Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 27 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom, a nebo se ne može pokriti, ali se veliki deo elementarnih nesreća može ublažiti, tvrdi agroekonomski analitičar Milan Prostran

Grad koji je u subotu tukao zapadni i jugozapadni deo Srbije, a za koji građani tvrde da je bio veličine oraha, pa i kokošjeg jajeta, načinio je ogromnu materijalnu štetu - uništio je crepove na kućama, bašte, voćnjake, saobraćajnu infrastrukturu... Međutim, prema navodima stručnjaka, najveću štetu pretrpeli su poljoprivrednici.

Nevreme koje se pre dva dana sručilo na Srbiju najviše je pogodilo Ivanjicu, Kraljevo, Čačak i Peštersku visoravan. Putevi, polja, travnjaci i pločnici zabeleli su se usred jula, pa je pogled s prozora stvarao zimsku atmosferu, jer je grad, koji je napadao u velikim količinama za samo desetak minuta, građane Srbije podsećao na sneg. O tome svedoče i brojne fotografije koje su preplavile društvene mreže.Milan Prostran, agroekonomski analitičar, kaže za Kurir da su u prethodnih nekoliko meseci elementarne nepogode najviše pogađale zapadni deo Srbije.

- Ivanjica, Arilje, pa čak i Čačak s okolnim mestima, u nekoliko navrata trpe šteta od grada u ovoj godini, ali i u prošloj, što je tragično. Ljudi koji žive u tom delu Srbije ozbiljno su ojađeni, ali najveću štetu trpe poljoprivrednici. Kolika je tačno materijalna šteta, utvrdiće inspekcija lokalnih samouprava koja će ovih dana izaći na teren - navodi Prostran za Kurir.

Prema njegovim rečima, trebalo bi da se u zapadnom delu zemlje postavi drugačiji sistem protivgradne zaštite.- Ovo je lekcija koja se mora savladati. Treba postaviti pitanje šta raditi da bi se umanjila ili ublažila šteta kad je u pitanju poljoprivreda. Mora se ići na uređenje bujičnih vodotoka, moraju se čistiti kanali. Poljoprivrednici trpe najveće posledice, pa je bitno i da li će opštine ili republika pomoći tim ljudima, kao što su dosad činile. Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom, a nebo se ne može pokriti. Međutim, veliki deo elementarnih nesreća se može ublažiti uz, naravno, ozbiljan pristup - tvrdi agroekonomski analitičar.Govoreći o poplavama koje su pogodile Srbiju pre mesec dana, on dodaje da je republika tada pomogla poljoprivrednicima.

- Poljoprivrednici su tada od republike dobili prvu pomoć u iznosu od 90.000 dinara. A što se tiče lokalnih samouprava, ne znam koliko su one novca tada izdvojile za proizvođače - dodaje Prostran.Direktor RHMZ U subotu ispaljeno 1.007 protivgradnih raketa

Jugoslav Nikolić, direktor RHMZ, izjavio je juče da je u subotu ispaljeno 1.007 protivgradnih raketa iz radarskih centara u Valjevu, Nišu, Sjenici, Užicu, Kruševcu... On je istakao da je Srbija ove godine nabavila dovoljno protivgradnih raketa i dodao da je od početka sezone ispaljeno ukupno 7.715 raketa. Nikolić je naglasio da je grad elementarna nepogoda koja se ne može sprečiti nijednim uređajem i dodao da je smisao raketa da se umanji njegova šteta. Dodao je i da je najviše padavina bilo u zapadnoj, jugozapadnoj, istočnoj i jugoistočnoj Srbiji.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3504101/grad-opustosio-zapadnu-srbiju-unistio-crepove-baste-vocnjake-a-najgore-prosli-poljoprivrednici-katastrofalna-steta

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Poljoprivredno gazdinstvo porodice Kucurski „Agroplod” u Staparu bavi se tovnim govedarstvom i gajenjem ratarskih kultura.Ove godine će obeležiti pet decenija bavljenja poljoprivredom, a kormilo je sada u rukama treće generacije, koja ima nameru da poljoprivrednu proizvodnju osavremeni koliko god to sadašnje privredno okruženje dozvoljava. Pošto tov junadi kod nas nije razvijen, premda za to ima potencijala, napori porodice Kucurski zaslužuju pažnju da ohrabre i druge da započnu taj posao.

Mlade snage Kucurskih, Đura i Pavle, baš kao i njihovi roditelji Radojka i Miladin, diplomirali su na Poljoprivrednom fakultetu, a po rečima direktorke PG „Agroplod” Radojke Kucurski, za sada ima troje unučadi i sigurna je da se će neko od njih prihvatiti porodičnog biznisa.

