Чланци поређани по датуму: utorak, 12 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 12 maj 2020 15:15

Kako odabrati najbolji tip košnice?

Pitanje tipa, sistema ili vrste košnice kojim treba pčelariti je staro koliko i savremene košnice sa pokretnim saćem. Otuda i velike zablude pčelara, koji pod uticajem pčelara sa većim pčelarskim stažom usvajaju onaj tip košnice, koji im sagovornik sugerira kao najbolji. Koliko se u ovome preteruje, najbolje pokazuje činjenica da u našoj zemlji, imamo sigurno preko 50 raznih tipova košnica.

Ipak, predlažemo i savetujemo sledeće standardne vrste košnica: Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti, zavisiće od mnogih okolnosti. Jedno što je u opredeljenju bitno, je da na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Pčelarstvo
utorak, 12 maj 2020 15:11

Pravilno zalivanje krompira

Krompir je važna poljoprivredna biljka , po obimu proizvodnje u svetu je na IV mestu Prinos krompira je u direktnoj korelaciji sa navodnjavanjem i ñubrenjem Sorte iz grupe ranih krompira imaju vegetacioni period 90- 120 dana, srednje 120- 150 i pozne 150 -180 dana.

-prinos je u korelaciji sa dužinom održavanja zdrave lisne mase (cime krompira)

-krompir je vrlo osetljiv prema vodnom stresu , povoljno reaguje na povolnji vodni režim zemljišta

-potrebe za vodm su 460-480mm.

Dinamika potrošnje vode na evapotranspiraciju raste od sadnje, dostiže visok nivo krajem juna , kada je intenzivno razvijena lisna površina Maksimalna sredinom jula i zadržava visok nivo evapotranspiracije do polovine avgusta, onda opada do polovine septembra Dnevno troši oko 3,5 mm vode max 7-8 mm, početkom vegtacije oko 1mm, juli-avgust 5mm. Zalivni režim treba prilagoditi uslovima godine Nedostatak pristupačne vode u zemljištu u srednjem i poslednjem delu vegetacionog perioda nosi veću opasnost po smanjenje prinosa nego ako se desi u ranijem delu vegetacionog perioda. tehnički minimum 75-80 % PVK

-Kritični periodi krompira za vodom su:

-butonizacija –cvetanje

-porast krtola ( 1-2 zalivanja)

Sa zalivanjem se prekida mesec dana pre vađenja krtola U beskišnim periodima 7 zalivanja , normom 30 mm.

Norma navodnjavanja preko 200 mm u zavisnosti od predvegetacionih rezervi i padavina.

Vreme zalivanja: u trećoj dekadi maja , pre butonizacije , butonizacija , porast krtola

Dnevne potrebe su 4-6 mm u letnjim mesecima HIDROFITOTERMIČKI INDEKS 0,19

Načini zalivanja:

BRAZDAMA (50-70 cm),

VEŠTAČKOM KIŠOM (40-50cm)

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/12/povrtarstvo/ovako-zalivajte-krompir-i-necete-pogresiti/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
utorak, 12 maj 2020 15:08

Mala buba noćna mora za vinare

Smeđa mramorasta stenice može se naći na grožđu i neopaženo proći proces proizvodnje vina, oslobađajući jedinjenja koji mogu da pokvare miris i ukus pića, potvrdili su naučnici.Za vinare je smeđa mramorasta stenica (Halyomorpha halys), poznatija kao smrdljivi martin, prava noćna mora, a istraživanja su dokazala i zašto.

Ove štetočine mogu se naći na ubranim grozdovima koji su sirovina za proizvodnju vina, a svojim prisustvom oslobađaju jedinjenja koji mogu da pokvare miris i ukus gotovog proizvoda, piše u studiji objavljenoj u naučnom časopisu "Agricultural and Food Chemistry".Ovi insekti u vinogradima sisaju sokove iz grozdova i tako smanjuju prinos i kvalitet. Budući da su mali i stope se s okolinom, često ostaju na ubranim grozdovima i završe u vinariji stvarajući dobro poznata jedinjenja neprijatnog mirisa koji ponekad utiču i na kvalitet vina i soka. Pesticidi koji se koriste u vinogradarstvu nisu potpuno efikasni, niti se koriste pred samu berbu, pa se pažnja usredsređuje na načine smanjenja prisustva ovih insekata u vinariji, nakon berbe.

Da bi tačno saznali kako prerada grožđa utiče na oslobađanja jedinjenja koje insekti izlučuju prilikom stresa i kako to utiče na vino, Elizabet Tomasino i njene kolege sproveli su istraživanje.Ovi istraživači su na grožđe stavili različit broj živih ili mrtvih smeđih mramorastih stenica i izmerili oslobađanje jedinjenja. Otkrili su da je ceđenje grožđa ključan korak u njihovom izlučivanju, a dva najčešća hemijska jedinjenja su tridekan koji nema miris i 2-dekanal koji je zapravo glavni krivac za lošu aromu.

