Чланци поређани по датуму: utorak, 02 jun 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Želite da posadite voćnjak ili započnete sa organskom proizvodnjom povrća? Pre nego što se upustite u ovaj zahtevan posao, koji traži posvećenost, rad i pozamašno ulaganje novca trebalo bi da proverite zemljište. Naime, uzimanje uzoraka zemljišta je jedna od najvažnijih i najodgovornijih faza posla u sistemu kontrole plodnosti. Na osnovu rezultata hemijske analize uzoraka tla koji reprezentuju celokupnu parcelu, donosi se zaključak i daje preporuka za poljoprivrednu površinu od nekoliko hektara.

Pravilno uzimanje uzoraka

Prilikom uzimanja uzoraka zemljišta, kako savetuju stručnjaci, mora se vodi računa o nekoliko vrlo bitnih stvari. Pre svega ako se uzorkovanje ne izvrši pravilno dovodi se u pitanje laboratorijski nalaz na osnovu kog se kasnije predlažu mere đubrenja koje mogu biti pogrešne. Uzimanje prosečnih uzoraka zemljišta vrši se u zavisnosti od toga zašto želimo da saznamo hranjivi potencijal tla, odnosno da li je u pitanju prihrana već postojećih useva ili želimo da započnemo sa uzgojem potpuno novih kultura ili voća.

Ukoliko se na parceli sadi potpuno nova kultura onda se uzimanje uzoraka vrši posle završetka vegetacije, tačnije poslije žetve ili berbe prethodnog useva. A, ako je u pitanju analiza kako bismo odredili koji je način prihrane najbolji onda se uzimanje uzoraka zemljišta radi u toku vegetacije u fazama razvoja biljke kada je biološki potrebno prihraniti usev. Recimo, za određivanje prihrane pšenice uzorkovanje se vrši u rano proleće u fazi bokorenja i vlatanja žita.

Prilikom uzimanja uzoraka treba voditi računa i o veličini parcele, kako i o kvalitetu zemljišta na celoj površini. Jedinična parcela predstavlja površinu koju reprezentuje jedan prosečan uzorak zemljišta. Površina najčešće nije precizno određena već zavisi od brojnih faktora. Pre svega zavisi od homogenosti zemljišta tj. da li je ono istog tipa na celoj parceli, odnosno da li je istog mehaničkog sastava, iste prethodne obrade i primene đubriva poslednjih nekoliko godina. Važno je i znati da li je kompletna parcela iste ili slične konfiguracije terena. Naravno, veoma je važno i koju vrstu biljne kulture planirate da uzgajate na tom zemljištu, da li će biti ratarske kulture ili voćnjak.

 Državno ili privatno zemljište

Prilikom uzimanja uzoraka zemljišta na analizu treba voditi računa i da li je u pitanju parcela koja je u državnom ili privatnom vlasništvu. Zašto je to važno? Parcele u privatnom vlasništvu za ratarske i povrtarske kulture najčešće su manje površine od 0,1 ha - 2 ha i sa njih se, ako zadovoljavaju navedene uslove, uzima jedan prosečan uzorak zemljišta.

Parcele u državnom sektoru po pravilu zauzimaju površinu od 10 - 100 – 200 pa i više hektara, tako da jedan prosečan uzorak (ako zadovoljava uslove homogenosti) reprezentuje površinu do 5 ha. To znači da shodno površini treba uzeti više uzoraka sa različitih mesta. Parcelama na kojima se uzgajaju voćarske i vinogradarske kulture najčešće su površine od 2 - 3 ha.

U razvijenim zemljama Zapadne Evrope, recimo u Holandiji, kontrola plodnosti se vrši tako da se sa svakog ha uzima prosečan uzorak zemljišta za analizu.

Na parcelama državnog sektora, odnosno kada su u pitanju veći kompleksi ili plantaže voćnjaka pre samog početka uzorkovanja  potrebno je od odgovornog lica uzeti plan parcele i na osnovu pedološke karte utvrditi tip zemljišta. Treba imati i sve informacije koje se tiču agromeliorativnih mera u poslednjih nekoliko godina (đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, kalcifikacija, podrivanje, drenaža, da li je vršena jednoobrazna obrada ...). Obići parcelu i sve navedene podatke zabeležiti, a potom odrediti jednu parcelu koju reprezentuje jedan prosečan uzorak zemljišta.

