Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 13 jul 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu


Mnogi od nas već duže vreme planiraju svoj godišnji odmor na nekoj od egzotičnih plaža, ali stvari nisu uvek onakve kakve planiramo. Vanredna situacija sa
epidemijom Covida 19, svidelo se to nekome ili ne, postaje naša svakodnevnica. Neke zemlje, kao što je na primer Grčka, zbog trenutne situacije zatvorile su granice za srpske državljane. Verujemo da će ova pošast koja nas je sve zadesila vrlo brzo iščeznuti, kao i da ćemo moći slobodno da putujemo na sve željene destinacije. Do tada, neko od naših sledećih putovanja možemo planirati u Srbiji, ili se, na primer, fokusirati na prelepe plaže Turske.
Ukoliko letovanje planirate u Turskoj ili na nekoj drugoj evropskoj destinaciji, prikladnoj po vašem izboru, Kompanija „Dunav osiguranje“ vam, kao odgovoran i savestan prijatelj, uz vaše putno zdravstveno osiguranje nudi i dodatno osiguranje za Covid 19.

Šta obuhvata dodatno osiguranje za Covid 19?
* troškove neophodnih medicinskih pregleda ovlašćenog lekara i troškove testiranja u slučaju ispoljavanja simptoma infekcije radi hitne medicinske pomoći i dijagnoze infekcije Covidom 19;
* troškove nabavke lekova u vanbolničkom lečenju za slučaj potvrđene infekcije;
* troškove bolničkog lečenja u skladu sa Uslovima;
*  troškove repatrijacije do 5.000 evra u skladu sa Uslovima.

Šta ne obuhvata dodatno osiguranje za Covid 19?
*  preventivno testiranje na Covid 19;
*  troškove boravka u karantinskoj izolaciji.

Poslovna tajna - Interno

Dodatno osiguranje za Covid 19 može se ugovoriti uz uslov da se putovanje završava zaključno sa 30. 9. 2020. Sigurni smo da su sada mnogi od Vas pomislili da nije „fer“ što ne možete da otputujete na svoje željene destinacije. Svi smo zaslužili dugo planirani i očekivani odmor, ali neke stvari ipak ne možemo da predupredimo. Planirati je uvek dobar iskorak za vašu budućnost. Planirati znači snevati, razmišljati o lepšoj budućnosti, raditi na sebi. Ali naši putevi ne moraju uvek nužno biti deo našeg plana. Bitno je da su to naši putevi, i da se sa njih vratimo s novim iskustvima, što lepšim uspomenama i, ono što je najbitnije, da se
vratimo živi i zdravi.
Budimo odgovorni, kako za sebe tako i za sve nas! Ovog leta, spakujte „odgovorno“ svoj kofer! Neka se u njemu nađe i odeljak za osiguranje za Covid 19. To je naša i vaša odgovornost za bezbrižno letovanje i siguran povratak u svoju zemlju. Korona nas jeste iznenadila, ali ne i pobedila!
Prijatelj ostaje prijatelj!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Osiguranje
ponedeljak, 13 jul 2020 11:20

Kod kupine su zdrave čak i semenke

 

Kupina je višegodišnja biljka iz porodice ruža. U mnogim zemljama dugo smatrala za korov, posebno zbog oštrih bodlji na granama i lišću, pa berba ovog voća nije ni malo laka. U narodnoj medicini kupina se koristi kao lek, a osim ploda lekovit je koren i lišće. Zanimljivo je da, za razliku od drugog voća, na grmu kupine istovremeno na metli postoji plod u svim fazama razvoja - od cveta do zelenog i potpuno zrelog ploda.

 Iako liči na svoj ružičastog rođaka malinu, kupina je ipak potpuno drugačija ne samo po boji i izgledu. Za razliku od maline čiji torus (cvetna loža ili stabljika) ostaje na biljci tokom branja pa je plod iznutra šupalj, kod kupine torus ostaje u plodu. Kupina raste širom sveta, a verovali ili ne postoji čak 375 vrsta koje se zbog svojih nutritivnih vrednosti i blagodeti po ljudski organizam sve češće gaje u voćnjacima.  

