Чланци поређани по датуму: utorak, 28 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

JKP „Gradske pijace“ kao društveno odgovorno preduzeće i dalje preduzima sve neophodne mere u cilju sprečavanja daljeg širenja virusa korona. Kao novina na tezgama beogradskih pijaca postavljene su posebne pregrade od pleksiglasa kako bi se sprečio direktan kontakt kupaca sa namirnicama i lakše održavalo propisano rastojanje između kupaca i prodavaca. U cilju nesmetanog snabdevanja građana JKP „Gradske pijace“ pridržavaju se svih dosadašnjih uključujući i najnovije mere koje je donela Vlada Republike Srbije, a koje se odnose na maksimalan broj ljudi koji mogu boraviti u zatvorenim prostorima. Kako se u sistemu JKP „Gradske pijace“ nalaze i dve pijace smeštene u zatvorenom prostoru pijaca Palilula i TC „Novi Beograd“ kao i veliki broj mlečnih hala ,na svakom od tih objekata je na vidnom mestu istaknuto obaveštenje o maksimalnom broju ljudi koji se istovremeno mogu nalaziti u objektu, uključujući i prodavce. Građani mogu da nastave da se snabdevaju svežim i zdravim namirnicama na beogradskim pijacama koje su u sistemu JKP „Gradske pijace“, znajući da ovo preduzeće brine o zdravlju svih njih. Ponuda poljoprivrednih proizvoda na beogradskim pijacama je bogata, posebno voća i povrća. S obzirom na raznovrsnost ponude, zelene pijace su dalje najbolje mesto za kupovinu svežih i visokokvalitenih namirnica. JKP „Gradske pijace“ mole sve potrošače da prilikom kupovine održavaju propisanu fizičku distancu kao i da nose zaštitne maske, a sve u cilju suzbijanja daljeg širenja korona virusa. Takođe, još jednom podsećamo sve sugrađane koliko je važna prevencija, jer samo zajedničkim snagama i odgovornošću svih nas možemo pomoći u sprečavanju daljeg širenja ovog virusa. JKP „Gradske pijace“ – Tradicija koja traje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja

Povodom sve većeg broja pitanja povratnika iz inostranstva u koji posao da ulože svoj novac dok se povećava realna neizvesnost zbog pandemije virusa korona, kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacija s doktorom nauka za jaka alkoholna pića profesorom Ninoslavom Nikićevićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da proizvodnja jakih alkoholnih pića u svojim destilerijama, posebno srpske rakije šljivovice prepečenice, može da bude veoma isplativ posao. Srbija je bogom dana za gajenje šljive i proizvodnju šljivove prepečenice. Izuzetni mikroklimatski uslovi: mineralni sastav zemljišta, strujanje vetrova, broj sunčanih i kišnih dana, kao i viševekovna tradicija uzgajanja šljive i domaćinskog spravljanja čuvene šljivove prepečenice, učinili su da je Srbija i po tome poznato u čutavom svetu. Slični uslovi postoje, možda, u Kaliforniji i nekim delovima Francuske i Italije. Čuveni irski književnik, nobelovac DŽordž Bernard Šo, veliki poštovalac Srbije, izjavio je da je Srbija najviše poznata u svetu po Nikoli Tesli, Mihailu Pupinu, Ivi Andriću i staroj srpskoj šljivovoj prepečenici.
Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da bi Srbija što pre trebalo na pravi način da iskoristi svoje blago - srpsku šljivovu rakiju – prepečenicu za međunarodnu afirmaciju i isplativ plasman na najboljim tržištima širom sveta:
„Činjenica da međunarodni stručnjaci srpsku šljivovu rakiju prepečenicu, uz francuski konjak i škotski malt viski, smatraju najkvalitetnijim i najsavršenijim jakim alkoholnim pićem na svetu, a da istovremeno naše prepečenice nema u fri šopovima i drugim uglednim prodavnicama širom sveta uz oznaku "Made in Serbia“, opomena je da Srbija mora što pre međunarodno da zaštiti tehnologiju proizvodnje i geografsko poreklo svoje najpoznatije voćne rakije. Onako kako su to Francuzi zaštitili svoja pića: konjak, armanjak i kalvados, Škoti malt viski, Meksikanci tekilu ili Italijani grapu. Pošto Srbija, a ranije ni SFRJ, nije zaštitila srpsku šljivovicu prepečenicu, mnoge zemlje EU, među kojima Nemačka, Češka, Slovačka, Italija, Slovenija, Austrija i Hrvatska proizvode i izvoze šljivovicu prepečenicu u zemlje EU i van nje.“
Krkobabić istovremeno poručuje da naši mali i srednji proizvođači rakija u svojim destilerijama moraju, uz primenu visokotehnoloških naučnih postupaka da obezbede i kvalitet i kvantitet i kontinuitet kako bi svet više vrednovao taj naš vrhunski proizvod. Poručuje da staru srpsku šljivovu prepečenicu nikako ne bi trebalo prodavati u rinfuznom stanju po niskoj ceni od 1-1,5 evra, već je izvoziti u atraktivnoj staklenoj ambalaži po ceni od oko 10 evra za litar.
Prema podacima koje nam je dostavila Vesna Radojičić, samostalni savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 613 registrovanih proizvođača jakih alkoholnih pića (JAP) u 2019 godini proizveli su 33,7 miliona litara, što je povećanje proizvodnje od 23 odsto u odnosu na prethodnu 2018. godinu. Veliki je broj individualnih proizvođača - fizičkih lica koji proizvode rakiju za sopstvene potrebe. Procena je da ukupna količina proizvedene rakije iznosi oko 50-60 miliona litara, od čega je najveća proizvodnja u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju.
Srbija je u 2019. godini izvezla 2.823 tone jakog alkoholnog pića, u vrednosti od 14,5 miliona dolara. Najveći je izvoz šljivovice 4,8 miliona dolara, što predstavlja 33 odsto ukupnog izvoza JAP. Najviše šljivovice i drugih voćnih rakija smo izvezli u Crnu Goru, BiH, a samo šljivovicu u Nemačku, Hrvatsku, Holandiju, Grčku, SAD, Švajcarsku i Australiju. U 2019. godini uvezeno je oko 3.442 tone JAP u vrednosti 15,5 miliona dolara. Najviše smo uvezli sve vrste viskija za oko 4,8 miliona dolara, odnosno 31 odsto od ukupne vrednosti uvoza JAP. Vinjak, odnosno rakija od vina najviše smo uvezli iz Crne Gore, a viski iz Ujedinjenog Kraljevstva, Irske i Francuske, potom vodku iz Francuske i Poljske i liker iz Italije, Irske i Hrvatske. Najviše viski burbona je uvezeno iz SAD i vodke iz Ruske Federacije.
Profesor dr Ninoslav Nikićević, jedini u svetu koji je doktorirao na proizvodnji šljivovice prepečenice od požegače, i godinama stalni član međunarodne komisije za ocenjivanje kvaliteta jakih alkoholnih pića na međunarodnim sajmovima, kaže da bi se među međunarodno zaštićenim tehnologijama, sa predznakom srpska, mogle naći i: dunjevača, travarica, malinovača, kajsijevača, kupinovača, lozovača i srpski ledeni čaj. Najpoznatiji zaštićeni srpski alkoholni brendovi su: Sokolova rakija, Žuta osa, Kosjerićka šljivovica, Klekovača BB... Mnogo teže je zaštititi tehnologiju proizvodnje neke voćne rakije, kako predviđa Lisabonska povelja za međunarodnu zaštitu tehnologija, brendova i žigova na području EU.