Da pojasnimo. Recimo, ako je potrebno izvršiti uzimanje uzoraka zemljišta sa parcele koja je veličine 20 ha, a pre toga je utvrđeno da je ona homogena po svim navedenim kriterijumima, onda obično jedinična parcela zauzima površinu od 5 ha. Iz toga proizilazi da je sa površine od 20 ha potrebno uzeti 4 prosečna uzorka zemljišta. Najbolje je nacrtati skicu parcele sa oznakama jediničnih parcela. Ukoliko zemljište nije homogeno onda, zavisno od uslova, jedinična parcela sa koga se uzima prosečan uzorak može zauzimati i manju površinu. Naime, ukoliko se na parceli se nalazi, recimo, uvala površine 1 ha u kojoj se povremeno zadržava voda, ili na delu parcele usev zaostaje u rastu, pa je i prinos znatno niži od roda na ostatku parcele, ta mesta posebno označiti na skici. Sa ovih mesta uzeti po jedan prosečan uzorak kako bi se utvrdili razlozi zbog kojih dolazi do ispoljenih poremećaja.

 Kako se uzima uzorak?

U savremenim zemljama za uzimanje prosečnog uzorka zemljišta koriste se sonde, ali ukoliko ih nemate biće dovoljan i običan ašov. Dubina zemljišta iz koje uzimaju uzorci zavisi od kulture koja će se uzgajati, odnosno od korenskog sistema biljke. Na livadama i pašnjacima uzorak se obično uzima do dubine od 10 cm. Na parcelama gde će se gajiti povrtarske i ratarske kulture dubina uzimanja uzorka je od 0 do 30 cm, dok se u

voćnjacima i vinogradima uzorak najčešće uzima iz dve dubine i to od 0- 30 i od 30-60 cm.

U razvijenim zemljama kao što su Holandija ili Danska postoje posebna mala terenska vozila sa kompjuterskim dodatkom, koji nakon obilaska vozila po rubovima parcele sam ucrta skicu parcele i obeleži mesta sa kojih se uzimaju uzorci.

U kesu sa uzetim uzorkom zemljišta treba ubaciti i papir na kome su upisani podaci vlasnika parcele (ime i prezime) mesto, vreme kao i dubina sa koje je uzet uzorak, ali i veličina parcele, prethodni usev kao i kultura koja planira da se gaji na tom zemljištu. Upis ovih specifikacija je neophodan kako bi se lakše razumela interpretacije rezultata hemijske analize i dale preporuke za usev ili voće koje vlasnik planira da zasadi na toj parceli.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Објављено у Biljna proizvodnja

Vremenske prilike ni ove godine ne idu na ruku pčelarima. Kiše i hladno vreme ponovo utiču na prinos meda početkom sezone.
Prošle godine je kiša sprala polen sa bagrema, pa je najvažnija mednosna paša podbacila. Ove sezone su pčele proizvele dovoljno bagremovog meda, ali su zatim padavine i hladno vreme to gotovo poništili."Problem je nastao sa kišom koja je krenula krajem bagremove paše, tako da taj bagremov med ne može da se izvadi. A pošto pčele ne mogu da budu aktivne u prirodi nakon toga, onda su normalno pojele taj med koji su i donele“, kaže pančevčaki pčelar Vojkan Milutinović.

Logično, jer pčele med prave za svoju ishranu, a mi im višak uzimamo. Kad ne sakupljaju nektar zbog lošeg vremena moraju da jedu ono što su donele, a za ljude šta preostane. Međutim, kiša je kao i uvek nešto odnela, a nešto donela.

"Ostalo nam je sada da se tešimo da ova kiša koja je pala dobro utiče na suncokretovu pašu i na lipu koja treba da krene. Sad je već procvetala gradska lipa, ali ova crna lipa trebalo bi da krene za nekih desetak-petnaest dana. Nakon toga bi suncokret trebalo da krene. Nadamo se da će ova kiša doneti dobrobiti njima, pa makar da to bude kako valja“, dodaje Milutinović.

Srbija je 2019. izvezla oko 2.300 tona meda i na tome zaradili 9 miliona evra.

"Prošle godine pčelari su bili nezadovoljni cenom, ali je bagremov med iz Srbije bio najbolje plaćen u Evropi. Verovatno je da smo kvalitetom odskočili u odnosu na sve ostale“, zaključuje Milutinović.

On napominje da se poslednje dve godine cena meda nije menjala, ali će ona sada najverovatnije porasti. Na to utiču ne samo proizvođači u velikim evropskim državama, već i povećanje troškova proizvodnje naših pčelara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/pcelari-nezadovoljni-kise-i-hladno-vreme-uticu-na-prinos-meda_1130891.html

Објављено у Pčelarstvo

Ove godine prolećni usevi u Srbiji zasejani su na oko dva miliona hektara, gotovo polovina je pripala kukuruzu. Dugotrajnoj suši usevi za sada odolevaju, kao i gradu koji je tokom vikenda padao u Srednjem Banatu. Imaju li ratari razloga da strahuju za ovogodišnji rod i šta na sve to kaže struka?Marko Renovica, mladi poljoprivredni proizvođač i agronom, u društvu stručnjaka Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin obišao je svoje njive. Ovoga proleća zasejao je oko 250 hektara, najviše kukuruza i šećerne repe."Usevi u ovom momentu izgledaju dobro i reklo bi se i više nego dobro, ali zabrinuti smo zbog sušne zime i sušnog proleća koje je za nama i nadamo se da će u nastavku godine biti nadoknade padavina inače imaćemo popriličan podbačaj prinosa", kaže Renovica.

