Чланци поређани по датуму: petak, 22 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ove godine, kada je smanjena proizvodnja malina u svetu, u Srbiji se očekivao rod između 60.000 i 70.000 tona. Proteklih dana led je značajno smanjio rod. Negde je rod potpuno uništen, a na većini zasada do 30%.

- Sad učavamo da će ove godine biti veliki problem i kako i gde pronaći radnike da bi se rod obrao na vreme. To je posebno značajno zbog toga što mi imamo ugovore za izvoz čak 70% proizvodnje. Novo je to što sad neizvozimo samo sirovinu, već finalne proizvode od maline - kaže Božidar Joković, osnivač i direktor voćarske zadruge Agro eko voće.

Dodao je da zarada može da se ostvari tek ako prodajemo proizvode iz viših faza prerade, te da od maline može da se dobije čak 3.000 raznih artikala.

Radna grupa za malinu, koju je formirala Vlada Srbije, pripremila je i nadležnima uputili predloge mera, zahteve rešavanje ovih problema.

- Ne samo u ovo godini već za narednih pola veka. Država treba da nam pomogne, jer od izvoza malina lane je u zemlju stiglo čak 230 mil USD. Sve do nedavno maline su učestvovale u agrarnom izvozu čak sa 10% - rekao je Joković.Jedan od zahteva je obnavljanje zasada sa sertifikovanim sadnim materijalom sorti vilamet, koja je autohtona i vodeća za preradu maline u finalne proizvode i poluproizvode. Moraju se povećati zasadi maline u plastenicima sa kontrolisanim uslovima gajenja, a nužno je povećati površine sa zalivnim sistemima i protivgradnim mrežama zaštititi plantaže.

- Tako bismo dobili sezonu berbe od 120 dana u toku godine i imali bi prilagođene sorte vremenu berbe - navodi Joković.

Dodaje i da je zahtev da se mora pristupiti novom načinu tehnologije gajenja malina, sabiranju, skladištenju, a naročito u preradi "da se dobija proizvod sa dodatnom vrednošću u odnosu na prodaju sirovine koja je do sada bila zastupljena u velikom obimu u izvozu".

Navodi se i potreba za donošenjem zakona, kreditiranju i subvencijama.

- Jedan od načina dobrog rešenja je i osnivanje voćarske berze koja će kontrolisati uslove na tržišti i davati smernice, svojim učesnicima na svetskom tržištu, o količinama, kvalitetu, kontinuitetu, ceni maline prema ponudi i potražnji. Posebno učešće mora imati Nacionalna referentna laboratorija kao kontrolni organ i obavezujuću saradnju sa njom svih učesnika u malinarstvu. Treba uraditi kompletnu logistiku od prvog koraka i odluke o bavljenju malinarstvom do krajnjeg kupca - ističe Božidar Joković.

Četvrti zahtev je hitna izrad i implementacija naučne i stručne medicinske i tehnološke studije o značaju maline i njom organoleptičkom sastavu i ishrani stanovništva u gastronomiji i medicini.

- Poslednji zahtev je osnivanje marketinške agencije, koja će biti u službi maline, angažujući dizajenre, menadžere, i sve ostale kako bi se posao obavio, i pustio u svet - kaže Joković i dodaje da je potrebno organizovatii karnevale i manifestacije posvećene malini.

- Ako bismo sve ovo uradili i primenili i već od ove godine ozakonili poslove u malinarstvu i sve učesnike obavezali da se pridržavaju jasnih uputstava u lancu malinarstva za pet godina imali bi jedan jak sektor u državi koji bi bio primer kako napraviti jedan uspešan proizvod koji sa sobom, donosi sigurnost za sve učesnike u tom lancu - smatra Božidar Joković.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2886408/radna-grupa-za-malinu-ima-pet-zahteva-cijim-bi-ispunjenjem-srbija-dobila

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Iz grada u selo, jer tamo je lepše. Marta i Branislav Dmitrović odlučili su da žive u Deliblatskoj peščari, jer smatraju da njihova deca treba da odrastaju u prirodi. Imaju sve što im je potrebno za bezbrižan život, a o povratku u grad ne razmišljaju.Stan na Karaburmi u Beogradu, Marta je zamenila širokim livadama i borovom šumom u Deliblatskoj peščari.Pre 10 godina ovde je došla kod bake, upoznala je Branislava koji se bavio ovčarstvom i zaljubila se u sve što je videla.

