Чланци поређани по датуму: petak, 17 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

 

Peruanski ljiljan ili alstromerija (lat. Alstroemeria aurea), poreklom je iz južne Amerike gde ima oko 60 vrsta ovog prelepog cveća. U pitanju je višegodišnja ukrasna biljka koja ne zahteva posebne uslove za negu. Sadi se u baštama, ali kako ne voli vetar treba birati mesta koja su zaštićena od vetra, na sunčanoj strani ili u blagoj senci. Egzotični, nežni cvetovi peruanskog ljiljana često se koriste kao dodatak buketima i u vazi mogu potrajati i više od dve nedelje.

Kako se sadi?

Peruanski ljiljan raste kao divlje cveće širom južne Amerike, a ime alstromerija dobila je u čast švedskog botaničara Klausa von Alstroemera, koji je doneo njeno seme u Evropu u 18. veku. Kao i većina ljiljana razmnožava se deljenjem. Sadi se u zemlju  bogatu humusom i dobre drenaže, uz neutralan do blago kiseli pH faktor tla. Biljka najbolje uspeva u mešavini ilovače, treseta i peska jer joj je potrebna dobro drenirana podloga. Pre sadnje, u rupu koju smo iskopali, treba staviti organsko đubrivo kako bi se  biljka što bolje privikla na nove uslove. Ukoliko želimo da imamo prelepi žbun ljiljana treba ga ostaviti na istom mestu nekoliko godina.

Ovom cveću najviše prija sunčana pozicija u bašti, a ako je sadite u saksije birajte što veće jer dostiže visinu i do jednog metra pa vrlo brzo preraste saksiju. Ima osetljiv koren koji se sporo obnavlja ukoliko je oštećen o čemu treba voditi računa prilikom presađivanja. Takođe, neophodan je razmak od bar 70 santimetara između sadnica kako bi biljka lepo napredovala i razvijala se.

Osetljiva je na zimu i mraz, pa se preporučuje da se biljka na jesen pokrije suvim lišćem ili malčem od bar 20 santimetara kako bi se sačuvala od smrzavanja. Ako nemate malč pri ruci kao zaštita može da posluži sasušeno lišće, piljevina koja se naspe preko orezane biljke i sve se dobro utopli najlonom. Ukoliko se sadi u predelima gde su oštre i jake zime, onda se preporučuje da se biljka izvadi i tokom hladnih dana i čuva u zatvorenom gde temperatura ne pada ispod 10 stepeni. Retko se razmnožava iz semena koje ima sporu klijavost, a mladice se sade tek kad prođu zimski mrazevi.

Alstromerija razvija podmladak iz kojeg se razvija korenje, a kasnije cvetne stabljike s uskim listovima. Na dugačkoj drški stabljike cvetaju trubasti cvetovi raznih boja od nežno roze, bele, narandžaste, ljubičaste i crvene boje do šarenih. Cveta od kasnog proleća do kraja leta. Sunce i letnja žega neće prouzrokovati veće probleme ovom cveću, a zalivanje vodom obogaćenom đubrivom sa fosforom će produžiti period cvetanja. Ipak, treba voditi računa da se ne zaliva previše, a stručnjaci preporučuju da se zaliva pri korenu u kasnim popodnevnim satima kako bise lišće osušilo na suncu u slučaju da ste i njega pokvasili. Na tržištu su dostupne sadnice različitih boja i nijansi, ali i patuljasti peruanski ljiljan koji duže cvata.

Bolesti i kako je zaštiti?

Cvetovi peruanskog ljiljana cenjeni su kao rezano cveće jer se mogu održati u vazi i više od dve nedelje. Za što duže i lepše cvetove u vazni potrebno je sa stabljike ukloniti lišće. Kada cvet uvene u bašti potrebno je ukoliniti ne samo cvetnu glavicu na vrhu, već celu stabljiku sa cvatom, čime se potiče rast novih cvetova.

