Чланци поређани по датуму: sreda, 22 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Protivgradne mreže su najbolja zaštita voćnjaka od leda, a uloga im je i da pri visokim temperaturama smanjuju zaštitu od ožegotina. Investicija nije mala (vrednost jednogodišnjeg prinosa u punoj berbi) ali treba znati da oštećenja od grada, pored toga što oštećuju biljku, nanose štetu na prinosu i za narednu godinu za oko 50%.
Najbolje je mrežu postaviti pre sadnje da bi se sprečilo oštećenje mladih biljaka. Šta treba znati pri izboru mreže?
Tri parametra su bitna kada se upoređuju cene mreža. Bitna je:
• Veličina okaca
• Gramatura
• Dužina fabričke garancije proizvođača
Veličina okaca određuje i stepen zaštite. Na primer kroz okce 5x8mm mogu proći sitna zrna grada i napraviće tačke na plodovima, dok kod okca 3x7mm to
nije moguće. Prva mreža ima gramaturu 30-35 g/m2 i jeftinija je od mreže sa okcima 3x7mm koja ima gramaturu 40-50 g/m2 i koja razbija i krupne kapi kiše pri provalama oblaka. Što je veća gramatura to su niti od kojih je mreža ispletena deblje i mreža je jača, otpornija na kidanje i dugotrajnija je. Ako se mreža instalira na mlad zasad svakako je isplativije postaviti mrežu sa dužom fabričkom garancijom.
Mreže koje imaju fabričku garanciju 7-8 godina u praksi služe 10-12 godina i njih treba stavljati na stare zasade. Ako se radi o mladim zasadima svakako je bolje i jeftinije postaviti mrežu sa fabričkom garancijom 15 godina, koja u praksi služi 22- 24 godine. Ako se kalkuliše da se na mlad zasad postavi jeftina mreža treba znati da će životni vek plantaže biti duži od veka mreže i da će se posle 10-tak godina, pri eventualnoj zameni mreže, morati da se
menja i najveći broj kopči za spajanje.

Koji su stubovi bolji - drveni ili betonski?
Na osnovu sledećih činjenica svaki investitor treba da odluči koje stubove će izabrati: Betonski stub, ma koliko imao glatku površinu, ima pore i šupljine u kojima spore gljivica i larve insekata mogu da prezime i čekaju narednu godinu i pogodno vreme za svoj razvoj i ugrožavanje plantaže. Betonski stub nema elastičnost. Betonski stub je težak, sklon potanjanju i na cenu stuba uvek treba dodati i cenu ploča protiv potanjanja. Kape koje se moraju koristiti pri montaži betonskih stubova su 3-4 puta skuplje u odnosu na kape koje se koriste pri montaži drvenih stubova. Ako se topi sneg voda će se povlačiti uz stub (beton upija vodu). Ako noću imamo mraz doćiće do smrzavanja vode i do oštećenja stuba na nivou oko 20 - 50 cm iznad tla, u zavisnosti od visine snega. Betonski stub može da bude rešenje gde nema drveta i gde nema oštrih mrazeva (italija, Grčka, Španija, ...). Beton i metal su provodnici toplote. Leti je beton
topliji a zimi hladniji od zemljišta u koje je pobijen. Korenov sistem biljaka koji je u kontaktu sa stubom trpi stres i to se direktno odražava na prinos. O ovom detalju gotovo niko ne razmišlja NA VREME. U gustoj sadnji imamo po 1 ha oko 3.500- 4.000 sadnica oko 400 stubova- 10-12% sadnica ima kontakt korenovog sistema sa stubom.
Drveni stub je lakši, ne potanja, elastičan je. Drveni stub se impregnira smolama na bazi bakra i u njegovim šupljinama ne mogu da prezime spore gljivica i larve insekata. Nema temperaturne razlike u kontaktu drvenog stuba i korenovog sistema.
NA OSNOVU PRETHODNIH ČINJENICA SVAKI INVESTITOR MOŽE NAPRAVITI SVOJ IZBOR VRSTE STUBA, a dužina stubova je min 4m za stubove u redu i min 4,5m za čeone i bočne stubove.

