Чланци поређани по датуму: subota, 15 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Neviđena prevara! Umesto štarkovih rum napolitanki dobijete parče plastike. A sve pod pokrićem redizajniranja pakovanja. Inače, ovom triku u poslednje vreme pribegavaju mnogi proizvođači konditorskih proizvoda koji redizajniranjem pakovanja smanjuju gramažu proizvoda. Istini za volju umanje i cenu, ali minimalno, a kupac ni ne zna šta je u ambalaži dok je ne otvori, a tada je već kasno. Osim toga, nepotrebnim dodavanjem plastike gomila se plastična ambalaža što šteti životnoj okolini i u suprotnosti je sa aktuelnim apelima zaštite životne sredine.

Nezadovoljni potrošači
Sve se počelo kada se našoj redakciji javio nezadovoljan potrošač N. P. iz Aranđelovca koji već godinama kupuje štarkove Rum napolitanke. Seo je da se zasladi i kada je otvorio pakovanje imao je šta da vidi.
- Između keksa ubačen je plastični deo koga ranije nije bilo. Veličina pakovanja ostala je ista, ali su novim dizajnom dodate su plastične pregrade koje menjaju prostor koji je ranije popunjavao keks. Okrenem ambalažu kad na deklaraciji piše da umesto nekadašnjih 180 grama pakovanje sada teži 135 grama, znači čitavih 45 grama manje u odnosu na ranije pakovanje – požalio se naš čitalac iz Aranđelovca.
Cena ovog novog pakovanja je 79,99 dinara u jednoj aranđelovačkoj prodavnici, znači 14 dinara jeftinije od ranije cene od 93, 99 za 180 grama. Faktički to je 10 posto jeftiniji proizvod koji je količinski smanjen za 35 grama i to zajedno sa dodatim plastičnim pregradama u novom pakovanju. Smanjenjem cene potrošač stiče utisak da su napolitanke pojeftinile, iako su zapravo poskupele jer dobiješ manju količinu proizvoda.
Ubrzo se ispostavilo da nisu samo napolitanke sa rumom dobile plastiku. Isto su prošle i napolitanke sa ukusom bananice i kokosom. Da sve bude još zbunjujuće za kupce na zvaničnom sajtu Soko Štarka i dalje se reklamiraju samo rum napolitanke od 180 grama, iako u hrvatskoj Atlantik grupi koja je vlasnik Štarka tvrde drugačije. Naime, u odgovoru na naša pitanja da li su obavestili potrošače o redizajniranom pakovanje i manje proizvoda iz Atlantik grupe poručuju da su imali reklamnu kampanju na svojim platformama tokom maja i juna.
Međutim, koliko god smo se trudili da na društvenim mrežama nađemo ovu kampanju nismo uspeli. Čak štaviše, na zvaničnim stranicama Štarka na Fejbuku i Instagramu nema ni N od napolitanki. Ni slike, ni video zapisa, ništa. Ima raznih čokoladnih delikatesa od pralina do bombonjera i čokolada, ali napolitanki bilo koje vrste, a posebno rum napolitanki NEMA.