Alstromerija je u principu otporna biljka, ali je napadaju puževi i biljne vaši, dok previše zalivanja može dovesti do pojave gljivičnih bolesti.

Jedan od prvih znakova da je vaša biljka bolesna je pegavost listova. U pitanju je gljivična infekcija koja se brzo širi. Prvi znak je odumrlost vrhova lišća po kome se sporadično pojavljuju branom fleke slične pegama. Ubrzo list počinje da se suši i potrebno je odmah ga ukloniti. Da bi se izbegla ova bolest treba voditi računa da zasadi budu suvi. U slučaju dugotrajnog kišnog i vlažnog vremena kod peruanskog ljiljana može da se pojavi i siva plesan. Ovo gljivično oboljenje manifestuje se sivkastom prevlakom po lišću i cvetovima. Nastaje i kada su biljke gusto posađene jedna pored druge, pa je potrebno razrediti ih. Budući da se ovo gljivično oboljenje brzo povlači po sušnom i toplom vremenu dovoljno je ukloniti delove biljke koji su se sasušili i vaš ljiljan će se bez problema oporaviti.

Zbog specifičnog prijatnog mirisa peruanski ljiljan je često  na meti puževa i raznih insekata. Ukoliko primetite da su listovi izgrickani po ivicama obavezno biljku isprskajte nekim od sredstava za zaštitu protiv štetočina.

I za kraj savet stručnjaka koji upozoravaju da treba biti oprezan sa ovim cvećem, jer može da izazove alergijske reakcije. Zato, obavezno koristite rukavice bez obzira šta radite oko ove biljke, posebno prilikom sadnje mladica, kako biste se zaštitili od moguće alergije.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Објављено у Hortikultura

Miloš Radovanović iz sela Drenovac kod Šapca bavi se proizvodnjom trešanja na porodičnom gazdinstvu.

- Početak studija 2015. godine obeležilo je podizanje zasada trešnje jer sam poželeo da imam voćnjak u kome ću stečena znanja i primenjivati - počinje priču Miloš.

Uskoro svršeni student Poljoprivrednog fakulteta, na smeru voćarstvo i vinogradarstvo, danas kaže da je sve ove godine zasad prerastao u veliku ljubav i hobi.

Voćnjak se prostire na 65 ari, proizvodnja je ekstenzivna i obavlja se na tradicionalni način.

Usklađivanje studiranja i održavanje plantažnog uzgoja, koji traži konstantno prisustvo kako bi došao do zadovoljavajućih prinosa, bio je izazov i uz napore i odricanja, ovaj mladi proizvođač uspeo je sve da postigne.

- Godinama unazad prodavali smo celokupan rod. Pokušavao sam shodno svojim mogućnostima, ali bilo je teško parirati na tržištu konkurenciji kojoj je to primarno zanimanje. Prošle godine bio sam u situaciji da sam prodavao robu na veliko i video sam da neko mnogo više zarađuje, a nije se namučio kao ja - zaključuje Radovanović.

Tada je, kako kaže, krenuo sa istraživanjem tržišta i došao do podataka da su prerađevine od trešanja deficitarne. Tu je video svoju šansu i ove godine je celokupnu proizvodnju preradio u kompot i druge proizvode. Odluka da se kompletan rod preradi i upakovan ponudi kupcima, smanjila je pritisak da kompletan prinos mora da proda u kratkom vremenskom periodu.

- Prerađene trešnje mogu da stoje i da tokom cele godine ostvarujem dodatni prihod, a ne samo u sezoni punog roda - zadovoljno priča Radovanović.

Agrotehničke mere primenjuje uz pomoć meštana kada je to potrebno. Berbu i celokupnu preradu obavljaju u krugu porodice. Za preradu su zadužene Miloševa baka i majka, a sve pripremaju po tradiconalnoj recepturi sa puno ljubavi i posvećenosti. Sveže ubrane plodove trešanja uz dodatak šećera, limuna i vode, pripremaju i pakuju u tegle. Svi proizvodi su potpuno prirodni bez dodataka konzervansa. Dizajn sopstvenog brenda Trešnjevac napravio je uz pomoć kolege sa fakulteta, na šta je posebno ponosan.

