Чланци поређани по датуму: subota, 01 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

 

Poponac (lat. convolvulus arvensis) je višegodišnja zeljasta biljka, koja spada u širokolisni korov. Stablo je puzeće i obmotava se u smeru suprotnom od kazaljki na satu oko kukuruza, pa vrlo brzo može da izraste i do dva metra u visinu. Postoji nekoliko vrsta ovog korova, ali se kod nas najčešće javljaju dva – njivski koji najviše raste u kukuruzu i poljski koji raste na livadama, duž puteva i pored potoka. Ukoliko nema za šta da se uhvati i obavije može da raste i puzeći po zemlji. Livadski poponac spada u medonosne biljke, rado ga jedu krave zbog čega, kako se veruje, dolazi do povećanja masti u mleku. Lišće se može koristi i u ljudskoj ishrani u vidu variva ili čorbe. U narodu je poznat još i pod imenima slatkovina, slak i povivka.

 Poponac na njivi i u malinjaku

Poponac je poreklom iz Azije, ali raste širom sveta. U pitanju je vrlo invazivan korov koji brzo raste i širi se gde god se pojavi. Prema proceni stručnjaka gubici useva zbog ovog korova samo u Americi premašuju 377 miliona dolara godišnje.

Najčešće se pojavljuje među kukuruzom oko čije stabljike se obavija što može dovesti do poleganja useva. Osim toga, uzima hranljive materije iz zemlje što može da dovede do slabijeg rasta kukuruza, čiji je rod lošijeg kvaliteta i manjeg prinosa. Poponac ima izuzetno jak, vretenast korenov sistem koji prodire čak i do šest metara dubine u zemlju što omogućava biljci opstanak u sušnom periodu. Na površinskom sloju zemlje nalazi veliki deo pupoljaka iz kojih izbijaju nadzemni izdanci, a može da se razmnožava i rizomom. Stablo je tanko sa razređenim listovima spiralno raspoređenim, veličine od dva do pet santimetara i mogu biti srcasti, strelasti ili kopljastog oblika. Cvetovi su pojedinačni ili po dva do tri zajedno, krupni i levkastog oblika i mogu biti beli ili ružičasti. Poponac cveta od juna do početka septembra, cvetovi nemaju miris, a plod je zaobljena čaura svetlo smeđe boje sa samo dve  semenke koje najčešće pojedu ptice. Ukoliko padne na zemlju zadržava klijavost i do 20 godina.

Osim u njivama ovaj korov se često pojavljuje u voćnjacima, a idealno stanište su malinjacima, jer su maline dobra podloga za njegovo puzeće stablo. Uzgajivači malina koji su imali problema sa ovim dosadnim korovom iz prve ruke savetuju da parcelu koju ste odabrali za zasad maline obavezno, prema savetima stručnjaka, tretirate herbicidom pre same sadnje. Prilikom kupovine sadnica treba obratiti pažnju da se uz koren maline nije upleten i koren poponca (ovo se odnosi na kupovinu sadnica iz malinjaka) jer ćete uz voće posaditi i korov koji je posle teško uništiti. Ukoliko zemljište tretirate mašinski proverite priključne mašine da se na njima nije zadržao koren. Ukoliko primetite ovaj korov u zasadu nikako ne frezirati međuprostor, jer će se samo razneti dalje po ostatku malinjaka.

Kako ga iskoreniti?

Poponac je korov koga je teško iskoreniti, posebno ukoliko se bavite organskom proizvodnjom. U tom slučaju preporuka je iščupati ga sa sve korenom kada u proleće dostigne visinu od 15 santimetara. Međutim, često se događa da deo korena ostane u zemlji, pa se korov iznova vraća. Stručnjaci preporučuju i malčiranje, a kao dobro sredstvo može da posluži crna plastika, tkanina ili karton koji će sprečiti sunčevu svetlost da dopre do biljke koja vene i nestaje. Nekad se dešava da biljka ispod malča pronađe put pa počne da niče na ivicama pokrivenog područja i tada se mora ručno ukloniti.

Ukoliko se odlučite za upotrebu herbicida na tržištu postoje brojni preparati koji su vrlo efikasni protiv ovog korova.

