Чланци поређани по датуму: nedelja, 24 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

„Voždove jagode“ u Stojniku se proizvode na imanjima Snežane Birčanin i Aleksandra Bendića. Nadzor proizvodnje poveren je dipl.inž.master Goranu Đakoviću. Zahvaljujući inovativnim rešenjima upotreba pesticida je svedena na minimum a proizvodnja strogo kontrolisana. Na oko pet hektara zasađene su rane sortejagode. Jedno od imanje nalazi se u Šundića sokaku odakle se pruža pogled na Orašac i novoizgrađeni hram Srpske pravoslavne crkve posvećen Svetom Jovanu. Zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na imanju se uspostavlja plastenička proizvodnja rane jagode, primenjuje se navodnjavanje sistemom kap po kap a sve zasade osigurava DUNAV OSIGURANJE što takođe subvencioniše država.Berba jagoda radi se isključivo ručno u ranim jutarnjim satima ili popodne u danima kada nema kiše. Za berbu jednog hektara potrebno je 15 do 20 berača, a svaki od njih prosečno ubere oko 100 kilograma jagoda. Da bi plodovi bili svrstani u ekstra klasu treba da budu teži od 20 grama ili veći od 30 milimetara u prečniku. Za prvu klasu plodovi su između 10 do 20 grama odnosno 15 do 25 milimetara u prečniku. Maksimalna tolerancija primesa plodova niže klase je do 10 odsto. Tokom plodonošenja jagoda se bere šest do deset puta. Plodovi koji su namenjeni upotrebi u svežem stanju treba da sadrže i čašične listiće sa jednim santimetrom dela peteljke. Na pakovanjima se nalazi informacija o proizvođaču, proizvodnom području i kvalitetu. U objektima Merkatora VOŽDOVE JAGODE su u ekstra klasi i već privlače pažnju potrošača. Prema nalazima ovlašćene laboratorije utvrđeno je da nema ostataka pesticida niti teškoh metala što potvrđuje kvalitet jagoda iz srca Srbije.

Najveći svetski prozvođači jagoda su SAD, Japan, Poljska, Italija, Meksiko i Španija koja proizvodi više od 50 odsto jagoda koje se potroše na teritoriji Evrope. Od šezdesetih godine prošlog veka u Srbiji dolazi do ekspanzije proizvodnje jagode. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji u zavisnosti od intenzivnosti proizvodnje prinosi se kreću od pet do 45 tona po hektaru. Prema podacima instituta za voćarstvo u Čačku, jagoda se u Srbiji prostire na oko 7. 000 hekta.

Izvor: Agtobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ovim pravilnikom bliže se propisuju vrste podsticaja za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja kroz razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju (u daljem tekstu: podsticaji), uslovi, način ostvarivanja prava na podsticaje, kao i maksimalni iznosi podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere.
Podsticaji obuhvataju:
1. Podsticaje za sprovođenje tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju
Pravo na ove podsticaje ima pravno lice upisano u Registar naučnoistraživačkih organizacija, istraživačko razvojni centar, inovacioni centar upisan u Registar inovacionih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost, akreditovani fakultet, preduzetnik i pravno lice koji ispunjavaju uslove za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi, kao i pravno lice ovlašćeno za obuku i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača, u skladu sa zakonom koji uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.

Podsticaji se raspodeljuju konkursom koji za svaku kalendarsku godinu raspisuje ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede.
Ostvaruje se pravo na korišćenje sredstava u iznosu do 20 miliona dinara po korisniku podsticaja.
2. Podsticaje koji se odnose na razvoj prognozno-izveštajnih poslova u oblasti zaštite bilja

Pravo na podsticaje ima preduzetnik i pravno lice koji ispunjavaju uslove za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi, kao i pravno lice ovlašćeno za obuku i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača, u skladu sa zakonom koji uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi i lice koje obavlja prognozno-izveštajne poslove.