Jedan je od retkih Banaćana koji još uvek tradicionalno gaji šećernu repu.

"Šećerna repa po svojoj biologiji je otpornija od nekih drugih useva na nedostatak vlage i ona je jedna od izdržljivijih biljaka i za sada usevi izgledaju fantastično", dodao je Renovica.

U kojoj meri česte promene vremena praćene kratkokrajnim pljuskovima i dosta niskim temperaturama za ovo doba godine utiču na useve i u kojoj meri je grad pričinio štetu?

"Što se tiče poljoprivrednika zaštita se već privodi kraju. Ono što ostaje sada je nega useva, međuredno kultiviranje i svakako da se nadamo ako možemo da poželimo one lepe lagane kiše bez vremenskih nepogoda", navodi Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

"Grad koji pao pre nekoliko dana veličine lešnika u trajanju nekih dvadesetak minuta naneo je male, minimalne štete, samo su iskrzani listovi s obzirom da su usevi sada najotporniji i najbolje će se regenerisati, štete nisu nekog većeg obima", objašnjava Rajačićeva.

Prema mišljenju poljoprivrednih proizvođača i stručnjaka, u ovom trenutku još uvek nedostaje minimalno pedeset litara kiše po kvadratnom metru.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3973346/usevi-ratari-kisa-grad.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
utorak, 02 jun 2020 15:25

Revolucija u srpskoj poljoprivredi

Na poljoprivrednom imanju u okolini Obrenovca danas je prvi put primenjena tehnika zaprašivanja useva dronom. Na imanju Poljoprivredne škole u Obrenovcu usevi kukuruza zaprašivani su pomoću bespilotne letilice, a pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogičević rekao je da je će resorno ministarstvo u narednom periodu još više podržavati i podsticati ovakvu vrstu rada i tretmana useva.
"Važno je da svi, a naročito učenici poljoprivrednih škola na ovakvom primeru vide da poljoprivreda nije samo motika, traktor i plugovi već da je budućnost u novim tehnologijama i digitalizaciji i nadam se da ćemo sa ovim nastaviti", rekao je Bogićević.Direktorka Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Beograd Milica Janković rekla je da ta služba sarađuje sa Poljoprivredno-hemijskom školom u Obrenovcu i da su zajedno zasnovali ogledna polja strnih žita i kukuruza u Grabovcu.

"Kada smo čuli za Asocijaciju bespilotnih letilica u poljoprivredi javila se ideja da jedan takav eksperiment uradimo ovde. Imali smo priliku da čujemo da je do sada ova tehnologija primenjena u voćarstvu i važno je da uvedemo nešto novo u poljoprivredi i pokažemo da ona podrazumeva i primenu visoke tehnologije", rekla je novinarima Janković.

Dodala je da će se na kraju u vreme žžetve videti i uporediti rezultati ovog načina tretmana i ručnog zaprašivanja površina.

"Ova vrsta zaprašivanja pokazuje da poljoprivreda ne mora da gleda u nebo ili blato da bi se ustanovilo da li nešto može da se radi ili ne, u ovom slučaju posao se obavlja tako da letilica praktično ne dotiče zemlju", rekla je Janković.

Direktor Poljoprivredno-hemijske škole u Obrenovcu Dragoljub Zlatanović kaže da je ovo pravi primer primene nauke u poljoprivredi.

"Radićemo analizu kada se završi žetva, videće se koliki će biti prinosi tada pa ćemo i sa učenicima moći da razgovaramo o eventualnim prednostima ovakvog tipa rada", rekao je on.

Predsednik Asocijacije za bespilotne sisteme u privredi i suosnivač firme Agro-Dron Momir Alvirović objasnio je da se radi o upotrebi bespilotnih letilica za ranu detekciju promena i otkrivanje bolesti u cilju pravilnog planiranja agroteghničkih mera putem daljinske detekcije.

"Došli smo do te faze razvoja tehnologije da možemo tretman raditi iz niskog leta tokom koga dolazi do preciznog rasprišivanja rastvora na visini od 1, 5 do tri metra iznad useva", kazao je Alvirović.

On je objasnio da je doziranje precizno i da više letilica, koje imaju osam raspršivača, može da se koristi istovremeno na većim poljima.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/nove-tehnologije-u-poljopivredi-zaprasivanje-pomocu-drona_1130900.html

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30