Чланци поређани по датуму: četvrtak, 09 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Zahvaljujući povoljnim meteorološkim prilikama, nemali je broj poljoprivrednika koji su se već ovih dana odlučili za postrnu setvu na poljima sa kojih su skinute žitarice, što će im omogućiti dvostruki prihod ove godine.

Dve žetve će biti moguće pre svega kod onih ratara koji su primenjivali sve agrotehničke mere, uključujući i navodnjavanje, bez kojeg, po svemu sudeći, neće biti moguće ozbiljnije bavljenje poljoprivredom u vremenima očigledno burnih klimatoloških promena.

Koliki je značaj stručne obrade zemljišta i negovanja ratarskih kultura potvrđuje slučaj jednog od najboljih porodičnih preduzeća u agraru na zapadu Bačke, somborskog Meteor Komerca, koji je na svojim poljima već otpočeo postrnu setvu soje.

- Na ovim višim terenima skinuli smo pivarski ječam sa nekih 90 hektara, a zahvaljujući sistemu navodnjavanja kojim su pokrivene sve parcele u najosetljivjim fazama, vegetacije biljke su dobile dovoljnu količinu vlage , pa je i prinos preko 7,7 tona po hektaru, u skladu sa prilikama - kaže inženjer-agronom Stefan Cuce, rukovodioca biljne proizvodnje u ovoj kompaniji.

Vlasnik Slaviša Drobilović, u iščekivanju završetka garenja i setvospreme priprema sejačicu za postrnu setvu soje, koja će takođe biti obavljena uz potpunu primenu svih agrotehničkih mera, kao garanta dobrog prinosa.

Tako se nakon plićeg oranja, takozvanog garenja, na dubini od 15 centimetara, koje se primenjuje zarad zaoravanja žetvenih ostataka, ali i čuvanja vlage u zemljištu, mehanizacija priprema za setvu 600.000 biljaka soje po hektaru, što bi uz malo meteorološke sreće moglo da obezbedi još jednu uspešnu, jesenju žetvu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2941158/pocela-postrna-setva-soje-dvostruki-prihodi-za-ratare

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
četvrtak, 09 jul 2020 13:14

Skače cena maline, ali...

Prinos maline ove sezone u Srbiji biće manji nego lane. Površine pod crvenim zlatom smanjile su se za 30 odsto za samo godinu dana, a u preostalim srpskim malinjacima trećina voćki je bolesna zbog problematičnog sadnog materijala.

Iako su prošlogodišnji izdanci obećavali dobar rod jer je jesen bila lepa a zima blaga, suvo proleće i smene sva četiri godišnja doba u jednom danu uticali su da maline ove sezone imamo daleko manje. Procena je, naime, da će na nivou cele Srbije biti ubrano 50.000 do 55.000 tona, a ranijih godina je bivalo 75.000, pa čak i više od 100.000 tona crvenog zlata.- Kada se sve sagleda, situacija je krajnje problematična. Obilazeći malinjake ovih dana, razočarao sam se, pre svega, koliko ih je manje. Na primer, Radovan Lazarević iz Brankovine, koji je imao prošle godine imao ubedljivo najbolji malinjak u celom ovom kraju, iskrčio je 60 ari jer sa prošlogodišnjom cenom od 130 do 150 dinara nije imao nikakvu zaradu. Sada, kada je otkupna cena maline i više od 200 dinara, roda nema ni na preostalih 60 ari. I to je jedan od primera koji svedoče da su površine pod malinom smanjene od 20 do 30 odsto - priča Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.Iako će tek popis poljoprivrede koji je planiran za sledeću godinu pokazati koliko su se površine pod malinom smanjile, u Asocijaciji malinara Srbije se slažu sa pretpostavkom da je domaće malinogorje za samo godinu dana manje za 30 odsto, sa oko 16.000, na 13.000 hektara. To, međutim, nije najveći problem.

