Чланци поређани по датуму: četvrtak, 14 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji je zastupljeno oko sto sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje se međusobno razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda (ukus i aroma). Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda i otpornosti prema ekološkim stresovima.

Grupisanje sorti dunje može se vršiti na osnovu navedenih osobina.

Na osnovu oblika ploda, sorte dunje se dele na:

sorte jabukolikog oblika
sorte kruškolikog oblika
sorte zvonastog oblika
Na osnovu krupnoće ploda, sorte dunje se dele na:

sorte srednje krupnog ploda (mase od 100 do 300 g)
sorte krupnog ploda (mase od 310 do 500 g)
sorte vrlo krupnog ploda ( više od 500 g)
Na osnovu ukusa mesa, sorte dunje se dele na:

sorte slatkastog ukusa
sorte slatkasto-kiselkastog ukusa
sorte kiselkastog ukusa
sorte kiselkasto-slatkastog ukusa
Svaka od ovih grupa može da bude sa slabo ili jako izraženom aromom, kao i bez izražene arome.

Na osnovu vremena sazrevanja, sorte dunje se dele na:

rane sorte (sazrevaju u prvoj polovini septembra)
srednje sorte (sazrevaju od kraja septembra do sredine oktobra)
pozne sorte (sazrevaju od polovine oktobra)
Na osnovu rodnosti, sorte dunje se dele na:

slabo rodne (sa prosečnim prinosom manjim od 60kg/stablu)
umereno rodne (sa prinosom od 60-150 kg/stablu)
rodne (sa prinosom većim od 150 kg/stablu)

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 14 maj 2020 16:26

Nećete verovati, kokoške su postale hit

Uzgoj pilića i kokošaka zbog svežih jaja ili za zabavu deci u vreme karantina postao je vrlo popularna aktivnost u Belgiji, pa Martin i Kristofer Denis, koji ih decenijama uzgajaju na svojoj farmi u Limalu jedva izlaze na kraj s potražnjom.Par je posao preuzeo od Martinine majke, koju su lokalno znali pod nadimkom "Poulette" - kokica.

"Obično smo subotama prodavali dvestotinak kokošaka, a sada ih prodajemo između petsto i šesto", kaže Kristofer.

Neke sorte nosilja, kojima je početna cena 13 evra, više gotovo i nemaju. Modeli kokošinjaca namenjeni za tri do četiri kokoške s cenom od 250 evra, rasprodati su. Ne mogu da veruju u kolikoj im se meri posao povećao otkako su belgijske vlasti sredinom marta oštro ograničile kretanje zbog epidemije.

"Jednom nam je i policija došla. Hteli su da znaju šta se dešava, jer su videli automobile, puno ljudi, gužvu", kaže Martin.

Iako je i Belgija počela da popušta mere ograničenja kretanja, na njihovoj farmi u blizini Vavra, tridesetak kilometara jugoistočno od Brisela, još se čeka u redovima.

"Na početku su uglavnom dolazili oni koji su se bojali da će biti nestašice hrane kako bi kupili nosilje, da imaju jaja. Potom su počeli da dolaze i oni koji su i ranije planirali da naprave svoje kokošinjce. S obzirom na to da su zbog virusa korona prestali da rade, odlučili su da iskoriste priliku i dođu. Sada nam stižu i ljudi koji misle da neće moći nikuda na odmor pa razmišljaju, 'hajde da nabavimo kokošinjac, to će zabaviti decu'", nastavlja Martin.

Sofi Humble i njen suprug skupili su hrabrost i pridružili su se 'jatu'.

"Radim od kuće, sve je vrlo tiho i imam vremena da se brinem o kokoškama", rekla je.

Odlučila se za sortu Bleu des Landes, kokoškama sa sivim perjem i crnom glavom, nosiljama koje na kraju završe u loncu. Uprkos sprovedenom istraživanju, par je još uvek pun pitanja: Treba li kokošinjci da budu okrenuti na određenu stranu, mogu li kokoške da postanu agresivne, da li je istina da ne treba jesti jaja isti dan kad se snesu?

"Mnogi naši kupci su novi u ovome pa im morate svaki put sve objašnjavati ispočetka, a to ume da bude iscrpljujuće", rekla je Martin.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Zanimljivosti/242974/Belgijanci-u-karantinu-masovno-poceli-da-gaje-pilice-i-kokoske.html

Објављено у Živinarstvo
četvrtak, 14 maj 2020 16:19

Ulaganje i isplativost ribnjaka

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručio je povratnicima iz inostranstva u Srbiju usled pandemije korona virusa da ulaganje u ribarstvo može da bude veoma isplativo.

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar za regionalni razvoj Milan Кrkobabić i akademik Dragan Škorić su, odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u ribarstvo, konsultovali vrhunskog stručnjaka u toj oblasti Zorana Markovića, člana Nacionalnog tima.

Oni su ukazali da je na prostorima današnje Srbije ribarstvo bilo značajan način dolaska do hrane još iz perioda praistorijskih ljudi.

