle uvoze mleko u Srbiju na dalju preradu.

Drugi je da se pojedini proizvodi ne proizvode u Srbiji ili se proizvode u nedovoljnim količinama, pa se tako moraju uvesti. U pitanju su npr. mleko u prahu, razne vrste sireva, određeni mlečni proizvodi.

Prema podacima Privredne komore Srbije, uvoz proizvoda od mleka u 2019. je iznosio oko 86 hiljada tona u vrednosti 96,6 miliona evra, što je 30,9 odsto više nego 2018. Razlog je velika ponuda jeftinijih proizvoda (polutvrdi sirevi) iz EU (68,3 miliona evra), a plasiranje ide preko stranih trgovačkih lanaca koji posluju u Srbiji.

Izvoz proizvoda od mleka u 2019. je realizovan u količini od oko 100 hiljada tona u vrednosti od oko 84,5 miliona evra. U zemlje CEFTA izvezeno je za 47 miliona evra, Rusku Federaciju 31,5 miliona evra, EU 5,3 miliona evra. Izvoz je bio veći u odnosu na 2018. za 19 procenata.

Prema odnosu količina – cena može se izvesti zaključak da izvozimo jeftinije a uvozimo skuplje proizvode.Mlekarski sektor u Srbiji pod pritiskom je visoko subvencionisane proizvodnje, a pošto je tržište liberalizovano, ne možemo da se zaštitimo od uvoza mleka i mlečnih prerađevina, kaže za naš portal Milan Prostran, stručnjak za poljoprivredu i agroekonomski analitičar.

"Uvozimo mlečne prerađevine iz celog sveta", ističe on.

Osim toga, mlekarstvo u Srbiji deli sudbinu govedarstva, koje je sa dva miliona spalo na 700-800 hiljada grla, dodaje Prostran, tako da je uvoz mleka radi prerade neminovnost.

"Mali proizvođači moraju da se preorijentišu na specijalne proizvode, skupe sireve na primer, preko dobrih sireva ta bi grana mogla da se oporavi", smatra Prostran.

Prema njegovim rečima, mali proizvođači su fleksibilniji i lakše im je da prilagode proizvodnju prema onome što se traži na tržištu, ali je i za njih važno da imaju barem 30-40 odsto sopstvene proizvodnje mleka jer im to daje sigurnost.

"Pirotski kačkavalj bi mogao da bude konkurentan na svetskom tržištu, na primer, ali njega treba zaštititi i promovisati", ističe Prostran.

Kako kaže, tu problem predstavlja i naše tržište, jer je platežno slabo, pa se najviše prodaju sirovo mleko i kiselo mleko i slično, dok je mala tražnja za ekskluzivnim proizvodima poput skupih i retkih sireva sa zaštićenim poreklom.

Osim toga, Prostran ukazuje na činjenicu da mlekarska industrija najviše izvozi u region CEFTA, a tu dolazi do velikog pada usled posledica pandemije koronavirusa na turizam u tim zemljama i onim u okruženju, naročito Crnoj Gori i Hrvatskoj."Uspeli smo da prošle godine kupimo prvih 20 robota za muzu u Srbiji i to je ogromna stvar za farmere", kaže Sanja Bugarski.

"Na taj način ne zavisimo od muzača i proces muže se odvija nezavisno od čoveka, životinje dolaze same na mužu, posedujete kompletnu bazu podataka o svakoj životinji koji vam olakšavaju uvid u svaki segment proizvodnje, hranjenja, kontrolu produktivnosti i svega onoga što je jednom farmeru neophodno za uspešnu proizvodnju", objašnjava ona.

Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede omogućene su subvencije i do 65 odsto bespovratnih sredstava bez kojih bi pojam robota ostao samo uspomena iz inostranstva, a ovako imamo ih u Srbiji i koliko znam ta mera će ostati na snazi i ove godine, a nadam se i svih sledećih, dodaje Bugarski.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2020&mm=08&dd=05&nav_id=1714282

Објављено у Govedarstvo

Turistička agencija „Taratours“ je vodeći turoperator u zapadnoj Srbiji. Naše ture uključuju kulturno-istorijsko nasleđe, tradicionalnu muziku i igru, degustaciju hrane i pića, kontakt i interakciju sa lokalnim stanovništvom, prirodne lepote Srbije i jednu specijalnu ponudu – kanjon reke Drine i mogućnost uživanja u njemu na jednom od dva broda u vlasništvu agencije.

Ljubiteljima putovanja i prirode omogućavamo ugodan i sadržajan boravak na područjima Nacionalnog parka Tara, Zlatibora, kao i parka prirode Mokra Gora.  Vožnja brodom do Višegrada mirnim i tajanstvenim klisurama reke Drine i dinamična aktivnost - rafting na Drini samo su neke od turističkih paketa koje nudi agencija i koje ne bi trebalo propustiti.

Obilazeći živopisne vidikovce Nacionalnog Parka Tara na lokalitetima Mitrovca, Predovog Krsta i drugih delova planine uživaćete u pogledu koji ostavlja bez daha. Ako se opredelite za vožnju Šarganskom osmicom, najatraktivnijom turističko-muzejskom železnicom u Evropi, koja se pominje kao jedinstveno graditeljsko remek delo u svetu među prugama uskog koloseka i koja je povezivala Beograd sa Sarajevom od 1925. do 1974. godine, obići ćete Drvengrad u kome je poznati filmski režiser Emir Kusturica izgradio tipično ruralno naselje ovog kraja iz 19. veka.

Veliki broj turista iz naše zemlje i drugih zemalja u regionu, kao i sa drugih kontinenata, rado se vraća ovde kako bi uživali u prirodnim lepotama regiona. TA Taratours je postigla veliki uspeh u organizovanju školskih izleta i edukativnih tura po Srbiji. Trudimo se da kreiramo najbolje pakete po meri naših turista i ponudimo vam obilazak odredišta po vašem izboru, u saradnji sa svojim subagentima.

 

Zvanična veb-stranica : https://taratours.rs/

 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31