Najčešći i najširi metod primene herbicida za suzbijanje poponca u kukuruzu je posle setve, a pre nicanje kukuruza. Za ovu namenu postoje brojni herbicidi i njihove kombinacija koji se sa uspehom mogu upotrebiti za suzbijanje poponca. Za prskanje njive pod kukuruzom najčešće se koriste preparati na bazi atrazina, cijanazina, flurohloridana i linurona. Suzbijanje korova primenom herbicida u toku vegetacije primenjuje se

kad kukuruz ima 1-8 listova ili je visine 15-20 cm. U tom slučaju upotrebljavaju se preparati na bazi bentazona, 2,4-D, dikambe, fluroksipina, klopiralida, piridata i tifensulfuron-metila. U pšenici se protiv poponca može da se koristiti Banvel M, Banvel P, Banvel DP dok u kukuruzu dobre rezultate daju herbicidi Basagran i Laddok. U ozimim i jarim žitima kao i u voćnjacima i vinogradima može se koristiti Fluoroksipir kada je poponac u fazi cvetanja sa tim što treba paziti da herbicid ne dođe u dodir sa zelenim delovima biljke. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom preparata konsultovati se za stručnjakom za zaštitu biljaka ili fito farmaceutom.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja
subota, 01 avgust 2020 14:27

Letnja sadnja jagoda i zašto je to dobro

Jagoda se sadi u julu i avgustu iz više razloga i to: u prvoj godini posle sađenja dobijaju se visoki prinosi od 7.000-10.000 kg/ha gajenjem jagode kao jednogodišnje kulture sprečava se širenje virusnih obolenja.

Ali sađenje u ovom periodu zahteva obezbeđivanje živića i navodnjavanje. Za sadnju najčešće se koriste frigo sadnice. Pri sađenju se trebamo držati pravila: ranije posađeni živići daju veće prinose od kasnije posađenih.

Živići posađeni početkom jula daju za 75% veće prinose od živića posađenih krajem avgusta. Što se tiče njivskog gajenja jagode, sadnja se može obaviti u prostim redovima, u pantljikama, u redovima kao i bez redova.

Sadnja u prostim redovima je najpogodnija za veće površine jer omogućuje primenu mehanizacije i olakšava berbu plodova. Razmak sadnje se kreće red od reda 75-105 cm a u redu 20-45 cm.

Sadnja u pantljikama je pogodna u uslovima navodnjavanja i kada se u programu zaštite od korova koriste herbicidi. Pantljike se sastoje od dva ili tri prosta reda. Razmak između pantljika kreće se od 75-105 cm, a odstojanje između redova u pantljici od 20-45 cm, razmak između biljaka u redu takođe je 20-45 cm.

Sadnja u lejama se primenjuje na manjim površinama i na okućnici. Leje treba da su široke 75 – 105 cm a biljke u redu sade se 50 x 30 cm (bujne sorte) ili 40 x 20 cm (slabo bujne sorte).

Sadnja jagode bez reda može se preporučiti za uslove gde preti opasnost od zimskih mrazeva. Živići se sade u prostim redovima s razmakom red od reda 90 – 135 cm, a u redu 45 – 50 cm.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/31/vocarstvo/zasto-je-dobra-letnja-sadnja-jagoda/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Zahvaljujući svojim lekovitim i gastronomskim svojstvima, beli i crveni luk postali su nezaobilazni u kulinarstvu i narodnoj medicini. Svako domaćinstvo pravi zalihe ovog povrća, bilo da se radi o luku iz sopstevnog uzgoja ili kupljenom. Kako bi se glavice očuvale što duže, potrebno je odrediti optimalni trenutak berbe, pripremiti ih na odgovarajući način i obezbediti im optimalne uslove čuvanja.

Adekvatna berba luka omogućava da potpuno formirane glavice završe svoj prirodni ciklus razvoja. Pravilno određivanje momenta berbe delovaće na dužinu čuvanja ovog povrća.

Glavice se beru kada su dobro razvijene, umotane u suve zaštitne listove, a vrat nadzemnog dela je još uvek zelen. Posebno obratiti pažnju da zrele i suve glavice ne ostanu na parceli izložene kiši. Kada je ovo povrće vlažno i nedozrelo, podložnije je bržem propadanju.Nakon branja, očiste se od zemlje, lagano se uklone listovi omotača koji su suvišni ili odvojeni od glavice. Pregledamo ih, a sve oštećene lukove odvojimo od onih zdravih. Ukloni se i višak korena i nadzemni organi. Njihovo jako prikraćivanje može da uništi glavicu, dovede do njenog truljenja ili isušivanja, zato se ostavlja jedan deo. Kod belog luka jakim prikraćivanjem može da se uništi čak i klica na čenovima ili da se odstrani tačka na kojoj se razvija koren. Dovoljno je da se ostavi dva do četiri centimetra nadzemne mase, odnosno korena. Taj osušeni deo sprečiće prodor bakterija i gljivica koje su prouzrokovači truljenja.

Od stanja glavica i njihove vlažnosti, zavisi i period sušenja. Ovaj proces traje od jedan do pet dana u domaćim uslovima. Prilikom jačeg dodira ostavljenog nadzemnog dela iznad glavice crvenog luka, može da se utvrdi da li je on osušen. Ukoliko iz odsečenog dela izlazi tečnost, glavice trebalo bi još da se suše. Dno glavice i zona oko korena treba da budu suvi. Ukoliko vremenske prilike ne dozvoljavaju sušenje na otvorenom, luk sušimo u zatvorenom prostoru pored izvora toplote.

