Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 06 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 06 april 2020 16:52

Stiže povrće na kućnu adresu

Posle zatvaranja pijaca povrtari iz Južnog Banata uspešno su se organizovali i isporučuju povrće koje prozvedu preko narudžbina sa Facebooke-a i telefona na kućne adrese, a planiraju da od sledeće nedelje svoju robu na takav način ponude i Beograđanima.

Predsednika Udruženja povrtara iz Glogonja, povrtarskog sela pored Pančeva, Danila Vučkovskog zatičemo kako isporučuje povrće u naselju Nova Misa.

- Ljudi su odlično reagovali, danas radimo drugu isporuku, za sada radimo sa dva vozila, a pošto je interesovanje sve veće, biće i više vozila - kaže on dok pod maskom sa rukavicama na rukama isporučuje bakaluk vredan oko 2,5 hiljada dinara.

Povrće, a od sutra će biti i jabuke u ponudi, sa teritorije su Južnog Banata, povrtari su iz Banatskog Brestovca, Skorenovca, Pančeva, Glogonja, Debeljače a voće će biti iz Opova, kaže on i dodaje da se ne prodaju nijedan artikal iz uvoza.

- Može se očekivati da od ponedeljka krenemo dostavu kuće adrese i za Beograd, za to nam je potrebno više logistike i bolja organizacija, ali radimo na tome ubzano - kaže on i dodaje da se trude da prošire asortiman a da sebe ne preopterete jer svako ima još poneki posao koji radi pored ovoga.

Agilnim povrtarima su se javili i trgovinski lanci koji žele da pomognu i da od svakog proizvođača poruče određenu količinu robe kako bi smanjili štetu koja je nastala zatvaranjem pijaca.

- Nama se već javljaju online pijace koje žele da nas besplatno registruju na njihovim sajtovima kako bismo mogli da primamo porudžbine a što se tiče najavljene virtuelne pijace preko ministastva poljoprivrede smatram da reaguju kasno jer je trebalo da je formiraju pre nego što su doneli odluku o zatvaranju pijaca - kaže on.

Na izjavu pristaje i maskirani mlađi Pančeva koji preuzima isporuku povrća i kaže da je sve počelo tako što je supruga videla ponudu na internet.

- Što da ne sve je zatvoreno, zelena pijaca ne radi, naručili povrće i uzeli smo ono što treba - kaže on.

U kući su tri porodice pa je količina malo veća, kaže on i dodaje da je to ono što je neophodno za supice i čorbice a povrće mu dobro izgleda.

- Snalazimo se u ova vremena, baku i deku čuvamo, puna je kuća dece, a mi zaposleni smo sad više kod kuće - pa upoznajemo svoju decu - kaže on.

Ovi povrtari Južnog Banata svoju ponudu i besplatnu dostavu postavili su na FB stranicu Dostava voća i povrća Pančevo.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2842543/povrtari-juznog-banata-isporucuju-robu-na-kucnu-adresu-od-sledece-nedelje-dostave

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 06 april 2020 16:47

Mladi se vraćaju baštovanstvu

Nismo smeli čekati da nam Vlada Republike Srpske sugeriše da sejemo okućnice i sve drugo obradivo zemljište, već to nikad nismo smeli prestati da radimo.

Poručuju ovo mladi inženjeri poljoprivrede koji ne kriju zadovoljstvo nakon poziva srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da sejemo svako parče zemlje i okućnice, kako bi proizveli svoju hranu. Smatraju da bi ovo trebalo da bude prvi korak ka povratku poljoprivredi i proizvodnji sopstvenih plodova.

- Oni stariji se dobro sećaju da smo pre rata svi imali bašte, a tokom rata čak i po gradovima se u saksijama vešto uzgajao paradajz i paprika. Dolaskom marketa i ubrzanog načina života, baštovanstvo je potisnuto, iako smo se poljoprivredom bavili vekovima. Dobro je što ćemo se, nadam se, posle skoro dve decenije vratiti zemljoradnji – kaže inženjer poljoprivrede Aleksandar Bulović.

U poslednje dve decenije sve je više ljudi obolelo od karcinoma debelog creva, a jedan od razloga je sigurno i to što smo zanemarili domaću proizvodnju, smatraju agrinomi, ali i lekari. Zaboravili smo tradiciju i to kako su živeli i radili naši preci. Sad je vreme da se vratimo poljoprivredi. Agronomi ističu i pozivaju sve ljude da krenu sejati i obrađivati zemlju, a kako kažu, ubeđeni su i u pomoć Vlade Srpske.-Pored uzgoja domaće hrane baštovanstvom možemo obezbediti kvalitetno povrće za pravljenje zimnica koje je takođe popularno kod nas, ali je malo zaboravljeno – dodao je Aleksandar Bulović, inženjer poljoprivrede i autor knjige „Poljoprivreda bez pesticida, da moguće je“. On kaže da je baštovanstvo ruski sistem, gde su naučnici pre 20 godina utvrdili da bi upravo lične male bašte trebalo da budu ključ opstanka čovečanstva u vremenima katastrofe.

