Чланци поређани по датуму: nedelja, 26 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 26 jul 2020 14:21

Sve o ishrani teladi

Kao i kod ljudi, i kod životinja je potrebno obratiti pažnju na izvesne detalje kako bi se tek rođeni organizam razvijao i formirao u tehnološki željenom pravcu, i kako bi se obezbedili optimalni uslovi za maksimalni rast i razviće. Često zanemarivanje ovih tehnoloških operacija može dovesti do velikih problema u rastu i razvoju , a neretko i do letalnog ishoda.
Već nakon prvih nekoliko sati života, telad se moraju napojiti kolostrumom (prvim mlekom) kako bi im se sa sigurnošću obezbedio imunitet, unošenjem imunoglobulina koji taj kolostrum sadrži. Ispitivanja na globalnom nivou, pokazala su da, telad koja u prvih 6 sati života popiju minimum 4 litre kolostruma, imaju tokom produktivnog života predispoziciju da budu otpornija na bolesti i budu produktivnija i za nekoliko hiljada litara po laktaciji.
Kolostrum mora biti odgovarajućeg kvaliteta, bez bilo kakvih drugih primesa u sebi. Ukoliko to nije slučaj, teletu se može dati i kolostrum druge majke (a koji
je čuvan u zamrzivaču), i koji se odmrzava i servira na 39-40 °C. Telad se bukvalno nasilno nalivaju pod izvesnim uglom iz cucli, kako bi konzumirala ovu količinu. Primetiće se takođe da su ta telad dosta viša i krupnija u odnosu na telad koja nisu dobila ovu količinu kolostruma. To je samo dokaz koliko je imuni odgovor organizma u kom je uvećan sadržaj imunoglobulina, superiorniji u odnosu na jedinke kojima je to uskraćeno. Ta razlika se ogleda kroz čitav produktivni život jedinke.
Već nakon 36 sati količina imunoglobulina naglo kreće da opada, i tečnost koju luči mlečna žlezda majke, poprima izgled mleka. Nažalost, neadekvatnom ishranom majki koje doje, kvalitet kolostruma i mleka je na veoma nezadovoljavajućem nivou. Iz tog razloga, mnogi tehnolozi širom sveta se dovijaju da patentiraju zamenu za majčino mleko koja će biti superiornija u odnosu na čisto mleko, i koja će nadomestiti u prvih nekoliko meseci života sve
ono što teletu nedostaje da bi se normalno formiralo i razvilo. Zamena za mleko se po pravilu uvodi od trećeg dana života u količini propisanoj od strane proizvođača.
Na tržištu se danas mogu naći velebrojne kombinacije mleka u prahu sa enzimima i zakiseljivačima, a koje su potpomognute proteinom i energijom biljnog porekla, te se takva mleka često nalaze u štali kod proizvođača koji ostavljaju žensku telad sebi za priplod. Jedna od zamena se izdvojila na tržištu, a to je DeHeusov – KALIBER MILK. Pomislio bi čovek da je u pitanju zamena na biljnoj bazi kao i mnoge druge na tržištu, međutim, Holanđani su se svojski potrudili da za najmlađe kategorije pripreme lakotopivi prah koji se ustvari sastoji od čak 85% majčinog mleka, a ostalih 15% čine kokosovo ulje i plamine
masti uz dodatak enzima i zakiseljivača.
Ovim se osigurava to da se otopina leti ne može pokvariti ukoliko ostane u kanti na visokim temperaturama, a takođe da neće izazvati dijareju ukoliko se ohladi ispod 39° C. Zamena za mleko, otapa se na temperaturama od 50 do 55° C, a servira teletu sa 39 do 41 stepen toplote. Uvtrđeno je da toplije mleko (41 stepen) izaziva ezofagijalno grčenje koje se reflektuje na samo sirište, te se i sirište grči, puštajući mnogo više enzima za zgrušavanje mleka.
To mleko brže prelazi u lako svarljivi sir. Osnovne greške koje proizvođači prave jeste napajanje hladnim mlekom, i napajanje iz kofe sa zemlje. Cucla iz koje tele sisa, mora uvek biti u visini očiju teleta, kako bi ono izduživalo grkljan dok pije i ispravljalo ezofagijalnu krivinu, a mleko prolazilo kroz sirište
umesto da odlazi direktno u burag. U suprotnom, mleko koje odlazi direktno u burag, ne biva tretirano enzimom za zgrušavanje, i vrlo brzo dolazi do njegovog kvarenja u buragu. Takva telad su osuđena na strahovito brzu pojavu dijareje, sa čestim letalnim ishodima. Apropo toga, ta ista telad bivaju tretirana antibioticima, što još više oštećuje i dezintegriše već dobro oštećenu mikrofloru buraga. Otuda mali procenat preživele teladi u ovakvim situacijama. Telad se moraju pojiti u celodnevnom obroku ove kategorije, mora znositi 18% proteina i preko 950 OHJ (ovsenih hranljivih jedinica). Peletirano pa drobljeno takav proizvod trenutno nudi samo DeHeus, i on se zove „Kaliber Start“. Zamena za mleko se obično daje u količini od 10% TM životinje. Poželjno je da jedan napoj ne bude količinski viši od 2,5 litara po hranjenju. Optimalno je da tele u toku dana popije maksimalno oko 7 litara otopine, preko toga nema svrhe ni
tehnološki a ni finansijski.