U naučnom timu zaključuju da bi vinogradari suzbijanjem ove štetočine, posebno pre ceđenja grožđa, smanjili nivo ovih jedinjenja, do prihvatljivih količina kako ne bi uticali na aromu.Miris na vodonik-sulfid jedna je od mana koja se češće pojavljuju kod mladih vina, a ovo jedinjenje uzrokuje miris sličan pokvarenim jajima. Ako se pravovremeno ne ukloni, nastaje merkaptan kog je teže eliminisati. Ovo je jedinjenje posledica nepravilnog tretiranja posuda, bačvi ili praznog prostora iznad vina u posudi pomoću vrpca koje nepravilno izgaraju, pa elementarni sumpor kapa u tečnost.Ovo se može dogoditi i ako se grožđe neposredno pre berbe tretira sumpornim preparatima. U svim navedenim slučajevima, kada dođe do vrenja, elementarni sumpor se oslobađa i redukuje u vodonik-sulfid. Prema nekim istraživanjima i kvasci imaju sposobnost redukcije sulfata i sumpornog dioksida u navedeno jedinjenje.

Sprečava se samobistrenjem, dodavanjem selekcionisanih kvasaca, pravilnim sumporenjem, pravovremenim prvim pretokom i redovnom kontrolom. Odstranjuje se i otvorenim pretokom. Manju pojavu kod manjih količina vina može da se odstrani pretokom preko bakrenog sita ili levka. Jače pojave se odstranjuju sa dva odsto bakar sulfatom. U slučaju pojave merkaptana i dietil sulfida odstranjivanje je moguće ponovnim vrenjem.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vinogradarstvo/smeda-mramorasta-stenica-odgovorna-za-los-miris-i-ukus-vina/59851/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić rekao je da je premašen plan ovogodišnje proljećne sjetve i da je zadovoljan reagovanjem poljoprivrednih proizvođača, ali i lokalnih zajednica, koje su se pridružile aktivnostima resornog ministarstva na njenom omasovljavanjuPašalić je istakao da je prioritet resornog ministarstva početkom izbijanja pandemije virusa korona u Republici Srpskoj bio da se omasovi proljetna sjetva.

"Preduzeli smo nekoliko mjera koje su bile usmjerene na veći obim sjetve. To su mjere koje su vezane za sjetvene pakete, kao i mjere koje su omogućavale da u sistem podsticaja uđe još oko 5.300 gazdinstava koja su imala određena dugovanja od prije 20 godina", rekao je Pašalić večeras za ATV.

Pašalić je naveo da oni nisu amnestirani od tih dugovanja, već da je odlučeno da im se omogući pristup podsticaju kako bi imali masovniju sjetvu.

"Uspjeli smo da obezbijedimo da se na neki način prolongiraju obaveze plaćanja koncesione naknade, obaveze za zakup poljoprivrednog zemljišta, te da za 14.200 poljoprivrednih proizvođača obezbijedimo regresirano dizel-gorivo", istakao je Pašalić.

On je rekao da je premašen obim ovogodišnjeg plana proljetne sjetve, ističući da je zasijano više od 3.000 hektara kukuruza nego što je planirano, te da je zasađeno više povrtarskih kultura.

"U kriznim situacijama dobro je imati dovoljne količine hrane za domaću populaciju i vjerujem da smo na putu da to i postignemo", istakao je Pašalić.

On je rekao da Vlada Republike Srpske u cjelini ima osjećaj za poljoprivrednu proizvodnju, te da se podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju isplaćuju redovno i da nema kašnjenja.

Pašalić je rekao da su nove mjere finansirane sa dodatna tri miliona KM, te da je agrarni budžet ostao na nivou od 75 miliona KM, na kojem je i usvojen.On je rekao da poljoprivreda u Republici Srpskoj nije ugrožena u ovom trenutku u odnosu na 2014. godinu kada je bila slična situacija sa poplavama, koja je predstavljala direktan atak na poljoprivrednu proizvodnju.

Pašalić je potvrdio da postoje poteškoće kada je riječ o izvozu mesa iz Republike Srpske, dodajući da ohrabruje najava da bi početkom juna mogao biti omogućen izvoz junećeg mesa u Tursku.

"Republika Srpska je veliki izvoznik namještaja i imala je godišnji suficit veći od 550 miliona KM. Sada postoje problemi da tržište u Italiji i Francuskoj ne može da prihvati te proizvode", istakao je Pašalić i dodao da se očekuje da će se u maju i početkom juna ući u period stabilizacije.

On je rekao da Republika Srpska nije imala problema u pogledu uvoza osnovnih životnih namirnica.

Pašalić je rekao da je resorno ministarstvo isplatilo 17 miliona KM poljoprivrednih podsticaja u ovoj godini, ističući da će u projekte vodoprivrede u ovoj godini biti investirano više od 50 miliona KM, dok je 2,5 miliona KM uloženo u prehrambenu industriju.

"U poljoprivredi najveći izazov će biti da organizujemo otkup poljoprivrednih proizvoda jer smo imali masovnu sjetvu i moramo imati adekvatno zbrinjavanje tih proizvoda", pojasnio je Pašalić.

On je rekao da Republika Srpska može da proizvede dovoljno svježeg mlijeka i da izveze 25 odsto.

Pašalić je rekao da će se ove godine raditi dodatne kontrole domaćih proizvoda, a posebno proizvoda iz uvoza na prisustvo hemijskih materija u voću i povrću.

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Pasalic-Poljoprivrednici-i-lokalne-zajednice-doprinijeli-omasovljenju-sjetve/598504

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31