Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 10 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 10 avgust 2020 15:21

Sve što treba da znate o uzgoju lešnika

Za gajenje leske trebalo bi da budemo upućeni u osnovne pedološke i klimatske uslove u kojima se ista gaji. Ona je vrsta koja voli osunčane, južne ekspozicije, rastrestita i propusna zemljišta, slabo kisele do slabo bazne reakcije od 6,5 do 7,5pH.

Ukoliko je pH vrednost zemljista niska, preporučuje se koriscenje pH Plusa u kolicini od 100 do 500 kg/ha, a ukoliko je pH vrednost zemljista visoka preporuka je fertigacionim putem primeniti pH Green, čija je uloga da smanji sadržaj bikarbonata i prevede elemente u dostupne forme za biljku koje se neće vezivati u kristalnoj rešeci zemljišnih koloida. Potrebni sadržaj makro elemenata. je:

N-0,1-0,2 %;
P2O5: 15-25mg/kg zemljista;
K2O: 25-30mg/kg.
"Osnovna ishrana leske se radi sa granulisanim đubrivima, kao što je Qrop Complex 12x10x18+2MgO, kao i vodotopivim hranivima u količini od 200 do 400g/žbunu u punom rodu. Da bi odredili tačne potrebe zasada za hranivima, potrebno je uraditi analizu zemljišta i prema istoj napraviti program ishrane", kaže FitoFert stručni tim iz kompanije Agromarket.

Azotna hraniva - dobra ili ne?
Na početku vegetacije zbog boljeg razvoja korena kao i kvalitetnog difernciranja generativnog potencijala preporučuje se fertigaciona primena FitoFfert Energy Root u količini od 5 do 25g/žbunu ili FitoFert Kristal 10x40x10+me od 6 do 30g/žbunu, na sedmičnom nivou (u navedenoj fenofazi), uz dodavanje FitoFert HumiStarta ili FitoFert HumiSuper Plus-a u količini od 50ml/žbunu. Doze primene zavise od uslova zemljišta, kao i godine uzgoja.

"Mnogi proizvođači pribegavaju korišćenju azotnih hraniva, misleći da će ući u sto viši i brži rod, što je sasvim pogrešan stav. Sa visokom količinom azota (N), dovodimo biljku do velike bujnosti, slabog razvoja korenovog sistema, nižeg kvaliteta ploda, podložnog napadu gljivičnih patogena kao što su Botrytis, Phillactinia guttatase, Xanthomonas sp. Slabe se ćelijski zidovi unutar tkiva biljke i postaje osetljiva na najmanje promene. S tim u vezi imamo veliki porast izdanaka što nam otežava agrotehničke mere, odnosno, povećava troškove proizvodnje", poručuju iz Agromarketa.

Jedan od načina za povećanje otpornosti biljke je gajenje tolerantnih sorti i korišćenje kroz čitavu vegetaciju FitoFert Quatro (kalijum-fosfit) u količini od 2 do 3l/ha, folijarnim tretmanima. FitoFert Quatro se može koristiti kod osetljivijih sorti i u osetljivim fazama kod svih sorti, fertigaciono u količini od 50ml/žbunu.Jedan od načina za povećanje otpornosti biljke je gajenje tolerantnih sorti.

"Akcenat treba dati na korišćenju huminskih i fulvo kiselina, tj. HumiStart i HumiSuper plus, sa naznačenim sadržajem makroelemenata i to najviše fosfora, kroz prvi deo vegetacije. U drugom delu vegetacije, formulacije potrebne biljci su sa povišenim sadržajem kalijuma (K) te je preporuka primenjivati FitoFert Universal 14x8x28+me ili FitoFert Kristal 4x10x40+me. Na slabo karbonatnim zemljištima do polovine vegetacije se preporučuje korišćenje FitoFert Complete A (14x7x15+14CaO), a u drugom delu vegetacije FitoFert Complete B(13x8x24+%CaO)", savetuju iz FitoFert stručnog tima.

Formiranje muških resa se dešava u našim agroekološkim uslovima tokom meseca jula. U tom periodu je neophodno pristupiti folijarnoj ishrani primenom Combivit 14. Za poboljšanje čvrstoće jezgra i više otpornosti prema patogenima se koristi Magni-Cal B do 3l/ha kao i Ca organo do 3kg/ha. Folijarni tretmani se zasnivaju na korišćenju stimulatora rasta i to Bioflex L, od 2 do 3l/ha. Veoma važnu ulogu imaju mikorelementi, pre svega cink (Zn) i mangan (Mn). U tu svrhu koristimo Zn organo i Mn organo u folijarnom tretmanu od 0,2 do 0,3% ili fertigaciono od 10 do 20kg/ha tokom vegetacije.