U poređenju sa malinom, kupina je daleko zdravija zbog bogastva vitamina, minerala dok semenke kupine sadrže izuzetno važne prirodne masnoće kojih u drugom voću ili nema ili ga ima vrlo malo.  Kupina ima svega 48 kalorija u 100 grama i osam grama vlakana što je trećina preporučene dnevne doze potrebne čovekovom organizmu. Za njihovu tamnoljubičastu, odnosno gotovo crnu boju ploda, zaslužan je antocijan koji stavlja kupine na vrh hrane bogate polifenolima. U pitanju su mikronutrijenti izuzetno važni za ljudsko zdravlje koji se dobijaju konzumiranjem određenih biljnih vrsta.

Vlakna, kojih ima dosta u kupinama, utiču na poboljšanje varenja, snižavaju holesterol, jednom rečju kupine su prirodni probiotik što znači da hrane dobre baterije u našim crevima, podstičući time i radi imunog sistema. Kupine obiluju vitaminom C, čak dva puta više nego borovnice, i samo jedna porcija ovog voća zadovoljiće polovinu dnevnih potreba za ovim vitaminom u organizmu. Kako su pokazale brojne studije kupine povoljno utiču na kardiovaskularni sistem, zdravlje srca i jetre, ali i apsorpciju gvožđa u organizmu, pa se preporučuju kod anemije.

Jedna šolja kupina u toku dana zadovoljava skoro trećinu dnevnih potreba za vitaminom K, koji je važan za pravilnu koagulaciju krvi i zdrave kosti. Ćelije koštanog tkiva ne mogu da se stvaraju bez vitamina K čiji deficit dovodi do povećanog rizika od preloma, a dugoročno i do osteoporoze.

Kupine su bogate i manganom koji je takođe utiče na zdravlje koštanog sistema, ali i na stvaranje kolagena bez kojeg nema zdravih zglobova i kože. Iako su slatke kupine imaju prilično nizak glikemijski indeks i svega 7 grama šećera po porciji. U kombinaciji sa visokim sadržajem vlakana ovo voće pomaže u regulisanju nivoa šećera i insulina u krvi, pa se preporučuje dijabetičarima.

 Opširnije u novom broju Agrobiznis magazanina koji će biti u prodaji od 15. jula.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Porodica Denić, Vladimir i sin Radovan, obrađuju oko 100 jutara plodnih silbaških oranica. Kada je u pitanju ratarstvo, prednost daju soji i kukuruzu, a imali su i proizvodnju pšenice na oko pet jutara. Ovih dana pripremaju se za poslove oko vađenja crnog luka iz jesenje setve i kontrolišu stanje useva industrijske paprike.

"Svake godine povrtarsku proizvodnju zasnujemo na oko 15 jutara, ove sezone u pitanju je crni luk i industrijska paprika. Uskoro ćemo vaditi luk ali odmah da kažem da ga je (iako traži dosta nege i zalivanja) mnogo lakše proizvesti nego prodati. Potražnja je slaba. Prošle godine posao sa lukom je bio je solidan, ovogodišnju proizvodnju smo finansirali sopstvenim sredstvima i sad se pitamo da li ćemo uspeti pokriti troškove jer ima dosta ulaganja. Na jesen smo zalivali kako bi nicanje bilo što bolje, a tokom proleća, pre kiša morali smo ponovo da ga zalivamo, što je poskupelo proizvodnju. Luk je odličnog kvaliteta i očekujemo oko 40 tona po jutru", kaže dvedesetdevetogodišnji Radovan Denić, napominjući da nema ugovorenu proizvodnju već se uzda u dugogodišnje kupce, a prodaja ispod 20 dinara značila čist gubitak. Denići ovih vrelih julskih dana obilaze usev začinske paprike koju tradicionalno gaje godinama, a ovog proleća proizvodnju su zasnovali na površini od 8 jutara.