Kada se ukida zamena za mleko?
Zamena za mleko (ili mleko) se ukidaju onog trenutka kada životinja može u toku dana da pojede 2,5kg koncentrata za telad. To nam je jasan pokazatelj da se organi za varenje veoma dobro razvijaju i da je njihova funkcija spremna na sledeću fazufazu zalučenja. Kao i sve ostalo u životu jednog preživara i promena hrane izaziva neverovatno visok nivo stresa. Kako se ukida zanemana za mleko ?
Ukidanje ili zamena hrane kod preživara, izaziva neverovatno veliku pometnju među stanovnicima buraga – buražnih bakterija, i smatra se najvećim i najozbiljnijim stres faktorom kada su ova bića u pitanju. Jednom izazvan stres kod njih, ostavlja trajne posledice na životinju, iako to nama zvuči smešno. Dakle, ukidanje mleka se mora izvršiti u roku od 10 dana!!! Za vreme tog perioda , ukinućemo mleko, ali ćemo i promeniti hranu koju tele jede.
Šta zapravo radimo? Na jedan kulturan nančin ubeđujemo životinju da je sve po starom, a ustvari je varamo veoma surovo. Potrebno je pripremiti drugu hranu za starije kategorije. Ako smo u početku davali starter sa 19% proteina (Kaliber Start) i mleko, sada ćemo spremiti smešu sa 18% proteina (Kaliber Junior). Proces zalučenja bi izgledao ovako: prvog dana tele pije 7 litara Kaliber Milka, jede 2,5 kilograma koncentrata od čega 90% Starta i 10 % Juniora. Pored toga po volji seckanu slamu, ili lucerku. Drugog dana je to 6 litara Kaliber Milka, 80% Starta i 20 % Juniora……i tako sve dok ne dođemo do toga da tele više ne pije Kaliber Milk-a jede 2,5kg Kaliber Juniora sa 18% proteina.

Kada se uvodi konzervisana kabasta hrana?
Konzervisana kabasta hrana, ima osobinu da je pH kisela, i da je potrebno puno vremena da se stvori kolonija bakterija u buragu koje će variti u izvesnom
procentu takvu hranu. Velika je greška ponuditi teletu, čiji organi za varenje nisu još naučeni na takvu hranu, konzervisanu kabastu stočnu hranu pre navršenih 4 meseca života. Time će se rast i razvoj ove životinje dosta usporiti. Svetska praksa je postala veoma određena po tom pitanju jer dosadašnja istraživanja idu u prilog tome, da tele koje se zaluči sa mleka, ostvaruje dosta bolji prirast ukoliko nastavi da konzumira starter i seckanu slamu narednih mesec dana a to je period od trećeg do četvrtog meseca života. Tek pred kraj četvrtog meseca života, životinji se daje po malo konzervisane kabaste
stočne hrane kako bi se na nju naviklo u periodu od minimum 15 dana. Nakon perioda privikavanja, buražna mikroflora je spremna da u potpunosti vari kiselu kabastu hranu i tele se može polako uobročiti takvom hranom.
Naravno, nije potrebno napominjati da prvi jutarnji obrok mora biti suva kabasta hrana (livadsko seno, seno lucerke ili slama) a da se nakon toga tek serviraju silaže, senaže i koncentrovani deo obroka. U protivnom, životinja je u konstantnoj acidozi što dovodi do teških reproduktivnih poremećaja, i bolesti digestivnog trakta. Životni vek tih životinja se rapidno smanjuje usled dejstva kiselina na endokrini sistem. Tek nakon uvođenja kiselih konzervisanih kabastih hraniva, životinjama se nudi po volji kozumacija pufera (soda bikarbona, zeoliti, bentoniti), čime će ona regulisati puferske kapacitete u organizmu i inaktivisati dejstvo kiselina na žlezde i druge organe.
Ovako pripremljene životinje, superiornije su u odnosu na životinje koje su konvencionalno hranjene i odgajane, i vrlo često u pubertetu pokazuju svoju superiornost, što u visini, što u veličini okvira. Tada odgajivači počinju da uviđaju prvu pravu sliku onoga što su uložili u telad. Ova superiornost se kasnije veoma vidno odražava kroz proizvodnju.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Govedarstvo
nedelja, 26 jul 2020 14:14

Zašto je skočila cena voća?