Koji drveni stub je najbolji - materijal i dimenzija?
Prvo što se gleda kod drvenih stubova je dubina impregnacije. Ako je stub impregniran u dubinu par centimetara (rok trajanja oko 15 godina) onda se postavlja pitanje šta se dešava kada se pojavi naknadna pukotina dublja od dubine impregnacije. Normalno, na tom mestu stub nije zaštićen. Zato treba uvek birati stub koji je impregniran po celom preseku. Na raspolaganju OD IMPREGNIRANIH stubova imamo 3 vrste: smrča, bor i ruska breza.
Po mehaničkim karakteristikama stub od ruske breze je 50% jači od smrče i 38% jači od bora i može biti impregnirana po celom preseku.
Fabrička garancija na stub od ruske breze je 40-45 godina!!! - može se koristiti za 2 zasada! Ako se sadnja obavlja na podlozi koja zahteva i oslonac preporučujemo da čeoni stubovi budu prečnika 14-15cm a stuboviu redu da ne budu na rastojanju većem od 10m i da njihov prečnik bude 11-12 cm.
Kosi stubovi za prvi i zadnji red mogu biti tanji, ali ni u jednom slučaju ne preporučujemo da stub u vrhu bude prečnika ispod 10 cm.

Koji sistem instalisanja uraditi?
Ako se radi sa betonskim stubovima jedina varijanta je sa jedno žicom (sajlom) po vrhu i jednom poprečnom. Ako se radi sa drvenim stubovima, ako stubovi nisu oslonac za špalir i plantaža nije u vetrovitom području može se uraditi prethodna varijanta. Ako su drveni stubovi oslonac i za špalir i područje je vetrovito najjača varijanta je sa 3 žice, gornja uzdužna debljine 4mm i dve poprečne debljine 2.2 mm, zatezna čvrstoća žica min 1.100 N/mm2. Ovo je najjača struktura („TRADIZIONALE") koja nosi i špalir i koja je otporna i na udare vetra.
O čemu voditi računa kod pomoćnih materijala?
Ankeri moraju imati kuku savijenu NA HLADNO (nema pucanja), prečnik stabla ankera je Ø28 mm a dužina 100-135 cm u zavisnosti od terena, prečnik čeličneploče je standardno Ø300 mm (min 250mm) i debljina ploče je ≠6mm (min 5 mm).• Pocinkovana sajla Ø8 mm vrhunskog kvaliteta ima 49 niti
• Pocinkovana sajla Ø6 mm vrhunskog kvaliteta ima 19 niti Sajle i žice se fiksiraju sa 2+2 pocinkovane žabice koje imaju "zube" protiv klizanja.
Pocinkovane žice imaju zateznu čvrstoću ne manju od 1.100 N/mm2 i NE ISTEŽU SE! Žice u ovom kvalitetu se prepoznaju po tome što se NE MOGU motati u
krug pri zatezanju, tako da ako izvođač koristi tip zatezača gde se žica namotava u krug preko osovinice, onda žica nema navedenu zateznu čvrstoću i istezaće se tokom eksploatacije, a posle 2-3 dotezanja i prekinuće se. Mreža pokriva i redni i međuredni prostor. Uzdužno spajanje specijalnim štipaljkama. Visina pobijenog stuba mora biti oko m iznad špalira.
- Prodaja poljoprivrednih mašina, traktorskih guma, guma za teretna vozila, guma za gradjevinske i industrijske mašine, off road guma kao i rezervnih delova za poljoprivredne mašine.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja
sreda, 22 jul 2020 17:38

Dobra zarada za sezonce u agraru

Usled nemogućnosti prelaska u druge države i rada u inostranstvu, mnogi sezonci ove godine posao će potražiti kod domaćih poslodavaca. Najviše posla u Kikindi i okolini ima u poljoprivredi, a uglavnom ga traže stariji građani. Radovi iz oblasti poljoprivrede pružaju kikindskim sezoncima da ove godine dobro zarade jer najviše posla ima upravo u agraru. Mnogi koji su već iskusni u voćarstvu već godinama rade po voćnjacima u kojima su angažovani na duži period.''Nekada su teži radovi, nekada lakši, ali posao jeste zahtevan. Kada se radi u jeku sezone i kada nas angažuju, tada radimo mnogo'' – kaže Marijan Petrić, iz Banatskog Velikog Sela.Berba jabuka trebalo bi uskoro da počne, a u jednom od najvećih voćnjaka u Kikindi polako se pripremaju za predstojeću sezonu. Biće potreban veliki broj sezonskih radnika, koji će biti angažovani u narednih nekoliko meseci.