Period sazrevanja trešanja je sukcesivan, postepeno dozrevaju, tako da domaćice nemaju problem da prerade prispelu količinu ploda. Može lepo da se raspodeli i bez velikog opterećenja prerađuje. Dobra strana ovakve proizvodnje je što ne mora da se skladišti.

Angažovanje oko nabavki tegla i dizajna je Milošev posao, a preporuka drugih proizvođača mu je pomogla da dođe do ambalaže u koju pakuje svoje proizvode.

Trešnje obiluju antioksidansom, antocijanom, vitaminima, mineralima, celulozom, pektinom i organskim kiselinama. Svoje blagotvorno dejstvo ispoljavaju uticajem na poboljšanje raspoloženja i podižući nivo energije. Doprinose boljem snu, dobre su za vid i kožu, a obiluju i vitaminom A. Prisustvo velike količine vlakana dovodi do poboljšanja varenja, smanjenju holesterola u krvi. Redovnim konzumiranjem mogu da poboljšaju funkcionisanje mozga, bez obzira na godine. Svakodnevno uživanje u trešnjama, dobro je i blagotvorno takođe i za srce. Voće koje svojim bogatim sastavom pruža mnogo hranljivih materija za funkcionisanje celokupnog organizma.

- Jako sam srećan i ponosan na činjenicu da je čitava priča - od proizvodnje, berbe, prerade do dizajna, zaokružena u krugu porodice i bliskih prijatelja. Kada se spoje ljubav, rad i poljoprivreda dobija se višestruka vrednost, kako materijalna tako i emotivna - ponosno priča Miloš.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2950301/prerada-tresanja-za-dodatni-prihod-student-vocarstva-trzistu-ponudio-svoj-brend-tresnjevac

Објављено у Agroekonomija

Sezona je voća i na pijačnim tezgama i u marketima ima ga u izobilju.Zadovoljni su potrošači ali i proizvođači. Kupci se ne žale na kvalitet, ni cene, a voćari kažu da je ova godina solidna, u pogledu koštanja roda naveliko i prinosa, ali su zadovoljni i time što se voće kupuje, jer ima godina kada nemaju kome da ga prodaju po iole prihvativoj ceni.

Ove godine nije sve voće dobro rodilo.

– Kajsija i trešanja nije bilo mnogo zbog mraza i čestih kiša, ali su višnje čija je berba završerna, breskve čije sorte sve više pristižu za berbu dobro rodile. Pri tom breskve se dobro prodaju, a cena im je naveliko od 60 do stotinu dinara za kilogram. Već ima i šljiva za koje će veliki trgovci po svemu sudeći kilogram plaćati 50 dinara, a za mesec dana počeće i jabuke da se beru – kaže voćar Milan Kovačević iz Čerevića, najveći po zasadu u opštini Beočin.

On sve ovo voće ima na 20 hektara i prodaje ga na novosadskoj Kvantaškoj pijaci i preko veletrgovaca koji ga onda dalje plasiraju po velikim trgovinskim lancima u zemlji.

Voćarstvom se Milan poćeo baviti pre dve decenije, posle 17 godina rada u Beočinskoj cenemtari

– Imali smo voćnjak i malo po malo s ocem sam se okrenuo voćarstvu . Područje je bogom dano za voćnjake, uspeva i donosi rod i zaradu – kaže Milan. Sve što mi je potrebno za rad u voćnjaku imam, pa i hladnjaču, i ne brinem ako se voće ne proda, premda mi ona služi prvenstveno za čuvanje jabuka. Imam i Zemljoradničku zadrugu „Podunavski voćar“, gde nas je 13 članova i oko stotinu kooperanata – priča Milan .

Dodaje da je rad u voćnjaku mukotrpan, od jutra do mraka, svaki dan od ranog proleća do kasne jeseni,pa kada se gleda zarada i uloženi trud ne oseti se zadovoljstvo od prihoda.