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je danas da je voće u Srbiji ove godine, osim višanja, najskuplje za poslednjih 15 godina, a razlog je što je promrzlo u skoro svim evropskim zemljama, najviše u Istočnoj Evropi.
 
On je za Betu rekao da je na povećanje cena voća delimično uticala i pandemija virusa COVID-19 jer je zbog sadržaja vitamina koji se preporučuju u borbi protiv te infekcije porasla i tražnja.
 
- U Srbiji su kajsije izmrzle na 85% površina, ostale su samo u brdskim predelima gde je bilo manje mraza i zato koštaju od 150 do 200 dinara", rekao je Keserović.
 
Dodao je da se to voće prošle godine prodavalo po ceni od 45 do 60 dinara po kilogramu a da je lošijeg kvaliteta za proizvodnju rakije koštalo 35 dinara, a ove godine je 60 dinara.
 
Visoku cenu, prema njegovim rečima imaju i jabuke koje se izvoze po 0,73 EUR po kilogramu ili za oko 85 dinara.
 
Proizvođači jagoda su ovog proleća zarađivali do 25.000 EUR po hektaru, zavisno od visine prinosa.
 
Najskuplja je, kako je rekao, borovnica, kilogram na domaćem tržištu košta od tri do četiri evra, a izvozi se po prosečnoj ceni od 5,5 do šest EUR.
 
- Ove godine se pokazalo da se ulaganja u savremene tehnologije u uzgoju voća isplate jer povećavaju prinose koji proizvođačima donose zaradu i popravljaju životni standard - rekao je Keserović.
 
Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Proizvođači kupine predaju u hladnjače a da ne znaju po kojoj ceni, mada se nezvanično pominje da će biti oko 50 dinara za kilogram, dok su troškovi proizvodnje oko 60 dinara.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je za Betu da je akontna (početna) cena prve klase malina porasla ove godine na oko 210 dinara po kilogramu jer je nevreme prepolovio rod pa je smanjena ponuda, a prošle godine su kupovane za 150 do 170 dinara."Statistika neće pokazati da je rod malina manji za 50 odsto jer vlasnici hladnjača uvoze maline iz BiH i mešaju ih sa malinama iz Srbije i izvoze kao domaći proizvod", rekao je Radović.

Dodao je da uprkos višoj ceni maline proizvođači neće moći da ostvare zaradu jer su vremenske neprilike uništile deo roda pa su prinosi slabi i jedva će "pokriti" troškove proizvodnje.

"U svetu je ogromna potražnja malina i očekujemo da izvoznici, nakon prodaje robe doplate još 20 dinara po kilogramu", rekao je Radović.

Istakao je da sada zbog deviznog priliva od izvoza država treba još više da motiviše proizvođače malina da obnove proizvodnju.

"Zbog niskih cena, posebno 2017. godine mnogi su zapustili malinjake i Srbija, koja je među liderima u svetu po proizvodnji i kvalitetu malina, izgubila je to mesto jer je pala proizvodnja", rekao je Radović.

On je rekao da Ministarstvo poljoprivrede i sada subvencioniše proizvodnju malina i kupina u kupovini zasada, mehanizacije, sistema za navodnjavanje i druge opreme.

Ove godine je, prema njegovim rečima, problem cena kupina jer se to voće već desetak dana isporučuje u hladnjače, a njihovi vlasnici još nisu saopštili po kojoj će ih ceni platiti već se to stalno odlaže.

"Apelujem na otkupljivače da prvu klasu kupina plate 120 dinara, a drugu 100 dinara jer će se ta proizvodnja u suprotnom potpuno ugasiti iako otkupljivači imaju dobru zaradu" , rekao je Radović.

Dodao je da je otkup malina po bagatelnim cenama poslednjih pet-šest godina po oko 40 dinara za kilogram doprineo da se površina pod zasadima od oko 6.000 hektara smanji na oko 1.600-2.000 hektara.

Proizvođač kupina iz sela Miloševo kod Negotina Goran Stančić rekao je za Betu da je predao kupine u hladnjaču, a da ne zna po kojoj će ih ceni platiti njen vlasnik jer stalno odlaže da to saopšti, ali da se pominje cena od oko 50 dinara po kilogramu.

"Uzgajam kupine 19 godina i ove godine plantažu na 3,5 hektara smanjiću na jedan hektar jer je 'propast' cena tog voća od 2015. godine", rekao je Stančić.

