Чланци поређани по датуму: nedelja, 03 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Još jedan san je dosanjan i njegova vrednost je toliko velika, da se ne može izmeriti novcem! Ova 2020. godina neće ostati upamćena samo po otvaranju Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo u Rači, već i po nečemu što će strukturno izmeniti sliku pčelarstva u Srbiji, i obeležiti 2020. godinu prekretnicom za formiranje još kvalitetnijeg statusa pčelarstva i pčelara.
Naime, ministar poljoprivrede je na otvaranju XII Državnog pčelarskog sajma obećao da će u roku od mesec dana ispuniti zahtev SPOS-a da pčelari mogu da
direktno plasiraju med u trgovine sa svog poljoprivrednog gazdinstva, bez otvaranja firme. A 2. marta, to obećanje je i ispunjeno! Samim tim, SPOS je još jednom dokazao da svojim Pogonom ne želi monopol na tržištu, već je Pogon samo način za plasman viškova meda, dok će pčelari od sada moći sve svoje količine meda da plasiraju i direktno kroz trgovine, ako su vešti u pregovorima i sa trgovinama dogovore plasman. Ovakav način plasmana meda
predstavljaće i još jedan značajan udar na falsifikatore meda, jer će pčelari potrošačima ponuditi alternativu – pčelinji med vrhunskog kvaliteta na rafovima trgovina.
Prethodnih mesec dana trajali su konstantni kontakti i razgovori sa Ministarstvom poljoprivrede na tu temu. Detaljno je stručno i pravno analizirano kompletno zakonodavstvo, kako od strane Ministarstva poljoprivrede tako i od SPOS-a, i zaključeno je da se sve promenilo već samim donošenjem „Pravilnika o registraciji, odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla“. Naime, njime je omogućeno da na najjednostavniji mogući način SVAKI pčelar može da dobije RS broj, sa kojim ide na tržište. Dobijanje RS broja podrazumeva da pčelar odmah biva upisan u Centralni registar, odnosno njegov deo koji se vodi u Upravi za veterinu, čime stiče punu legalnost. Međutim, nama je ostalo nerazjašnjeno da li je to dovoljno za direktan plasman meda u trgovine od strane svakog pčelara, jer je pravilnik koji je regulisao plasman malih količina određenih poljoprivrednih proizvoda u
prvoj varijanti sadržao i med, koji je kasnije uklonjen, pa je sada ministar obećao da će nas konačno regulisati. Međutim, detaljnom analizom stručnjaka Uprave za veterinu, kao i drugih nadležnih koje je SPOS kontaktirao u prethodnim danima, zaključeno je da je RS broj sasvim dovoljan za direktan plasman kroz trgovine, a evo i zbog kog specifičnog razloga i kako.
Naime, med je PRIMARNI POLJOPRIVREDNI PROIZVOD, i po tom svom zakonskom statusu se praktično ravna sa voćem i povrćem koje trgovine bez ikakvih smetnji otkupljuju preko otkupnog lista od poljoprivrednih gazdinstava. Jedino što med podleže i drugim propisima, pa je za njegov plasman kroz trgovine
neophodno imati registrovane prostorije u domaćinstvu (RS broj), odgovarajuću deklaraciju na etiketi, prateću analizu meda, a od nedavno i bar kod ili QR kod na etiketi (informacija o tome kako doći do jednog od kodova, nalazi se na kraju ove vesti).U praksi to znači da pčelar, kada ispuni sve
gore navedene uslove, treba da pronađe trgovinu koja želi da otkupi od njega upakovani med, te da ga i otkupi putem otkupnog lista. Kako saznajemo, u prethodnom periodu su neka poljoprivredna gazdinstva sama sebi napravila pečat i izdavala fakture za prodaju meda trgovinama radi daljeg plasmana, ali to je protivzakonito. Prodaja meda trgovinama može ići samo preko otkupnog lista, a jedino poljoprivredna gazdinstva koja su u sistemu PDV-a mogu izdavati fakture, mada takvih u pčelarstvu praktično nema.
Pored cene po kojoj je prodao med trgovini, pčelar stiče i pravo na PDV nadoknadu od 8%. Napominjemo da su oni koji otkupe med dužni saglasno relevantnim odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost da pčelarima (koji su nosioci odnosno članovi poljoprivrednog gazdinstva, upisanog u registar istih, vlasnici su, zakupci ili korisnici zemljišta na kojem se nalazi njihov pčelinjak i koji nisu u sistemu PDV-a) pored isplate ugovorene cene na
ime prodatog meda obračunaju – prikažu na dokumentu (priznanici, propratnici, otkupnom listu za otkupljene poljoprivredne proizvode itd.) PDV nadoknadu
u vrednosti od 8 % od ugovorene cene na ime prodate količine meda određene vrste i istu isplate pčelarima. Drugim rečima u dokumentu koji onaj ko otkupi med predaje pčelaru od kojeg kupuje med, pored količine i vrste meda koji se prodaje moraju biti popunjena polja „stopa pdv nadoknade“, „iznos pdv nadoknade“ i „vrednost sa pdv nadoknadom“.