Zaštita leske
Da bi ušli sigurni u vegetaciju, neophodno je raditi uredno higijenu zasada, ne samo kada to bude neophodno.

"Zbog svih prezimljavajućih formi insekata, mehaničkih oštećenja, neophodno je zaštititi zasad od istih. Provereni koktel za zaštitu leske je kombinacija Nitropol S u 3% rastvoru + Funguran OH ili Cuprablau Z u količini od 0,5 do 1%. Tretman treba ponavljati više puta tokom zimskih meseci", naglašavaju stručnjaci.

Nokioni je sorta koja je osetljivija na razvoj pepelnice (Phillactinia guttatase), sa tim u vezi mora se dodatno voditi računa o zaštiti iste. Za suzbijanje ove gljive koriste se preparati iz grupe triazola, A.M. Miklobutanil, kao što je Systhane, u količini od 0,2l/ha ili 0,04% uz potrošnju vode od 300 do 500l/ha.

Lisna pegavost se može lako formirati, za njeno suzbijanje koriste se preventivno kontaktni fungicidi i to Balear 0,2% ili Dithane 0,25%.

"Veliki propust se dešava kod zaštite leske od Monilinia sp. Kao jezgrasto voće koje cveta rano u odnosu na ostale voćne vrste, ovaj tretman proizvođaci često zaborave. Već početkom kalendarske godine, na temperaturama nešto višim od 12°C, formiraju se ženski cvetovi i to je momenat kada se treba primeniti zaštita. Za ovaj tretman je potrebno uraditi tretman sa Signumom u dozi od 0,5 do 0,1% Switch, Mili ili Zenby", govore iz Agromarketa.Da bi ušli sigurni u vegetaciju, neophodno je raditi uredno higijenu zasada, ne samo kada to bude neophodno.

Več sredinom maja sa porastom temperature i formiranjem lisne mase, javljaju se potrebe za zaštitom nadzemnog dela stabla. Najveće štete poslednjih godina nanosi braon mramorasta stenica (Halymorpha halys). Prolazi kroz tri faze razvoja, jaja-larva-odrastao insekt. Jaja polaže na naličju lista, crne boje, po obliku podseća na saće u košnici. Hrani se sokovima iz ksilema i floema, pa time štete koje nanosi ova jedinka mogu biti velikih razmera. Zbog njene sposobnosti da razgrađuje aktivne materije, sve je je teže suzbiti. Za sada, jedino rezultati se postižu sa redovnom higijenom zasada, a u osetljivim fazama primenom Decis expert-a u količini od 0,05% do 0,1%.

Leskin surlaš se može suzbijati insekticidima kao što je Akaristop (0,1%) i Nurelle D (0,1%). Uz sve insekticidne tretmane preporuka je dodavanja Trenda (0,1%) zbog poboljšanja samog delovanja istog.

Lisne vaši se suzbijaju sa preparatima Closer 0,2L/ha, Lobo 0,2%, ili Afinex 0,025.

Eriofidne grinje se mogu takođe javiti. Za njihovo suzbijanje treba pratiti njihovu pojavu. Ne mogu se videti golim okom, dok ne nanesu veće štete, što može biti kasno. Za suzbijanje se koristi Sunmite u dozi od 0,1%.

Simbioza između tačne ishrane i redovne tačne higijene zasada leske, daje nam mogućnost da očekujemo najviše i najbolje.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/za-uzgoj-leske-najvazniji-su-kvalitet-zemljista-i-prihrana/62012/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 10 avgust 2020 15:15

Pomak u proizvodnji domaćeg grožđa i vina

Dva javna poziva koje je objavila Uprava za agrarna plaćanja radi dodele podsticaja vinarima i vinogradarima ozbiljan su pomak u dosadašnjoj praksi subvencionisanja tih grana poljoprivrede i pokazuju ozbiljnost države u namerama da potpomogne i ubrza razvoj vinogradarstva, vinarstva i vinskog turizma u Srbiji.– Ipak, podsticaji su samo nagoveštaj pomoći, koja nas, u skladu s nedavno usvojenom desetogodišnjom Strategijom razvoja vinarstva, čeka do 2030. godine – kaže za „Dnevnik” predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić.

Po pomenuta dva konkursa država je obezbedila 450 miliona dinara.