– Poljoprivreda nam je bila jedini mogući izbor jer smo se suprug Miladin i ja školovali za poljoprivredne inženjere pa je bilo normalno da se po završenim studijama vratimo u Stapar i pomognemo suprugovim roditeljima u poljoprivredi – kaže Radojka Kucurski. – Nismo imali mnogo zemlje, ali smo kupovali i kovali planove. Kada smo 1973. godine diplomirali, gotovo sve porodice u selu bavile su se poljoprivredom, ali gotovo nijedna nije slala decu na Poljoprivredni fakultet. Danas u Staparu ima 11 studenata agronomije, što pokazuje da su domaćini veoma dobro shvatili da je znanje bitno za unapređenje poljoprivrede. Radojka Kucurski kaže da su posao u poljoprivredi počeli da razvijaju 2012. godine, kada su kupili propalu zemljoradničku zadrugu „Prva vojvođanska”. Uz nju su pazarili i stotinu hektara zemlje i oronule objekte, koje su posle 18 meseci ulaganja osposobili, i započeli tov teladi.

– I pre te investicije tovili smo četrdesetak grla junadi u tovilištu iza kuće, u dvorištu. Kada smo kupili zadrugu, proširili smo posao i sada imamo 140 grla, premda je farma registrovana za 450 teladi. Imamo planove da stignemo i do tog broja, pa i do 1.000 komada, i za to je već urađen projekat novih objekata i pristupnih puteva. Za to će nam, po svoj prilici, biti potrebna još jedna ekonomska godina da bismo uspeli da obezbedimo finansije za kredit – navodi Radojka Kucurski.

Dok ne krenu u nova ulaganja, po Srbiji kupuju telad od 220 do 260 kilograma, a onda ih hrane godinu dana, i naposletku, kada junice dostignu 600 kilograma, prodaju ih velikim klanicama.

– Više od 80 odsto hrane za stoku obezbeđujemo s naših njiva, što značajno pojeftinjuje tov. To je naša prednost jer uz sopstvenu zemlju, s kooperantima obrađujemo oko 2.000 hektara i, kao pravi domaćini, ništa ne bacamo već skupljamo sve s njiva i gledamo da sve iskoristimo na pravi način. S kooperantima se dogovaramo o svemu, a sejemo više kultura – pšenicu, čijim ovogodišnjim kvalitetom zrna smo i više nego zadovoljni i očekujemo da ćemo je prodati po dobroj ceni, kukuruz, soju, uljanu repicu, suncokret, šećernu repu... – kaže Radojka Kucurski.Naša sagovornica dodaje da planiraju da na njivi podignu zalivni sistem jer je, zbog promene klime, postalo jasno da bez navodnjavanja nijedno gazdinstvo koje se ozbiljno bavi ratarstvom, ne može opstati.

– I u tu investiciju ćemo krenuti dogodine. Nadamo se i pomoći države, ali da bi od nje stigla potpora, prvo je potrebno da samostalno uložimo. Do sada smo od Ministarstva poljoprivrede dobili podsticaje za mašine, i to maksimalan iznos, pa očekujemo da ćemo biti korisnici podsticaja i nadalje. Nedavno smo kupili okruglu balirku i podneli zahtev za subvencije i čekamo ishod – ističe Radojka Kucurski.Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je u protekle četiri godine izdvojio 81 milion dinara za opremanje stočarskih farmi, a dobilo ih je 108 gazdinstava, čiji su nosioci prošli na konkursu za dodelu bespovratnog novca, te da je u protekle dve godine nabavljeno 360 grla teladi i goveda za više od 57 miliona. U Sekretarijatu kažu i da je u istom periodu, po konkursima za mlade, dodeljeno više od 47,5 miliona dinara.Radojka Kucurski kaže da je zadovoljna onim što je porodica stekla u minulim decenijama mukotrpnog rada, ali ističe i da nije zadovoljna cenama poljoprivrednih proizvoda.

– Nemam kuda jer, kada voliš da imaš – radiš sve, nadajući se da će biti bolje. Da je moguće izvoziti juneće meso, cena kilograma žive vage bila bi sigurno povoljnija za uzgajivače, a ovako, klaničari plaćaju kilogram oko dva evra, što je malo. Od pre dve godine dobijamo 15.000 dinara po grlu za tov junadi, što nije mnogo, ali opet je više od 10.000 dinara, koliko je bilo ranije – navodi Radojka Kucurski.

