Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 11 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 11 maj 2020 16:52

Šta treba znati kad ukrštate koze?

Postupak ukrštanja u gajenju koza podrazumeva da roditelji koji se pare pripadaju različitim rasama (domaća bela koza sa sanskim jarcem, ili domaća balkanska koza sa alpina jarcem). Pošto je zapat koza dovoljno konsolidovan u genetskom pogledu, tako da su razlike između potomaka i roditelja male, daljim ukrštanjem treba se dobijaju potomci, koji bolje ispoljavaju određene osobine od roditeljske generacije, s ciljem bržeg menjanja pojedinih proizvodnih ili reproduktivnih osobina.

Osnovni cilj ukrštanja je da se kod potomaka, kombinacijom roditelja koji pripadaju različitim rasama, ispolji tzv. heterozis efekat ili hibridna snaga, odnosno hibridni vigor. Taj efekat koji praktično prouzrokuje nastajanje razlike osobina najispoljeniji je u prvoj generaciji potomaka.

Osim toga, gajenje ukrštanjem može da se primeni i u onim slučajevima kada se proizvodnja počinje sa domaćim rasama koza koje se, radi unapređenja buduće proizvodnje, pare sa jarčevima plemenitih rasa. U ovom slučaju odgajivač može da primeni ili tzv. meliorativno ukrštanje ili tzv. pretapajuće ukrštanje. U oba slučaja cilj je da se iz generacije u generaciju dobija značajno bolje potomstvo.

Upotreba što kvalitetnijih jarčeva od velikog je značaja za unapređenje proizvodnje, tako da se odgajivač mora stalno truditi da iz generacije u generaciju nabavlja ili odgaja što kvalitetnije priplodnjake. Promena procenta gena, tj. udela plemenite rase u generaciji meleza zavisi od dužine trajanja postupka ukrštanja i broja korišćenih rasa.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Kozarstvo

Žitna pijavica (Oulema melanopus) jedan je od najučestalijih štetočina na pšenici, a kao i svake, njegova je pojava zabeležena i ove godine. Ratari ga često nazivaju i lema, a javlja se krajem aprila i tokom maja.

Kao štetočina kod nas javlja se i plava žitna pijavica (Oulema lichenis) čije je telo upravo plave boje, a noge crne. Često se može naći i vrsta Lema cyanella koja je slična, ali ne pravi štete na žitaricama. Zato je važno razlikovati ih.Odrasli insekt žitne pijavice crvene boje dug je oko pet milimetara sa narandžastim nogama i štitom iznad vrata. Prvi odrasli oblici javljaju se u proleće čim dnevne temperature dosegnu 7°C. Larva je žućkasta i pokrivena sluzi pa podseća na ljigavog puža, a kasnije od izmeta i sluzi poprimi tamniju boju.

Ženka položi od 100 do 150 jaja, a uz više temperature period embrionalnog ciklusa smanjuje se. Polaganja jaja traje poprilično dugo, čak oko mesec dana, pa se tako štete od larvi produžuju sve do voštanog zrenja pšenice. Ciklus razvoja žitne pijavice pri temperaturi od 15°C traje 18 dana, dok pri temperaturi od 22 do 25°C traje samo šest dana.Žitna pijavica hrani se lišćem koje ostaje izgriženo u vidu pruga, a larve grizu samo gornji sloj što dovodi do pojave belih izduženih linija. Larve najveće štete prave na listu zastavičaru od kog zavisi uspešnost nalivanja zrna.