U Srbiji se proizvode svi tipovi jakih alkoholnih pića, najviše voćne rakije. Oduvek, a i danas prednjači šljivova prepečenica, a slede je: dunjevača, vilijamovka, kajsijevača, jabukovača, poslednjih godina sve više malinovača i kupinovača i od grožđanih rakija lozovača. Dosta su zastupljene travarice iz grupacije specijalnih rakija, gorki likeri, medice, liker tipa šeri brendija, bermeti, i u poslednje vreme džin – od žestokih jakih alkoholnih pića. Srbija se s razlogom smatra postojbinom šljivovog destilata, koji postaje svetski poznata srpska voćna rakija stara šljivova prepečenica, kada stari ne kraće od 5 godina, sazreva u hrastovim sudovima, a zatim se flašira u jediničnu ambalažu. Pod nazivom šljivovica prepečenica stavlja se u promet rakija dobijena od šljivovice, dvostrukom destilacijom (redestilacijom) sa jačinom 40-55 odsto volumnih etanola.
Profesor Nikičević ističe da u Srbiji postoji kvalitetna sirovina za šljivovu prepečenicu. To su: šljiva požegača, koju su Sloveni doneli iz Turkmenije u 7. veku kada su se doselili na Balkan (pogrešno je nazivaju i madžarka) i druga nadaleko poznata rakijska sorta crvena ranka, koja je srpska autohtona sorta. Bez te dve sorte šljiva nema vrhunskog kvaliteta prepečenice. Dostojne zamene su tri sorte iz čačanskih selekcija: Čačanska lepotica, Čačanska rodna i Valjevka. Koriste se i sorte: Trnovača, Metlaš, Moravka, Cerovački piskavac i Stenli. Prema računici profesora Nikićevića, Srbija bi mogla svake godine za izvoz da pripremi voćne rakije u iznosu od 475 miliona evra, prvenstveno šljivove prepečenice, a zatim dunjevače, kajsijevače, vilijamovke, malinovače, lozovače i travarica.
Da je proizvodnja jakih alkoholnih pića veoma isplativ posao svedoči „Destilerija Simić“ (250 tona voća u jednom kuvanju), koja u selu Kokošici, opština Bajina Bašta, proizvodi godišnje oko 40.000 litara jakih alkoholnih pića, od čega 96 posto izvozi u Australiju, Kanadu i Češku. „Destilerija Simić“, koja u sedmoj generaciji nastavlja umeće proizvodnje rakija započetoj davne 1876. godine, danas pod vođstvom Vladimira Simića proizvodi 13 vrsta rakija u čak 70 različitih pakovanja. Prosečna izvozna cena po litru je oko osam evra. Evo šta Simić poručuje da je, osim objekta, sirovina i znanja neophodno za destileriju kapaciteta 100 tona voća od čega je realno očekivati oko 10.000 litara rakije šljivovice. Fermentator (uređaj za vrenje) kapaciteta 2.500-5.000 litara od plastike košta od 1.000 do 4.000 evra. Fermentator poseduje: spiralu za hlađenje ili zagrevanje, termometre, tri slavine za uzorkovanje, otvor na dnu za ispust, vrenjače, sistem zatvaranja za vrenje bez kiseonika. Klasičan kazan za destilaciju od oko 350 litara sa vazdušnim deflegmatorom (kupolom) i svim potrebnim termometrima i mešačem košta 4.500-6.000 evra. Pumpe za gustu masu koštaju od 1.500 do 6.000 evra. Cena pumpe za pretakanje rakije kreće se od 200 do 500 evra. Za skladištenje rakije su neophodni tankovi, čija je cena do 5.000 evra (kapaciteta oko 10.000 litara) Posle prepeka – redestilacije, rakija stari u hrastovim burićima, čija je cena evro po litru, za šta je ukupno potrebno 10.000 evra. Posle finalizacije (podešavanja alkoholne jačine) rakija se flašira. Za pločasti filter potrebno je izdvojiti oko 300 E, punjač sa četiri dizne košta 800 E, a zatvaračica oko 1.300 E. Etiketirka vredi 600-1.500 evra. Cena flaša, zatvarača i etiketa je različita. Još oko 25.000 evra je neophodno za kupovinu 100 tona šljiva. Vraćanje uloženog novca počinje posle 5. i 6. godine. Troškovi bi bili manji kada bi se proizvođači rakija udružili i zasadili šljive.
Akademik Škorić ističe da proizvođači rakija u Srbiji moraju da unose više naučnog znanja kako bi bili konkurentni na svetskom tržištu. Naglašava da su za svaku pohvalu čuveni kursevi profesora dr Ninoslava Nikićevića na kojima se stiče majstorsko pismo, a koje je od 2008. godine do danas pohađalo više od 750 polaznika.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Da mladi ostaju na selu i bave se stočarstvom retki su primeri. Batu Vasoviću iz Prislonice kod Čačka u tom poslu uskoro će pomoći i fakultetska diploma.Bato Vasović je student završne godine čačanskog Agronomskog fakulteta, smer stočarstvo. Izabrao je to posle odluke da ostane na porodičnom imanju i u potpunosti se posveti uzgoju stoke.''Preovladala je ta ljubav od detinjstva, od kada sam bio mali tu sa babom i dedom i posle to preraslo već u biznis. Više ne mogu poljoprivredni proizvođači da ne budu edukovani, jer sada bez škole ne može da se bavi poljoprivredom,'' smatra Vasović.

