Чланци поређани по датуму: utorak, 21 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U ovom svetu tehnologije i ubrzanog razvoja postali smo gluvi i slepi za neobične inspirativne ljude i priče. Izdvojimo se momenat od profita, interesa i posvetimo pažnju ljudima čija energija, kreativnost i domišljatost tera da se zapitamo ko smo i dokle smo stigli. Stigli smo daleko, daleko, toliko daleko da se moramo vratiti na početak.
Osvrnućemo se na momenat na mladost, med, inspiraciju, ljubav i jednu Tinu. Hajde da med, pčele, i Kreativna Pčelica budu stubovi nosači ove priče. Hajde da priča ohrabri sve one koji odustaju slušajući kako u Srbiji ništa nije moguće. Ispričaćemo kako je moguće sve onda kada prestanete slušati druge, kada sledite svoje ideje vodilje, kada od ničega… stvarate sve. Potrebna je samo ljubav i vera.
Početak Tinine priče o medu je njena neraskidiva veza i ljubav prema deki koji je gajio pčele. Tina je strastveni osvajač sveta, njena strast je putovanje. Upoznavanje sveta i kultura je nešto bez čega nije mogla i ne može. Svuda pođi-kuci dođi. Njen put je pravi lavirint, diplomirala je saobraćaj na Fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu, gradu njenih snova. Odlazak u Ameriku je bio značajan momenat, značajno skretanje na jednoj od mnogobrojnih raskrsnica. Svuda je išla srcem i vizijom za širenjem svojih vidika, saznanja i umeća. Sve to vreme dekine pčelice su vredno radile i čekale Tinu da ih zavoli i pokaže šta ljubav može, a može sve verujte mi. Pčele, ljubav, prvenstveno prema deki-mogu sve.
Tina se posle boravka u Novom Sadu vratila u svoj rodni Bor i tada počinje emotivna i kreativna priča. Pustila je da je vode ideje, pčele i priroda. Svakodnevno brine o pčelama, posvećen rad i ideje su je dovele do taga da seje i sadi razno voće, povrće i bilje. Zamislite samo kako pčele uživaju u mirisima kamilice, nevena, matičnjaka, lavande, maline, dok su im košnice ručno oslikane.
Hm... možda ima još nešto, ali sve možete videti na blogu koji ona neumorno vodi. Pa hajte ljudi, vidite šta se može kad se hoće! Vidite kako se prave med, propolis i ostali pčelinji proizvodi. Ko god da je ljubitelj slatkog ukusa, a pritom ga grize savest jer nezdravom ishranom ne doprinosi svom zdravlju, neka zna da postoji i zdrav način da vaše nepce uživa u slatkim rapsodijama. Bilje koje je Tina izabrala za svoje saveznike blagotvorno deluju na zdravlje, a vi
pronađite šta vama odgovara; da li je to kurkuma sa medom koja pomaže vašim zglobovima ili đumbir sa medom koji je nadaleko poznat po svom specifičnom
ukusu. O savršenoj kombinaciji aronije i meda i njenoj učinkovitosti na vaš imuni sistem ne treba ni govoriti. Ako ste, pak, ljubitelj čokolade, Tina je
pripremila čoko med, nešto što zaslužuje posebnu pažnju slatkoljubaca. Ona takođe naglašava kako je važno da mališane naviknemo na med i sigurni smo da ima sjajne ideje kako med uvesti u svakodnevni jelovnik jednog mališana.
Možemo još da pišemo, ali nećemo. Sigurno ćemo vas iznenaditi nekom novom pričom, jer smo sigurni da je ovo samo početak. Napravite distancu sa
onim sto vam ne odgovara, vratite se sebi i prirodi, budite u dosluhu sa svojim idejama. Hajde da priča o Tini bude pokretač za vaš izlazak iz zone komfora i okidač za hrabrost.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo

PORESKA uprava Republike Srbije obaveštava da je u toku uručenje rešenja za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika za 2020. godinu, za osiguranike kojima se obaveza utvrđuje rešenjem poreskog organa.
Uručenje rešenja vrši se shodno članu 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Rešenje se smatra dostavljenim po isteku roka od 15 dana od dana predaje rešenja pošti a na rešenju je naznačen datum predaje pošti.

Mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osiguranike poljoprivrednike u iznosu 25.801,00 dinara kao i godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osiguranike poljoprivrednike u iznosu od 309.612,00 dinara, utvrđene su na osnovu člana 27. stav 3. i člana 38. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osiguranike poljoprivrednike.

Stopa doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje propisana je članom 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosi 25,5%.