Po rečima našeg sagovornika, subvencionisanje sadnje novih vinograda je neophodno da bi se površine pod zasadima približile onima koje su, u ne tako davnoj prošlosti, postojale u Srbiji.– Povećana proizvodnja domaćeg grožđa će smanjiti zavisnost vinske industrije od uvoza i uticati na poboljšanje kvaliteta vina, kao i na ubrzanu afirmaciju autohtonih i novonastalih domaćih sorti vinove loze – ističe Bašić. – Pošto je moderan pristup preradi jedini put od grožđa do dobrog vina, pomoć države po te dve konkursne linije kroz subvencionisanje izgradnje novih vinarija, rekonstrukciju postojećih kao i pri njihovom opremanju znatno će povećati i modernizovati kapacitete domaćih vinara, koji će, samim tim, postati konkurentniji i po količinama i po kvalitetu proizvedenog vina. Mogućnost predviđena pravilnikom – da država subvencioniše i izgradnju prostora za promociju vina uz svaku vinariju – zapravo je motor za razvoj vinskog turizma, a samim tim i povećanje ukupne turističke ponude u Srbiji.

U Srbiji trenutno postoji 13 regionalnih udruženja, okupljenih u Savez vinara i vinogradara Srbije, od kojih je sedam uspelo da završi elaborate za zaštitu geografskog porekla.

– Po informacijama kojima raspolažemo, u Srbiji ima oko 370 registrovanih vinarija. Prošle godine izvezli smo 13.350.000 litara vina i dobili približno 19 miliona evra. Po zvaničnoj statistici, kada se uzme u obzir višegodišnji prosek, proizvodnja vina iznosi oko 30 miliona litara. Najviše izvozimo u Rusku Federaciju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku i Kinu, ali to ne ne znači da su manje važni, po brojevima skromniji izvoz u zemlje Evropske unije i SAD – naglašava Bašić.. On ističe da je najveći teret domaćeg vinarstva diskontinuitet nastao nakon Drugog svetskog rata.– Većina naših vinara ne može se pohvaliti iskustvima prethodnih generacija koje su postavile standarde i obezbedile stogodišnje neprekidno prisustvo na tržištu. Pošteno govoreći, to je bio teret i ostalih susednih balkanskih zemalja, ali su se one uglavnom ukrcale u voz ka EU i, udružujući se i koristeći evropske fondove koji su im bili, a i sada su, na raspolaganju, dobili dodatni stimulans i pogon koji je ubrzao razvoj vinarstva. To pokazuje, iako se diskontinuitet ne može zakrpiti, da uz dodatnu pomoć države nije nemoguće ubrzano nadoknaditi bar deo propuštenog – naglašava Bašić.

U proteklih dvadesetak godina vinarstvo i vinogradarstvo u Srbiji doživeli su ubrzani razvoj, istakao je Bašić, i naveo da je Fruška gora, sama po sebi, predodređena za vinogradarstvo, a samim tim i vinarstvo.

– Udruženje okuplja 60 vinara koji su prepoznali prednosti udruživanja i značaj geografske identifikacije na putu ka uzdizanju i vraćanju starog sjaja Fruškoj gori na vinskoj sceni – rekao je Bašić.Predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić kaže da će u fazi razvoja i planirane ekspanzije vinogradarstva i vinarstva preduzetnicima biti potrebna pomoć domaće nauke, ali i da će tu imati pomoć od države.

– Formiranje modernog instituta, koji je planiran u Sremskim Karlovcima, smanjiće nam lutanja, koncentrisati istraživanja, pomoći da proizvedemo najbolje grožđe uz najmanji trošak i neizvesnost, i da to grožđe pretvorimo u vino koje bismo s ponosom mogli izneti na svaki sto u bilo kojoj evropskoj i svetskoj prestonici.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/imacemo-svoje-vino-i-domace-sorte-grozda-10-08-2020

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 10 avgust 2020 15:10

Ogromna šteta zbog vremenskih prilika

Šteta od 20 milona evra godišnje u proizvodnji voća zbog grada. Gubitak od dva miliona evra godišnje u proizvodnji kajsija zbog kasnog mraza. Bačenih 30 miliona evra godišnje u proizvodnji jabuka zbog previsokih temperatura koje uništavaju kvalitet plodaDirektni gubici od 2,2 milijarde dolara tokom poslednje dve decenije zbog smanjenog prinosa kukuruza. Ovo su samo neke od procena koliko domaću poljoprivredu košta rast prosečne temperature izazvan klimatskim promenama.

