Чланци поређани по датуму: petak, 01 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Protivgradne mreže su najbolja zaštita voćnjaka od gradaleda, a uloga im je i da pri visokim temperaturama smanjuju zaštitu od ožegotina. Investicija nije mala (vrednost jednogodišnjeg prinosa u punoj berbi) ali treba znati da oštećenja od grada, pored toga što oštećuju biljku, nanose štetu na prinosu i za narednu godinu za oko 50%.

Najbolje je mrežu postaviti pre sadnje da bi se sprečilo oštećenje mladih biljaka.

Radi se o konstrukciji sastavljenoj od stubova,rešetkasto raspoređenih po celoj plantaži,međusobno uvezanih sistemom sajli,ankera,držača,zatezača itd. koji se na kraju prekriva mrežama čija je osnovna funkcija da mehanički zaštite vaše plantaže od grada.

Šta treba znati pri izboru mreže?

Tri parametra su bitna kada se uporedjuju cene mreža: veličina okaca, gramatura i dužina fabričke garancije proizvodjača. Veličina okaca odredjuje i stepen zaštite. Što je veća gramatura to su niti od kojih je mreža ispletena deblje i mreža je jača, otpornija na kidanje i dugotrajnija je. Ako se mreža instalira na mlad zasad svakako je isplativije postaviti mrežu sa dužom fabričkom garancijom. Mreže koje imaju fabričku garanciju 7-8 godina u praksi služe 10-12 godina i njih treba stavljati na stare zasade. Ako se radi o mladim zasadima svakako je bolje i jeftinije postaviti mrežu sa fabričkom garancijom 15 godina, koja u praksi služi 22-24 godine. Ako se kalkuliše da se na mlad zasad postavi jeftina mreža treba znati da će životni vek plantaže biti duži od veka mreže i da će se posle 10-tak godina, pri eventualnoj zameni mreže, morati da se menja i najveći broj kopči za spajanje.

Koji stub izabrati betonski ili drveni?

Betonski stub, ma koliko imao glatku površinu, ima pore i šupljine u kojima spore gljivica i larve insekata mogu da prezime i čekaju narednu godinu i pogodno vreme za svoj razvoj i ugrožavanje plantaže.Betonski stub nema elastičnost, težak je, sklon potanjanju. Kape koje se moraju koristiti pri montaži betonskih stubova su 3-4 puta skuplje u odnosu na kape koje se koriste pri montaži drvenih stubova. Ako se topi sneg voda će se povlačiti uz stub (beton upija vodu). Ako noću imamo mraz doćiće do smrzavanja vode i do oštećenja stuba na nivou oko 20 – 50 cm iznad tla, u zavisnosti od visine snega. Betonski stub može da bude rešenje gde nema drveta i gde nema oštrih mrazeva (italija, Grčka, Španija, …) Beton i metal su provodnici toplote. Leti je beton topliji a zimi hladniji od zemljišta u koje je pobijen. Korenov sistem biljaka koji je u kontaktu sa stubom trpi stres i to se direktno odražava na prinos. U gustoj sadnji imamo po 1 ha oko 3.500-4.000 sadnica oko 400 stubova – 10-12% sadnica ima kontakt korenovog sistema sa stubom.

Drveni stub je lakši, ne potanja, elastičan je. Njega je neophodno impregnirati smolama na bazi bakra i u njegovim šupljinama ne mogu da prezime spore gljivica i larve insekata. Nema temperaturne razlike u kontaktu drvenog stuba i korenovog sistema.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/29/agro-vesti/sta-treba-znati-pri-izboru-mreze/

Објављено у Biljna proizvodnja

Vlada je formirala radnu grupu za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji, objavljeno je u Službenom glasniku.Kako se navodi, ovaj tim će sagledati aktuelnu situaciju u oblasti malinarstva, sa posebnim osvrtom, kako se kaže, na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, od rasadničarske proizvodnje do plasmana na tržište.