 

Podsticaji se ostvaruju se na osnovu zahteva koji se podnosi Upravi za agrarna plaćanja od 1. do 10. februara tekuće kalendarske godine.

Ostvaruje se pravo na korišćenje sredstava: a) sredstava u iznosu od 40.000 dinara mesečno po jednom angažovanom inženjeru, na koji se obračunavaju i plaćaju pripadajući porezi i doprinosi u skladu sa zakonom; b) sredstava za pokriće troškova nastalih realizacijom projekta u iznosu do 8.000 dinara po jednom angažovanom inženjeru mesečno.

3. Podsticaje koji se odnose na razvoj primenjenog projekta za unapređenje kvaliteta mleka u oblasti stočarstva

Pravo na podsticaje ima preduzetnik i pravno lice koji ispunjavaju uslove za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi, kao i pravno lice ovlašćeno za obuku i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača, u skladu sa zakonom koji uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.

Podsticaji se ostvaruje se na osnovu zahteva koji se podnosi Upravi za agrarna plaćanjaod 3. do 10. januara tekuće kalendarske godine.

Izuzetno u 2020. godini, zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se Upravi od 25. maja do 3. juna 2020. godine. U slučaju da se za područja na kojima se obavljaju savetodavni poslovi u poljoprivredi u skladu sa Godišnjim programom ne podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje to se može učiniti od 12. do 18. juna 2020. godine.

Ostvaruje se pravo na korišćenje sredstava u iznosu do 5.235 dinara za svako registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje ostvaruje premiju za mleko.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o podsticajima za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja kroz razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS“, broj 94/17), osim odredaba kojima se uređuju podsticaji koji se odnose na razvoj prognozno-izveštajnih poslova u oblasti zaštite bilja, koje prestaju da važe 31. decembra 2020. godine.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/24/najave/novi-podsticaji-u-poljoprivredi/

Објављено у Agroekonomija

Fejsbuk grupa "Mali proizvođači hrane u Srbiji" već nekoliko meseci izaziva veliku pažnju... I pomaže da domaći proizvodi stignu do kupaca širom zemlje.Lenka Dmitrović je iz Beograda i ima 28 godina.

Ana Karanović je iz sela Rudnica kod Kopaonika i ima 30 godina.

Njih dve su odrasle u drugačijim okolnostima, imaju različita interesovanja i nimalo slična zanimanja, ali univerzum ih je nedavno spojio.

Na koji način? Pa, preko sira.

Dobro, preko sira i Fejsbuk grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji."Valjda kako sam starija imam više osećaja za ljude oko sebe, pa volim da podržim lokalno i koliko god je to moguće izbegavam markete", kaže Lenka za BBC na srpskom.

"Poručila sam sir od Ane i veoma smo zadovoljni i ja i dečko i porodica. A još se vežem i za ljude, priču…

"Devojka sama sve radi, a živi sa roditeljima blizu Kopaonika, u delu Srbije koji i nije baš toliko razvijen kao Beograd i gde je za sve potrebno mnogo više truda i rada, što treba podržati", dodaje.

Fejsbuk grupa Mali proizvođači hrane u Srbiji je za kratko vreme okupila više od 35.000 članova i mnogi sad nabavljaju domaće namirnice direktno od onih koji ih gaje i prave.

Ana je završila biologiju i nema posao, tako da preko interneta prodaje Ukuse Kopaonika.

"Na početku sam pravila i prodavala kilogram sira dnevno, a sada napravim i desetak… Ne mogu da postignem koliko ljudi traže i žele da kupe", navodi uz osmeh.

Jer ko može da odoli domaćem siru? A tek slaninici…Grupu su na jesen 2019. godine pokrenuli Ana i Veljko Nešić.

"Internet pijaca, to jest platforma na kojoj se mogu poručivati domaći proizvodi je na neki način moja životna želja, dugo sam razmišljao kako da spojim male proizvođače i kupce", kaže Veljko za BBC na srpskom.

