Чланци поређани по датуму: četvrtak, 04 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 04 jun 2020 17:33

Telenje krava i moguće komplikacije

Uzgoj krava najzastupljeniji je vid stočarstva u Srbiji, a svaki govedar će vam reći da je period steonosti i telenja krave jedan od najzahtevnijih poslova. Neopodno je iskustvo i dobra pripremljenost uzgajivača koji će da prepozna kada se približava vreme telenja. Vreme trajanja gravidnosti kod krava može da varira u zavisnosti od rase, pola teleta, starosti krave, ali i ishrane krava tokom graviditeta. U proseku steonost  simentalske rase, koja je i najzastupljenija kod nas, traje 285 dana odnosno 9,5 meseci,

 Znaci skorog porođaja

Kako se približava kraj gravidnosti, odnosno telenje kod gravidne životinje se postepeno događaju specifične hormonske, fiziološke, morfološke i promene ponašanja. Kako objašnjava dr Ivan Stančić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu siguran znak je intenzivna relaksacija ligamenata svoda karlice (zapažaju se jame sa obe strane korena repa), promena konzistencije i boje sekreta iz vimena od relativno prozirne tečnosti do neprozirnog, žućkastog i gušćeg kolostruma, iscedak iz vulve, kao i otok vimena. Nekoliko dana pre očekivanog porođaja, kravu treba izdvojiti od ostalih grla u stadu i smestiti je u čist i dezinfikovan prostor odvojen od ostalih životinja.

Porođaj odnosno partus kod krava se definiše kao istiskivanje normalno razvijenog i za život sposobnog teleta, posle koga se istiskuju plodove ovojnice. Početak i odvijanje procesa porođaja, kontrolisani su složenom interakcijom hormona majke, placente i fetusa. Plod se, u materici, okreće u porođajni položaj: ispružene prednje noge, vrat i glava prema napred, ili ispružene zadnje noge i karlica prema napred, pri čemu su leđa ploda, uvek,

okrenuta prema leđima (kičmi) majke. Svi ostali položaji glave, vrata i nogu, u odnosu na trup ploda, kao i u odnosu na leđa majke mogu otežati ili prekinuti telenje. Nenormalni položaji ploda se javljaju u oko pet odsto slučajeva. Sam porođaj se odvija u tri faze:  priprema, istiskivanje ploda i istiskivanje plodovih ovojnica.

Pripremni stadijum obuhvata otvaranje cerviksa (koji traje 2 do 3 sata kod odraslih krava, odnosno 4 do 6 sati kod junica) i postavljanje ploda u pravilan položaj za istiskivanje kroz porođajni kanal. U ovom stadijumu, krava je malo nemirna, ali može normalno da jede i pije. Kontrakcije uterusa (trudovi) se događaju svakih oko 5 minuta i traju oko 5 sekundi. Kako ovaj proces napreduje, krava se napinje i utiskuje placentu (alantohorion), ispunjenu vodom (vodeni balon) u cervikalni kanal, pa se on, sve više, proširuje.

U fazi istiskivanja ploda krava leži na boku, ali se često diže i ponovo leže, kreće se i zagleda svoj zadnji kraj. Tokom ove faze, plod se intenzivno potiskuje napolje, kroz porođajni kanal. Pojavljuju se prednje noge i vrh njuške, ili zadnje noge, obično obavijeni drugim vodenim balonom (amnion). Kada glava prođe kroz porođajni kanal, obično je dovoljan još jedan napon krave, da se tele potpuno izbaci u spoljašnju sredinu. Stadijum

istiskivanja ploda, normalno, traje oko 2 sata, ali ako je tele krupno, ovaj stadijum može da se produži i na 10 sati. Istiskivanje placente je treći stadijum partusa. Naime, izvesno vreme nakon istiskivanja ploda, materica nastavlja sa kontrakcijama, da bi se istisnuli plodovi omotači i zaostala plodova tečnost. Kontrakcije materice pomažu odvajanje kotiledonskih (horionskih) resica iz kripti karunkula. Istiskivanje placente može, normalno, da traje do 12 sati.