- Tad je u Rusiji napravljeno otprilike 35 miliona malih porodičnih parcela, za oko 105 miliona ljudi, odnosno blizu 70 odsto stanovnika. Tamo se proizvodi otprilike polovina potrošenog mleka, mesa, voća, povrća i krompira. Prema tom modelu prosečan građanin proizvodi sopstvenu hranu i snabdeva porodicu i okruženje – navodi Bulović, koji smatra da bi se i u Republici Srpskoj trebalo okrenuti takvom sistemu, pogotovo što nas poslednjih godina prate elementarne nepogode, a sada smo zahvaćeni i epidemijom virusa korona.-Za poljoprivredu imamo najbolje uslove na svetu, četiri godišnja doba, umerenu klimu, dovoljno vode i plodnu zemlju. To je dobar temelj. Mere koje je donelo resorno ministarstvo mogu da ublaže moguće scenarije u 2020. godini, po pitanju hrane, jer je obezbeđeno dovoljno semena, regresiranog goriva i ostalog repromaterijala. U ovo su uključeni i oni proizvođači koji nisu izmirili obaveze u protekloj godini, što govori o spremnosti Vlade da maksimalno pomogne poljoprivrednu proizvodnju na svim poljima, od okućnica do proizvodnje na velikim poljima – kaže Bulović.Aleksandar Bulović iz Gradiške kaže da trenutno sa grupom mašinaca i konstruktora radi na izradi svojevrsnog hibrida motokultivatora i traktora. - Ova multifunkcijonalna inovativna mašina je namenjena malim proizvođačima do dva hektara zemljišta koje se obrađuje. Mašina je delimično prošla prvi poljski test prošle godine, a ovih dana je trebao biti završni test. Projek te trebao biti završen u maju 2020. godine, ali zbog novonastale situacije sve je privremeno na čekanju – ističe Bulović koji je zagovornik organske poljoprivrede i baštovanstva.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/mladi-agronomi-odusevljeni-vracanjem-bastovanstvu-domacom-hranom-protiv-gladi-i/0b81qsv

Објављено у Biljna proizvodnja

 

Aronija je višegodišnja listopadna voćna vrsta poreklom iz Severne Amerike, a pripada porodici ruža (Rosaceae). Na evropskom se kontinentu najviše gaji u Rusiji, Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. Zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava je trenutno vrlo cenjena i tražena.

Aronija predstavlja najjači do sada poznati prirodni antioksidans. U Srbiiji se gaji na par stotina hektara. Sadržaj minerala i vitamina  u aroniji je takav da jedna mala čašica ujutru obezbeđuje detoksikaciju organizma i potrebne minerale. Pročišćava krv, posebno je uspešna u podizanju gvožđa, podiže imunitet. Neukusnija je od ostalog bobičastog voća i zbog toga nema veliku komercijalnu primenu.

Milutin Pantić, po zvanju sam diplomirani ekonomista iz Beograda, počeo je da gaji aroniju pre 7 godina na sopstvenoj plantaži na površini od 5ha, iako pre toga nije imao iskustva u poljoprivredi. Njegova plantaža je u Sremu, u mestu Deč, koja je jedna od tri najveće takve plantaže u Srbiji. Od prošle godine poseduju i sertifikat o organskoj proizvodnji.

Proizvodnju aronije započeo  je  na osnovu ličnog pozitivnog iskustva u korišćenju aronije iz Nemačke, koje je bilo inicijalni impuls. Zatim jedan od  drugova sa kojima zajedno radi odlazi u Japan na studijsko putovanje i tamo saznaje koliko Japanci cene aroniju i kolika su im pozitivna iskustva. Svoje impresije donosi u Srbiju i insistira da zasade baš aroniju.