''Oni će u voćnjaku biti potrebni već početkom sledeće nedelje, pa u naredna tri meseca. Kasnije će biti potreban manji broj radnika kada se bude skidala protivgradna zaštita i ostali dodatni poslovi'' – ističe Slavko Pavlović, suvlasnik voćnjaka u Nakovu.

Posla ima i kod povrtara koji trenutno nude branje krastavaca. Posao nije lak, zahteva dosta napora, ali uprkos tome, najveći broj onih koji se prijavljuju za posao su penzioneri, poput Rozalije Mesaroš iz Kikinde.

''Idem tamo gde treba, tamo gde me zovu. Moramo da radimo, jer ako plaćam račune, onda nemam dovoljno za život, a ako želim da bolje živim, onda nemam za račune, tako da moramo da se snađemo'' – dodaje Rozalija.

Branje krastavaca započinje se u ranim jutarnjim satima kako bi do podneva sve bilo završeno, imajući u vidu da se radi o starijim ljudima.

''Radimo oko pet sati dnevno i to je maksimum. Imajući u vidu vremenske uslove, mi smo već stariji i ne možemo da podnesemo više jer su uglavnom sezonci penzioneri'' – napominje Dragan Vukobrat, povrtar iz Kikinde.

Veliki broj sezonaca ove godine, usled aktuelne epidemiološke situacije, posao nije potražio u drugim državama. Kikinđani su radili na plantažama u Rumuniji, dok će sada biti na raspolaganju domaćim poslodavcima.

''Velike plantaže kajsija su totalno uništene, breskve su isto slabije rodile, proizvođači krušaka su takođe u problemu, tako da svi oni kojima su potrebni radnici, mislim da ove sezone neće imati problema da ih pronađu'' – smatra Dragoljub Repac, član Saveta preduzetnika Srbije.

S obzirom na epidemiološku situaciju, svi poslodavci već uveliko sprovode mere zaštite, koje podrazumevaju i merenje telesne temperature pre ulaska na posed. Takođe, strogo se vodi računa i o svim pravima koja pripadaju sezonskim radnicima.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/ima-li-posla-za-sezonce-u-kikindi_1146952.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Janković je svoju ljubav prema poljoprivredi pretvorio u posao od koga izdržava sada šestočlanu porodicu a obilo ih je osmoro. Sin Dražen je oženjen a Danijela je udata, imaju svoje porodice i od njih Mirko i Rada već imaju unučiće. Pored intezivnog bavljenja pčelarstvom Mirko se prije dvadesetak godine počeo baviti i proizvodnjom ljekovitog bilja.

- Posebno se bavimo prikupljanjem samoniklog lekovitog bilja jer je Bog u prirodi stvorio lek za sve vrste bolesti. Mnogi ne znaju da je neven jedna od najlekovitih biljaka na našim prostorima. Mi ga uzgajamo na jednom dunumu u čistim ekološkim uslovima bez ikakvog tretiranja. Sad je sezona branja nevena i dobro je ponio –kaže Mirko i dodaje:

- Neven pomaže u lečenju rana, raznih stomačnih problema, posebno su nam tražene kreme od nevena.U ovoj okolini sakupljamo kunicu, preslicu, glog, zatim uzgajamo bosiok, prešun, gavez, hren, matičnjak, ribizle, kantarion, oman, mlječiku. Napravio sam sušaru svojim rukama i sve završavam ovde kod kuće.- naglašava Mirko.Na svojoj plantaži od oko pola hektra u Dugom Polju, Jankovići proizvode oko četrdesetak vrsta čajeva. Uporedo stim oni se bave pčelarastvom.Proizode med, vosak, polen, proplis, matičnu mlerč….

Ljubav prema pčelama i lekobilju Mirko je prenio i na decu, tri sina Dražena, Luku i Damjana i tri kćeri Danijelu Marinu i Milijanu. Dražen je završio Biologiju a Danijela farmaciji. Kada god zatreba pomažu roditeljima.