 Najčešće greške tokom telenja

Prevremeno manuelno probijanje alantohoriona (prvi vodeni balon), često ima za posledicu nepotpuno proširivanje cervikalnog kanala. Ovo može dovesti do otežanog ili

potpuno onemogućenog daljeg istiskivanja ploda. Potrebno je pustiti kravu da sama, završi proces telenja, koji može da traje i duže od 9 sati. Mnogi stočari često prave grešku i izvlače tele

iz stomaka majke pre nego što se cervikalni kanal potpuno otvori, tj. dok se prednje noge i glava još nisu pojavili u otvoru vulve. Obično nije potrebno intervenisati ako krava ima normalne napone.

Kako objašnjava dr Stančić primarni razlog uginuća teleta tokom ili neposredno posle rođenja je teško telenje (dystocia). Teško telenje povećava rizik pojave zaostajanja placente i infekcije uterusa. Ovo ima za rezultat pojavu većeg broja neuspelih osemenjavanja.

Teško telenje je najčešće povezano sa nenormalnim položajem ploda tokom porođaja, povećanom veličinom teleta što zavisi od rase, ali i neadekvatne ishrane krave tokom kasne gestacije, pa je majka mršava ili jako ugojena. Na težak porođaj utiče i pol teleta. Naime muška telad su, obično, teža od ženske pa je i porođaj teži i duže traje. Problem nastaje kada je tele veće

od karlice majke. Teška telenja su češća kod prvotelki (junica), jer one nisu dovoljno razvijene. Dvojke, takođe, povećavaju mogućnost pojave teškog telenja. U takvim situacijama obično se koristi pojačana snaga za izvlačenje teleta što dovodi

do daljih komplikacija. Treba imati dosta iskustva da bi se donela odluka o ispravnoj intervenciji kod teškog telenja.

Adekvatan smeštaj, dobro zdravstveno stanje, a posebno adekvatna ishrana krava tokom gestacije (posebno tokom zasušenog perioda), su osnovni preduslovi da se smanji broj teških telenja. Dr Stančić posebno upozorava da osemenjavanje mladih, nedovoljno razvijenih i nepravilno hranjenih junica, skoro uvek će imati za rezultat komplikacije kod i neposredno posle telenja. Osim toga, treba voditi računa i o izboru rase bika u odnosu na rasu krave, kako ne bi mala krava bila osemenjena sa bikovima većih rasa. Tada će i tele biti nesrazmerno veće, što može dovesti do teškog telenja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Govedarstvo
četvrtak, 04 jun 2020 16:34

Bolesti pasulja i kako se zaštiti

Najčešće bolesti paslja su: antraknoza, rđa, fuzarijsko uvenuće, nekroza vrata korena i bela trulež. Mogu da se jave i bakterioze, ali i virus mozaika pasulja. Prepoznajte simptome i zaštitite biljke.Kako se u uzgoju svakog povrća javljaju razni uzročnici bolesti tako je i kod pasulja. Najčešće bolesti su: antraknoza, rđa, fuzarijsko uvenuće, nekroza korenova vrata, bela trulež. Mogu da se jave i bakterioze, ali i virus mozaika pasulja.Antraknozu pasulja uzrokuje gljivica (Colletotrichum lindemunthianum), a javlja se na svim nadzemnim delovima biljke, ali se najbolje može uočiti na mahunama.

Na listovima i stabljikama se javljaju tamnosmeđe, a na mahunama udubljene smeđe pege s crvenkastim krajem. Simptomi se mogu javiti i na semenkama mahuna u vidu smeđih okruglastih mrlja. Nakon klijanja semena na hipokotilu (donji deo struka klice od vrata korena, granica između korena i stabljike) često se javljaju veće smeđe pege zbog kojih biljke venu i potpuno propadaju.Rđa pasulja (Uromyces appendiculatus) se javlja u većem intenzitetu samo kod kasnije setve i to najčešće kod onog koji se seje zajedno s kukuruzom, piše prof.dr sc. Tihomir Miličević u stručnom časopisu.