Jedan od razloga uvođenja prava na PDV nadoknadu (samo za gazdinstva koja nisu u sistemu PDV) je i činjenica da pčelari prilikom kupovine određenih roba, potrebnih za bavljenje pčelarstvom kao poljoprivredne delatnosti (prihrana za pčele, repromaterijal, lekovi itd.) plaćaju kupoprodajnu cenu navedenih roba, koja je uvećana za pripadajući iznos poreza na dodatu vrednost. Na ovaj način smanjuje se udeo poreza na dodatu vrednost u ceni proizvoda odn. roba i materijala koje pčelar kupuje što je veoma značajno za ekonomski tj. finansijski aspekat bavljenja pčelarstvom. Onaj ko otkupi med od pčelara može PDV nadoknadu kasnije odbiti kao poreski kredit od strane države.
BITNO je naglasiti da se na isti način mogu plasirati i mešavine pčelinjih proizvoda sa drugim primarnim poljoprivrednim proizvodima (neprerađeni lešnik,
orasi, drugi pčelinji proizvodi i slično), bez ikakvih problema. Međutim, treba voditi računa o tome šta se sve zakonski podrazumeva pod rečju PRERADA. Naprimer, mlevenje i seckanje nije prerada, te mleveni lešnik ili orahe, ili cele plodove, možete mešati sa medom i plasirati na navedeni način. Međutim, pečenje se smatra preradom, te na gore pomenuti način ne smete plasirati med pomešan sa pečenim lešnikom, već biste za plasman takvih mešavina morali da otvorite firmu, te vodite računa o tome da ne dođete u sukob sa zakonom.
Naravno, podrazumeva se da se prilikom pakovanja meda treba držati osnovnih pravila higijene i standarda kvaliteta “Dobra pčelarska praksa”. U najkraćem, med treba puniti u nove čiste tegle, koristiti nove poklopce, a potrebno je obezbediti službeno uzorkovanje meda od strane veterinarskog inspektora (koji će nakon vrcanja meda i vašeg poziva doći, uzeti službeni uzorak i evidentirati količinu meda koju uzorak predstavlja, i sa pristiglom analizom tog uzorka se može plasirati cela količina uzorkovane vrste meda prisutna u trenutku uzorkovanja u vašem skladištu).
Najvažniji deo ove priče je što plasman meda na navedeni način NIJE ograničen po količini (kao što bi bio da se med nalazi u pravilniku o malim količinama), te OBELEŽAVANJE PROIZVODA U MALOPRODAJI BAR KODOM ILI QR KODOM U skladu sa novim Zakonom o trgovini („Službeni glasnik RS“, br. 52/2019) od
31. januara 2020. godine počinje da se primenjuje odredba člana 34. stav 8. ovog zakona kojom se propisuje da roba u trgovini na malo mora biti označena mašinski čitljivom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom i dr.).
Član 34. Zakona o trgovini odnosi se na deklaraciju proizvoda i njime se predviđa da roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, tipu i modelu u skladu sa prirodom robe, količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe, poslovnom imenu proizvođača, a za robu iz uvoza poslovnom imenu uvoznika i zemlji proizvodnje. Roba pored podataka iz stava 1. ovog člana mora biti označena mašinski čitljivom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom i dr.).
Proizvođač, odnosno za robu iz uvoza uvoznik, dužan je da snabde robu deklaracijom sa tačnim podacima iz stava 1. ovog člana. Podaci iz deklaracije za robu
koja se nalazi u trgovini na malo ne mogu da se menjaju ili uklanjaju. Deklaracija mora da se istakne uočljivo na jedan od sledećih načina:
1) na robi ili na njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot i sl.);
2) neposredno pored robe na mestu prodaje;
3) u katalogu ili drugom materijalu sa ponudom te robe koji je besplatno dosretski tako možete kroz trgovine prodati svoju celogodišnju proizvodnju bez ikakvih ograničenja, ako ste vešt pregovarač i uspete da animirate trgovine da baš od vas otkupe med radi daljeg plasmana.
Na kraju, da preciziramo sve navedeno citatima iz zakonskih propisa:
Primarni proizvodi jesu proizvodi primarne proizvodnje, uključujući proizvode zemljoradnje, stočarstva, lova i ribolova. Neprerađeni proizvodi jesu proizvodi
koji nisu bili podvrgnuti preradi, uključujući proizvode koji su razdvojeni, izdeljeni, odsečeni, narezani, otkošteni, usitnjeni, odrani, mleveni, seckani, očišćeni,
obrađeni, oljušteni, mleveni drobljenjem, ohlađeni, zamrznuti, duboko zamrznuti ili odmrznuti.Prerada jeste svaki postupak koji bitno menja početni proizvod, uključujući zagrevanje, dimljenje, salamurenje, zrenje, sušenje, mariniranje, ekstrahovanje, ekstruziju ili kombinaciju ovih procesa.
Zahvaljujemo se svim nadležnima na podršci i pomoći da dočekamo i ovaj dan, da svi pčelari mogu direktno da plasiraju pčelinje proizvode u trgovine, posebno ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, savetniku ministra poljoprivrede Radivoju Nadlačkom, načelniku veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoranu Ivanoviću, načelnici Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Uprave za veterinu Ministarstva