"Papriku smo posejali 28. marta, odlično je nikla i napredovala sve do pojave obilnih kiša i hladnih noći što je usporilo rast mladih biljaka. Ovako sunčano i toplo vreme joj odgovara tako da sam zadovoljan, trenutno je u fazi punog cvetanja i formiranja plodova. Špartali smo je i prihranili tako da mogu reći da sam zadovoljan", navodi naš sagovornik i napominje da je kao i prethodnih godina u pitanju ugovorena proizvodnja, a bio bi zadovoljan ukoliko bi rod bio oko 10 tona po jutru. Dodaje da luk vadi mašinski, a berba paprika je znatno komplikovaniji posao obzirom da se obavlja isključivo ručno."Često na njivi bude i po 100 sezonskih radnika, papriku odmah pakuju u džakove i vozimo je na otkupno mesto, ovde u selu. Kako bismo bili sigurni u dolazak sezonaca, posao oko branja paprike sa grupovođama ugovaramo tokom zime, obzirom da u periodu kada je vreme berbe ima mnogo drugih poslova koji zahtevaju ručni rad", objašnjava ovaj mladi poljoprivrednik.Nedavno su Denići požnjeli pet jutara pšenice i kako kažu prinos je dobar, ali nadali su se boljem. Obzirom na sušu u najznačajnijem periodu za rast ove važne žitarice nekoliko puta su je navodnjavali, tretirali protiv bolesti, prihranili tako da su u proseku po jutru imali 5.200 kilograma.

"Pšenicu sejemo zato što je ona odličan predusev za crni luk koji ćemo sejati u avgustu, a na jednom delu te parcele već smo posejali postrnu soju koja je u fazi klijanja te je u nedostatku kiše zalivamo. Kukuruz koji smo zasejali na oko 40 jutara je u dobrom stanju, ali obilaskom njiva primetio sam da soji nedostaje vlage te ćemo najverovatnije morati da je navodnjavamo", navodi naš sagovornik ističući kako bez navodnjavanja nema ni proizvodnje ni prinosa. Prema njegovim rečima, gorivo, i za obrađivanje i za navodnjavanje je zaista velika stavka koja poskupljuje proizvodnju. Kad intenzivno zalivaju, treba im dnevno oko 100 litara. Velika su to ulaganja, a cene poljoprivrednih proizvoda uvek su neizvesne. Tokom žetve dobiju akontnu cenu i često su prinuđeni da odmah prodaju svoju robu.

Denići imaju sopstvenu mehanizaciju koju polako obnavljaju i modernizuju zahvaljujući podsticajima. Nekada su, kako napominje Radovan, imali krave i bikove, to je bio težak i naporan posao bez finansijskih rezultata te su se godinama unazad okrenuli ratarenju i proizvodnji luka i paprika, obzirom da imaju odlično znanje i iskustvo.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/denici-uspesno-uzgajaju-zacinsku-papriku-i-crni-luk-nemaju-ugovor-o-otkupu-nego-stalne-kupce/61376/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 13 jul 2020 11:04

Kako poboljšati mlečnost krava

Način da se iskoristi genetski potencijal mlečnih krava je da im se pored kvalitetne ishrane obezbedi idealan smeštaj kako bi se postiglo dobro zdravstveno stanje, dobra reprodukcija, kao i dobra proizvodnja mleka. Prilikom izgradnje farme treba obratiti pažnju na: – položaj farme – sistem držanja (vezani ili pušteni sistem) – prostirku – ventilaciju – način izđubravanja i skladištenja đubriva – hranjenje stoke – bokseve za telenje, lečenje krava – prirodnu svetlost u štalama – mesta za pijaću vode – izmuzište Veoma bitna stvar kojoj se mora posvetiti velika pažnaj a koju poljoprivrednici olako shvataju je ventilacija objekta.

Ventilacija u štalama je neophodna jer ima odličan efekat na proizvodnju mleka, zdravlje i reproduktivne osobine krava. Dobra ventilacija je bitna za uklanjanje štetnih gasova iz štale i za smanjenje vlažnosti u štalama Ventilacija treba da omogući da je u štali suvo, da nema promaje i da ima dovoljno svežeg vazduha tj. da se ne oseća zagušljivost u objektu. Temperatura u štali treba da bude između 10 i 20°C. Optimalna temperatura u štali je 10-15°C. Prioritet treba dati prirodnoj ventilaciji u štalama koja se zasniva na tome da je topao vazduh lakši od hladnog, tako da se toplota koju krave proizvode polako penje ka krovu štale. Idealno bi bilo imati otvor na krovu štale kako bi ovaj topao vazduh mogao izlaziti napolje, kao i amonijak i vlaga.