Temperatura vazduha treba da se kreće od 22 do 25°C. Osušene glavice je najbolje ostaviti nekoliko dana u nekom prostoru sa dobrom ventilaciom.

Zdrav, osušen luk pogodan je za skladištenje. Sve oštećene i prevlažne glavice treba što brže potrošiti. Iskoristiti za pripremanje zimnice, dehidrirati ili preraditi na neki drugi način.Mesto ge će se skladištiti treba da je suvo i prozračno. Vlažnost vazduha ne sme da bude visoka. Optimalna vlaga za čuvanje luka je 50 do 65 odsto. Tokom čuvanja, najviše mu smeta naglo kolebanje temperature. Najbolje ga je čuvati u manjim količinama. Izaberite prirodne materijale za ovu namenu kao što su korpe, drvene gajbice ili papirne vreće. Mogu se koristiti i plastične gajbe sa otvorima koji će obezbediti cirkulaciju vazduha. Kartonske kutije sa otvorima, mrežaste vrećice, papirni fišeci ili čak i najlonske čarape mogu se iskoristiti za čuvanje. Glavice luka ne držati u zatvorenom.

Posude u kojima će se čuvati treba da su čiste, oprane, dezinfikovane. Najbolje je da bude raspoređen u dva do tri reda. Visina sloja uskladištenih glavica ne treba da je viša od 30 cm. To će olakšati pregled luka tokom perioda čuvanja i obezbediti bolju ventilaciju skladištenih glavica. One koje pokazuju znakove propadanja potrebno je ukloniti.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/kako-na-pravi-nacin-cuvati-luk-u-domacinstvu/61697/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
subota, 01 avgust 2020 14:02

Borovnica osvaja Šumadiju

Poslednjih godina u Šumadiji se povećavaju površine plantažnih zasada borovnice u intenzivnoj proizvodnji. Ovogodišnja berba borovnica je pri kraju dok je berba nektarina tek počela. Kvalitet i prinos roda obe voćne kulture je dobar a jedan od najvećih proizvođača voća u Šumadiji ,,Gruža agrar i pored situacije sa pandemijom uspešno i dalje izvozi voće prve klase za rusko tržište.
Berba borovnica djuk i blu krop koja se odvija na četiri hektara plantažnih zasada porodice Nikolić i koja je deo njihove velike voćarske proizvodnje ,,Gruže agrara’’ u Kniću je pri samom kraju. Iako su biljke zasađene pre tri godine i još uvek nisu u punom rodu prinos je oko dva do dva i po kilograma po saksiji. Celokupan rod prve klase odlazi na rusko tržište."Berba borovnica nije laka ni malo. Berači moraju dosta da vode računa o zrelosti ploda, ne smeju da beru zelene plodove. Isto tako i ako se oberu ne smeju da odu na tržište plodovi koji su prezreli i koji su oštećeni prilikom berbe. Veličina ploda se gleda, mora da bude preko 12 milimetara da bi bila u prvoj klasi. Pored veličine ploda gleda se i vizuelno stanje odnosno kako plod izgleda i ne sme da ima trulih borovnica, ne sme da ima oštećenih jer sve to utiče na prvu klasu. Kišni dani u maju su nam malo odložili početak berbe što je uticalo na tu najbolju cenu koju smo mogli da imamo ali generalno što se tiče kvaliteta tu nismo zaostali ni malo i možemo da se pohvalimo da je 99 % prve klase koju smo izvezli otišlo direktno za Rusiju" rekao je Dejan Pavlović iz ,,Gruža agrar’’,u opštini Knić

Za razliku od borovnice koja je već skoro obrana berba nektarina je tek počela. Sorta kaldezi stigla je na branje a očekuje se prinos i do 25 tona po hektaru zbog ovogodišnjeg dobrog roda.

"Specifična je što ima krupan plod koji je dosta sladak, na tržištu se ta sorta nektarine traži i mi smo sve to pratili i pre sadnje. Inače zasad je star 11 godina i sada je u punom rodu. Kada je reč o izvozu naravno da se osećao taj problem i strepnja šta će biti ako se zatvore granice ali roba mora da ide, ekonomija mora da funkcioniše i nadamo se da će sve to proći kako treba. Zahvaljujući firmi ,,Gruža agrar’’ koja se bavi podizanjem savremenih zasada voća dosta porodica se uključilo u krug i to se već sada raširimo na ceo Šumadijski okrug a naravno i šire. Podižu se sve više savremeni zasadi jabuke, nektarine, borovnice što daje neki drugačiji pogled na Šumadiju i ovo područje ovde", kaže Pavlović.

Više od 2 800 gazdinstava u opštini Knić bavi se voćarstvom a poslednjih godina primetan je i trend podizanja savremenih zasada.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/rastu-povrsine-pod-plantazama-borovnica-u-sumadiji_1149636.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31