Чланци поређани по датуму: subota, 04 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Nemačka će dozvoliti stranim radnicima da uđu radi pomoći u berbi voća i povrća na farmama, saopštila je Vlada nakon ublažavanja zabrana uvedenih radi borbe protiv širenja virusa korona.

Nemačko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su postigli dogovor sa Ministarstvom unutrašnjih poslova da se dozvoli ulazak za 40.000 sezonskih radnika u aprilu i još 40.000 u maju.

- Radnici treba da doputuju avionom pre nego autobusom kako bi se zaštitili od pretnje virusa korona - ističe se u saopštenju nemačkog Ministarstva poljoprivrede.

Dodatni niz uslova obuhvata i to da sezonski radnici moraju proći medicinski pregled i držati odstojanje jedan od drugog tokom posla.

Brojne članice EU, uključujući Nemačku, uvele su granične kontrole radi usporavanja širenja virusa, ali nuspojava je da radnici nisu mogli do svojih radnih mesta.

Nemački poljoprivrednici i prerađivači voća upozorili su da bi slične zabrane mogle da spreče više hiljada sezonskih radnika iz istočne Evrope da dođu u pomoć prikupljanju žetve i berbe, što bi moglo dovesti do nestašice voća i povrća ali i povećanja cena.

Većina sezonskih radnika dolazi sa istoka EU, uključujući Poljsku, Rumuniju i Bugarsku.

Evropska komisije je početkom sedmice, takođe zatražila od članica EU da dozvole ulazak za više stotina hiljada sezonskih radnika koji vrše sadnji ili berbu preko granica uprkos nacionalnim merama za sprečavanje širenja virusa.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2841473/nemacka-ce-dozvoliti-ulazak-sezonskim-radnicima-u-aprilu-i-maju

Објављено у Biljna proizvodnja

Njive su sve gotove da se krene u posao ali dok se zemlja ne ugreje poljoprivrednici vode brigu, da li će se moći kretati i posle 17 časova.

Malo je njih tačno upućeno u to, da se uz radnu dozvolu i dokaz da su aktivno registrovano gazdinstvo može kretati do 20 časova, pa i danas kada je zabranjeno kretanje od 13 časova do ponedeljka u 5 časova izjutra, piše Dnevnik. Zemljoradnici zahteve o dozvoli kretanja treba da upute E-poštom Ministarstvu poljoprivrede i popune obazac sa navednim ličnim podacima, kao i da napišu broj gazdinstva, ističe iz Agrarnog savaza Srbije Nenad Manić.

"Nakon toga ministarstvo zahtev prosleđuje mesnoj staniici policije koja izdaje dozvolu za kretanje posle 17 časova", navodi Manić i skreće pažnju da na to, da na dozvolu ne treba dugo čekati. Isto pravilo, kaže, važi i za radnu snagu potrebnu na njivama. I za njih nosilac gazdinstva od policije dobija odobrenje.

Poljoprivrednik iz Gospođinca Dušan Petrović kazao je da je tek nedavno saznao za tu mogćnost.

"Treba da posejem luk na 30 hektara, pošto tako veliki posao ne mogu da uradim sam , čuo sam i proverio da treba da se javim Ministarstvu poljprivrede . Pošto su mi se ćerka i zet vratili iz inostranstva i hoće da se sa mnom bave povrtarstvom umesto mene su ispunii obrazac na kompjuteru, jer se ja ne snalazim u tome", naveo je Petrović i kazao da je tražio dozvole i za 30 sezonskih radnika, pa je sada u iščkivanju da uzme radnu dozvolu za kretanje i posle 17 časova, za njega i radnike.Na sajtu Mnistarstva poljoprivrede objavljeno je obaveštenje namenjemo i za voćare, povrtare i stočare, da za kretanje danas posle 13 časova do 5 sati u ponedeljak odnosno od 17 časova do 5 časova, treba da podnesu zahteve Sektoru za poljoprivrede inspkcije odnosno Upravi za zaštitu bilja.

Skrenuta je pažnja na to, da obavezno popune sva polja u obrazcu. Isto važi i za pčelare.

Po rečima poljoprivrednika iz Кovina Jadrana Anđelkovića , ratari su imali sastanak sa predstanicima opštine kada im je saopšteno da ih policija neće kažnjavati ako ih zatekne napolju do 20 časova i imaju kod sebe uvrernje da su aktivno poljoprivredno gazdinstvo "Ali samo do 20 časova , pod uslovom da smo u traktorima, ali za vožnju u putničkim automobilima neće imati obzira", naglasio je Anđelković.