U slučaju velike najezde, list može biti potpuno uništen i osušen. Usled smanjenja lisne mase dolazi i do smanjenja prinosa, pogotovo u vreme kada vlada suša. Tako u polju možemo da vidimo oštećene i neoštećene delove useva, a u nekim slučajevima - može biti i potpuno uništen.Najveće najezde odvijaju se tokom meseca maja, a važno je pratiti njegovu pojavu već u aprilu kako bi stigli da reagujemo na vreme.Jedna od preventivnih mera je duboka obrada zemlje u jesen, gde lemu unosimo u dublje slojeve tla i tako je uništavamo. Suzbijanje hemijskim merama se sprovodi kada je štetočina prešla kritičan prag, što je više od 25 jedinki po m2. Za larve je preporučljivo suzbijanje čim se izleže njih 10 do 15 odsto.Upotrebu insekticida treba obaviti pre klasanja kako na slami i klasovima ne bi ostale rezidue, odnosno ostaci pesticida koji mogu izazvati neželjene posledice kod ljudi i domaćih životinja.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/u-susnim-periodima-vece-stete-od-zitne-pijavice-obavite-zastitu-na-vreme/59833/

Објављено у Biljna proizvodnja
ponedeljak, 11 maj 2020 16:08

Počinje isplata stočarima

Deo poljoprivrednih gazdinstava dobio je jednokratnu novčanu pomoć, drugi je u iščekivanju para koje država daje radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije KOVID-19. Vlada Srbije je, da podsetimo, za pomoć poljoprivredi obezbedila 2,6 milijarde dinara i donela dve uredbe.Zvaničan naziv prve je: Uredba o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, za šta je obezbeđeno 1.150.000.000 dinara, i Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kroz subvencionisanje dela kamate, i za to je spremljeno 1.450.000.000 dinara.

Po prvoj uredbi, jednokratna pomoć se određuje po jedinici upisane površine u zaštićenom prostoru, odnosno po grlu stoke ili broju košnica, pa tako povrtari za gajenje povrća u zaštićenom prostoru mogu dobiti najviše 90.000 dinara, stočari 3.000 dinara po kravi, a najviše 30.000 dinara, 500 dinara po ovci i kozi, a najviše 20.000 dinara, a toliko mogu najviše dobiti i pčelari, odnosno 800 dinara po košnici.Počela isplata novčane pomoći poljoprivrednicima

Deo poljoprivrednih gazdinstava dobio je jednokratnu novčanu pomoć, drugi je u iščekivanju para koje država daje radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije KOVID-19. Vlada Srbije je, da podsetimo, za pomoć poljoprivredi obezbedila 2,6 milijarde dinara i donela dve uredbe.
Zvaničan naziv prve je: Uredba o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, za šta je obezbeđeno 1.150.000.000 dinara, i Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kroz subvencionisanje dela kamate, i za to je spremljeno 1.450.000.000 dinara.

Po prvoj uredbi, jednokratna pomoć se određuje po jedinici upisane površine u zaštićenom prostoru, odnosno po grlu stoke ili broju košnica, pa tako povrtari za gajenje povrća u zaštićenom prostoru mogu dobiti najviše 90.000 dinara, stočari 3.000 dinara po kravi, a najviše 30.000 dinara, 500 dinara po ovci i kozi, a najviše 20.000 dinara, a toliko mogu najviše dobiti i pčelari, odnosno 800 dinara po košnici. 
Kredit pod povoljnim uslovima može se dobiti za razvoj stočarstva – kupovinu životinja i premiju osiguranja, zatim za razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu, nabavku hrane za životinje, investiciona ulaganja u određene vrste mehanizacije i opreme koja se koristi u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji, naposletku najznačajnije – za likvidnost. Povoljne kredite mogu dobiti poljoprivrednici kao fizička lica i poljoprivredni preduzetnici, s tim što postoji razlika u visini kreditiranja .Fizičkim licima biće odobren kredit do 6.000.000 dinara, a preduzetnici se mogu zadužiti 18.000.000, dok se za likvidnost može podići kredit od 3.000.000 dinara.

Poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš kazao je da je nedavno dobio 30.000 dinara, i da je uz njega na severu Bačke još dosta poljprivrednika dobilo istu sumu novca.– Novac nam je legao na račun i istvremeno nam je sugerisano za šta da ga potrošimo – kazao je Kiš. – Ja sam, recimo, novac uložio u stočnu hranu, a neki su kupovali gorivo.Ni ovčari i kozari, kako je rekao predsednik najvećeg udruženja u Srbiji „Bikara” u Vrbasu Vladimir Kankaraš, još nisu primili državnu potporu, ali on dodaje da je, iako im novac treba, pođednako je važno to što se država setila i njih.