Koliko košta domaće poljoprivrednike kada klimatolozi upozoravaju da su prosečne godišnje temperature u celoj Srbiji porasle od 1998. do 2017. godine za 0.5 do 1.5 stepeni, te da su od 2008. do 2017. rasle u proseku za više od 1.5, a u pojedinim zapadnim i istočnim delovima zemlje i za 2 stepena Celzijusa?

Kada se naizgled tako mali porasti temeprature preračunaju u štete po poljoprivredu, taj bilans izgleda ovako. U periodu od 1994. do 2014. godine, direktne štete zbog smanjenih prinosa u ratarskim kulturama i to samo zbog učestalih suša iznosile su 4,6 miljardi dolara.

Najviše strada kukuruz

Ratarske kulture su najznačajnije za procenu negativnih uticaja klimatskih promena na poljoprivredu, a pomenuta računica pokazuje da je u posmatranom periodu najviše stradao kukuruz, sa procenjenim direktnim gubicima od 2,2 milijarde dolara.

Štete su, međutim, znatno veće, budući da su ovakve procene iznete na osnovu analiza za samo 43% od ukupnog broja poljoprivrednih domaćinstava u Srbiji, navodi se u prošlogodišnjoj studiji „Uticaji promene klime na srpsku poljoprivredu“ Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP).

Štete u ratarstvu i povrtarstvu na otvorenom polju se kreću od umerenih do značajnih, jer su veoma promenljive od godine do godine. Ali ono što je, na žalost konstanta, jeste činjenica da se gotovo celokupna ratarska i deo povrtarske proizvodnje, poput uzgajanja pasulja, grašaka, krompira, crnog i belog luka, obavlja u uslovima bez namenski uspostavljenog sistema navodnjavanja.

Kao relativno umerene procenjuju se štete u vinogradrastvu, koje se kreću od 10% do 30% od uobičajene dobiti, dok su one najmanje u plasteničkoj proizvodnji, sa prosečnim gubitkom od oko 10% od uobičajene dobiti.
Cena kasnog mraza

Za razliku od pomenutih kultura, negativne posledice klimatskih promena je teže proceniti u voćarstvu. No i sa dostupnim podacima, računica je i te kako zabrinjavajuća, jer su ekstremno visoke temperature i suša najveće posledice klimatskih promena, a za domaće voćarstvo je karakteristično da se najčešće obavlja bez planskog sistema navodnjavanja. Pored toga, na kvalitet ploda i njegovu cenu utiče i pojava grada, kao i pojava kasnih prolećnih mrazeva.

Uzmimo za primer kajsije. Ako se u u Srbiji godišnje proizvede oko 23.000 tona kajsija, uz proseču cenu od 0,3 evra, dolazi se do vrednosti ukupne proizvodnje od oko sedam miliona evra. Uočeno je da se izostanak roda kod kajsije usled dejstva kasnog prolećnog mraza dešava svake treće godine, a u nekim rejonima i češće. Iz toga proizilazi da samo kod kajsije, problem kasnog prolećnog mraza godišnje nanosi štetu od preko dva miliona evra.

Zbog sve toplijih zima, kretanje vegetacije i kod drugog voća počinje sve ranije, pa će se dešavati sve veće štete od poznih prolećnih mrazeva i kada je reč o ekonomski značajnijem voću, kao što su šljiva, breskva, kruška i jabuka. U studiji se navodi da proizvodnja voća u Srbiji čini 11% vrednosti poljoprivredne proizvodnje, te da vrednost izvezenog voća zadnjih godina iznosi oko 500 miliona dolara.

Pojava grada uništi 20 miliona evra

Od ukupnih šteta prouzrokovanih vremenskim nepogodama, petina nastaje usled dejstva grada. Iz toga proizilazi da samo šteta od grada u proizvodnji voća može da umanji prinos i da smanji kvalitet ploda za oko 5 %. Na godišnjem nivou to iznosi u proseku oko 20 miliona evra.

Štete od povećanja letnjih temperatura koje izazivaju prestanak rasta i stvaranje ožegotina na plodovima, pojedinih godina iznose i preko 30%, a odnose se na smanjenje kvaliteta. Samo kod jabuke, čija je vrednost proizvodnje oko 100 miliona evra, štete uzrokovane visokim letnjim temperaturama, mogu iznositi i 30 miliona evra, navodi se u studiji.