Stopa doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje propisana je članom 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosi 10,3%.

Godišnji iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2020. godinu obveznik plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 45 dana od dana početka tromesečja (15.02, 15.05, 15.08, i 15.11.2020. godine), na propisane račune koji su naznačeni u rešenju, sa pozivom na broj u čijoj je strukturi BOP (brojodobrenjazaplaćanje).


Privremene tromesečne akontacije u 2021. godini, počev od prve koja dospeva 15.02.2021. godine, uplaćuju se sa pozivom na broj odobrenja u čijoj je strukturi BOP opredeljen za uplatu obaveza za 2021. godinu i koji je prikazan u samom rešenju.

Potrebno je da poreski obveznici prilikom uplata poreskih obaveza za 2020. godinu, odnosno 2021. godinu, postupaju u skladu sa navedenim uputstvima kako bi uplate bile ispravno proknjižene.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/903564/stizu-poreska-resenja-poljoprivrednicima-toku-urucenje-resenja-uplatu-doprinosa-obavezno-socijalno-osiguranje

Објављено у Agroekonomija
utorak, 21 jul 2020 09:57

Voćari očajni nema šta da se ubere

U prestonici srpske kajsije, selu Miokovci kod Čačka, ova godina biće upisana kao jedna od najlošijih u istoriji voćarske proizvodnje.

Kako prenosi regionalna agencija RINA, martovski mraz opustošio je rod, pa sada voćari umesto po 200 kilograma, sa jednog stabla uspevaju da uberu samo dva kilograma kajsije."Od roda je ostalo samo oko 10 odsto. Uzgajam kajsiju na 3,5 hektara i ukupni prinosi u proseku su bili oko 60 tona, a ove godine ne znam da li ćemo ubrati ni tonu", rekao je Aleksandar Stojanović iz Miokovaca.

On je istakao da ovako lošu godinu ne pamte ni mnogo stariji meštani i ukazao da upravo od prodaje kajsija živi najviše domaćinstava u tom selu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/u-prestonici-srpske-kajsije-nema-sta-da-se-bere/28y2pgn

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Prema zvaničnim podacima Republičkog Zavoda za statistiku, od 19. marta 2020. godine, u Srbiji je lane uzgajano 14.000 konja različitih rasa, što je za oko 18 odsto manje nego samo pre tri godine. Još 1975. godine koristili smo u poljoprivredi i transportu čak 290.000 grla, uglavnom rase nonijus.Zbog uvođenja mehanizacije u poljoprivredu, naglo je prestajao značaj ovih životinja. Za samo dve decenije broj konja je smanjen na 74.123, da bi 2015. bilo jedva 15.222 grla. U vreme sankcija i ekonomske krize porasla je potreba za konjima, ali potom je njihov broj ponovo počeo da pada. Tokom poslednje tri godine broj kobila i ždrebnih omica u Srbiji se malo menjao i kretao se oko 8.000 grla.

Računa se da na području Beograda, takođe, nema bitnijih promena, jer se uzgaja oko hiljadu grla konja, dok je broj kobila i ždrebnih omica statistički beznačajan.

Na području Južne Srnije broj konja se smanjio sa deset na sedam hiljada grla. Isrtovremeno broj kobila i ždrebnih omica je opao sa pet na tri hiljade grla. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji lane je bilo 5.000 grla konja, što je za 30 odsto manje nego tri godine ranije. Bilo je oko 3.000 kobila i ždrebnih omica, odnosno za četvrtinu manje. U Južnoj i Istočnoj Srbiji 2019. godine bilo je 2.000 grla konja, odnosno čak za trećinu manje nego tri godne ranije. Zabeleženo je da je lane bilo 1.000 kobila i ždrebnih omica, što je upola manje nego 2017. godine.

Jasno je da konji neminovno “gube bitku “ u odnosu na značaj mehanizacije u poljoprivredi i transportu. Ali je, takođe, vidljivo da uloga konja raste u okviru sve masovnijih privredno-turističkih manifestacija kod nas i u svetu. U tom smislu posebno mesto imaju konji lipicanerske rase. Računa se da u Srbiji sada ima oko 2.000 konja te rase i da će ih narednih godina biti još više. Posebno najkvalitetnijih grla, čija vrednost u inostranstvu dostiže znatno veće iznose od onih na našem tržištu. Tako lipicaneri postaju ekonomski sve interesantnija grla u Srbiji, pa se očekuje i podrška države, kako bi se njihov broj povećao.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/u-srbiji-ostalo-tek-14000-kona-uglavnom-za-ukras-20-07-2020

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31