Чланци поређани по датуму: utorak, 05 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ivan Petković (42) iz Jagodine više od 20 godina bavio se trgovinom, a onda je prošle godine rešio da butike sa garderobom zameni poljoprivrednom proizvodnjom. Nakon konsultacije sa prijateljima koji su već u toj oblasti i poljoprivrednim stručnjacima, odlučio je da počne sa uzgojem borovnica.

Kupio je parcelu u selu Međureč, na pet kilometara od Jagodine. Zbog dobre provetrenosti, područje je dobro za uzgoj borovnica. Krajem marta prošle godine posadio je borovnicu sorte djuk i ova godina će biti prva rodan godina. Ima 3.900 sadnica u saksijama na 90 ari, sa sistemom za navodnjavanje kap po kap i protivgradnom mrežom.

- Za kupovinu sadnica sam koristio subvencionisani kredit Ministarstva poljoprivrede. Bio je povoljan, na tri godine, sa grejs periodom od godinu dana. Kada budem imao pun rod, taman će početi da se otplaćuje. Prošle godine smo imali oko 100 kg borovnica, a sada očekujem oko 3,5 tone. Računao sam da će biti 700 grama po sadnici. Maksimum po sadnici je oko tri kilograma, i to očekujem 2023. godine - kaže Petković.

Ivan se odlučio za uzgoj borovnica u saksijama umesto tradicionalne sadnje u bankovima.

- Kod borovnica u bankovima ima više posla, biljka duže traje i veći je rod, ali meni sadnja u saksijama deluje lakše. Saksije su od 26 litara. Sadnice sam uvezao iz Holandije gde se sadi u saksijama od 20-25 litara. Posla ima tokom cele godine. Najteži posao je čupanje trave iz saksije i to se radi ručno. Biljka se budi krajem marta. Pre toga se radi zimska rezidba - kaže sagovornik Agrokluba i dodaje da je ove godine platio stručne ljude koji su to radili i smatra da će već sledeće godine uglavnom sam to da radi.

Početkom aprila borovnici se dodaje đubrivo, a zatim i početkom maja.

- Trenutno je borovnica u fazi cvetanja. Nakon cvetanja znaćemo koliko se oplodilo i kakav će biti rod, koliko su bili vredni insekti. Oprašivanje obavljaju bumbari koji su u tome znatno efikasniji od pčela. Kupio sam košnicu sa 300-400 bumbara. Cvet borovnice je okrenut na dole i to umanjuje efikasnot pčela, dok jedan bumbar zamenjuje od 50-100 pčela. Bumbari inače nisu opasni - objašnjava.
Ivan često posećuje seminare i razne edukacije kako bi što više naučio o uzgoju borovnica. Član je udruženja Šumadijske borovnice iz Kragujevca, koje okuplja borovničare i iz Topole, Aranđelovca, Požarevca, Jagodine i Niša.

- Naše udruženje sarađuje sa otkupljivačima iz Holandije. Trebalo je da Holanđani dođu u Šabac, koji je najveće područje za borovnicu u Srbiji, i da imamo edukaciju za rezidbu, ali ništa od toga nije bilo zbog korone - kaže Ivan.

Naš sagovornik se nada da će i ove godine glavno biti holandsko tržište.

- Otkupni centar je bio u Orašcu, verovatno će biti i ove. Sve što otkupe Holanđani ide u svetske markete, za konzumnu prodaju, ne preradu. I zato traže dobar kvalitet. Ova situacija neće uticati na cenu, biće verovatno ista. U Holandiji se radi testiranje zrelosti, kvaliteta, nakon toga stiže obaveštenje u kojoj klasi je borovnica i cena. Prošle godine je bila 6 EUR, pa je posle pala na 4,5 EUR - podseća jagodinski proizvođač i dodaje da prednost uzgajanja borovnica u Srbiji je što stižu pre poljske i rumunske.Sagovornik Agrokluba kaže da ukoliko se želi dobar kvalitet borovnica, ulaganja su prilično velika, od 40.000 EUR do 50.000 EUR po hektaru, u zavisnosti od toga koliko se oprema.

Inače, Ivan je i u postupku za dobijanje Global GAP standarda, koji su propisali evropski marketi.

Berba borovnica je početkom juna. Kao kaže ovaj voćar, borovnica nije osetljiva za branje, ali su potrebni radnici koji znaju da beru zrele plodove, pa se zato i plaća do 3.000 dinara dnevno.

Na teritoriji Jagodine ima oko 15 hektara pod borovnicom. Sve je veće interesovanje poljoprivrendih proizvođača za uzgajanjem ovog voća kako u Pomoravskom okrugu tako i u celoj Srbiji pa broj hektara stalno raste.