Uzgajaju 350 ovaca i 70 koza i to je sad njihovo najveće bogatstvo.

"Čak bih mogla da kažem da smo mnogo bogatiji od ljudi koji nemaju priliku da žive na ovakvom jednom mestu. Ova sloboda i beskrajno nebo koje vidimo i netaknuta priroda su nešto što je svakome dragoceno, ne samo nama zaljubljenicima", kaže Marta.

Od prodaje jagnjadi, jarećeg mesa i kozjeg mleka može lepo da se živi, kažu Dmitrovići, ali da mora mnogo i da se radi. Njihove ovce su čitave godine na pašnjacima Deliblatske peščare i zahtevaju mnogo pažnje, ali Marta i Branislav kažu da su svoj posao pretvorili u zadovoljstvo.

"Mislim da je najlepše kad čovek živi tamo gde voli i gde mu odgovara. Te davne godine mogao sam ići gde god, ali kad sam video samo 10 odsto Peščare odmah sam se odlučio da tu ostanem i živim", ističe Branislav.

Dmitrovići kažu da su veoma srećni što zajedno sa decom svakog dana imaju neposredan kontakt sa prirodom koja je ovde veoma izdašna, ali da nisu uskraćeni ni za dešavnja u gradu.

"Mi smo na devet kilometara od sela i mesta koja više nisu ruralna sredina, jedan auto i malo benzina i vi ste na korak od pozorišne predstave i od svakog kulturnog sadržaja, ali opet ovo mesto mi vraća energiju koju dajem u svom poslu i svojoj porodici", napominje Marta.

Marta i Branislav često uzjašu i svoje konje i tek onda je obilazak peščare pravo uživanje, a veliki hobi im je i skupljanje klepetuša i bronzi. Imaju ih više od 400 i svaka drugačija zvuči.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3962147/deliblatska-pescara-marta-branislav-zivot.html

Објављено у Stočarstvo

Pileće meso za srpsko tržište "Perutnina Ptuj" u celosti se proizvodi u Srbiji, pa nema bojazni za potrošače da bi se proizvodi koji se povlače sa rafova u Hrvatskoj mogli naći u našoj zemlji, potvrđeno je za Nova.rs u ovoj kompaniji.

Hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da se zbog salmonele iz prodaje povlače odreske pilećeg filea od prsa od 400 grama, “Perutnine Ptuj”, koje je na tržište stavio Lidl.

Reč je o proizvodu LOT broja L 200514, s rokom upotrebe do 23. maja 2020. godine, u kojem je utvrđena bakterija salmonella ser. Enteritidis. Iz prodaje se povlači isključivo proizvod sa ovim podacima.

Kompanija “Perutnina Ptuj” u Srbiji ima fabriku “Perutnina Ptuj Topiko” i ceo proizvodni proces je, kako navode, zaokružen u našoj zemlji. Spornih proizvoda nema na tržištu Srbije, a ni “Lidl” u Srbiji u ponudi nema ovog proizvođača.

“Perutnina Ptuj pileće meso za srpsko tržište proizvodi u svojoj fabrici u Bačkoj Topoli. Proizvodnja u Srbiji se odvija u okviru vertikalno integrisanog ciklusa gde svi procesi počinju, odvijaju se i završavaju u Srbiji. Kompanija Perutnina Ptuj Topiko garantuje potpunu bezbednost i kvalitet svojih proizvoda. Kompanija Pertunina Ptuj Topiko pileće meso ne uvozi iz Hrvatske niti se takva vrsta uvoza planira. Isto tako Pertunina Ptuj Topiko nije dobavljač Lidla pilećim mesom”, potvrđeno je za Nova.rs u sedištu kompanije “Perutnina Ptuj” u Sloveniji.

U kompaniji “Lidl Srbija” za Nova.rs kažu da, kada je u pitanju sveže pileće meso, sarađuju sa domaćim dobavljačima.

“Nijedan od njih nije Perutnina Ptuj, tako da u asortimanu Lidl Srbija nema pomenutog proizvoda”, potvrđuju u ovoj kompaniji, dodajuči da u asortimanu, pod svojom robnom markom, “Lidl Srbija” ima isključivo proizvode od dobavljača koji su sertifikovani po najvišim međunarodnim standardima kvaliteta i bezbednosti proizvoda iz grupe GFSI standarda (kao npr. IFS Food).

Izvor:https://nova.rs/biznis/perutnina-ptuj-u-srbiji-nema-proizvoda-zarazenih-salmonelom/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31