„Naša proizvodnja organizovana je po principima organske proizvodnje. Želja nam je da ovo super voće, aroniju, i sve njene blagotvorne mogućnosti približimo širokoj populaciji. Aronija je poreklom iz Severne Amerike. Indijanci su je koristili u svojoj ishrani. Stavljali su je u hleb da bi sačuvao svežinu. Koristili su plod i list. U Sovjetskom savezu je došlo do njene ekspanzije kada je eksplodirao Černobil. Tada je država SSSR zasadila nepregledne površine da bi se narod lečio, a teren dekontaminirao“, rekao je Pantič i dodao da je ona ta prostore Srbije relativno nova biljka, kao i da iskustva skoro da nisu postojala. Ispostavilo se da nema prirodnih neprijatelja pa nije bilo potrebe za hemijskom zaštitom. Na tlu Srbije joj klima odgovara pa su plodovi boljeg kvaliteta od onih sa severa Evrope. Zbog toga je nije teško odgajati u organskim uslovima.

Kako navodi tokom rada imali su brojne izazove, s obzirom  da nije postojalo prethodno iskustvo u Srbiji, dok je svakako jedan od većih izazova bila berbe koje su ručno rađene, kao i orezivanje obzirom da je potrebno bilo prilagoditi biljku budućem mašinskom branju. Sve se svodilo na nedostatak iskustva.

 

Ono što je vrlo važno jeste da se aronija ne prodaje kao sirovina već je važno da se preradi kao bi imala dodatnu vrednost.

 

Milutin kaže da su sebi postavili jedan cilj a to je prerada aronije bez dodatka šećera, odnosno matični sok od presovane aronije bez dodataka bilo čega i ističe da su iskustva pokazala veliku delotvornost na zdravlje. Pored toga što prave sok prave i preliv od aronije za prelivanje preko mesa, sireva,sladoleda, kolača, kao i nadev od aronije, koji je jedini proizvod SA ŠEĆEROM. Kao takav, koristi se u kolačima, tortama, pitama. Kolači i pecivo su mesto gde ima odličnu primenu, čineći veoma ukusnu kombinaciju.

 

„Aronija, odnosno matični sok se prvenstveno koristi kao lek. Iako naši ljudi SMATRAJU da znaju o blagodetima aronije realnost je potpuno drugačija. Nešto se načulo ali to nisu bila prava saznanja. Sada se iskustva polako šire i aronija opravdava svoja lekovita svojstva. Oni koji su pristali da probaju su danas naši verni kupci. Ali takvih je malo, za sada, da bi se postigla profitabilna prodaja.“, naglasio je Milutin i dodao da pored toga najveći deo plasmana ide hotelima i restoranima, pekarama i poslastičarima. Takođe, stranci su veoma prijatno iznenađeni ukusom koji probaju ali zbog nedostatka iskustva teško se odlučuju na uvoz u svoje matične zemlje. Izvozimo u Sloveniju i Crnu goru ali nam je želja da izađemo u Zapadnu Evropu i Skandinavske zemlje. Taj put je, obzirom da proizvodimo potpuni novitet na tržištu, veoma spor i mukotrpan. Potrebna je pomoć u daljem promovisanju kao i radnjama koje bi nas predstavile Evropi.

 

Milutin na kraju ističe da je siguran da će vreme aronije doći, ali da od velikih očekivanja i pričama o brzim zaradama nema ni govora. Aronija predstavlja budućnost na kojoj treba uporno raditi.

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Povodom oglašavanja pojedinaca i političkih stranaka u vezi sa radovima u poljoprivredi i aktuelnom situacijom u vezi sa pandemijom virusa KOVID 19 Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS  poziva sve građane i političke partije da ne politizuju teme u vezi sa proizvodnjom hrane i da se makismalno udruže od širenja lažnih vesti i mržnje među poljoprivrednicima i državnim organima.

AGRPRESS poziva lokalne samouprave i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da omoguće poljoprivrednicma što je više moguće da neometano rade u poljima, naročito tokom dana i onima koji imaju plasteničku proizvodnju koja je specifična i zahteva stalni nadzor.

Povodom slučajeva nanošenja štete poljoprivrednicima kao što je to bilo uništavanje plastenika u Kovilju tražimo da se nađu počinioci i da budu najstrože kažnjeni u skaldu sa važećim propisima.

Prema infomraciji koju je dao resorni ministar Branislav Nedimović  oko 13 hiljada poljoprivrednika je dobilo dozvole po različitim osnovama, a  pre svega na ona lica koja se bave proizvodnjom mleka.

Molimo poljorpivrednike da budu složni i međusobno se pomognu u obezbeđivanuju dozvola, a da se za sve probleme koji se dese tokom dana obrate nadležnim Ministarstvima.

Očekujemo od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da u narednim danima predoči Vladi Srbije problem sa kojima se susreću poljoprivrednici i da im pomognu u prevazilaženju tih poroblema. Naročito ovde mislimo na povrtare i stočare.

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30