- Nažalost, od toga što je ostalo, 30 odsto je bolesna malina. Ovih dana maline koje su u savršenoj kondiciji napala je vaš koja se hrani sokom lista, jer su joj pogodovali vremenski uslovi. Svemu kumuje sumnjiv sadni materijal i ne bude li se promenio zakon o sadnom materijalu koji će sertifikovati sadnice i uvesti strogu kontrolu sadničara, ta malina će u roku od godinu dana širenjem bolesti zaraziti i malinu koja je sada u ekstradobroj kondiciji - upozorava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Prema podacima Asocijacije malinara, trenutna otkupna cena u pojedinim područijima je oko 210 dinara, ali je većinom 190 dinara za kilogram prve klase vilameta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/glavobolja-zbog-maline-otkupna-cena-bice-veca-od-200-dinara-ali-roda-nema/22kj57z

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U Vojvodini ima između 150.000 i 160.000 hiljada teladi, a proizvodnja nije dovoljno razvijena. Porodica Kucurski iz Stapara pedeset godina je u agraru, a od 2012. godine bave se govedarstvom. Obrađuju oko 2.000 hektara zemlje i ističu da su decenijama mukotrpno i planski ulagali u posao kako bi zaokružili nus proces proizvodnje.
Odgajivači teladi za tov iz Stapara ističu da za tov koriste telad koja su izašla iz sistema paše sa prosečnom težinom od 200 do 260 kilograma, a junce od 550 do 600 kilograma prodaju velikim kompanijama za dalju preradu. Godišnja proizvodnja muške teladi je 180.000 do 200.000 komada, ali govedarstvo su važni podsticaji. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je tokom prethodne četiri godine putem konkursa za dodelu bespovratnih sredstava za opremanje stočarskih farmi uloženo preko 81.000.000 dinara i potpisano 108 ugovora sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je do jula ove godine direktnim podsticajima, koji se isplaćuju po grlu krava za uzgoj teladi za tov odobreno 99.960.000 dinara, po osnovu 1.827 zahteva, a da se zahtevi i dalje obrađuju. Očekivani broj je isti kao i 2019. godine, a tada je odobreno 12.417 u iznosu od 886.560.000 dinara.

Porodica Kucurski iz Stapara na farmi uzgaja 140 grla teladi za tov, a prednost uzgoja je taj što sve nus produkte poljoprivredne proizvodnje sa 2.000 hektara oranica, na kojima seju šećernu repu, kukuruz i pšenicu iskoriste kao prostirke za stoku do upotrebe stajnjaka za ratarske kulture.

"Kupujemo uglavnom junad od 250 do 300 kilograma težine i tovimo ih do 550 i 600 kilograma i tada ih isporučujemo lokalnim i velikim klanicama na dalju preradu. Koristimo subvenciju za isporučeno grlo od 15.000 dinara, a one bi mogle biti veće", objašnjava Pavle Kucurski, PP "Agroplod" Stapar .

"Pre pedeset godina smo krenuli sa ratarstvom i kupovali jutro po jutro zemlje. Uvek smo ulagali u zemlju i mehanizaciju, a i danas ulažemo. Godinama smo sticali, a 2012. godine smo od prve vojvođanske bivše Zadruge u Staparu kupili ovu upravu i farmu. U nekoj prvoj fazi zatekli smo devastiran objekat, koji smo sredili tako da možemo naseliti prvu junad", kaže Radojka Kucurski, direktor PP "Agroplod" Stapar.

Kucurski ističu da se gazdinstvom upravlja planski, jer je cela porodica uključena u posao, a planiraju izgradnju stacionarnih zalivnih sistema.

"U 2.000 hektara obradive zemlje spadaju i naši kooperanti sa kojim zajedno odlučujemo šta ćemo sejati. Na žalost tržište je takvo da ne možemo imati garantovane cene", kaže Pavle Kucurski.

Proizvodnja teladi za tov nije dovoljno razvijena i ima potencijal, kažu u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu i navode da je tokom prethodne dve godine nabavljeno 360 grla teladi i goveda, u vrednosti preko 57.000.000 dinara, a za isti period je po konkursima za mlade dodeljeno više od 47.500.000 dinara. U 2019. godini na ime podsticaja za uzgoj junadi za tov odobreno 2.381.125.654 dinara i to na osnovu 24.178 zahteva poljoprivrednih proizvođača. Za istu meru je do 01. jula ove godine odobreno 9.620 zahteva od preko 1.237.000.000 dinara, kažu za RTV u Ministarstvu poljoprivrede.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/porodicno-gazdinstvo-iz-stapara-maksimalno-iskoristilo-potencijale-govedarstva_1143088.html

Објављено у Govedarstvo
četvrtak, 09 jul 2020 13:05

Kalemarstvo - zlatni rudnik Srbije

Krkobabić povratnicima: „Dok vas, zbog pandemije virusa korona, muči sve veća realna neizvesnot šta dalje – vredi ostati u Srbiji i razmisliti o predlozima Nacionalnog tima za preporod sela Srbije!“