- Preživeli smo od ovog posla ona najteža poratna vremena. Organizovani smo kao mala porodičan fabrika.Svih šestoro dece zanima ovaj posao i zato se molim Bogu da bar jedno od njih ovo preuzem od mene i nastava sa poslom kojim se ponosim.- kaže Mirko i nezbravlja suprugu Radu.- Stub naše porodice je supruga Rada koja samnom rame uz rame radi sve poslove od prvog dana. Deca su mi dobri učenici, dvoje je već završilo fakultete. Dok sam ja prodavao naše proizvode po sajmovima moja Rada je bila sa njima i vaspitali ih tako da se danas oboje ponosimo našom decom - uz veliki osmeh kaže Mirko Janaković grleći suprugu Radu na sredini plantaže žutog nevena.

- Moralo se raditi i ono što je najvažnije nije nam bilo ništa teško. Nas je pokretala Božija volja i naša ljubav prema porodici. Kada završimo posao na njivi ja sam glavna u kuhinji jer spremam šta da jedemo. Međutim svi oni imaju svoje zadatke oko ručka, spremanja kuće i svih onih ženskih poslvoa po kući.- kaže Rada.Sa Dugopoljske plantaže čaja Jankovići godišnje na tržište plasiraju preko 5 hiljada pakovanja raznih vrsta čajeva, zatim razne kreme i kozemetiku.Kako kažu plasiraju preko 70 različitih proizvoda. Sve što proizvedu to i prodaju i garanutuju kvalitet. Dobitnici su brojnih priznanja za kvalitet svojih proizvoda na brojnim sajmovima u Srpskoj. Registrovani su kao poljoprivredno gazdinstvo i pravi su primer uspešne višečlane porodice gdje sloga i ljubav sve pokreće i pobeđuje.

Izvor:https://www.novosti.rs/republika-srpska/vesti/904141/prirodi-lek-sve-vrste-bolesti-otkriva-inzinjer-poljoprivrede-mirko-jankovic

Објављено у Biljna proizvodnja

Gazdinstvo porodice Ivanov od 2005. godine uzgaja stare i ugrožene rase domaćih životinja među kojima se izdvajaju balkanski magarci i karakačanske ovce, kao i balkanske koze, domaći brdski konji, karakačanski psi i druge. Ove rase predstavljaju svojevrsno osiguranje za opstanak savremenog stočarstva i riznicu dragocenih gena vezanih za otpornost, izdržljivost i specifičnost proizvoda.

Gazdinstvo, smešteno između Parka prirode „Stara planina“ i Specijalnog rezervata prirode „Jerma“,  nastoji da putem proizvodnje izuzetno cenjenog magarećeg mleka i izradom sapuna poveća upotrebnu vrednost i obezbedi opstanak magaraca koji predstavljaju jednu od najmalobrojnijih vrsta domaćih životinja u Srbiji. Pedesetak umiljatih i radoznalih magaraca uzgaja se na lokaciji iznad Dimitrovgrada , na pašnjaku površine 6ha.  Njihovo albuminsko mleko se koristi za jačanje imuniteta, ali i kao potpora u tretmanu pojedinih bolesti. Magareće mleko, razne vrste lekovitog bilja i eteričnih ulja koriste se za izradu nekoliko vrsta sapuna  „Magi“.

U blizini magaraca je i najveće stado crne karakačanske ovce u Srbiji. Oko 150 ovaca ove rase svakodnevno je na okolnim pašnjacima.

Ovo i još dvadesetak drugih gazdinstava na području opštine Dimitrovgrad čine okosnicu očuvanja genetičkih resursa domaćih životinja u ovom delu Srbije, a ujedno su doprinela tome da Opština Dimitrovgrad 2012. godine proglasi svoju teritoriju Parkom agrobiodiverziteta.

Gazdinstvo „Magi – Dimitrovgrad“ je otvoreno za individualne i grupne posete kako bi što veći broj dece i odraslih bio upoznat sa značajem očuvanja starih rasa domaćih životinja.

 

Zvanična veb-stranica : https://www.magarecemleko.rs/

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31