Ministarstvo poljoprivrede je za prvih šest meseci ove godine odobrilo isplatu blizu sto miliona dinara – 99.960.000 – po osnovu 1.827 zahteva za tov junadi, a zahtevi se i dalje obrađuju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-staparu-inzeneri-tove-junad-27-07-2020

Објављено у Govedarstvo

Ukupno 2.900 poljoprivrednika prijavilo se do sada na javne pozive u okviru ovogodišnjeg agrobudžeta, saopšteno je Dnevnim novinama u Ministarstvu poljoprivrede.

U tom resoru su istakli da pandemija COVID-19 nije poremetila interesovanje poljoprivrednih proizvođača koji su, uprkos mjerama ograničenja, mogli nesmetano da organizuju proizvodnju i upute zahtjeve na javne pozive.

“Sve mjere i programi ovogodišnjeg agrobudžeta nesmetano se realizuju. Posmatrajući dosadašnju realizaciju, možemo reći da je interesovanje za podršku kroz javne pozive veliko. Do sada se prijavilo oko 2.900 poljoprivrednih proizvođača, prerađivača, pčelara i ribara. Ukupne investicije koje se realizuju kroz njihove projekte su oko četiri miliona eura”, naveli su u Ministarstvu.

Farmeri se, prema podacima Ministarstva, u proteklih godinu najviše interesuju za nabavku mehanizacije.

Po osnovu tih javnih poziva pomoć je dobilo više od 600 poljoprivrednika.

Za unapređenje kvaliteta mlijeka podržano je više od 170 korisnika, dok je za povrtarstvo stiglo više od 400 zahtjeva za podršku.

Predstavnici Ministarstva su dodali da interesovanje raste i u sektoru pčelarstva.

Ne izostaje ni podrška mladim poljoprivrednicima.

“Kroz program ‘Mladi farmer’ i tokom ove godine podržaćemo desetak poljoprivrednika sa 10.000 eura bespovratnih sredstava za početak proizvodnje. Kroz podršku pčelarstvu već smo realizovali podršku za 83 mlada pčelara iz svih krajeva Crne Gore'”, rekli su u Ministarstvu.

Vrijednost ovogodišnjeg agrobudžeta je 61 milion eura, što je 8,3 miliona više nego prošle godine.

“Kroz ovogodišnji agrobudžet, koji je znatno uvećan u odnosu na prethodnu godinu i koncipiran da omogući kvalitetno unapređenje proizvodnje za veliki broj korisnika podrške, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja objavilo je više od trideset javnih poziva za bespovratnu podršku poljoprivrednim proizvođačima, prerađivačima i ribarima”, istakli su u tom resoru.

U Ministarstvu navode da je kroz IPARD program od početka godine isplaćeno više od 100 poljoprivrednika. Ukupan obim investicije je 2,2 miliona, dok je bespovratna podrška iznosila 1,25 miliona eura.

U Ministarstvu su ukazali i da je Vlada, u cilju ublažavanja posljedica pandemije korona virusa, poljoprivrednicima i ribarima obezbijedila dodatne mjere podrške. Riječ je o avansnim isplatama premija u stočarstvu i biljnoj proizvodnji, plaćanju doprinosa osiguranicima po osnovu poljoprivrede, kao i jednokratnoj podršci korisnicima staračkih naknada.

Jednokratna pomoć dodijeljena je i privrednim ribarima. Podrška je, kako su naveli u Ministarstvu, podrazumijevala i intervencije na tržištu u cilju održavanja stabilnosti tržišta i dohotka proizvođača, povoljne kredite za nabavku obrtnih sredstava i plaćanje kamate korisnicima tih kredita u grejs periodu.

“Krajem aprila avansno je isplaćeno 80 odsto ukupne podrške za premije po grlu u stočarstvu i po hektaru obradive površine, u ukupnom iznosu od 3,3 miliona podrške. Za jednokratnu podršku ribarima isplaćeno je oko 231.000 eura. Do kraja godine očekujemo veća i značajnija ulaganja, posebno kroz IPARD program, s obzirom da je javni poziv za dodjelu bespovratne podrške za primarnu poljoprivrednu proizvodnju produžen do 19. avgusta”, naglasili su u Ministarstvu.Poljoprivrednik Mithad Aličković četiri puta je konkurisao za podršku u okviru agrobudžeta. On u bjelopoljskom selu Bistrica drži oko 40 krava i bavi se proizvodnjom sira.

Aličković za Dnevne novine ističe da je zadovoljan saradnjom sa nadležnim ministarstvom, te da je povraćaj uloženog iznosio 80.000 eura. Investicija je, kako navodi, bila mnogo veća.

Mladi vinogradar Bojan Bulatović korisnik je podrške Ministarstva dvije godine zaredom, a planira da konkuriše i sljedeće. Prošle godine je uz pomoć Ministarstva kupio 4.500 čokota vinove loze, a ove godine 5.500. Ukupna vrijednost obje investicije iznosila je 20.000 eura.