- Riba je namirnica budućnosti, kako zbog svojih nutritivnih i preventivnih vrednosti (za kardiovaskularne, kancerogene i druge bolesti), tako i zbog činjenice da Srbija raspolaže ogromnim resursima za gajenje slatkovodnih vrsta riba - naveo je Nacionalni tim u saopštenju.

Podsetio je da se ribarstvo u Srbiji odvija kroz akvakulturu - gajenje riba, ribarstvo otvorenih voda i preradu riba. Akvakultura se realizuje u toplovodnim (šaranskim), hladnovodnim (pastrmskim) ribnjacima i RAS sistemima (recirkularni sistemi za proizvodnju ribe).


Ribarstvo u brojkama

Proizvodnja ribe u Srbiji poslednjoj deceniji varira izmedju 7.278 tona 2017. godine i 13.013 tona u 2011. godini. Prema količini proizvodene ribe Srbija je negde u sredini u poređenju sa članicama EU, a manju proizvodnju od Srbije ima 12 članica EU.

Prosečna potrošnja ribe u Srbiji po glavi stanovnika je pet od šest kilograma po zvaničnim (odnosno sedam kg po nezvaničnim) podacima, što je tri do četiri puta manje od evropskog i svetskog proseka.

Ukupna potrošnja ribe u Srbiji poslednjih godina kreće se izmedju 35.000 i 50.000 tona godišnje, a uvoz te namirnice beleži stalni rast.

U poslednjoj deceniji uvoz se kretao od 23.336 tona (2008. godine) u vrednosti od 69 miliona dolara, do 36.089 tona (2018. godine) u vrednosti od 102 miliona dolara.

Izvoz ribe iz Srbije uglavnom je baziran na ribljim preradjevinama (i to na preradi uvezene morske ribe) i poslednjih godina beleži značajan rast, od 697 tona u vrednosti od 4,1 milion dolara 2012. godine, do 2.095 tona, izvezene 2018. godine u vrednosti od 17,5 miliona dolara.


Neophodne specijalizovane ribarske zadruge

Krkobabić je uakzao na neophodnost povećanja proizvodnje riba i udruživanja u specijalizovane ribarske zadruge.

- Srbija bi ponovo mogla da bude veliki izvoznik kavijara kao pre više decenija, kada je u SAD i druge zemlje godišnje izvozila dve do tri tone tog specijaliteta po ceni od 900 dolara za kilogram i ostvarivala prihod veći od 2,5 miliona dolara. Kladovski kavijar se vekovima služio i na evropskim dvorovima. Zbog izgradnje dve đerdapske hidroeletrane, šansu danas ima negotinski kavijar - rekao je Krakobabić.

Dodao je da riba i riblji specijaliteti u većoj meri mogu da budu zanimljiva i isplativa ponuda i u jelovniku poljoprivrednih gazdinstava koja se bave seoskim turizmom.

- Činjenica da se tri četvrtine ribe koju konzumiraju građani Srbije uveze i za to država izdvaja ogromna finansijska sredstva ukazuje na neophodnost povećanja proizvodnje, čime bi se izdvajanja za uvoz slatkovodne ribe smanjila za oko 10 mil USD godišnje! Resursi su veliki: samo u Vojvodini je više od 100.000 hektara koje se ne mogu koristiti za druge namene, a pogodne su za izgradnju šaranskih ribnjaka - istakao je ministar.

Kako je podsetio, proizvodnja ribe u Srbiji, prema stručnim procenama, može da se poveća za 100%, uz dobro osmišljen izvoz preradjevina od slatkovodne ribe.

Krkobabić je rekao i da treba podsticati udruživanje, jer Srbija danas ima svega tri specijalizovane ribarske zadruge.

Zoran Marković je istakao da u Evropi postoji ogroman deficit od više od 1,5 miliona tona ribe i da stalno raste njena konzumacija u Evropi i svetu.

- U Srbiji postoje veliki neiskorišćeni raspoloživi vodeni resursi (reke, potoci, jezera, kanali, podzemne vode), a posedujemo i sirovine: pšenicu, kukuruz, ječam, soju za proizvodnju hrane za ribe. Veliki su kapaciteti i za proizvodnju ekstrudirane hrane za ribu - rekao je Marković

Egzistencija sa proizvodnjom najmanje 10 tona ribe

Po proceni nacionalnog tima za preporod sela, poljoprivredno ribarsko gazdinstvo svoju egzistenciju moglo bi da obezbedi proizvodnjom najmanje 10 tona ribe, što se u uslovima pastrmske proizvodnje može ostvariti na površini od 250 m2, odnosno pet hektara šaranskog ribnjaka (u poluintenzivnoj proizvodnji), ili 1,5 hektara u intenzivnoj proizvodnji.

Ulaganja u ribnjake zavise od konfiguracije terena, kvaliteta zemlje, blizine izvora za vodosnabdevanje, blizine puta i mogućnosti "kačenja" na elektro mrežu, vrste materijala od kojih se gradi. Uložena sredstva u izgradnju ribnjaka se mogu vratiti za četiri do šest godina, smatraju stručnjaci Nacionalnog tima.