poljoprivrede Tamari Bošković, a posebnu zahvalnost upućujemo i predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić čija je podrška razvoju pčelarstva započela i pre nego je postala ministar u Vladi, a kasnije i premijerka, jer je odavno prepoznala perspektivu ove grane poljoprivrede, te potrebu za pojednostavljivanjem svih propisa radi lakšeg plasmana pčelinjih proizvoda na tržište i samim tim boljeg statusa pčelara.tupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine na način na koji se potrošači ne dovode u zabludu.
Svi podaci iz stava 1. ovog člana moraju da budu navedeni na jasan, lako uočljiv i čitljiv način, na srpskom jeziku, na ćiriličkom ili latiničkom pismu. Кao zemlja proizvodnje u smislu stava 1. ovog člana, može da se navede Evropska unija (u daljem tekstu: EU), ako se roba proizvodi u zemlji koja je članica EU. Roba može da bude označena i podacima na stranim jezicima, kao i žigom i drugim podacima ili piktogramima, kojima se bliže identifikuju roba i njena svojstva. Pored podataka iz stava 1. ovog člana koje sadrži deklaracija, roba se deklariše i u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje deklarisanje i označavanje.
Кao mašinski čitljive oznake koje je neophodno da sadrži proizvod u maloprodaji, u Zakonu o trgovini su pomenuti bar-kod i QR kod, ali to mogu biti i neki drugi.
Globalni broj trgovinske jedinice (Global Trade Item Number – GTIN) se koristi za jedinstvenu identifikaciju proizvoda ili usluga i najšire je korišćen sistem identifikacije u svetu, sa globalno jedinstvenom strukturom. Bar kod je linijski kod, označava se nizom crnih linija, a najčešća primena im je u maloprodajama gde elektronski čitači očitavajubroj koji bar kod sadrži i preko tog broja se pronalazi dati artikal u bazi. Кod nas dodeljivanje svih vrsta bar kodova vrši
kompanija GS1 Srbija, koja je deo međunarodne GS1 organizacije. Bar kodove za svoje proizvode mogu dobiti i registrovana poljoprivredna gazdinstva. U zavisnosti od broja artikala, registruje se i odgovarajući broj bar kodova. Broj artikala se određuje u zavisnosti od vrste proizvoda, veličine
pakovanja i slično. Recimo, u slučaju da u asortimanu postoje tri vrste proizvoda u dve različite veličine pakovanja (na primer bagremov, livadski i suncokretov med, koji se prodaju u pakovanjima od 1 kg i 0,5 kg) potrebno je ukupno 6 bar kodova.
Jednokratna članarina koja se plaća prilikom prvog učlanjenja ovoj organizaciji iznosi 18.000 dinara. Za paket do 10 bar kodova, godišnja naknada koja se plaća iznosi 9.120 dinara, dok je recimo godišnji paket do 100 registrovanih bar kodova 14.280 dinara.
Sve dodatne informacije u vezi sa bar-kodom i načinom kako se on dobija mogu se dobiti na linku: http://www.gs1yu.org/need-gs1-barcode.html ili brojeve telefona:
• 011 3132312
• Gordana Korać, viši stručni saradnik,
063/104 28 28
• Marijana Čučković, viši stručni saradnik, 063/104 28 32
Drugi vid mašinski čitljivog obeležavanja je QR kod koji predstavlja matrični kod, ili dvodimenzionalni bar-kod. On funkcioniše na principu matrice crnih
kvadratića koji firmiraju sliku sličnu mozaiku i može se besplatno kreirati putem sledećeg linka: https://www.qr-code-generator.com.
Zakonom nije definisano šta treba da sadrži QR kod. Ovaj kod se može očitati putem aplikacije na telefonu i tako se mogu videti podaci o proizvodu, ali nije
nabrojano koji su to obavezni podaci. Oni mogu biti identični kao na deklaraciji, mogu biti skraćena verzija deklaracije, mogu upućivati na sajt, kontakt telefon
proizvođača, lokaciju na mapi i slično. Iz navedenog možemo zaključiti da je QR kod više informativnog karaktera i usmeren je ka potrošaču, dok je bar kod
primenjiv za identifikaciju proizvoda na globalnom tržištu, ali kako se sa aspekta zakonodavca ne pravi razlika za koji kod se proizvođač mora odlučiti, odluka o tome ostaje na samom proizvođaču.
Novim Zakonom o trgovini, predviđene su i kaznene odredbe, pa tako član 67. predviđa novčanu kaznu od 100.000,00 dinara za prekršaj pravnom licu ako prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom, dok član 68. predviđa novčanu kaznu od 500.000 do 2.000.000 dinara pravnom
licu ukoliko prodaje robu bez deklaracije. Roba koja je nabavljena pre kraja januara 2020. godine, a nalazi se na zalihama bez mašinski čitljive oznake, može se prodavati bez te oznake i posle navedenog datuma.
Za sva pojašnjenja i dodatne informacije možete se obratiti Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija – Sektoru za trgovinu, usluge i politiku
konkurencije, putem kontakt telefona 011/362-0385 i 011/361-9691 ili putem mejla: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo

Taman kad su prostrane livade između planina Povlena, Maljena, Divčivara, Crnokose, Subjela i Kozomora, na površini od 8.000 hektara ostale bez brojnih stada ovaca, desio se preokret. Preduzetnik Radmilo Gajo Gligorijević sa grupom mlađih domaćina u selu Brajkovićima osnovao je Zemljoradničku zadrugu.

Zadrugari su biznis-plan stavili na uvid Milanu Krkobabiću i dobili 7,5 miliona dinara za razvoj ovčarstva. Za prvih 48 farmera kupljeno je i besplatno podeljeno po 10 umatičenih grla sjeničke pramenke uz obavezu da zadruzi vrćaju po tri jagnjeta.

Zadruga sad ima 200 članova, a na pašnjacima trenutno planduje preko hiljadu umatičenih priplodnih ovaca. Kad bude ukinuto vandredno stanje počeće ponovo otkup, a podeliće još i 200 umatičenih jaganjaca. Uporedo sa osnivanjem novih farmi, preduzimljivi zadrugari počeli su i otkup jagnjadi.

- Sve nam ide od ruke izuzev što dve godine čekamo da dobijemo na korišćenje štalu bivšeg Povlena, koju 20 godina bez naknade koristi privatnik. Čekamo da se štala isprazni i sigurno ćemo je dobiti na licitaciji - nabraja Gligorijev

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2866053/oziveli-ovcarstvo-u-kosjerickom-kraju

Објављено у Ovčarstvo
nedelja, 03 maj 2020 16:29

Poznati glumac gaji koze i pravi sir

Tek u epidemiji, kada smo ostali zarobljeni u stanovima na visokim spratovima, mnogi od nas su shvatili da je život na selu, u prirodi, privilegija. To odavno zna glumac koji se proslavio zahvaljujući ulozi Živojina Džakovića u seriji „Vojna akademija“ – Branko Janković i ide čak korak dalje, pa kaže da je život na selu vrhunac aristokratskog života.Dane provodi sa porodicom u Gunjacima kod Osečine i samo kada ima poslovne obaveze ide za Beograd.„Moja porodica, komšije, uopšte ljudi na selu nisu toliko osetili vanredno stanje i epidemiju. Na kraju krajeva, ne traži se tako puno od nas, a šta god da je pozadina cele ove priče, čovek i ovako i onako treba malo da se smiri“, kaže za Jutarnji program Branko.