U stočarstvu je, pak, najteže utvrditi kolike štete mogu nastati usled klimatskih promena, sem ukoliko one nisu fatalne po životinje. Naime, ustanovljeno je da toplotni talas sa ekstremno visokim temperaturama leti može stvoriti uslove koje, na primer, živina ne može da izdrži i da to uzrokuje pomor životinja. Takvih primera je bilo u Srbiji. Najčešće su štete indirektne, i mogu se ogledati u mlečnosti krava, ili slaboj tovnosti životinja, slaboj ishrani i slično.Gubitak genetičkih resursa

Ipak, najveći gubitnik klimatskih promena je održiva poljoprivredna proizvodnja, poput organske i integralne proizvodnje. Mnoge autohtone sorte biljaka, kao što su futoški kupus ili somborska paprika postaju ugrožene vrste.

Isto se dešava sa autohtonim rasama životinja, poput ovce cigaje i pramenke ili svinja mangulica, moravke i resavke koje su adaptirane na klimatske uslove naših krajeva, i zato ne mogu da istrpe sve značajnije promene klime. Pretnja od njihovog nestanka praktično znači da Srbija gubi svoje prirodne genetičke resurse.

Stoga su stručnjaci, na osnovu naučnih projekcija o budućim promenama klime u Srbiji, sačinili listu najvećih rizika po domaću poljoprivredu, kao i posledica po biljnu proizvodnju. Rezulati ankete koja je sprovedena za potrebe UNDP studije među više od 140 poljoprivrednika širom Srbije iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje, pokazali su da poljoprivrednici prepoznaju iste opasnosti od klimatskih promena koje su utvrdili i naučnici.

Najveći rizici od daljih kilmatskih promena prete nam od suša, visokih temperatura i pojave olujnih vetrova i grada. Sva tri problema označena su kao veoma značajna, a njihovo rešavanje, odnosno pokretanje mera prilagođavanja, kao urgentno. Najozbiljnija posledica sa kojom će se poljoprivrednici suočiti je smanjenje prinosa, zbog ekstremnih vremenskih uslova koji će uticati i na smanjivanje obradivih površina, kao i na lošiji kvalitet poljoprivrednog zemljišta.

Takođe, poljoprivrednicima prete i nove biljne bolesti, štetočine i korovi pristigli sa drugih kontinenata. To potvrđuje i podatak da je samo tokom poslednje decenije registrovano deset novih biljnih vaši.

Leta će trajati skoro pola godine

Ako Srbija ne uspe da zaustavi brzo povećavanje koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, klimatolozi predviđaju da će do kraja ovog veka srednja godišnja temperatura porasti za 4.3 stepena Celzijusa u odnosu na period od 1961. do 1990. godine.

To u prevodu znači da će u pojedinim delovima Srbije, naročito na jugoistoku zemlje, padavina biti znatno manje nego danas, a leta će trajati dva meseca duže nego sada. Klimatolozi procenjuju da ćemo imati više od sedam toplotnih talasa godišnje i prosečno od 20 do 30 vrelih dana više nego danas. Zato će se vegetacioni period produžiti za skoro dva meseca, a ekstremne suše javljaće se na svakih osam do deset godina.

Izvor:https://www.kamatica.com/analiza/koliko-rast-prosecne-temperature-steti-domacoj-poljoprivredi/62364

Објављено у Biljna proizvodnja

Etno kuća Hrebeljanović nalazi se u Ražnju, u blizini autoputa prema Nišu. Porodični restoran u kome su angažovani svi članovi porodice, odmor je za dušu i telo, mesto gde možete da pojedete kvalitetnu, svežu domaću hranu, proizvedenu u okruženju restorana.

Svojim gostima nudimo hranu i piće 100% domaćeg porekla. Sve se sprema na tradicionalni, srpski način.

U svom meniju nudimo između ostalog hleb i lepinje iz crepulje kao i "Tain" hleb od raženog integralnog brašna.

Naši specijaliteti su praseće pečenje na ćumur, "Popova" sarma i nezaobilazne "Diplomat" palačinke.

Nalazimo se uz sam autoput E-75, 25km severnije od Aleksinca, na čuvenom usponu "Mečka".

Pored restorana, posedujemo i smeštajne kapacitete.

Ovo je idealno mesto za odmor od gradske gužve i napetosti. Čist vazduh i ruža vetrova sa Bukovika, Rtnja i Jastrepca nalazi se baš ovde. U našem okruženju su i Sv.Roman, najstariji manastir u Evropi , Đuniška Bogorodica i manastir Lešje, koji čuvaju mir našeg doma.

DOBRO DOŠLI!

Link: https://www.nlb.rs/etno-kuca-hrebeljanovic

 

 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31