- Srbija je 2017. godine imala oko 600 hektara pod borovnicom, prošle godine bilo je 1.200 hekatra, a ove više od 2.500 hektara. Mi još uvek nemamo kulturu korišćenja borovnica, kao što je to u Nemačkoj ili Americi gde je godišnja potrošnja nekoliko kilograma po čoveku - kaže Ivan.Veliku podršku proizvođačima borovnica u Pomoravskom okrugu pruža Poljoprivredna savetodavna i stručna služba iz Jagodine. Igor Andrejić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, kaže da se pomoć ove službe, osim savetodavne, zasniva i na ostvarivanju subvencija poljoprovrednih proizvođača od strane Ministarstva poljoprivede.

- Proizvođači mogu da konkurišu za nabavku sadnog materijala, pa kasnije kada kada podignu zasad tu su subvencije za mašine, traktore, protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje - objašnjava Andrejić, a jagodniski proizvođač dodaje da se zahvaljujući državnim subvencijama oko 35% uloženog ukupnog novca vraća.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2867433/borovnicu-iz-srbije-jedu-u-holandiji-kvalitet-trazi-ulaganja-i-do-50000

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Paradajzu, papričicama i drugom povrću iz sopstvene baštice ove sezone vraćaju se mnogu koji imaju okućnice, ali su odavno navikli na snabdevanje na pijacama i marketima, a u malom baštovanluku su rešili da se oprobaju i oni koji nikada nisu zalivali i okopavali povrće.To potvrđuju proizvođači rasada i povrtari iz Kikinde, koji su zahvaljujući epidemiji koronavirusa, napravili i još uvek prave dobar pazar, jer je velika potražnja sezonskog rasada povrća, upravo od malih hobi baštovana...

Povrtar Radovan Đukin pod plastenicima ima više od 1.000 kvadrata, ukazuje da je proizvodnja i sama prodaja rasada mukotrpan „crnački“ posao uz velika ulaganja.

- Nešto od rasada se seje već krajem godine u decembru, pa je u zimskom periodu potrebno grejanje, a gotovo pet meseci čekamo da rasad bude spreman za prodaju - kazuje Đukin. - Troškovi proizvodnje rastu, dok cene rasada već godinama stagniraju, ali uz povrtarstvo vredi se baviti rasadom i kada nije ovako pojačana potražnja kao ovog proleća. Mada, kada je krenula epidemija, mislio sam da ove sezone nećemo ništa prodati. Ipak, mnogo rasada smo prodali od kuće, jer su se deca potrudila za oglas na internet pijaci, pošto sam ja „nepismen“ za te stvari.

Dolaze i kupuju rasad ljudi koje Đukin do sada nikada nije video, posebno oni koji nisu zarobljeni u stanovima, nego imaju kuće i dvorišta.

- Svi govore da ne znaju šta da rade, nisu se jedno vreme bavili baštovanlukom, imaju sada vremena, pa da ne dangube. Pitanje je kako će biti posle, jer nije dovoljno samo rasaditi, nego i negovati zasađeno, pogotovo što je dosta onih koji do sada nikada nisu sadili i baštu obrađivali. Daj bože da ljudima uspe sve. Ako im uspe, onda ćemo mi kasnije imati slabiju prodaju povrća iz naše proizvodnje, ali šta je tu je. Pored sezonskog povrća bavimo se i preradom, spremamo ajvar i turšiju i kiseli kupus za zimnicu.

Kao u svakom poslu, i u proizvodnji rasada povrća potrebno je ulagati mnogo truda, a poverenje mušterija se stiče godinama.

- Rasad je zelen i lep kada se iznese na tezgu, nije isto kao kada se kupuju jabuke, krompir ili kupus, jer ako vam se svidi po izgledu kupite ili ne kupite. Rasadom su se bavili otac i deda, tako da ljudi imaju poverenja. Proizvodnju rasada zasnivamo kvalitetnim semenom, 70 posto su holandska koja su malo skuplja, ali su se pokazala kao dobra - konstatuje Đukin.

Vladimir Žeravica, koji je pokrenuo onlajn pijacu u Kikindi, potvrđuje da je ovog proleća rasad imao izuzetno prođu, pa je sve prodao do prvomajskih praznika. Uz stare mušterije, bilo je puno novih iz Kikinde, ali i obližnjeg Ruskog Sela, pošto tamo četvrtkom izlazi na pijacu, pa su i oni dolazili.