Šta kažu pravnici?
U pokušaju da razrešimo ovu zavrzlamu kontaktirali smo diplomiranog pravnika Branka Antića koji nam je u podužem pismo objasnio slovo zakona o ovoj tematici. On ističe da se proizvođač poslužio marketinškim trikom i ne menjajući vizualni identitet kutije, smanjio neto količinu proizvoda sa 180 grama na 135 grama.
- Ovakav potez proizvođača nesumnjivo može da dovede prosečnog kupca u zabludu. Proizvođač se poslužio marketinškim trikom tako što je zadržao isto pakovanje proizvoda dok je smanjio njegovu neto količinu. Na taj način, već naviknuti kupci i dalje veruju da kupuju isti proizvod ne proveravajući svaki put oznaku količine na pakovanju i njegove specifikacije – rekao je Antić.
On ističe da ovakvi potezi proizvođača nisu retkost i da se time koriste mnoge svetske kompanije u cilju podizanja profita.
- Posmatrano sa pravnog aspekta mogu se braniti stavovi koji idu u korist obmanutih kupaca, ali ne treba zanemariti i stavove koji idu u korist proizvođača, a na koje bi u svakom konkretnom slučaju poslednju reč dao sud. Zakonom o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014, 6/2016 - dr. zakon i 44/2018 - dr. zakon) članom 19. stavom 1. tačka 2. propisano je da se pod obmanjujućom poslovnom praksom smatra poslovna praksa trgovca kojom navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što mu daje netačna obaveštenja. Obmana je čak i kada su obaveštenja koja daje tačna (proizvođač je promenio utisnutu oznaku količine sa 180 grama na 135 grama) ali kako je kutija vizuelno ostala nepromenjena stvorio kod potrošača pogrešan opšti utisak da je u pitanju isti proizvod, čime je prosečni potrošač je doveden u zabludu u pogledu količine proizvoda – objašnjava Antić i ističe:
- Zakon o zaštiti potrošača članom 160. stav 1. tačka 9. propisuje novčanu kaznu u iznosu od 300.000,00 do 2.000.000,00 dinara za prekršaj u slučaju obmane potrošača iz pomenutog člana 19.
Prema članu 160. stav 2. za prekršaj iz prethodnog stava kazniće se i fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara. Istovremeno, uz kaznu pravnom licu se može odrediti zaštitna mera i to zabrana vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.
Međutim, u pravu ništa nije crno i belo, pa Antić naglašava da proizvođač po važećim zakonima nije u obavezi da veličina pakovanja bude u srazmeri sa količinom proizvoda koji je sadržan u istom. Postoje određena odstupanja i prema zakonu proizvođač je dužan da ispoštuje gramažu koja piše na pakovanju, da to piše jasno i nedvosmisleno na samom pakovanju i na taj način obavesti potrošača.
U svakom slučaju, prema preporuci Antića, potrošači mogu da kontaktiraju tržišnu inspekciju i obaveste je ukoliko smatraju da su obmanuti.

