Чланци поређани по датуму: petak, 14 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 14 avgust 2020 14:29

Da li nam preti nestašica meda?

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika u vreme cvetanja bagrema i slabije suncokretove i livadske paše, proizvodnja meda biće manja za čak 80 odsto.

To povlači i rast uvoza ali i cena koje su već skočile za 200 dinara po kilogramu.Da li nas očekuje poplava falsifikata ove dragocene namirnice u narednom periodu?

"Postoji mogućnost da će doći do nestašice meda, naravno ne odmah, sve zavisi od toga koliko će se meda izvesti", kaže za Prvu TV Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija.

"Mnogo je velika potražnja za medom u svetu, a svuda je slab prinos. Na primer, susedna Mađarska, koja je dominantni dobavljač bagremovog meda za Evropsku uniju, imala je najgoru sezonu u poslednjih 50 godina, praktično nemaju meda uopšte", objašnjava Živadinović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je bagremova paša bila jako loša, u nekim delovima zemlje nije ni bilo prinosa, u drugim znatno ispod proseka, ispodprosečna je bila čak i suncokretova paša koja je inače vrlo stabilna, livadska paša na visokim planinama totalno je podbacila – ukratko, izuzetno slaba godina.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=14&nav_id=1719357

Објављено у Pčelarstvo
petak, 14 avgust 2020 14:24

Kako poboljšati kvalitet domaćeg žita

Umesto burnih rasprava o prosečnim prinosima pšenice u Srbiji i često oprečnih podataka o ukupnom rodu koji se iznose u javnosti, uoči nove setve trebalo bi razmišljati kako da se poboljša kvalitet domaćeg žita.

Ovo je ukratko i glavna poruka analize stanja na tržištu pšenice koju su potpisali jedan od naših vodećih stručnjaka za strna žita profesor dr Miroslav Malešević, profesor dr Radivoje Jevtić, dr Vladimir Aćin i dr Milan Mirosavljević s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kako se navodi u pismu koje je dostavljeno našoj redakciji, do naredne setve ostaje sve manje vremena pa je prilika da se ponovo ukaže na sve slabosti domaće proizvodnje pšenice. Njihovo otklanjanje, dodaju, izvan je mogućnosti ratara, ali su u velikoj meri u nadležnosti države.

– Najmanje što država može da uradi jeste donošenje nedostajućih pravilnika u vezi s upotrebom (ne)deklarisanog semena u proizvodnji strnih žita – piše u saopštenju i ističe se da bi to trebalo uraditi što pre.

Posebno se osvrću na to što se mesec dana po završetku žetve u javnosti iznose tri različite opcije o zasejanim i požnjevenim površinama, kao i različiti podaci o ostvarenim prosečnim prinosima.

Ukupan rod se kreće od 2.565.000 do 2.952.410 tona, već prema prihvaćenoj opciji. Zvanična statistika će biti poznata kasnije, navodi se u ovoj analizi. Stručnjaci su upozorili da niko ne preuzima odgovornost za iznete podatke koji mogu značajno da utiču na cene pšenice, a time i na interesovanje poljoprivrednika za buduću setvu.

Naglašavaju da za to vreme Francuska (najveći proizvođač pšenice u EU) prognozira svoju žetvu kao najmanju u poslednjih 25 godina, odnosno 26 odsto manju u odnosu na 2019. godinu.

Niža je proizvodnja i u Španiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj... Cene pšenice na berzama su stabilne iako je trgovanje utihnulo pošto žetva u EU, Ukrajini, Rusiji i drugim zemljama još traje.

– Dakle, rod pšenice je ispod proseka, daleko od rekordne proizvodnje, a međunarodnu trgovinu ograničava i pandemija kovida 19 – navode oni i dodaju da je jedan od velikih problema za ratare u Srbiji i to što nije potpuno poznato koliki je doprinos sorti koje se seju ostvarenim prinosima.

Rezultate sorti, kako kažu, predstavljaju ili autori sorti ili njihovi zastupnici i kompanije koje ih distribuiraju na tržištu Srbije.

Kome će proizvođači poverovati, zavisi od toga koliko je snažna kampanja, a ne njihova stvarna vrednost.

– Naša preporuka proizvođačima je da se dobro raspitaju o ostvarenim prinosima u njihovom okruženju, u nadležnim stručnim službama (PSS), kod mlinara... – ističu ovi stručnjaci.