U opštini Negotin nekada je, kako je rekao, kupinom bilo zasađeno oko 300 hektara, danas nema ni deset jer nema ni ljudi i na pijaci gde su kupine 250 dinara po kilogramu i ne može se prodati ni deset kilograma dnevno, a on proizvodi više od tone.

"Troškovi proizvodnje kupina su oko 60 dinara po kilogramu i ako nam ponude oko 50 dinara jasno je zašto se uništavaju plantaže sa tim voćem", rekao je Stančić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=25&nav_id=1710854

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ono sto je za mnoge uticajnije i snažnije ekonomije samo pusti san, za Srbiju je danas realnost, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za Tanjug, povodom odluke Vlade Rusije da odobri ratifikaciju ugovora o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU).
Ratifikacija ugovora daje mogućnost da bez carine srpski poljoprivredni proizvođači izvoze na tržiste od gotovo 200 miliona stanovnika mnoge proizvode."Među njima bih svakako izdvojio sir i voćnu rakiju. Velika šansa za prehrambenu industriju koju moramo iskoristiti, posebno danas kada se svi zatvaraju zbog Koronavirusa i kada mnoge zemlje vape za prilikom da izvezu svoju robu", objašnjava Nedimović.

Istovremeno, država će, kaže, nastaviti sa jačanjem subvencija našim proizvođacima kako bi imali sto bolje proizvode za plasman na inostrana tržišta.

Kako je navedeno u saopštenju na zvaničnom sajtu, ruska Vlada je odlučila da odobri nacrt saveznog zakona "O ratifikaciji Sporazuma o zoni slobodne trgovine između Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane" i da ga prosledi na usvajanje Državnoj dumi u skladu sa utvrđenom procedurom.

Srbija je potpisala sporazum o formiranju bezcarinske trgovinske zone sa EAEU u oktobru 2019. godine.

Ugovor je potrebno da ratifikuju sve države članice EAEU.

Taj ugovor će zameniti postojeće bilateralne sporazume sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom i proširiti zonu slobodne trgovine i na Jermeniju i Kirgiziju.

Premijerka Ana Brnabić je u oktobru prošle godine u Moskvi potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica - Rusije, Kazahstana, Belorusije, Jermenije i Kirgistana.Srbiji je potpisivanjem sporazuma otvoren pristup tržištu od 183 miliona ljudi.

Dogovorom o slobodnoj trgovini, Srbija će moći da izvozi gotovo 100 odsto proizvoda bez plaćanja carina.

Između ostalog, reč je o izvozu 2.000 tona cigareta, 400 tona kravljeg sira, neograničen izvoz ovčjeg i kozjeg sira, kao i voćne rakije, 90.000 litara vinjaka...Ugovorom sa EAEU Srbija može da postane ekonomski most između zapada i istoka, da privuče nove investicije iz EU, kao i iz Rusije, i da dodatno ojača naše političke i ekonomske pozicije u regionu, ocenjuje ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

Vest da je ruska vlada odobrila ratifikaciju Ugovora o slobodnoj trgovini između Evroazijske ekonomske unije i Republike Srbije predstavlja potvrdu odličnih političkih i ekonomskih odnosa između Srbije i Rusije, kaže Popović za Tanjug.

"Srbija će ovim ugovorom dobiti mogućnost da izvozi praktično sve domaće proizvode bez carina na tržište od blizu 200 miliona ljudi. Takve uslove za izvoz na tržište Rusije i Evroazijske unije nema nijedna druga država u Evropi", ističe ministar.

To je posebno značajno u ovom trenutku, objašnjava Popović, kada kao država, zbog globalne ekonomske krize izazvane korona virusom, treba maksimalno da diverzifikujemo nas izvoz i budemo prisutni na što većem broju tržišta gde postoji potreba za robom iz Srbije, a Rusija, prema rečima ministra, želi našu robu, jer u Rusiji postoji duga tradicija i prepoznatljivost brendova iz Srbije.

"Tu pre svega mislim na privredne grane kao što su poljoprivreda i prehrambena industrija, ali takođe imamo veliki potencijal za izvoz našeg inženjerskog znanja, inovativnih rešenja i IT usluga", rekao je Popović.

Mogućnost da izvozimo na ovo tržište bez carina privlačna je, prema oceni Popovića, i za kompanije iz Evropske unije, koje bi otvaranjem proizvodnje u Srbiji dobile direktan pristup velikom ruskom trzištu koje je u ovom trenutku, kaže, za njih nedostupno zbog sankcija koje su na snazi između EU i Rusije.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nedimovic-odluka-rusije-velika-sansa-za-prehrambenu-industriju_1147968.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31