Otvori za ulaz svežeg vazduha se trebaju konstruisati na bočnim zidovima, oko dva metra od poda i oni moraju biti nešto uži od otvora za izlaz vazduha i to ako je otvor za izlaz vazduha širok 40 cm, onda bi otvor za ulaz svežeg vazduha na svakom zidu bio oko 30 cm širok. Nagnutost krova bi trebala biti oko 25 stepeni kako bi se obezbedila dobra prirodna ventilacija jer se tada topao vazduh lakše kreće ka krovu štale. Preporučuje tzv. horizontalna ventilacija sa otvorenim bočnim zidovima na štali pri čemu se oni mogu zatvoriti sa zavesama od najlona kada su vremenski uslovi loši.Veličina štale za držanje krave uslovljava i način ventilacije pa tako imamo manje štale kod kojih izmena vazduha se rešava izgradnjom odvodnih i dovodnih ventilacionih kanala(otvora),koji funkcionišu na osnovu razlike u temperaturi i spec. tež. između spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha.

Odvodni ventilacioni kanali, u vidu dimnjaka, a presek im je 0,4 x 0,4 m – 0,7 x 0,7 m, što su viši bolje funkcionišu ( poželjno je oko 5 m ).
Dovodni ventilacioni kanali (otvori), mogu biti u zidu ili tavanici, a ukupna površina iznosi 70% od odvodnih, a presek im je 0,2 x 0,2 m – 0,4 x 0,4 m i veće štale – ovde se ventilacija može uspešno rešavati samo pomoću električnih ventilatora koji rade na principu izbacivanja zagađenog vazduha ili ubacivanja svežeg vazduha u štalu.
Odvodni i dovodni ventilacioni kanali su ravnomerno raspoređeni i broj im zavisi od veličine objekta.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/10/stocarstvo/i-ovo-je-uslov-za-dobru-mlecnost/

Објављено у Govedarstvo

Pionir digitalne poljoprivrede Srbije, Institut BioSens u Novom Sadu, nalazi se na pola puta do završetka naučnog projekta Antares, za koji je novosadski Institut dobio 28 miliona evra: polovinu od Evropske unije, a ostatak iznosa obezbedila je Srbija iz kredita od Evropske investicione banke.Ideja projekta je da se podstakne ekonomski razvoj naše zemlje razvojem vrhunske nauke i njenom primenom, i to na dva načina: da se rezultati iz nauke direktno prenesu u sektor poljoprivrede i ona osnaži digitalnim alatima, kao i da se IT sektor koji je kod nas već razvijen, unapredi akceleratorskim programima i motivisanjem mladih ljudi da prave svoje proizvode namenjene poljoprivredi.

Rukovodilac projekta Antares, prof. dr Vesna Bengin s Instituta BioSens, kaže da je ostalo još tri i po godine da projekt dug sedam godina bude završen.

- Zadovoljni smo do sada postignutim rezultatima, ali taj uspeh delimo i s našim poljoprivrednicima, koji su pokazali spremnost da krenu u primenu IT-a u poljoprivredi, svesni da se ova grana privrede ne može više raditi kao nekada na tradicionalan način - kaže prof. dr Vesna Bengin. – Istraživanja pokazuju da se već 30 do 40 odsto domaćih poljoprivrednika u proizvodnji oslanja na neki vid digitalne tehnologije. Ono što ohrabruje jeste činjenica da je među njima velik broj proizvođača srednje veličine koji razumeju da im nove tehnologije mogu omogućiti da s manje ulaganja dobiju veće prinose i da u svom radu imaju što manje rizika, sve češće prisutnog zbog klimatskih promena.