Bulatović je, kako kaže za DN, kupio i opremu za navodnjavanje, metalne stubove za vinograd, naslone za vinovu lozu i posebne uređaje za zatezanje žice.

On i njegova supruga Nina Bulatović naslijedili su dugogodišnju tradiciju bavljenja poljoprivredom, naročito vinogradarstvom, te su odlučili da prošire postojeći vinograd.

Njihovo imanje u Golubovcima, kako navodi, prostire se na skoro 40.000 kvadrata i broji oko 20.000 čokota vinove loze. Bulatovići uzgajaju crnogorski vranac i kratošiju, sorte šardonea, kaberneta i marselana, dok iduće godine planiraju da zasade oko 2.000 čokota malvazije.

“Vinograd od hektar i po i 7.000 čokota podigao je moj otac. Nina i ja smo to proširili za još dva i po hektara. Željeli smo da iskoristimo znanje i porodično iskustvo”, kazao je Bojan, koji je, kao i njegova supruga, diplomirani inženjer voćarstva, vinogradarstva i vinarstva. Trenutno su na magistarskim studijama, a planiraju da osnuju i porodičnu vinariju.Predstavnici Ministarstva poljoprivrede poručuju poljoprivrednim proizvođačima da ne brinu.

“Sve ono što je definisano agrobudžetom biće i realizovano i sva podrška koja je predviđena biće isplaćena. Ono što smo planirali uspješno realizujemo prilagođavajući se trenutnoj situaciji i, kao i do sada, ostvarujući tijesnu saradnju sa poljoprivrednim proizvođačima. Uspjeli smo da realizujemo mjere podrške i u ovom izazovnom vremenu. Vjerujemo da ćemo u tom zajedništvu nastaviti da uspješno savladavamo i nove izazove”, istakli su u Ministarstvu poljoprivrede.

Izvor:https://www.cdm.me/ekonomija/skoro-3-000-poljoprivrednika-iskoristilo-podrsku-kroz-agrobudzet/

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 27 jul 2020 06:52

Udruženje “Konoplja”

Priču o konoplji počeli smo pre 5 godina osnivanjem Poljoprivredne zadruge KONOPLJA. Zaokružili smo kompletan proces od setve, preko uzgoja do žetve i distribucije proizvoda.

Konoplja je biljka koja se može 100% iskoristiti. Od korena, preko stabljike do cveta i zrna. Ova ekološka biljka ne zahteva nikakvo prskanje hemijskim preparatima, a količina zelene mase je izuzetna, daje više od 10 tona po hektaru. Proizvodnja konoplje ne zahteva primenu pesticida. Otporna je na toplotu, plesan, štetočine, svetlost i trulež. Sa jednog hektara konoplja proizvede vlakna kao sa četiri hektara šume ili dva hektara pamuka. Polje konoplje proizvede i do 25 puta više kiseonika od šume. Takođe, konoplja se koristi kao građevinski materijal. Nudi izuzetnu izolaciju. Prirodna biomasa konoplje bi mogla da nadoknadi sve energetske potrebe koje se danas zadovoljavaju naftom.

Konoplja je Eco-Friendly. Jedina biljka koja može da te nahrani, skući, obuče i leči. Zbog toga smatramo da je konoplja – biljka budućnosti.

Mi smo prvi i jedini na tržištu koji se bavimo proizvodnjom konoplje. Konoplja je kontroverzna biljka, i postoji mnogo predrasuda sa kojima se svakodnevno susrećemo i protiv kojih se borimo. Održavamo edukacije, jer prave informacije iz ugla nekoga ko se ovim poslom bavi u Srbiji su značajne, kako za nove poljoprivrednike koji su na početku uzgoja konoplje, tako i za sve koji podržavaju, interesuju se i žele da nauče više o ovoj izuzetnoj biljci i da se sami bave uzgojem.

Za 5 godina poslovanja, poslednje 3 godine proizvodimo i finalne proizvode. Tokom 3 godine proizveli smo i plasirali na tržište preko 20 proizvoda. Očekujemo da će proizvodi od konoplje dobiti značaj koji zaslužuju u zdravoj ishrani i da će se samim tim potrošnja istih povećati.

Konoplja nikada nije bila zabranjena na ovim prostorima, i bili smo vodeći u svetu u proizvodnji i preradi.

Borimo se da vratimo konoplju na naša polja, jer je to jedina biljka koja nudi 100% iskorišćenosti.

 

Zvanična veb-stranica : https://www.udruzenjekonoplja.net/

 

 

Објављено у Industrijsko bilje
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31