Kršenje etičkog kodeksa
Kako za Agrobiznis magazin objašnjava predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević po zakonu i etičkom kodeksu trgovaca i proizvođača ovo ne bi smelo da se desi.
- Proizvođač je zloupotrebio redizajn pakovanja kako bi smanjio masu proizvoda i na taj način je faktički povećao cenu, iako se na prvi pogled čini da je cena umanjena. Prema Zakonu o zaštiti potrošača savezi i regionalni centri za zaštitu kupaca imaju zakonsko pravo da povedu sudski spor protiv proizvođača. To što je pakovanje spolja gledano ostalo, a redizajnirana je unutrašnjost po Zakonu o zaštiti potrošača je obmanjivanje kupaca što nije dozvoljeno – objašnjava Bogosavljević.
On upozorava da se proizvođači služe raznim trikovima kako bi obmanuli kupce, a da pri tome izbegnu zakonske posledice.
- Oni računaju na to da će retko koji potrošač ili čak i organizacija pokrenuti sudski postupak zbog ovoga, iako pravno gledano za to postoji osnova. Nije u pitanju samo šteta koja se nanosi pojedinom potrošaču, već treba kolektivno zaštiti kupce od ovakvih obmana. To što je na pakovanju napisali manju gramažu samo donekle skida odgovornost sa proizvođača koji je bio dužan da na samom pakovanju istakne promenu i smanjenje proizvoda unutar ambalaže.
I navodna reklamna kampanja na društvenim mrežama je, po mišljenju Bogosavljevića, takođe je dovođenje kupaca u zabludu.
- I to je obmana, jer 90 posto potrošača ne koristi internet za takvu vrstu informacija i velika je verovatnoća da to neće ni videti. Osim toga, zar oni zaista misle da ljudi nemaju preča posla nego da na internetu proveravaju ko je od proizvođača šta uradio i promenio, to mora da se naglasi na samoj ambalaži kako bi kupcu bilo jasno kad uzme proizvod u ruke da je promenjena i smanjena količina proizvoda. Problem je što se ovakve stvari tolerišu, posebno kada su veliki proizvođači u pitanju kao što je Štark. Ovde pre svega mislim na nadležna ministarstva i inspekcije, koje ne bi trebalo da gledaju kroz prste na ovakvu vrstu obmane kupaca – naglašava Bogosavljević.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, sa aspekta zaštite potrošača rekli su nam da Zakon o zaštiti potrošačapropisuje predugovorno obaveštavanje potrošača- trgovac je dužan da između ostalog obavesti potrošača o osnovnim obeležjima robe, da mu obezbedi robu u tačnoj meri ili količini u skladu sa istaknutom na samom proizvodu. "Zakonom o trgovini propisano je da roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži: podatke o nazivu I vrsti robe, tipu I modelu u skladu sa prirodom robe, količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe. Pravilnikom
o deklarisanju, označavanju I reklamiranju hrane, bliže se propisuju uslovi za deklarisanje, označavanje I reklamiranje hrane, koji izmeđuostalog propisuje praksu poštenog informisanja. Pružanje informacija o hrani, vrši se na način kojim se ne obmanjuje krajnji potrošač, a naročito u pogledu karakterističnih osobina hrane, a posebno njene prirode, identiteta, svojstava, sastava, količine I trajnosti. Informacije o hrani treba da budu tačne, jasne
I lako razumljive potrošaču. Navedeni Pravilnik je donet na osnovu zakona o bezbednosti hrane I nadzor nad primenom istog vrši Ministarstvo poljoprivrede I zaštitte životne sredine" navodi se u odgovoru koji nam svakako nije pojasnio konkretan slučaj proizvođača SOKO ŠTARK.
Međutim, reagovalo je ministarstvo poljoprivrede u čijoj nadležnosti su propisi o deklarisanju proizvoda. Naime, rum napolitanke se na prednjoj strani ambalaže reklamiraju kao postan proizvod, dok poleđini na deklaraciji piše da napolitanke mogu sadržati tragove mleka, što je u suprotnosti.
- Zabranjeno je svim proizvođačima da na ovaj način dovode u zabludu potrošače. Za Štark je potvrđeno Rešenje o izmeni
deklaracije po ovom pitanju i drugostepeni postupci su u toku. Poljoprivredna inspekcija nije povlačila proizvode iz prometa, već je globalno rešavala ovakvu pojavu, tako da je ovakve proizvode u prometu moguće zateći do isteka roka trajanja – kažu u ministarstvu poljoprivrede.
U ovom ministarstvu ističu da ne postoji obaveza da nakon redizajna proizvoda, proizvođači obaveštavaju potrošače o istom, već je potrebno da se svi proizvodi deklarišu u skladu sa propisima, tako da postupak protiv Štarka neće biti pokrenut, osim ukoliko se gramaža ne slaže sa deklarisanom.
Šta kažu u Štarku?
U hrvatskoj Atlantik grupi koja je vlasnik Štarka od 2010. godine kažu da osluškuje potrebe svojih potrošača i prate trendove na tržištu. Shodno tome u martu je urađen redizajn Napolitanki sa ukusima Bananica, Rum i Kokos.
- Smanjenjem gramature proizvoda, umanjili smo i proizvođačku cenu, da bi cenovno bili dostupniji. Da je nova cena Napolitanki adekvatna smanjenoj gramaturi, možete da se uverite u našim maloprodajnim objektima „Ja Volim Štark“ –tvrde u Atlantik grupi i ističu da su tokom maja i juna emitovali kampanju na digitalnim platformama Instagram i Fejasbuk kako bi obavestili potrošače o promeni ambalaže.
Kako pomenutu kampanju nismo našli na njihovim zvaničnim stranicama, zatražili smo da nam pošalju linkove, ali je usledio odgovor da su već rekli sve što su imali odgovarajući na pitanja na naš prethodni mejla.
Na pitanje kako je moguće da na rum napolitankama piše da je postan proizvod, dok na deklaraciji stoji da sadrži tragove mleka, u Atlantik grupi su objasnili šta to znači.
- To ne znači da naši proizvodi po sastavu sadrže mleko, već upućuje na činjenicu da se proizvode u istoj fabrici u kojoj se prave i proizvodi sa mlekom. Informacija o sadržaju potencijalnih alergena, na osnovu korišćenja istog prostora i postrojenja gde se proizvode i proizvodi koji sadrže te
elemente, je obavezan način deklarisanja usklađen sa evropskim standardima. Tako ćete na našoj deklaraciji, osim potpune informacije, relevantne za potrošače i njihove potrebe, kako po sastavu, tako i prema energetskim i nutritivnim vrednostima naših proizvoda, naći i podatke o potencijalnim alergenima, jer je ta informacija jako bitna za sve one koji su životno ugroženi mlekom ili nekim drugim alergenom. Podaci o mogućem prisustvu čestica alergena, koliko god to bilo samo u tragovima, štite zdravlje potrošača. Dakle, posni proizvodi Atlantic Štarka u svom sastavu nemaju mleko, i prave se po istoj recepturi koja garantuje da su posni i da ih možete konzumirati u vreme posta – navode iz hrvatske kompanije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Pravljenje slatke zimnice polako se vraća među već pomalo izgubljene navike u našim domaćinstvima. Ne kuvaju samo oni koji imaju višak voća, nego je i sve više ljudi koji žele domaću hranu. Kada se pribavi sirovina, od ulaganja ostaju obično samo još potrošena struja i šećer.