Prema njegovim rečima, situacija u kojoj smo se našli utiče na povećano interesovanje za placeve na planini Rožanj jer mnogi hoće da prave mesto gde mogu da pobegnu iz grada.

„Mi u ovakvoj situaciji dovozimo kupcima sir na kućnu adresu, jednom nedeljno vozimo u Beograd, a ko prolazi uvek svrati u naša dva etno-sela“, priča Janković i naglašava da će posle svega što je doneo koronavirus ljudi ipak doći do zaključka i da ćemo se osvestiti šta je kvalitetniji život. Nažalost, zbog situacije, proizvodi koji ostaju na imanju Branka Jankovića nisu mogli preko granice prethodnih nedelja. Uskoro će se normalizovati promet pa će Brankovi proizvodi od kozjeg mleka ponovo stizati do potrošača i u udaljene krajeve.

„Zanimljivo je da na kraju da će koze spasiti svet. Posledica koronavirusa je pneumonija, a kozja surutka i kozji sir regenerišu disajne organe, jetru, jačaju krv… kozji program je dušu dao za sve to“, objašnjava Janković.

Glumački zadaci zbog epidemije uglavnom su odloženi.

„Ulazimo u snimanje serije Tate, pokušavaju da se usklade termini. Imamo 500 epizoda da snimimo, a snimili smo oko 70. Mislim da će pozorište sačekati jesen“, otkriva glumac i poručuje svima da rade na zdravlju i, osim kozjih proizvoda, preporučuje sremuš.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/471/svet-poznatih/3941660/branko-jankovic-koze-zdravlje-virusi.html