Taj srednji sloj je, kaže prof. dr Bengin, značajan i zdrav segment u domaćoj poljoprivredi jer su to ljudi životno opredeljeni da se bave poljoprivredom, često generacijski, koji neće lako napustiti svoju orijentaciju, i to je ono što uliva nadu, da su Institut Biosens i projekat Antares na dobrom putu da unaprede poljoprivredu kao važnu okosnicu u ekonomskom razvoju zemlje.

- Oni su naša pokretačka snaga, vide potrebe za ulaganjem i ulažu koliko mogu, ali je bitno i da država pomogne programom subvencija. Svaki segment proizvodnje od pripreme zemljišta, nege useva, đubrenja, navodnjavanja, žetve, transporta može se digitalizovati, ali nije neophodno digitalizvati sve. Značajno je podvući da se digitalne tehnologije ne primenjuju samo na ratarske useve, već da imaju široku primenu, praktično, u celom sektoru poljoprivrede. Razvili smo brojne prototipove senzora koji imaju primenu u voćarstvu, povrtarstvu , stočarstvu, vinogradima, staklenicima. Na primer, možemo pomoću senzora kontrolisati kvalitet mleka. Razvili smo senzor za merenje broja somatskih ćelija u mleku, te ćelije su prvi znaci bolesti kod krava, ali se njihovo prisustvo ne primećuje odmah, već često tek kada bolest uznapreduje. Napravili smo uređaj koji je jednostavan i koji se može koristiti bez ikakvog tehničkog predznanja, što stočarima olakšava posao. Napravili smo i Plant-O-Metar, uređaj koji se koristi ručno ili montira na traktor i određuje zdravstveni status biljke, a samim tim i njene potrebe za prehranom. Prvi prototip smo već razvili. Uređaj će biti jednostavan za upotrebu i pristupačan - a cena će biti znatno niža od konkurencije kako bi domaći poljoprivrednici, koji žele da primenjuju koncept precizne poljoprivrede mogli što lakše da se uključe u proces digitalizacije - navodi naša sagovrnica.

Institut BioSens je, naglašava prof. dr Bengin, u okviru projekta razvio i digitalnu platformu AgroSens koja pomaže poljoprivrednicima da uz pomoć računara ili telefona prate stanje useva, na osnovu podataka prikupljenih sa satelita, dronova, različitih senzora i meteoroloških stanica. Institut je i deo mreže Evropske svemirske agencije ESA, odnosno regionalni centar za distribuciju satelitskih snimaka Kopernikus programa značajnih za poljoprivredu. Ti snimci se nalaze upravo na digitalnoj platformi AgroSens. Uz pomoć njih, poljoprivrednici mogu odmah da dobiju mape različitih optičkih indeksa svojih useva, da prate kako usevi napreduju, da li ima promena na biljkama, i provere na terenu da li je potrebno đubrenje ili navodnjavanje.

Osluškujući poljoprivrednike i edukujući ih, misija Instituta jeste da postane evropski lider u digitalnoj poljoprivredi, kao i da pokrene revolucionarni napredak, i to ne samo u smislu povećanja efikasnosti poljoprivrede, smanjenja zagađenja životne sredine i novčanih ušteda, već i u načinu na koji se poljoprivredna delatnost doživljava i realizuje. ANTARES je najveći naučni projekat ikada koji je finansirala EU u Srbiji s namerom da se BioSens pretvori u Naučni centar evropske izvrsnosti, čija će istraživanja u oblasti digitalne poljoprivrede pružiti konkretne napretke našem društvu. Do prestižnog projekta, podsećamo, Institut BioSens je stigao u konkurenciji od skoro 200 projekata iz cele Evrope, u kojima su učestvovale najjače evropske naučnoistraživačke institucije, poput univerziteta iz Oksforda, Kembriya i Instituta Maks Plank, uključujući i 22 institucije iz Srbije. Tako je Institut BioSens iz Novog Sada osvojio prvo mesto u Evropi u okviru najprestižnijeg poziva Evropske komisije Horizont 2020 - Timing. U okviru projekta, Institut BioSens dobiće i novu zgradu u kampusu, otpornu na vibracije sa najsavremenijom opremom, a cilj je i zapošljavanje visoko kvalifikovanog kadra.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/digitalizacija-vec-uslau-svako-trece-gazdinstvo-13-07-2020

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31