U Srbiji ima 149 registrovanih ribnjaka, od čega 77 šaranskih, 68 pastrmskih i četiri ribnjaka (RAS sistema) za gajenje kečiga. Registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za proizvodnju riba ima 518, od kojih samo ribe gaji 126 gazdinstava, dok se 392, pored ribarstvom, bave i ratarstvom, voćarstvom, stočarstvom.


Koje se ribe gaje u Srbiji?

U proizvodnji riba sa više od 90% dominiraju šaran i kalifornijska pastrmka. Pored te dve vrste, gaji se: som, smuđ, štuka, beli i sivi tolstolobik, beli amur, babuška i linjak na šaranskim ribnjacima i potočna pastrmka, mladica i lipljan na pastrmskim ribnjacima, kao i kečiga i sibirska jesetra u RAS sistemima.

U izlovu iz otvorenih voda od 50-tak vrsta koje se izlovljavaju dominiraju: šaran, som, smuđ, štuka, beli i sivi tolstolobik, beli amur, deverika i babuška.

Ukupne površine pod šaranskim ribnjacima u poslednjoj deceniji variraju između 6.492 i 8.940 hektara (nezvanično oko 14.000 hektara), a pod pastrmskim ribnjacima izmedju 33.255 i 81.411 m2 (nezvanično oko 14 hektara).

U Vojovodini je locirano čak 98% šaranskih ribnjaka, a pastrmski su u brdsko planinskim područijima centralne Srbije, pre svega u zapadnoj, istočnoj i južnoj Srbiji. Privredni izlov ribe iz otvorenih voda (velikih reka: Dunava, Save i Tise) obavljaju privredni ribari, kojih ima između 295 i 388.

Kako je rekao Dragan Škorić, prema raspoloživim resursima, uz dobru organizaciju i podršku države, Srbija u šaranskom ribarstvu vrlo brzo, za dve decenije, može postati ono što je Norveška u salmonidnom (pastrmskom) ribarstvu. Norveška proizvodi više ribe nego sve zemlje EU zajedno.


Poseta ribnjacima

Za sve zainteresovane, uz savete kako se mogu udružiti, Nacionalni tim za preporod sela Srbije organizovaće stručne posete uspešnim ribnjacima kao što su: Ribnjak u Rogačici kod Bajine Bašte, u Skržutima - obodi Zlatibora, Riboteks u Gornjoj Trešnjici, Kapetanski rit Kanjiža, BioFiš - ribnjaci u Somboru i Baču, DTD Ribarstvo - Jazovo, Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju Mali Dunav Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu - Grocka, u okviru koga je i Naselje praistorijskog ribara, čiji je tvorac i rukovodilac Zoran Marković.

Inicijativa za osnivanje ribarske zadruge stigla je od alasa iz Golupca, a sve specijalizovane ribarske zadruge će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta "500 zadruga u 500 sela".

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2878370/nacionalni-tim-za-preporod-sela-srbije-predlaze-povratnicima-iz-inostranstva-ulaganje-u

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 14 maj 2020 16:14

Zašto je važno ogrtanje krompira?

U periodu od nicanja do vađenja krtola obavlja se veći broj agrotehničkih mera, od kojih su najvažnije kultiviranje, okopavanje, ogrtanje , navodnjavanje i prihrana.

Kultiviranje zemljišta obavlja se od momenta kada se ukažu redovi, odnosno izniknu biljke. Ova mera ima za cilj razbijanje pokorice, rastresanje površinskog sloja zemljišta i uništavanje izniklih korova.

Okopavanje se obično izvodi na manjim površinama jer zahteva dosta ljudskog rada. Okopavanje se izvodi neposredno oko biljaka. Ima izuzetan značaj jer razbija pokoricu oko same biljke i utiče na vodno vazdušni režim.

Ogrtanje se vrši kada biljke dostignu visinu oko 20 cm. Ogrtanjem biljaka formira se greben, odnosno izdignuta brazda. Ako je potrebno drugo ogrtanje izvodi se pre cvetanja. U njemu se razvijaju krtole. Širina vršnog dela iznosi 15-18 cm, a visina oko 20 cm, sa nagibom oko 35stepeni. Krtole se nalaze iznad dna brazde.

Najveće potrebe za vodom krompir ima u vreme nicanja, kao i za vreme cvetanja i formiranja krtola i rasta krtola.Veliki pad prinosa dešava se kada se zemljište presuši, a zatim se navodnjava većom količinom vode, dolazi do prorastanja krtola. Zalivne norme su od 30-40 mm.

Prihranjivanje se obavlja u dva navrata i to prilikom prvog kultiviranaj, a drugo prilikom ogrtanja. obično se izvodi sa KAN-om u količini 200-250 kg/ha.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/14/povrtarstvo/kada-je-pravi-trenutak-za-okopavanje-i-ogrtanje-krompira/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31