Simptomi nastaju uglavnom na listovima, a retko na stabljici i mahunama. Na naličju listova prvo se javljaju beložuti plikovi koji kasnije postaju smeđi i povećaju se.Bakteriozu pasulja uzrokuju dve vrste bakterija Xanthomonas campestris p.v. phaseoli (bakteriozna pegavost) i Pseudomonas syringae p.v. phaseolica (bakteriozna prstenasta pegavost). Simptomi bakteriozne pegavosti javljaju se u vidu vlažnih pega na lišću i mahunama. Na njima se za vreme vlažnog vremena javlja eksudat bakterija. S mahuna bakterija zarazi samo seme, te se stoga zaraza i prenosi njime. Zato je potrebno upotrebljavati zdravo seme i paziti na plodored.

Od fungicida mogu se koristiti preparati na bazi bakra.Proizvođači često kod žućenja i sušenja pasulja smatraju da ga je zahvatila plamenjača. Međutim, kako piše stručnjak mr.sc. Željkica Oštrkapa-Međurečan uzrok toga je najčešće fuzarijsko uvenuće (Fusarium solani), i nekroza korenovog vrata (Rhizoctonia solani).Uzročnici obe bolesti žive u zemlji i na kraju dovode do propadanja korena. Zbog toga biljke zaostaju u razvoju, lišće im najpre požuti, a zatim se osuši. Biljka neko vreme životari, a zatim se u potpunosti osuši, pa pasulj u eventualnim mahunama prisilno dozreva. Do zaraze dolazi kada mlade biljčice rastu u vrlo vlažnom zemljištu. Optimalna temperatura za Rhizoctoniu je 18°C dok Fusarium voli višu temperaturu od 22 do 32°C i kiselije tlo. Najvažnija mera zaštite je plodored jer folijarna primena fungicida neće dati rezultate.Bela trulež (Sceloritnia sclerotiorum, naslovna fotografija, op.a.) javlja se na starijim biljkama i to u gustom sklopu i uslovima povišene vlage. Možemo je prepoznati po beloj prevlaci na prizemnim delovima biljke. Usled zaraze stabljika trune i dolazi do sušenja biljaka.Mozaik pasulja je virusna bolest, a virus na biljke prenose biljne vaši ili se prenosi semenom. Susrećemo se s običnim, žutim i južnim mozaikom pasulja. Sva tri su posledica zaraze određenim tipom virusa. Bolest se prepoznaje po karakterističnoj obojenosti listova.

Zaraza semena se ostvaruje ako su biljke zaražene pre cvetanja. Zaražene biljke zaostaju u rastu, imaju slabo razvijen koren i daju slab rod.Kod setve je važno koristiti zdravo seme i sejati otporne sorte, a treba se pridržavati i plodoreda pa pasulj sejati na istu površinu tek nakon tri do četiri godine. Pre setve preporučuje se i dezinfekcija semena. Takođe, pridržavajte se optimalnog razmaka kako bi se kasnije omogućilo strujanje vetra između biljaka i tako onemogućio razvoj gljivica koje vole vlažne uslove.Važno je bolesne biljke izneti iz zasada kako se zaraza ne bi dalje širila, a treba i uništavati korove koji su domaćini bolestima. Takođe, i štetočine mogu da prenose viruse pa i njih treba suzbiti, naročito lisne vaši. Tokom cvetanja posvetite najviše pažnje biljkama pasulja, jer su tada najosjetljivije, a kako piše naša autorka Ranka Vojnović za zaštitu možete koristiti preparat od belog luka kao preventivu, ali i tretirati biljke mlekom, pepelom, preslicom, maslačkom, pelinom te čili papričicama.