Leto je vreme za spremanje zimnice i vaganje da li se trud uložen u njeno kuvanje zapravo isplati. Kada je reč o slatkim delicijama u teglama, domaćice nam kažu da računica postoji, iako su kupovni džemovi u hipermarketima po cenama sve dostupniji.Cena kilograma šljiva na gradskim pijacama kreće se od 40 dinara po manjim mestima do 80, koliko je na tržnicama u Beogradu i Novom Sadu.

- Jeftinije je svakako, vredi se malo pomučiti i spremiti. Pre svega znaš šta si skuvao i znaš šta ćeš jesti. Ako se za 10 kilograma šljiva izdvoji 400 dinara i još stotinak za šećer, uz malo uloženog truda dobićete desetak tegli pravog domaćeg pekmeza. Kvalitet po toj ceni sigurno se ne može naći u trgovinama. Jedino je zamorno kuvanje. Ovogodišnje šljive su dosta vodenaste, pa im treba dosta vremena da voda ispari - rekla nam je Slobodanka Kolar, domaćica iz Novog Sada.Na pijacama kilogram kajsija i jabuka je od 150 do 250 dinara, breskve su od 100 do 150 dinara, kruške su oko 200 dinara. Maline stoje 500 dinara, narandže oko 200, dok su trešnje i višnje bile oko 150 dinara za kilogram.Džemovi od kajsija, jagoda, pomorandže, šljiva, smokava, šipurka i malina koštaju od 350 do 450 dinara za 400 grama. Dok su džemovi od jagoda, malina i pomorandži obično u teglicama od 250 grama sa cenom od oko 300 dinara. U hipermarketima 700 grama marmelade od breskve i kajsije košta do 300 dinara. Marmelade od jagode te mešane, u pakovanjima od 370 grama, koštaju oko 170 dinara. S druge strane, mnogi voćari u svojim domaćinstvima prave slatke zimnice.Jelena Izljamović, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije iz Topole, otkriva nam koji su to trikovi koji garantuju zimnicu vrhunskog ukusna. Kod pravljenja slatkog, kompota ili džema važan je, kako kaže, procenat suve materije u voću, jer to je pokazatelj koliko treba sipati šećera.

Tehnologija prerade voća se deli u dve kategorije; topla prerada; džemovi, slatko, kompoti, te hladna prerada koja podrazumeva smrzavanje.