- Da li je to zbog toga što su ljudi zatvoreni u kućama pa im je dosadno, ili iz praktičnih razloga razmišljaju o snabdevanju povrćem za sopstvene potrebe videće se. Većina ljudi koji su kupovali rasad su bili oni kojima je to prvi put. U kontaktu sam sa svim proizvođačima rasada i svi kažu da ne pamte ovakvu godinu, da je tako išao rasad. Povrtarstvom se sa mojima bavim od malih nogu, a rasad proizvodim sedmu godinu. Ima sezona kada vredi, ali i kada je računica slabija, kada se rasad daje budzašto, samo da se proda da ne propadne. Cena je ovog proleća dobra, domaći hibridi prodavani su po 50, a holandski po 60 dinara. Bitan je kvalitet semena i u čemu se zasniva proizvodnja, da li sa supstratom ili pregorelim stajnjakom. Mi radimo sve u supstratu i bitno je da rasad ne ode jako u visinu, da su biljke stabilne i kod primanja nema problema.Traženiji je i bolji manji rasad, jer ukoliko je rasad visok kod paradajza onda prva rodna grana bude tek na metar, pošto biljka ide u visinu i do dva - dva i po metra, pa se izgube dve-tri rodne grane - objašnjava Žeravica, koji ima dva plastenika od po 240 kvadrata i namerava da proširi sa još dva manja...

Đurica i LJiljana Jorgin naglašavaju da je proizvesti rasad komplikovano i teško, uz puno uloga, ali da je ova godina izuzetno uspešna.

- Od kada se bavim povrtarstvom i rasadom tri decenije, nikada nisam doživeo da se do 1.maja rasad skoro rasproda - zadovoljan je Radovan Jorgin. - Uvek je prodaja počinjala od 20. aprila pa išla do 1.juna, a sada smo već rasprodali sav rasad paradajza u čašama. Možda je sad razlog epidemija koronavirusa, jer svako ko ima parče zemlje razmišljao je da bolje da posadi iz bojazni, hoće li ili neće biti pijace.

Poljoprivredno gazdinstvo Jorgin ima više plastenika, u dva su uzgaja rasad, u ostalim se uzgaja rano povrće, a pod vedrim nebom zastupljene su kupusnjače, praziluk...

Đurica predočava da bavljenje povrtarstvom nije lak posao, a ono što se proizvede većinom se proda za tezgom na gradskoj pijaci i od kuće.

- Ko radi u povrtarstvu jako ga brzo zabole leđa i zglobovi, sustiže reuma, ruke su ispucane, jer je sve ručni rad - objašnjava težinu bavljenja povrtarstvom Đurica Jorgin. - Svaka semenka posebno mora da prođe kroz prste. Povrtarstvo je jako težak posao i malo ljudi to radi naveliko, a i naši roditelji su se bavili povrtarstvom. U Kikindi nas koji se ozbiljnije bave povrtarstvom mogu se izbrojati na prste jedne ruke, ostali koji su prisutni na pijaci su preprodavci. Kod povrtarstva je jako veliko ulaganje u supstrat, kontejnere, semenke. Priprema zemljišta u plasteniku počinje još u oktobru i novembru, za rasad rane paprike. Koristimo uglavnom uvozna hibridna semena, ali i domaća, ono što se najviše traži. Kada se za semenku da 12 do 16 dinara, ona mora da bude u supstratu, moraš sve da joj daš da rasad bude kvalitetan. Mora se plastenik i grejati, ima tu trista čuda dok se u plasteniku rasad zazeleni, a kada sve ozeleni, kada se rasad počne tražiti, sve se zaboravi, dobije se moral da radiš dalje. Ono što se uloži u proizvodnju, ipak se vrati, ukoliko ne dođe neka oluja da napravi štetu na plastenicima. Uvek radimo pod rizikom, dune jak vetar i ako ne stigneš da zatvoriš, ode sve u propast, a zimi kada padne sneg takođe zna da bude nevolje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dobar-pazar-proizvodaca-rasada-iz-kikinde-04-05-2020

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić posetio je danas sistem za navodnjavanje u bijeljinskom selu Crnjelovo, gde su locirane pumpne stanice koje će obezbediti vodu za sisteme u ovom selu i Batkoviću.

- Reč je o više od 1.000 hektara sistema, stabilnog pritiska od šest bara, koji se može regulisati i na način da bude niži, što će obezbediti da naši proizvođači na parceli imaju hidrant. Dovoljno je da samo prikopčaju crevo na njega i da imaju stabilan pritisak, rekao je Pašalić novinarima.

On je naveo da će ovo proizvođačima umnogome olakšati proizvodnju.

- Ovo je samo prvi korak, jer smo ranije najavili da planiramo da u Semberiji izgradimo sisteme za navodnjavanje na više od 5.000 hektara, što ćemo raditi narednih godina, rekao je Pašalić.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srpske istakao je da bi ovaj sistem trebalo da bude jeftiniji, ali samo pod uslovom da postoji masovno korištenje.