Prilikom primene sredstava za zaštitu pridržavajte se svih uputstava prizovođača sredstva za zaštitu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koje-su-najcesce-bolesti-pasulja-i-kako-zastititi-biljke/60440/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Srbija bi ove godine od izvoza voća mogla da ostvari devizni priliv od oko 650 miliona dolara, uprkos tome što će rod biti manji oko pet odsto nego prošle godine, rekao je stručnjak za vočarstvo Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
On je rekao da su prve prognoze bile da će rod biti veći od osam do deset odsto nego 2019. godine, ali da su prošlogodišnje suše ostavile veće posledice na voću nego što se očekivalo.

"Suša u julu, avgustu i septembru 2019. godine oštetila je voće i ove godine ima oko 30 odsto plodova, naročito kod šljiva koji su se formirali kao blizanci i mogu jedino u preradu", rekao je Keserović.

Dodao je da je Srbija samo za prva tri meseca ove godine izvezla oko 56.000 tona jabuka po prosečnoj ceni od 0,73 evra po kilogramu. Istakao je da je Srbija 2019. godine samo na izvozu jabuka ostvarila devizni priliv od oko 120 miliona dolara.

Keserović je rekao da se ove godine očekuje rod voća od 1,2 do 1,3 miliona tona i da će se voće tražiti, a da će zbog smanjene ponude cene biti visoke, najviše u poslednjih deset godina. Država, kako je ocenio ništa nije uradila da se unapredi tehnologija proizvodnje malina čijim se izvozom ostvaruje najveći devizni priliv posle izvoza pšenice.

"Maline ne mogu da se uzgajaju bez navodnjavanja i protivgradnih mreža, a sadni materijal ne sme bi zaražen virusom", rekao je Keserović.

Greška je, prema njegovim rečima napravljena 2006. godine kada su uništeni zasadi koji su bili zaraženi virusom fitoftora, ali nije nabavljen novi, bezvirusni, već su se maline razmnožavale iz izdanaka postojećih "jer Evropa neće ili nema da nam proda bezvirusni sadni materijal".

"To je početak urušavanja proizvodnje maline", rekao je Keserović.

Keserović je istakao da se "u Srbiji ne čuje reč stručnjaka i da u Ministarstvu poljoprivrede Srbije sede nekompetentni ljudi jer vlada partokratija". On je rekao da je u Srbiji poljoprivreda strateška grana privrede i da niko ne govori da proizvodnja jabuka zapošljava mnogo ljudi.

"U redu je da se razvijaju i izvoze informacione tehnologije, ali od izvoza voća žive cele porodice i zapošljavanju dodatnu radnu snagu", rekao je Keserović.

Dodao je da se dosta povratnika interesuje za investiranje u intezivnu proizvodnju voća u Srbiji.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/245084/Strucnjaci-ocekuju-650-miliona-dolara-priliva-od-izvoza-voca-iz-Srbije.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 04 jun 2020 16:04

Vesić: Poljoprivreda važna za Beograd

Poljoprivreda je važna privredna grana za Beograd i u nju mnogo ulažemo, jer verujemo da će se to vratiti kroz nova radna mesta, povećan izvoz i rast životnog standard, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić i istakao da su ulaganja u poljoprivredu sada 240 miliona dinara, a da su 2012. godine bila oko 20 miliona.

Vesić je to rekao prilikom obilaska poljoprivrednog gazdinstva porodice Milivojević u mladenovačkom naselju Bataševo, koje se bavi uzgojem borovnica i jagoda i koje je protivgradnu zaštitu i plastenik kupilo sredstvima Grada Beograda.

To domaćinstvo, kaže Vesić, na najbolji način pokazuje kako će se ubuduće, između ostalog, razvijati određeni delovi Beograda. Na teritoriji grada ima oko 250.000 hektara poljoprivrednih površina od čega se trenutno obrađuje skoro 170.000 hektara, rekao je i dodao da su ulaganja u poljoprivredu od 2012. godine povećana 12 puta, odnosno da su tada bila 20-ak miliona dinara, a da su sada 240 miliona.