Povodom sve veće realne opasnosti od gubljenja radnog mesta u evropskim zemljama, a delimično i u Srbiji, kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacije sa vrhunskim stručnjakom za voćarstvo profesorom dr Zoranom Keserovićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, predlažu povratnicima da ostanu u zemlji i deo svog novca ulože u proizvodnju sadnog materijala, jer je to veoma isplativ posao. Podizanje zasada sa kvalitetnim sadnim materijalom je najvažniji faktor za brže unapređenje voćarstva i vinogradarstva. Proizvodnja voćnog i loznog sadnog materijala je tradicionalno porodični posao, a naši kalemari, kojih najviše ima u okolini Kruševca i Trstenika su među najboljima na svetu! Odlični uslovi za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala postoje i u Vojvodini.
Prema podacima Privredne komore Srbije, registar proizvođača, prometnika i uvoznika sadnog materijala voćaka i vinove loze Uprave za zaštitu bilja broji oko 1.000 registrovanih pravnih i fizičkih lica. Tokom 2018. godine Srbija je od izvoza sadnog materijala ostvarila 17,3 miliona dolara dok je iste godine uvoz iznosio 16,8 miliona dolara. Prošle 2019. godine izvoz je značajno porastao i dostigao vrednost od 27,9 miliona dolara, dok je istovremeno uvoz smanjen na deset miliona dolara. Najviše loznog sadnog materijala izvezli smo u Azerbejdžan, Moldaviju i Ukrajinu i delom u bivše republike SFRJ, dok smo sadnice voća najviše izvezli u Nemačku, Dansku, Holandiju i Rusku federaciju, kao i bivše jugoslovenske republike. Što se uvoza tiče, lozni sadni materijal uvozili smo najviše iz Italije i Francuske, a voćne sadnice iz Italije. Kako navodi profesor Keserović, danas Srbija uvozi više od 70 odsto sadnog materijala za savremene zasade jabuke i kruške, trešnje na podlogama Gizela 5 i 6 oko 90 odsto, jagode 80 procenata, borovnice 100 odsto i oraha (najviše iz Turske) oko 60 odsto.
Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da postoji realna mogućnost za povećanje proizvodnje sadnog materijala namenjena izvozu i preporučuje da će kalemari biti uspešniji ako se udruže:
„Srbija poseduje velike neiskorišćene resurse za znatno povećanje proizvodnje kvalitetnog sertifikovanog sadnog materijala, koji mogu da je vrate na slavnu poziciju velikog izvoznika, kao kada je samo na rusko tržište izvozila lozne kalemove za oko 30 miliona dolara godišnje. Srbija ima daleko bolje agroekološke uslove za proizvodnju sadnog materijala u odnosu na mnoge zemlje iz kojih trenutno uvozimo kalemljene sadnice. Uz to, na fakultetima i institutima imamo i međunarodno priznate stručnjake za voćarstvo i vinogradarstvo, koji mogu značajno da podignu kvalitet te proizvodnje. Naši domaćini ne smeju da propuste tu šansu! A njihovi izgledi za uspeh su neuporedivo veći ako se udruže i u procesu proizvodnje uštede, a na svetskom tržištu lakše i brže zarade više novca.“
Krkobabić naglašava neophodnost da država snažnije podstiče veću proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala merama poreske i kreditne politike, koje će biti stimulativnije ako su proizvođači kalemova udruženi. Pre svega, za poljoprivrednike bi bilo korisno smanjiti carinsku stopu za uvoz mehanizacije za proizvodnju sadnog materijala.