- Mi prvo kuvamo šećer, pa kasnije dodajemo voće. Odnos šećera i voća, zavisi od voća, ne kuva se isto slatko od ribizle i od šljiva ili višanja. Slatko od ribizle je suvo, pa se na jedan kilogram šećera sipa 600 do 800 grama ribizle, ali ta procena zavisi od suve materije u voću. Kod višnje odnos je jedan kilogram šećera na jedan kilogram višnje, ali i to zavisi od godine, sadržaja suve materije u višnji. Ako je godina kišna, voće ima više vode, zato se stavlja više voća, a manje šećera. Ipak, najpre treba uraditi sadržaj suve materije, pa onda izračunati koliko ćeš šećera upotrebiti. Svako voće mora da ima oko 70 odsto suve materije da bi bilo slatko - kaže Izljamovićeva, koja zajedno sa porodicom u Topoli proizvodi slatko, džemove, rakije i likere.

Izvor: https://www.blic.rs/biznis/vreme-je-za-zimnicu-za-600-dinara-mozete-napraviti-i-do-10-tegli-dzema-a-ovi-trikovi/lp8gz6k

Објављено у Agroekonomija
subota, 15 avgust 2020 09:30

Pomoć i saveti za novopazarske malinare

U utorak 18. avgusta od 11 časova biće održano predavanje za sve malinare. Predavač će biti direktor instituta za voćarstvo iz Čačka profesor dr Aleksandar Leposavić. Ispred Gradske uprave i Poljoprivredne stručne i savetodavne službe pozivaju se svi proizvođači malina da u što većem broju dođu.

U okviru projekta „Socijalno preduzetništvo u poljoprivredi“ koje realizuje grad Novi Pazar u saradnji sa svojim partnerima, SEDA, IDC, Merhamet, Međuopštinska unija poljoprivrednih proizvođača i Poljoprivredna savetodavna i stručna služba, za sve malinare organizovaće se edukativno predavanje. ovim projektom Grad će finansirati sva stručna predavanja tokom cele godine kako bi proizvođači stekli što bolja znanja i iskoristila ih na najbolji način, istako je član gradskog veća Fevzija Murić.

„Svi oni koju budu potpisali prijave sa Gradom i partnerima, celu godinu će biti praćeni i na kraju će projekat biti krunisan izgradnjom hladnjače gde će moći da se skladište ti voćarski proizvodi pre svega maline a i drugih proizvoda“, rekao je Murić.

On je takođe kazao da će grad i dalje pomagati svim proizvođačima kako voćarstva tako i ostalih grana poljoprivrede.

„Grad Novi Pazar će i dalje nesebično pomagati i malinare i sve druge u okviru poljoprivredne proizvodnje, medarstva, stočarstva i bilo kojih drugih, koji su odlučili da gaje, proizvode na svojim parcelama. Da li je to kao dopunski deo prihoda ili je osnovno zanimanje Grad će ih sve i dalje podržavati, jer smo izuzetno zadovoljni zadnjih godina kako su se rezultati pokazali i kakava je saradnja pre svega sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom, sa Međuopštinskom unijom proizvođača i sa samim našim građanima koji su dali poverenje ovim službama i koriste njihove svete“, objasnio je Murić.

„Ovaj projekat je izuzetno važan za poljoprivrednike grada Novog Pazara i šire. Pored maline može se obrađivati i jabuka koju dajemo veoma jeftino. Šumski plodovi, lekovito bilje. Ovo ne može biti zarada za celu porodicu ali može biti dobar doprinos za poboljšanje porodičnog budžeta“, kazao je predsednik MOUPU Ismet Sajtarić.

„Posebno u ovoj teškoj svetskoj situaciji koja je sada među nama, ljudi su ove godine dobro zaradili. Malina je dobra i cena joj je povećana na 220 din, što znači da je potrebno da unapredimo naša znanja“, istakao je Sjtarić.