Kako navodi, sve funkcioniše na obostranu korist - proizvođači dobiju tržište na koje mogu da plasiraju proizvode, a kupci "proverenog čoveka sa sela".Na njihovoj internet pijaci se tako svakodnevno kupuje i prodaje sve i svašta, ali samo domaće - sir, rakija, vino, kolači, med, ajvar, sokovi, voće, povrće, jaja…

U trgovini učestvuju ljudi iz cele Srbije - pa i dijaspore - postoji baza od (trenutno) 280 proizvođača i svi proizvodi kupcima stižu na kućnu adresu.

"Fantastično je to što se najviše kupuje ono u čemu je trenutno sezona, baš kako i treba da bude", ističe Ana Nešić, inače autorka portala Ručak za 200 dinara.

"Sireva, vina i slatkog ima uvek, ali sok od zove treba da pijemo u maju, a paradajz da jedemo u avgustu".

U poslednjih nekoliko meseci grupa je naročito aktivna. Razlog je jednostavan - korona virus.

"Kada je proglašeno vanredno stanje, moram da priznam da sam mislio da će svi pohrliti u supermarkete i da se neće mnogo brinuti o tome od koga kupuju. Međutim, desilo se upravo suprotno - grupa je buknula", navodi Veljko.Ana dodaje da je kriza oko korona virusa naterala ljude da promene neke životne navike.

"Nisu mogli više da uživaju u čarima udobne, lake i jednostavne kupovine u supermarketima - umesto da samo uđu, izađu i gotovo, sad mora da se čeka u redovima, nema hrane na rafovima, a pijace zatvorene.

"I onda se pojavljuju mali proizvođači sa svežim sirom, pršutom, salatama, rumenim rotkvicama, zlatnim medom i ljudi odluče da batale sve one konzerve koje su nagomilali i kažu deder daj taj kajmak da zamezimo ko ljudi", dodaje uz osmehAna iz Ukusa Kopaonika ne prestaje da pravi sir.

Specijalitet su joj, kaže, dimljeni kačkavalj od kravljeg mleka sa začinima i to nekoliko kombinacija - ljuta tucana paprika i beli luk, bosiljak i beli luk, origano, susam i kačkavalj bez dodataka.

A grupu je ušla potpuno slučajno, kaže.

"Kada sam videla šta se dešava i ja sam počela da proizvodim sir. Do tada sam prodavala samo domaće pečurke.

"Gajim šitaku pečurke i bukovaču. A i skupljam samonikle… Kod mene je sve to sasvim prirodno, nema veštačkih uslova", dodaje uz osmeh.

I kako ide? Može li da se preživi?"Još sam na početku, pa imam velika ulaganja… Znate kako je, ako nemate budžet, a krećete od nule, onda nije lako.

"Sve što zaradim, moram da uložim. Dobro je, skromno, nadam se da ću uskoro početi da više zarađujem", ističe ona.

Ipak, ona ističe da se ljudi sve više okreću domaćoj hrani.

"Vidimo i sami kakva je situacija - možda je nešto u radnji lepo zapakovano, ali kada kupujemo domaće znamo šta je to i znamo koliko je u to uloženo truda", ističe.Tako što je Ana Nešić, kako kaže, imala neprijatno iskustvo prilikom kupovine mesa u jednom beogradskom marketu.

Evo šta se dogodilo:

Znaš kako ima onih nekih marketa gde uđeš i sve je štrokavo, ali iznova i iznova iskuliraš i kažeš sebi - nema veze, siromašna smo zemlja, rade ljudi za 30.000 dinara, a i sve je to upakovano u plastiku, skuvaću ga na 100 stepeni…

I onda se dogodi da kap prelije čašu, da ti se baš creva prevrnu jer na svoje oči vidiš kako radnica prljavim rukama gacka piletinu pre nego što je izmeri, a oko nje krvave daske, krvavi noževi…Sve štrokavo, pa i onaj papir na kojem piše "operite ruke pre nego što uslužite mušteriju".