– Očekujemo da dobijemo šta nam sleduje – 500 dinara po ovci ili kozi – naveo je Kankaraš, dodajući da im je novac potreban jer nemaju masovnu organizovanu prodaju, već životinje prodaju za potrebe proslava.Povrtari koji rade u plastenicima dobili su novčanu pomoć.Tihomor Njaradi iz Kule prijavio je dva plastenika i dobio novac pre pet-šest dana.– Da sam prijavio sve plastenike, dobio bih sigurno 90.000 dinara, što je maksimalan iznos koji država daje – kazao je Njaradi.Po njegovim rečima, ostale plastenike drži u tuđim dvorištima pa je to razlog zašto nije dobio veću pomoć.

– Stari ljudi izdaju bašte, ali neće da sklapaju ugovor o zakupu i potpisuju, što je potrebo radi prijavljivanja, i zato sam ostao kratkih rukava – naveo je Njaradi, i dodao da će ubuduće morati da o tome da povede računa.Povrtar iz Gospođinaca Dušan Petrović nije dobio novčanu pomoć, a verovatni ni neće. On se bavi proizvodnjom povrća na otvorenom, ali je vremenom proširio gazdinstvo i na plasteničku proizvodnju površine oko 2.000 kvadratnih metara.

– Nisam plastenike dodao gazdinstvu – naveo je Petrović, rekavši da će videti s knjigovođom da li ih može sada upisati da bi dobio novac.

Po rečima predsednice Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanje Bugarski, novac po kravi trebalo bi stočarima da krene od utorka ili srede.

– Nastao je zastoj zbog ažuriranja spiskova jer ima dosta farmera koji imaju do deset krava, koji će dobiti novac, naravno, uz ostale veće farme – navela je Sanja Bugarski.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pocela-isplata-novcane-pomoci-poloprivrednicima-11-05-2020

Објављено у Stočarstvo

Opština Gornji Milanovoca danas je odlučila da poveća subvencije za poljoprivrednike. To je bila jedna od važnijih tema sednice gradske skupštine, odnosno razmatranje programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za područje opštine GornjiMilanovac.
Prvobitnim budžetom opštine Gornji Milanovac za 2020. godinu planirano je da uvećanje podsticaja za poljoprivredu bude 10% veći u odnosu na predhodnu godinu, 2019.
„Ovogodišnji budžet za poljoprivredu je 55 miliona i dobijena je saglasnost od Republike Srbije i Ministartsva poljoprivrede a danas i od većnika opštine Gornji Milanovac da sa tim planom nastavimo, i u narednim danima biće raspisan konkurs za poljoprivredne proizvođače kao i svake godine“,rekao je Dejan Kovačević, predsednik opštine Gornji Milanovac i dodao „Mi se trudimo da svake godine uvećavamo iznose za subvencije, pa je tako jedna od podsticajnih mera kada je nabavka novih traktora sa 400 hiljada povećana na 600 hiljada dinara.I dalje imamo uključeno osiguranje što nam je jako bitno, jer svake godine na nekom delu teritorije imamo elementarne nepogode i uvođenje vanrednog stanje zbog toga“, kaže Kovačević i naglašava „Jako nam je bitno da naši poljoprivredni proizvođači osiguraju svoja gazdinstva i svoje proizvode. Nabavili smo oko 51. protivgradnu raketu i odvojili deo sredstava za subvenciju protivrgradnim strelcima za njihov rad. U toku godine očekujemo da počnemo zamenu stanica sa automatskim. Intencija opštine Gornji Milanovac je razvoj poljoprivrede i bez obzira što smo u ovakvoj situaciji kako mi tako i čitava Srbija, moram da naglasim da je naš budžet stabilan i da nema odustajanja od projekata koje smo rešili da radimo ove godine. Biće malo pomeranja rokova, jer dva meseca ništa nije rađeno zbog pandemije ali se nikako ne odustaje“, istakao je Kovačević.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest715472.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31