Објављено у Kozarstvo

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, povodom velikog broja zainteresovanih za ulaganje u pčelarstvo, konsultovali su profesora Miću Mladenovića, vrhunskog stručnjaka za pčelarstvo i člana Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i poručuju da je održivi razvoj pčelarstva siguran i isplativ način da se pokrene uspešna proizvodnja. Proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda je zanat koji se uči u jednoj sezoni, a relativno niska ulaganja mogu se brzo vratiti. Pčelarstvo je povoljno za oba pola i različitih nivoa znanja, a u njemu mogu da rade i ljudi sa blagim stepenom invaliditeta i stariji od 50 godina.
Srbija poseduje oko 850.000 košnica u stacioniranim i selećim pčelinjacima, a prema podacima nekih asocijacija pčelara, ima oko 1.100.000 košnica. Registrovanih pčelara je oko 15.000, ali se pretpostavlja da se pčelarstvom bavi oko 30.000 domaćinstava. Proizvodnja meda u Srbiji varira od 6.000. do 9.500 tona godišnje, od čega sortne vrste meda - bagremov i suncokretov čine po trećinu i još jednu trećinu poliflorne vrste: livadski, cvetni, medljikovac i sve druge. Prihod je veliki i od drugih pčelinjih proizvoda: voska, matičnog mleča, polenovog praha ili pčelinjeg hleba - perge, matica i rojeva, propolisa i pčelinjeg otrova, koji je u vrhu alternativnih preparata u sanaciji mnogih autoimunih bolesti.
Ministar Krkobabić, posebno naglašava da su šanse za uspeh pčelarskih gazdinstava mnogo veće ako se udruže u specijalizovane pčelarske zadruge:
„Kada bi se i te zadruge udružile u složene pčelarske sisteme, primenjujući savremene tehnologije i viši stepen prerade, zarada pčelara bila bi veća, a plasman meda brži i jednostavniji. U pčelarstvu postoji velika razvojna snaga: verovali ili ne - izvoz meda 2013. godine u Srbiji u vrednosti od 14 miliona dolara je bio veći od izvoza junećeg mesa!?! Naš cilj trebalo bi da bude podizanje proizvodnje meda, sa 6.000 do 9.500 tona, koliko je iznosila proteklih deset godina, na 12.000 tona godišnje.“
U Srbiji je 2018. godine proizvedeno oko 9.000 tona meda, izvezeno 2.774 tone u vrednosti 12,4 miliona dolara. Uvezene su 43 tone meda, za šta je potrošeno 266.000 evra, ali, uglavnom, u kompenzacionim poslovima. Cena meda u EU varira iz godine u godinu i kreće se od 5-7 evra za kilogram bagremovog meda i 4-4,5 evra za kg livadskog. Naš med, posebno bagremov, kupuju Nemci, Norvežani i Italijani, a sve veće interesovanje pokazuju zemlje Severne Afrike, Indija, Japan i Kina. Iako je Kina najveći svetski izvoznik, zainteresovana je za uvoz svih vrsta srpskog meda, a Japan posebno za suncokretov med.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručuje da četvoročlana porodica u Srbiji svoju egzistenciju može ostvariti sa 200 košnica i dve selidbe, uz napomenu da sezona u pčelarstvu traje samo šest meseci. Može se očekivati prinos od najmanje 20 kilograma meda po košnici ili od 200 košnica najmanje 4 tone meda, čija je vrednost oko 15.000 evra. Savremene košnice domaće proizvodnje koštaju oko 6.000, a sa pčelinjim rojem oko 12.000 dinara. Neophodna oprema: za otvaranje košnica, armiranje satnih osnova, centrifugiranje meda i ambalaža za med koštaju oko 4000-5000 evra. Ta invesiticija koristi se narednih 20 i više godina.
Srbija ima povoljne agroekološke i meteorološke uslove za gajenje pčela. Raznovrsno medonosno bilje, među kojima su bagrem, lipa, suncokret i livadsko bilje, pčelama je na raspolaganju čitavih 9 meseci, a imamo i jednu od najboljih rasa pčela na svetu Apis mellisera carnica.
Ogroman je značaj pčela za poljoprivredu Srbije. Pčele svake godine, prema rečima profesora Miće Mladenovića, oprašivanjem povećavaju prinose u ratarstvu, voćarstvu u povrtarstvu Srbije za 148 miliona evra.
Srbija proizvodi šest vrsta meda sa zaštićenim geografskim poreklom: Homoljski, Kačerski, Đerdapski, Deliblatski, Fruškogorski i Vlasinski, a u postupku registracije je Šumadijski med. Za pčelarstvo su značajni i: Kopaonik, Tara, Jastrebac, Besna Kobila, Cer, Stara planina, Đerdap, Vršački bregovi, Banat i Bačka... Jedinstven u Evropi je med sa Rtnja.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima iz inostranstva da zasnuju specijalizovano pčelarsko gazdinstvo, da ulože lična sredstva, da se udruže u zadrugu, primenjuju savremene tehnologije i viši stepen prerade u pčelarstvu i koriste opremu kao što je to uradila pčelarska zadruga „Med i voće“ u Vlasotincu, koja je podsticajnim sredstvima projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ nabavila najsavremeniju pčelarsku opremu: automatsku mašinu za izradu šećernih pogača, mašinu za izradu satne osnove, električni otklapač saća, opremu za vrcanje meda, sušaru za polen i opremu za kontrolu pčelinjih proizvoda. Digitalnim aparatima kontrolišu prirodna svojstva, gustinu i vlagu meda. Proizvode invertni sirup za prihranjivanje pčela i specijalni kremasti med. Uspešne su i pčelarske zadruge u okviru pomenutog projekta Kabineta za regionalni razvoj: „Bi kuper“, Merošina, Devča, „Plan B“ Batočina, „Homolje med“ Žagubica, „Zaplanjska matica“ Gadžin han...
Nacionalni tim za preporod sela Srbije će se zalagati za veće subvencije pčelarima, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim nerazvijenim područjima, za očuvanje pčelinjeg fonda, a Kabinet za regionalni razvoj nastaviće dodelu podsticajnih sredstava za nabavku rojeva, pčelinjih matica i opreme za pčelarstvo. Nacionalni tim za zainteresovane organizovaće stručne posete najuspešnijim pčelinjacima i zadrugama, uz savete o tome kako da se udruže.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31