Po njegovim rečima u ozbiljnim problemima mogu da se nađu poljoprivrednici stariji od 65 i 70 godina, ukoliko nemaju mlađe članove porodice koji znaju da obave setvu. "Moj otac je kod kuće nigde ne izlazi, ali sam ja tu da odem na njivu i uradim posao", kaže on."Bilo je reči, pre nedelju dana, da ćemo moći ostajati duže na njivama ali se o tome sada ne priča, već poljoprivrednicima sugeršie da se drže dozvole kretanja kao što to važi i za druge građane", kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Кiš.

"Uglavnom idemo letnjim putevima, i ne vidimo ljude,već u daljini trakotre,pa nema međusobnih kontakata, osim što na putevima susrećemo srne, zečeve i fazane", kaže Кiš i dodaje da nije čuo da su, bar za sada, zemljoradnici imali problema ako su se duže zadržavali od 17 časova na oranicama.

Ali, Кiš ističe, da je tako bilo, da sada predstoji pravi posao, kada će oranice biti punije poljoprivrednika.

Izvor: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=04&nav_id=1672454

A, evo i kako do dozvole za kretanje:

U slučaju obavljanja neophodnih poslova iz oblasti stočarstva tokom perioda zabrane kretanja (radnim danima od 17:00-05:00 časova, vikendom – od subote u 13:00 časova do ponedeljka u 05:00 časova), svaki poljoprivredni proizvođač je dužan da podnese zahtev za odobrenje kretanja Sektoru za poljoprivrednu inspekciju.

Internet adresa za podnošenje elektronskog zahteva za odobrenje kretanja za poljoprivredne proizvođače iz oblasti stočarstva je : http://stocarstvo.registar-uzb.rs/

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je omogućilo poljoprivrednicima da sa bilo kog računara ili prenosivog uređaja podnesu zahtev za odobrenje kretanja. Dozvola kretanja će važiti samo za navedeni dan u periodu od 17:00 do 05:00 časova, odnosno vikendom – od subote u 13:00 časova do ponedeljka u 05:00 časova. Rok za odgovor na podneti zahtev je do 48 časova od prijema poruke.

U navedenoj elektronskoj prijavi, neophodno je popuniti sva obavezna polja u cilju dobijanja dozvole za kretanje sa ciljem sprovođenja poslova u stočarstvu (muža domaćih životinja i radovi na pčelinjaku).

Svako lice koje bude dobilo dozvolu za rad tokom zabrane kretanja biće obavezno da tokom kretanja sa sobom ima i potvrdu, čiji obrazac možete preuzeti – ovde.

Spisak telefona na koje se možete dodatno informisati: 064/80-55-782, 064/81-88-767, 064/81-88-795, 064/81-88-778, 065/41-55-906, 064/82-35-675, 064/81-88-794, 011/260-79-60 i 011/260-79-61

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/kako-do-dozvole-za-kretanje-uputstvo-za-vlasnike-stoke-i-pcelare/

Објављено у Biljna proizvodnja
subota, 04 april 2020 11:07

Kako prodati cveće u doba Covid 19

Cveće je veoma tražena roba u ovo doba godine kada svi žele da ukrase bašte i balkone. Tako je u redovnim okolnostima. Situacija je sada malo drugačija, jer je zatvaranje pijaca pogodilo i uzgajivače cveća koji su svoju robu uglavnom tu plasirali. Posetili smo jednu porodicu u opštini Blace koji ima tri plastenika i u kojima uzgaja cveće.

Porodica Antić iz sela Stubal kod Blaca cvećarstvom se bavi dve decenije. U posao su pored novca utkali ljubav što im je omogućilo da budu prepoznatljivi i steknu stalne mušterije. Dragana Antić iz sela Stubal kod Blaca: “Interesovanje je veliko, jeste veliki trud, rad, puno odricanja, puno uloga, ali ljubav prema cveću je nešto što bi nas vezalo”

Zatvaranje pijaca gde su Antići uglavnom plasirali svoju robu otežavajuća je okolnost zbog koje bi celokupan ovogodišnji trud mogao da im se ne isplati. Oni koji ih poznaju dolaze kod njih da kupe cveće, ali je to nedovoljno.

Dragana Antić iz sela Stubal kod Blaca: “Komšije kupuju cveće, kupuju i ostale mušterije, jer znaju nas godinama, tako da računam da ćemo bar da prepolovimo ili bar da trećinu ostvarimo nekog prihoda. Inače, ako se nastavi ovako, ne znam koliko ćemo da imamo računa uopšte u tome”.

Nebojša Antić iz sela Stubal kod Blaca: “Računao sam da će ove godine biti bolje, ne nadajući se ovom problemu, pa smo malo i povećali proizvodnju. Međutim, ovaj virus iznenada koji verovatno niko nije očekivao, on nas je, zatečen sam, tako da imaću znači, kažem, problema sa prodajom gde će to mene kao jednog malog proizvođača puno zaustaviti”.