- Ako budemo imali broj proizvođača koji ga koriste onda je i cena koju plaćaju proporcionalno veća, rekao je Pašalić i napomenuo da je u razgovoru sa proizvođačima vidljiva njihova zainteresovanost.

Pašalić kaže da je zainteresovanost tim veća jer je proizvođačima jasno rečeno da u ovoj godini Ministarstvo finansira električnu energiju i održavanje pumpi.

- Nadamo se da će u tom periodu poljoprivredni proizvođači steći poverenje i videti da je ovo za njih mnogo bolji i jeftiniji način navodnjavanja, rekao je Pašalić.

 Dragan Sarić rekao je, u ime preduzeća "Higra" koje je izvođač radova, da je završen zapadni deo - oko 500 hektara sistema navodnjavanja u Donjem Crnjelovu, a da se ove godine u Batkoviću radi oko 600 hektara, kao i rekonstrukcija kanala, odnosno osposobljavanje kanala da bi mogao da prima vodu koja teče iz Drine kroz grad.

Sarić je naveo da bi navodnjavanje u Batkoviću trebalo, prema planu, da bude završeno do septembra.

Izvor: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:862871-Navodnjavanjem-do-uspesnije-poljoprivredne-proizvodnje-u-Bijeljini

Објављено у Biljna proizvodnja

Organizovana je šesta po redu onlajn panel diskusiju u okviru inicijative “Svet hoće domaće” u cilju informisanja i savetovanja proizvođača hrane o problemima i načinima upravljanja Covid-19 krizom.Na panelu pod nazivom „Mali proizvođači hrane: pijace i novi horizonti prodaje“, govorilo se o plasmanu proizvoda malih proizvođača usled zatvaranja pijaca, prilagođavanju vanrednoj situaciji, budućnosti online pijaca, kao i o načinu funkcionisanja pijaca od nedavnog otvaranja uz propisane mere zaštite i načinima pomoći države ovim proizvođačima.

Učesnici panela bili su Marko Majstorović, kabinet Ministra, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Dejan Jednak, koordinator, JKP Gradske pijace Beograd; Ana Nešić, osnivač platforme „Mali proizvođači hrane u Srbiji; Vladimir Milosavljević, vlasnik kompanije Dotika za međunarodnu trgovinu iz Gornjeg Milanovca; Violeta Jordanović, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva (za povrtarsku proizvodnju) Jordanović sa Uba.

“Početkom aprila, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je pokrenulo ePijacu, elektronsku zelenu pijacu kao platformu za povezivanje ponuđača i kupaca“, naveo je Majstorović.

Kako je istakao, već broje preko 2.000 registrovanih i preko 1.300 mapiranih proizvođača.

„Imamo i značajan broj potvrđenih transakcija, a jedan od glavnih uspeha je i to što je nekoliko maloprodajnih lanaca uključilo u svoju ponudu proizvode proizvođača sa ePijace. To nam govori da je ovakva inicijativa, pogotovo u vreme Covid-19 krize, bila preko potrebna i drago nam je da je dočekana sa odobravanjem građana Republike Srbije. Osnova je postavljena, potrebna su dodatna unapređenja, a jedno od njih je da pokrećemo uskoro opciju pretrage koja će distrubuterima olakšati pronalaženje ponuđača u svojoj okolini”, izjavio je Majstorović.

Nakon zatvaranja pijaca usled pandemije Covid-19, brojni proizvođači su bili prinuđeni da pronađu alternativne puteve do svojih potrošača.

Online prodaja se pokazala kao idealno rešenje za mnoge od njih, a pojedini su čak ovim putem rasprodali svoje proizvode. Proizvođači su morali da se prilagode promenjenim potrebama potrošača, vršili besplatnu isporuku i direktno poručivanje, ali sve zajedno je donelo rezultate. Izazov svih online platformi za poručivanje su održivost, logistika, kao i bezbednost hrane.

Ono što su trendovi koji će ostati su povećana potražnja za prehrambenim proizvodima domaće proizvodnje i korišćenje različitih načina plasmana robe, radi smanjenja rizika.

Pijace ponovo rade, potražnja postoji, rad se nastavlja, ali smanjenog kapaciteta i uz pridržavanje svih propisanih mera prevencije i zaštite.

Inicijativa “Svet hoće domaće“, pokrenuta septembra 2018. godine, pomaže promociju i edukaciju domaćih proizvođača visokokvalitetne hrane.

izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/novi-kanali-prodaje-za-male-proizvodjace-hrane-u-vreme-krize/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31