On je naglasio da je ovaj projekat oslonac budućnosti našeg kraja koji treba da se podrži kako saradnike tako i donatore koji pomažu ovom projektu.

Predsednik Međuopštinske unije poljoprivrednika Ismet Sajtarić kazao je da će u ponedeljak 17. avgusta eminentni stručnjaci obići malinare i njihove malinjake i na osnovu zatečenog stanja u utorak, kada će i biti predavanje, ukazaće na eventualne greške i reći šta treba da se preduizme kako bi se unapredila proizvodnja na našem području.

Izvor:https://sandzakhaber.net/edukativno-predavanje-za-malinare-u-utorak-18-avgusta-od-11-casova/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 15 avgust 2020 09:25

ŠOK: Korona u smrznutoj piletini?

U Srbiji, kao i u ostatku sveta, potrošači su oprezniji od kada je počela pandemija a mi smo proveravali kako Srbija kontroliše uvoz mesa, da li postoji opasnost da se zarazimo na taj način, kao i šta na ovu novost kaže naš poznati virusolog.Kina tvrdi da je uzorak pilećih krilaca koji je uvezen iz Brazila pozitivan na koronavirus.

To je samo jedna u nizu pošiljki za koju se tvrdi da ima prisustvo korone, iako još nema dokaza da bi korona mogla da se prenosi putem hrane.Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za portal B92.net kažu da do sada nije dokazano da korona može da se prenese hranom, kao i da "nemaju zabeležene takve slučajeve".

"Procedure kontrole mesa u kontrolama objekata na kovid 19 sa Kinom su u potpunosti usaglašene", ističu."Na osnovu dosadašnjih saznanja i procene rizika u vezi izbijanja i širenja bolesti izazvane koronavirusom, nema dokaza koji bi ukazali na to da se virus prenosi putem hrane, jer je za prenošenje koronavirusa potreban domaćin (čovek ili životinja). Virus je nestabilan u spoljašnjoj sredini, na radnim površinama i osetljiv na visoke temperature", saopšteno je na sajtu Uprave za veterinu.

Virusolog dr Ana Gligić za B92.net kaže da je sa ovim virusom problem to što se ponaša mimo svih dosad poznatih pravila.

"Odakle korona u mesu, to je pitanje. Da li je čovek koji je prolazio pored mesa pa se iskašljao i preneo na životinju to ne znamo, jer životinje često nemaju nikakve simptome", rekla je dr Gligić.

Za konačni sud o tome moraće dugo da se čeka, ali postoji sumnja i da se prenosi sa životinja jer, kako kaže, "kada je pročitala vest da se u mesari u Nemačkoj zarazilo dosta radnika, odmah je pomislila da je zaraza došla od životinja".

"Znate, mi viruse čuvamo zamrznute na minus 60, zamrzavamo ih isto kao što se zamrzava hrana. Svakako ovo je nov virus i trebaće dosta vremena da se neke stvari o njemu otkriju", zaključila je.Evropska Agencija za bezbednost hrane (EFSA) pomno prati situaciju u vezi sa izbijanjem bolesti izazvane koronavirusom, koja pogađa veliki broj zemalja širom sveta.

EFSA je objavila da trenutno nema dokaza da je hrana izvor ili put prenosa virusa, te da zato nije uključena u odgovor na epidemiju izazvanu virusom.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) saopštio je da su životinje u Kini najverovatnije početni izvor infekcije, a da se virus prenosi sa osobe na osobu kapljično, putem kijanja, kašljanja ili izdaha.

Što se tiče bezbednosti hrane, Svetska zdravstvena organizacija izdala je preporuke predostrožnosti, uključujući savete o sprovođenju dobre higijenske prakse za vreme rukovanja i pripremanja hrane, kao što je pranje ruku, kuvanje mesa i izbegavanje potencijalne unakrsne kontaminacije između kuvane i nekuvane hrane.

Izvor:https://www.b92.net/zdravlje/bolesti.php?yyyy=2020&mm=08&dd=14&nav_id=1719387

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31