Tako nešto se meni desilo, i toliko sam bila zbunjena da sam zaboravila da reagujem. Uzela sam to meso od tete koja ga je ispipala i nisam ništa rekla, jer sam sebi u glavi smišljala razloge zbog kojih ne treba da me brine to što sam videla.

Onda sam i platila, i izašla napolje. Pozvala sam mamu, koja je biotehnolog, i bavila se kvalitetom hrane celog života.

"Mama, šta da radim ja sad s ovim mesom", pitala sam je. Mislim, znam za tih 100 stepeni, ali meni je gadno…

"Sine, 'leba ti, baci to pored nekog kontejnera, možda se neko kuče ovajdi", odgovorila je.

Ispostavilo se da je to nešto prilično često, a da je zapravo mnogo gore ono što se dešava dok ne gledamo taj štrokavi pult sa svežim-smrduckavim mesom.

Podelila sam tu priču na Ručku za 200 dinara, blogu na kojem me prati skoro 40.000 ljudi i dobila još mnogo, mnogo priča od kojih se želudac prevrće.

Zato danas ćevape ne kupujem više u supermarketu.

Ubrzo se stvorio impuls da se napravi grupa, iako sam ja planirala da platformu Mali proizvođači pravim malo duže, malo detaljnije i natenane.

Kad sam je napravila, ušlo je u nju odmah nekih hiljadu-dve ljudi i sve se zarolalo.Ana i Veljko rođeni su 1991. godine, u razmaku od samo nekoliko dana - on u Beogradu, ona u Kraljevu.

Prošle godine su se venčali, a oduvek se znalo šta od hrane valja.

"Nedeljom sam se kao studentkinja vraćala u Beograd sa crvenom kariranom torbom u koju su spakovane namirnice koje su proizveli moji u baštici", kaže Ana uz osmeh.

"Ili mi je poslao ujka Pero iz Rtiju, ili teta Milanka iz Viče, ili je kupljeno od komšije koji ima svoje piliće, a moja baba Rosa iz Dragačeva je imala ruke otekle, potamnele i očvrsnule od rada, da bi proizvela sir, maline i krompir, i da bi ih prodala budzašto, da zaradi koji dinar.

"Domaća hrana je nešto na čemu sam odrasla, i što sam naučila da bezrezervno cenim", dodaje ona.Kada si student, onda ti je i jogurt na akciji pred istek roka kao nektar bogova, kaže, ali kada su ona i Veljko počeli da zarađuju, malo po malo su birali domaće proizvode.

"Danas ozbiljan deo namirnica poručujemo od malih proizvođača. Pre svega zbog kvaliteta proizvoda, ali i pomoći malom poljoprivredniku", kaže Veljko.

Ana dodaje da je sve mnogo lakše kad si u paru sa nekim ko razmišlja kao i ti.

"Međusobno smo se gurali da da izađemo iz zone komfora, to jest, supermarketa", priseća se.

"Budemo pored marketa i ja kažem 'joj nemamo jaja, aj da kupimo ovde, nema veze', a onda Veljko kaže 'evo idem ja - do prodavnice koja nikako nije usput - koja ima domaća jaja, nije mi teško'".Koliko u svemu ima i patriotizma?

"Pa ja mislim da je ovo prilično patriotski akt", kaže Veljko.

"Ako uspemo da za jedan pedalj pomognemo ljudima sa sela da ponude neki dobar proizvod i da od toga mogu da žive i izdržavaju porodice, uradili smo veliku stvar. To bi mi bilo veoma, veoma drago.

"Naravno, sva zasluga za to ide proizvođačima, jer bi bez onoga što oni nude sve ovo bilo samo trubljenje po društvenim mrežama".Pa, voće se bere, domaći sir se maže na hleb, a ajvari nestrpljivo čekaju njihov red na jesen.

"Ukusi Kopaonika su jedini koje sam naručila za sada, ali pravim listu šta je sledeće - čekam platu, korona me sprečila", kaže Lenka uz osmeh.