Naveo je da su to subvencije koje Grad Beograd daje nezavisno od onoga što daje Ministarstvo poljoprivrede, te istakao da će gradska vlast nastaviti sa time i ubuduće.- Kako se naš budžet bude povećavao, povećavaće se i budžet za subvencije jer to na najbolji način pomaže našim poljoprivrednicima da ''stanu na noge'' i počnu ozbiljno da proizvode - rekao je Vesić.

Iako je gradski budžet morao biti smanjen za oko 20 milijardi dinara zbog epidemije korona virusa, istakao je da pomoć Grada poljoprivrednicima neće izostati ni ove godine jer "znamo koliko je sada važno pomoći poljoprivrednicima".

Kako je najavio, konkurs za pomoć poljoprivrednicima biće raspisan tokom ove nedelje.

Naveo je da Grad sa Vladom Srbije radi na tome da se beogradska veletržnica pretvori u nacionalnu veletržnicu čime će, dodaje, postati izvozni hab poljoprivrednih proizvoda jer je, kada je reč o poljoprivredi, suuština u tome da se osim pomoći poljoprivrednicima obezbedi i plasman njihove robe.

- Prema nekim podacima, Srbija baci milijarde evra u poljoprivrednim proizvodima jer ne postoji plasman za te proizvode. Kada bismo obezbedili plasman, svi ljudi bi mogli bolje da žive od poljoprivrede i zato radimo na tome da veletržnica bude nacionalna i da tu omogućimo plasman za robu poljoprivrednika - rekao je Vesić.Naveo je da poljoprivreda nigde na svetu ne može da opstane, ako ne postoji podrška države i istakao da je zato dobro što je Srbija finansijski sve snažnija i ima bolje ekonomske odnose jer sve to utiče i na poljoprivredu, odnosno bolji život građana. Vlasnik poljoprivrednog gazdinstva Mališa Milivojević kaže da, bez pomoći Grada Beograda, uopšte ne zna da li bi se upustio u sadnju borovnica jer, kako dodaje, bez sistema protivgradne zaštite to uopšte ne treba ni počinjati.

- Rizik se isplatio već prošle godine kada je padao grad jer su zasadi borovnica očuvani kao da ga nije ni bilo. Već te, prve godine se isplatilo svo ulaganje u sistem protivgradne zaštite koji, bez pomoći Grada, sam ne bih mogao da izfinansiram - rekao je Milivojević.

Predsednik opštine Mladenovac Vladan Glišić je zahvalio Gradu i resornom sekretarijatu na, kako je rekao, velikoj podršci. Naveo je da je prošle godine od 200 miliona dinara subvencija, 50 miliona završilo kod poljoprivrednika opštine Mladenovac.

- Nadam se da će Grad i u narednom periodu pomagati našim poljopriovrednicima. Podrška opštine je tu i nadam se da ćemo u budućnosti imati prerađivačke kapacitete jer će to stvoriti još bolje uslove da se mladi odluče na ovaj korak pošto je poljoprivreda velika šansa razvoja ne samo naše opštine, već svih delova grada Beograda - dodao je Glišić.

Gradski sekretar za privredu i poljoprivedu Milinko Veličković je rekao da je poljoprivredno gazdinstvo porodice Milivojević primer dobre prakse da je Grad novac "dao u prave ruke".

- Ovo izgleda impresivno, ali od toga ne bilo ništa da Mališa, sa svojom porodicom, nije bio uporan i istrajao u tome jer tu ima dosta rada, pored novca koji je u startu vrlo važan - rekao je Veličković.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3197892-na-teritoriji-beograda-ima-oko-250000-hektara-poljoprivrednih-povrsina-ulaganja-12-puta-veca

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30