Sorte domaćeg porekla i u ovoj godini pokazale su svoje vrednosti: visok potencijal za prinos, vrhunski kvalitet zrna, veoma dobru adaptabilnost na agroekološke uslove i stabilnost po godinama proizvodnje.

Na sortnoj listi Srbije ima više od 180 registrovanih sorti pšenice, ali je oko sto u aktivnom statusu i toliko ih je jesenas posejano na poljima.

– Jedino se kod nas pšenica ne razvrstava i ne plaća po kvalitetu. Svuda u okruženju: u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj… imaju neku vrstu podsticaje za određene vrste kvaliteta. Tako da smo praktično jedino mi od većih izvoznika ostali izvan tog sistema vrednovanja po kvalitetu – rekao je za naš list profesor Miroslav Malešević.

To se, kako dodaje, odražava na cenu naše pšenice na domaćem i stranom tržištu. On kaže da je sada prilika da se izmenom sortimenta to promeni, a ako ima novca, da se podsticajima, čak i manjim, podrže oni koji seju kvalitetnu pšenicu. Malešević ističe da se, po procenama, kod nas seje više od 50 odsto nesertifikovane pšenice i da je to nedopustivo za državu koja pretenduje da bude značajniji izvoznik žita.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/460324/Kvalitet-domaceg-zita-je-neophodno-sto-pre-poboljsati

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da su "Mlekoprodukt" iz Zrenjanina i "Mlekara Ub" dobile sertifikate za izvoz mleka u Kinu, odnosno da će kontejnerskim saobraćajem isporučivati mlečne proizvode i mleko za bebe u tu zemlju.
Nedimović je posebno istakao da je to prvi put da se mlečni proizvodi izvoze u Kinu.
Kako je naveo, Srbija, za razliku od nekih drugih zemalja u okruženju, nema probleme u sektoru mlekarstva i dodao da najviše izvozimo u BiH, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i na Kosovo.
Govoreći o voćarstvu, ministar je rekao da je trenutno povoljna situacija na tržištu, posebno za proizvoiđače koji su konkurentni i da je proces voćarske, ali i povrtarske proizvodnje, intenziviran poslednjih godina.
Prema njegovim rečima, postoji interesovanje jedne nemacke pokrajine za uvoz voća iz Srbije i da bi delegacija te pokrajine u oktobru trebalo da poseti našu zemlju.

 

Izvor: Tanjug

Објављено у Agroekonomija
petak, 14 avgust 2020 07:25

NUMIS D.O.O. - Proizvodnja nameštaja

NUMIS d.o.o. je firma koja posluje od 2007. godine i bavi se finalnom obradom pločastih materijala, uslužnim sečenjem i kantovanjem, najsavremenijim mašinama, vođeni dugogodišnjim iskustvom u proizvodnji nameštaja.

Naš tim stručnjaka iz oblasti obrade drveta obezbeđuje Vam kvalitetnu uslugu i najbolji servis.

Proizvodnja nameštaja od drveta i pločastog materijala, opremanje enterijera poslovnih i stambenih objekata, od najkvalitetnijih materijala.

Sve na jednom mestu!

U ponudi preko 100 dekora, koje možete poručiti. Prevoz robe na Vašu adresu. Uslužno sečenje pločastih materijala po meri, PVC i ABS kantovanje po Vašoj želji.

Nudimo Vam kompletnu uslugu uređenja Vašeg životnog ili radnog prostora onako kako ste sami ili uz našu pomoć osmislili.

Izrada svih vrsta nameštaja, enterijera u svim objektima. Numis d.o.o. radi po narudžbini, po idejnom rešenju našeg arhitekte, ili po projektu koji donese investitor.

Mi pravimo nameštaj po želji i meri kupca.

 

Izrada nameštaja po meri

Kompletno opremanje poslovnih prostora

Spavaće sobe

Kuhinje

Dnevni boravak

Klizni plakari

Ormari

Nameštaj za kupatila

Stočić

Vrata

 

Numis d.o.o. se bavi izradom nameštaja po meri, radimo kuhinje po meri najrazličitijih formi i stilova, američkih i klasičnih plakara po meri, dečijih, spavaćih i dnevnih soba, uređenjem kancelarija, opremanjem hotela, apartmana i lokala za sve namene.

 

Zvanična veb-stranica : https://www.numis.rs/

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31