Za veliki voćnjak Milanu je potrebna i radna snaga s kojom kaže ne oskudeva, jer ima radnika koji kod njega rade i duže od deset godina.

– Uprkos međusobnom poverenju ipak ja ili supruga moramo biti prisutni za svaki posao, pa je obaveza preko glave. Za sada se u poslu najviše oslanjam na suprugi, dok je ćerka student pa ne stiže zbog obaveza, a sin koristi školski raspust da pomogne, svaki dan je sa nama, sve zna i vidi šta treba raditi. Ali hoće da studira medicinu, pa ne vidim odmenu u poslu – kaže Milan Kovaćević.

Uz poslove u voćnjaku ovaj preduzetnik se bavi i kalemarsvom, najviše kalemi breskve, kajsije i po koju sortu šljive, ali i uslužno podiže voćnjake. Bude mladih sadnica godišnje 14.000 komada pa i tu dođe prihod. – Lepo sam se snašao posle odlaska iz cementare, ali sam imao i dobru osnovu, što sam umeo da uz ogroman rad iskoristim – napominje Milan.Za razliki od drugih voćar Milan Kovačević nije tražio podsticaje od države. Ne javlja se na konkurse niti mu treba materijalna potpora te vrste. - Nemam u voćnjaku protivgradnu zaštitu niti je planiram, pokrivanje zasada ide zajedno uz sistem za navodnjavanje, a to su ogromna ulaganja o kojima ne razmišljam. Za porodicu sam i od ovoga obezbedio egzistenciju, pa pošto ne vidim da će me deca naslediti u voćnjaku ne mislim o tome.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/voce-dobro-rodilo-dobra-i-cena-17-07-2020

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
petak, 17 jul 2020 16:17

Zadovoljni čačanski ratari

Iako su plodne vojvođanske ravnice idealne za uzgoj pšenice, nisu izostali ni pojedini vredni poljoprivrednici koji ovu žitaricu uzgajaju u zapadnoj Srbiji.Iako su parcele ustitnjene, sezona žetve je u punom jeku, a Dragan Alimpijević (37) sa svojim kombajnom je od ranog jutra na svom radnom mestu. Zadovoljan je ovogodišnjim rodom i prinosom, jer ambari će biti puni.

"Sezona traje još nekih sedam dana, kombajn ne gasim od 9 ujutru do 9 uveče. Proizvodim za svoje potrebe, imam u svom domaćinstvu dosta grla stoke. Na parcelama od 5 hektara pored ječma uzgajam i pšenicu na nešto više od dva hektara. Zadovoljan sam ovogodišnjim rodom, bolji je nego ranijih godina za 20 odsto, imaću prinos oko 5 tona po hektaru. Kada završimo sezonu žetve psenice, krećemo sa berbom kukuruza, za seljaka ima posla uvek“, kazao je Dragan Alimpijević za RINU.Ove godine i otkupljivači zadovoljno trljaju ruke. Čačanska firma "Agrofield" koja se bavi proizvodnjom stočne hrane, za ovu sezonu već je otkupila oko 200 tona pšenice i ječma."Prinosi pšenice i ječma ove godine su bili između 4000 kilograma i 4500 kilograma po hektaru, što je bolje nego lane, s obzirom da je u Vojvodini nešto manje rodila nego što je to očekivano, zato smo se više oslonili na proizvođače iz ovog kraja. Otkupna cena je u skladu i sa prinosom viša nego prošle godine i za pšenicu je 18,50 sa PDV-om , a cena ječma je oko 14,50 + PDV", rekao je Aleksandar Jeremić, i dodao da je ova čačanska kompanija otkupila dovoljne količine za svoje potrebe.

Prema poslednjim podacima pšenica se u zapadnoj Srbiji uzgaja na oko 314 hektara, što je daleko manje od ostalih žitarica pod kojima je nekoliko hiljada hektara.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=17&nav_id=1707938

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31