Od 18 grla polovina su priplodne junice, a polovina je na muži i daje u proseku 130 litara mleka dnevno. Inovativno, deo grla nije u vezanom sistemu, što ima mnoge prednosti.

''Mnogo zdravije, zdravija su grla kada su na ispustu. Nemamo problema sa reprodukcijom. Kada su napolju nemamo čišćenje, nemamo, samo ih hranimo i imamo mužu. Dok u vezanom sistemu mora, mnogo je težem veći posao oko njih," objašnjava Bato Vasović.

Uz krave gaje ovce i svinje, a pored ratarstva bave se i voćarskom proizvodnjom. U domaćinstvu porodice Vasović u Prislonici svi imaju zaduženje i vredno rade.

''Puno mi je srce što hoće da radi, što je ostao ovde, eto. Neće ova zemlja propasti dok ima ovakvih mladih", zadovoljna je majka Žaklina Vasović.

Iako je mlad, Vasović ima bogato iskustvo u stočarstvu, a znanje koje stiče na fakultetu će mu svakako pomoći da bude još uspešniji. Zato svoju budućnost vidi na selu i veruje da će proširiti proizvodnju.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4030045/stocari-obrazovanje-cacak-.html

Објављено у Govedarstvo

Kako bi podstakli poljoprivrednike kuršumlijske opštine, lokalna vlast je raspisala Konkurs za podsticaj i unapređenje poljoprivrede u 2020. godini. Konkurs će trajati do 31. avgusta.

U Opštinskom veću ove opštine kažu da je konkursom tačno definisano za koje investicije se mogu ostvariti podsticajna sredstva.

Pravo na podsticaje imaju fizička lica nosioci poljoprivrednih gazdinstva registrovanih u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja registra poljoprivrednih gazdinstava, sa područija opštine Kuršumlija čija se poljoprivredna imovina, zemljište, objekti i druge nepokretnosti nalaze na području opštine i koji imaju prebivalište na teritoriji opštine Kuršumlija – kažu u Opštinskom veću.

Ističu da se podsticaji ostvaruju u iznosu od 50% od vrednosti investicije bez PDV-a, da poljoprivredna gazdinstva mogu konkurisati po jednom osnovu iz programa, a da je minimalni iznos po jednom korisniku 10.000 dinara.

Između ostalog, poljoprivrednici kuršumlijske opštine mogu konkurisati za nabavku kvalitetnih priplodnih grla mlečnih rasa, goveda, ovaca i koza, mašina za obradu zemljišta, đubrenja, mašina za setvu, zaštitu bilja, transport, opreme za mužu i ostalih mašina i opreme namenjene poljoprivrednjoj proizvodnji.

O uslovima i načinu korišćenja sredstava programa podrške poljoprivrednoj politici i politici ruralnog razvoja na području Opštine Kuršumlija za 2020. godinu zainteresovani mogu dobiti dodatne informacije na telefon 027/385892 i u Kancelariji za ruralni razvoj u ulici Palih boraca 17, svakog radnog dana od 7 do 15 sati.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Konkurs-za-podsticaj-poljoprivrede-u-kursumlijskoj-opstini.sr.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31