Profesor dr Zoran Keserović ističe da su naši kalemari najpoznatiji po proizvodnji kvalitetnih sadnica: šljiva, jabuka, višanja i loznih kalemova. Za savremene intenzivne zasade treba koristiti "KNIP" sadnice ili sadnice sa prevremenim grančicama. Proizvodnja sadnog materijala za visokointenzivne zasade većine kontinentalnih voćnih vrsta stablašica podrazumeva visoko kalemljene dvogodišnje sadnice, dobro obrasle umereno bujnim letorastima ili prevremenim grančicama „KNIP“ sadnice. Profesor procenjuje da Srbija nije dovoljno uradila na unapređenju tehnologije proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala, a pogotovu kod jagodastih voćnih vrsta gde se sadni materijal uzima iz proizvodnih zasada što ima za posledicu smanjenje prinosa i pojavu nekih obolenja. Profesor Keserović predlaže uspostavljanja procedure za stvaranje i održavanje sortno čistog i zdravog (pre svega bezvirusnog) sadnog materijala, kao i njegovo dalje umnožavanje, kategorizaciju i promet. Stvaranjem predosnovnog sadnog materijala kod naših sorti, Srbija bi zaštitila svoje sorte i stimulisala naučno-istraživački rad u pravcu otkupa zaštićenih sorti i podloga. Potrebno je podsticajnim sredstvima stimulisati uvoz baznog sadnog materijala (podloga i matičnih stabala) i stvaranje predosnovnog sadnog materijala kod sorti voća i vinove loze koje su stvorene u Srbiji; obezbediti sredstva za usavršavanje tehnologije za voćne vrste kod kojih je deficitarna proizvodnja sadnog materijala – borovnica, jagoda, malina, KNIP sadnica kod kontinentalnih voćnih vrsta. Organizovati proizvodnje u regionima (kao što je Vojvodina) koji imaju veliku izolaciju od zaraženih stabala bolestima (i do 5 km). Stimulisati kontejnersku proizvodnju sadnog materijala (prodaja u saksijama). Uvesti u legalne tokove kompletno proizvodnju sadnog materijala - stroža kontrola proizvodnje sadnog materijala.
Prema rečima Dejana Miladinovića, direktora ZZ „Euro Duo Kalem“ iz Lazarevca, pored Kruševca, (koja godišnje na 18 ha proizvede i uglavnom izveze više od milion sadnica jabuka, krušaka, šljiva, trešanja... u Gruziju, Kazahstan, Tadžikistan, Uzbekistan i Kirgistan) četvoročlano poljoprivredno gazdinstvo, proizvodnjom sadnog materijala može da se bavi samo kao privredno društvo, odnosno zadrugu. Iako egzistenciju svojih članova može da obezbedi proizvodnjom i na pola hektara, predlaže kalkulaciju za proizvodnju na jednom hektaru. Na toj površini može da se proizvede oko 70.000 voćnih sadnica ili 150.000 loznih kalemova, za šta je neophodno zenljište kvalitetne prve klase sa sadržajem humusa većim od tri procenta. Za pripremu zemljišta (oranje i tanjiranje) potrebno je oko 500 evra, a za deset km kapajućih traka sa slavinama i centralnim crevom još oko 400 evra. Za eventualno kopanje bunara trebalo bi dodati od nekoliko stotinu do nekoliko hiljada evra. Podloga za kalemljenje sa kalem grančicom košta 23 evrocenti, što za 70.000 voćnih sadnica iznosi 16.100 evra. Vešti kalemari sami proizvode podlogu i tako uštede navedeni novac. Za kalemljenje trebalo bi izvodjiti oko 3.500 evra. I ta suma može da se uštedi ako članovi gazdinstva umeju da kaleme. Za parafin i traku trebalo bi izdvojiti još 1.000 evra. Za prskanje protiv insekata i bolesti (oko 15 puta godišnje) i zalivanje trebalo bi izdvojiti još oko 3.000 evra. Na to bi trebalo dodati i trošak za proveru zdravstvene ispravnosti i sortne čistoće PSS – oko 800 evra.
Očekivana bruto zarada od proizvodnje sadnog materijala na jednom hektaru iznosi oko 100.000 evra. Prihod ili neto zarada zavisi od toga da li članovi poljoprivrednog gazdinstva neke poslove obavljaju sami ili ih plaćaju, kao i od toga da li su udruženi u zadrugu.
Akademik Dragan Škorić ističe da će se lično angažovati, u ime Akademijskog odbora za selo SANU, da se sadni materijal u Srbiji proizvodi po svetskim standardima i da naši poljoprivredni fakulteti i instituti svake godine organizuju specijalne seminare o proizvodnji sadnog materijala i kalemova: „A zatim ćemo te naše vredne proizvođače organizovano voditi u Italiju, Francusku... gde će na licu mesta steći prava iskustva i biti osposobljeni da uspešno učestvuju u oštroj tržišnoj utakmici - da kalemljene sadnice prodajemo po osam, a ne po 1-3 evra.“
Akademik Škorić navodi primer „Produktive“ iz Novog Sada, koja je svojevremno izvozila u Sovjetski savez više od pet miliona sadnica godišnje.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva sve povratnike i druge zainteresovane građane, da osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim da se udruže u kalemarsku zadrugu i konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“. Za sve zainteresovane organizovaćemo posetu ZZ „Euro Duo Kalem“, koja je po tehnologiji i usvojenim standardima savremena zadruga evropskog tipa.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31