"Svakako mi je plan da u budućnosti, kada budem imala svoju porodicu, napravim malu mrežu ljudi kod kojih bih kupovala sve te domaće stvari. Porodično smo takvi, imamo našu slaninu, buđolu, kobasice, a jaja od strine uzimamo", dodaje.

Ana i Veljko za to vreme šire njihovu priču.

"Dostava je ozbiljan izazov za proizvođače - jer se mi kao administratori grupe ne bavimo time - i nadam se da bi ovo pitanje moglo biti rešeno na neki način u budućnosti", kaže Veljko.

"Postoji prostor na tržištu dostave hrane iz sela u grad i nadam se da će ga neko popuniti", ističe.

A koliko je moguće promeniti svest ljudi kada je hrana z pitanju?

"Ljudskim bićima je kroz evoluciju prioritet bila i ostala ušteda energije", kaže Ana."Zbog toga ne možemo da kažemo da su bezosećajni, nezainteresovani, glupi ili ludi jer se odlučuju za kupovinu u supermarketima, iako možemo da nabrojimo mnogo razloga zbog kojih bi trebalo prioritet dati malim proizvođačima.

"Ljudi su samo ljudi, biraju ono što im je lakše i za šta im treba manje truda", ističe.

Veljko dodaje da ljudi danas ipak sve više žele da znaju šta jedu i od koga kupuju.

"Živimo u skladu sa onim što nam je dostupno, a realno nam je dostupno to da 24/7 možemo vrlo širok spektar proizvoda da pronađemo u krugu od 200 metara od kuće", navodi on.

"Zato je cilj naše grupe da i domaće proizvode učini što dostupnijim kupcima, u skladu sa onim što moderan način života omogućava i podrazumeva".

A na nama je samo da seckamo i mažemo.

Jer ko može da odoli domaćem siru?

Izvor:https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-52762767

Објављено у Agroekonomija

"Jagodinsko pivo", brend star 168 godina, sačuvaće Valjevska pivara. Njeni vlasnici kupili su i Jagodinsku pivaru, pa u Valjevu sada prave piva na tradicionalan srpski način.

Nasmejani čiča sa etikete, u nekadašnjoj prestonici srpskog pivarstva, obeležio je jedno vreme Jagodinaca.Jagodinci kažu da nekada nisu ni znali za drugo pivo, osim "Jagodinskog", ali da je to brend koju su prepustili i koji je lagano otišao.

Čiča se preselio u Valjevsku pivaru. Njeni vlasnici kupili su i pivaru u Jagodini. Kompletnu liniju za otakanje piva, koja je već bila ugašena, premestili su u grad na Kolubari.

Mališa Milošević, stručni konsultant, kaže da Valjevska pivara proizvodi i puni "Jagodinsko pivo" po originalnoj tehnologiji i recepturi.

"Zahvaljujući Valjevskoj pivari sačuvan je brend od 168 godina proizvodnje Jagodinskog piva", ističe Milošević.

I Valjevci se drže tradicije srpskog pivarstva već 160 godina. Za svoja piva pored četiri vrste hmelja, koriste izvorsku vodu, domaći slad i kvasac koji obnavljaju više od tri decenije.

Ivana Nikolić, tehnolog iz sektora Kontrole kvaliteta, navodi da su sva tri proizvoda Valjevske pivare dobijena u tradicionalnom postupku vrenja, uz primenu savremene tehnologije. "Dakle, radi se o hladnom vrenju, o dugotrajnom hladnom odležavanju", dodaje Nikolićeva.

Valjevska pivara, koja zapošljava 200 radnika, primer je uspešne privatizacije.

Lane su povećali proizvodnju i prodaju, a ove godine imaju osvojena nova tržišta. Duplirali su proizvodne kapacitete pa sada pune 50.000 boca u jednom satu.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3961451/jagodinsko-pivo-valjevska-pivara-kupovn.html

Објављено у Finansije
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31