Za Antiće radni dan u novonastaloj situaciji od 5 ujutru do 5 sati po podne je kratak jer imaju i voćnjake u kojima sada dosta toga treba obaviti. Priroda, kažu, ne zna za vremenska ograničenja i probleme sa kojima se susreću oni koji žive od njenih plodova i kojima je više nego ikad potrebna podrška države. Najvažnija u svemu je ljubav, a za ovu blačku porodicu to su prelepi cvetovi koje su svojim zalaganjem i dugogodišnjim iskustvom proizveli.

 

Izvor: RTS 

Објављено у Hortikultura
subota, 04 april 2020 10:56

Zašto jagoda u Srbiji ima manji prinos?

Poslednjih godina primetno je uvećanje površina pod jagodom. Razlog je opšte poznat, jagoda se lako prodaje, a velike su i mogućnosti za izvoz, naročito na Rusko tržište. Ova voćna vrsta prva dospeva za tržište, donosi prvi novac i uglavnom ima stabilnu zadovoljavajuću cenu. Nažalost, kod izvesnog broja novih plantaža prinos nije ni izbliza potencijal sortimenta. Zašto je to tako, razgovaramo sa nekim ko se ovom temom bavi duže od 3 decenije.

Stručnjaci kažu da bi u jagodarstvu bilo više poljoprivrednika, kada bi bilo više sistema za navodnjavanje i domaćeg sadnog materijala. Proizvodnja ovog voća je u ekspanziji, međutim podaci kazuju da imamo sve veće površine sa sve nižim prinosima. Kvalitet je takođe razvučen. Milorad Pisar smatra da  je u jagodičastoj proizvodnji to došlo do izražaja pošto je brza proizvodnja, mora se puno investirati u kratkom vremenskom roku. “Moraju se ispoštovati svi rokovi pre svega sadnje i kvalitetnog sadnog materijala. Sve ovo ostalo, da li je to nekvalitetni sadni materijal, troškovi rada u samom podizanju zasada su isti, a ako uradiš u startu pogrešno ti ne možeš da očekuješ u dobiti na kraju kad se vrši berba” smatra Pisar.

Država istina subvencioniše kvalitetan sadni materijal, ali je problem što takvih sadnica jagoda u Srbiji gotovo da nema, pa proizvođači uglavnom uvoze sadnice iz stranih rasadnika. Kome su one skupe snalazi se kako zna ko i ume. To nije dobro, naročito ako se zna da zaraženi materijal obustavlja na izvesno vreme obradu zemljišta konverziju i korišćenje iste. Osim toga proizvodnja sadnog materijala iz sopstvenih zasada i nelegalno umnožavanje nije poželjno jer se time štetno utiče na proizvodnju kasnije, a ostvaruju se i niži prinosi i kvalitet ploda i što je najveća opasnost to je širenje bolesti.

“Prema nekim pokazateljima svake godine se podigne od 1.300 do 1.500 hektara zasada jagode. Od toga računajte da cela Srbija, svi uvoznici kvalitetnog sadnog materijala uvezu možda do jedno 100 hektara kvalitetnog sadnog materijala, a ovo je sve ostalo iz proizvodnih zasada čim iz proizvodnog zasada ko zna koja je to reprodukcija, koji je to kvalitet, zdravstvena ispravnost i neispravnost i sve kontrole koje se vrše, a ne vrše se smatra” Milorad Pisar

Koliko god da zavisimo od ranog uvoza po astronomskim cenama, naše jagode kada govorimo o kvalitetu lako dolaze do tržišta pri čemu je ranijih godina najviše jagoda izvezeno u Rusiju, u čemu nam je delimično pomogao i embargo Evropske unije ka bratskoj nam Rusiji. Kada od prosečnih 200kg jagode po aru zemljišta uz otkupnu cenu od 1 evro za kg oduzmemo ulaganja od 100 evra po aru ostane da je zarada bar dvostruko veća. U plastenike treba uložiti nešto više, ali je zarada bolja.

Da imamo malo pametnije pod znacima navoda zakone i propise da se više investira u poljoprivredu, pre svega u jagodarstvo bili bi bolji rezultati, a rezultati dolaze samo upornošću nikako drugo zaključuje Pisar.

Jagoda je veoma profitabilna i atraktivna biljna kultura, ima visoku cenu pogotovo van sezone, proizvodnja jagoda u plastenicima kod nas ima ograničenja usled klimatskih karakteristika ovog podneblja. Zbog toga je nužno potrebno usavršavanje proizvodnje da bi smo bili konkurentniji u odnosu na zemlje recimo mediterana. Ono što se za sada sigurno zna da se površine pod ovim voćem povećavaju, dakle profit je evidentan, jer ko bi sadio ako nema ekonomske računice. One koji su spremni da ulože novac i trud i savladaju tehnologiju nemaju problema šta će raditi.

Sonja Cvetković

Izvor: TV PRVA 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30