Cilj je da se na osnovu podataka donosu mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.Radna grupa će razmatrati i nepovoljne uticaje klimatskih i zemljišnih uslova na proizvodnju i prinos maline, a kako bi se unapredio sadni materijal maline, uslovi skladištenja, transporta i čuvanja maline.

Takođe, cilj ovog tima je da rade na uređenju pravila otkupa maline i definišsu uslove na otkupnim mestima a koji se tiču klasiranje plodova i drugo...

Na čelo ove radne grupe je postavljen državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, a u timu su predstavnici Uprave carine, Ministarstva trgovine, fakulteta, instituta, Privredne komore Srbije, proizvođači, predstavnici više asocijacija, saveza, udruženja, zadruge, hladnjačari...

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=05&dd=01&nav_id=1679920

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora je u toku, a u Upravi za agrarna plaćanja navode da je u planu produžetak roka kako kako bi poljoprivrednici mogli da realizuju investiciju i podnesu zahtev.

Prvobitno je planirano da poljoprivredni proizvođači svoje zahteve mogu da podnose do 29. maja.

U toj upravi kažu za Tanjug da su se na produžetak roka odlučili jer su u prethodnih mesec dana bili otežani uslovi za kompletiranje dokumentacije."Zahtevi pristižu i u vreme vanredne situacije proglašene i obrađuju se po vremenu pristizanja. Potpuni zahtevi se odobravaju i isplaćuju, dok se nepotpuni zahtevi administrativno uređuju dopunom podneska koju Uprava za agrarna plaćanja u ovom momentu obavlja službenim putem", navode u Upravi za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede.

Do sada je od 401 pristiglog zahteva odobren podsticaj za 165 poljoprivrednih proizvođača, a dalja dinamika obrade zavisiće od samih zahteva.Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini za podsticaje za nabavku novih traktora opredeljeno je 500 miliona dinara. Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800.000 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/uprava-za-agrarna-placanja-produzava-rok-za-podsticaje/eedpfmh

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija
petak, 01 maj 2020 10:32

Klanice preuzele 800 junadi

Slobodan Utvić i Petar Vujanović isporučili junad prosečne težine od 700 kg, a za višak težine od očekivane njima je ova klanica putem otkupnog bloka isplatila razliku. Ova dva farmera praktično svoju junad su prodali po ceni od 1.600-1.700 evra po komadu
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Državne robne rezerve razmenom merkantilnog kukuruza za živu junad ostvarile su cilj: farmeri su zadovoljni ovim modelom trgovine, a cena na tržištu je porasla sa 1,6-1,8 evra na 2,0 - 2,10 evra po kilogramu žive mere.
Za samo tri dana klanice su preuzele oko 800 komada junadi, od 3.500 planiranih. Prva dva dana pojedine klanice su želele da uvedu kalo u obračun težine, pa je reagovalo Udruženje „Agroprofit” i sprečilo ovaj potez. Klanice koje su želele ovu meru su odbijene od strane farmera i tu robu će preuzeti druge kompanije, koje poštuju potpisani dogovor sa udruženjem. Obračunavanje težine bez kala i troškova prevoza Proizvodnoj grupi tovljača junadi Udruženja „Agroprofit” danas se pridružila i klanica „Big Trade”. Iz pomenute grupe tovljača do danas je isporučeno klanicama oko 400 komada junadi, a najviše je u ovom poslu kvalitetnih grla koja su uglavnom otišla na preradu u Klanicu „Kotlenik” iz Lađevaca. Prema oceni tehnologa u ovoj klanici, oni su najzadovoljniji sa rasom simentalskog govečeta i to su videli na farmi u Telečkoj. Tamo su Slobodan Utvić i Petar Vujanović isporučili junad prosečne težine od 700 kg, a za višak težine od očekivane njima je ova klanica putem otkupnog bloka isplatila razliku. Ova dva farmera praktično svoju junad su prodali po ceni od 1.600-1.700 evra po komadu.
Razmena junadi za merkantilni kukuruz traje do 15. maja, ali se završetak očekuje već iduće nedelje, jer su industrijske klanice u ovom poslu videle mogućnost za ostvarivanje profita.

B. Gulan

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Govedarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31