Чланци поређани по датуму: četvrtak, 30 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 30 april 2020 15:04

Jagode - lekovite od korena do ploda

Sočne, crvene i ukusne jagode su mnogima asocijacija na bezbrižne dane detinjstva kada su se brale onako sa zemlje, na maminu tortu i bakino slatko pripremljeno sa ljubavlju. To je prvo voće koje stiže u proleće, a kad zarude jagode to je siguran znak da je došlo lepo i toplo vreme.
Jagode rastu u šumama kao samoniklo bilje, plod je manji i ukusniji u odnosu na sorte koje su se odomaćile u našim baštama. Osim što su zdrave i slasne jagode su i izuzetno lekovite biljke. Poštovao ih je i Vasa Pelagić, narodni učitelj i najpoznatiji srpski travar koji je tvrdio da je čaj od lišća jagode zdraviji od najčuvenijih kineskih i ruskih čajeva.
Lekovita svojstva
Jagoda (lat. Fragaria), je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža. Zbog srcolikog oblika i jarko crvene boje stari Rimljani su verovali da ima afrodizijačka
svojstva, mada to nauka nikad nije dokazano. Odlično se slažu sa čokoladom i šampanjcem, jer pojačavaju ukus ovog penušavog vina. U Srbiji se gaji oko pedesetak sorti od onih sa bogatim bokorima i punih ploda do sve zastupljenijih visećih i horizontalno posađenih jagoda.
Plod čini 60 posto vode i oko 12 odsto šećera, bogate su vitaminom C, pa jedan obrok ovog voća obezbeđuje organizmu 140 odsto potrebnog vitamina
C u toku dana. Bogate su vlaknima, vitaminom A i gvožđem, pa ojačavaju arterije i nadbubrežne žlezde. Verovali ili ne, ali samo osam jagoda imaviše vitamina C od jedne pomorandže. Jagode sadrže u većoj količini prirodni oblik folne kiseline, koji je važan sastojak u stvaranju krvi i učestvuje u metabolizmu
aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina izaziva malaksalost i anemiju, a nedovoljan unos povećava rizik od karcinoma debelog creva. Jagode su četvrte po redu na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanata i u ovom voću ga ima sedam puta više nego u jabukama ili bananama.
Umesto aspirina
Istraživanja su pokazala da jagode mogu pomoći pri regulaciji šećera u krvi, a samo jedna šolja dnevno svežih jagoda može da igra veliku ulogu u prevenciji krvnih bolesti. Nivo šećera u krvi povezan je sa gojaznosti, promenama raspoloženja, dijabetesom i hipoglikemijom. Imaju antiupalna dejstva, a nauka je dokazala da jagode smanjuju markere upale. Preporučuje se da ih konzumirate tri puta nedeljno kako biste smanjili rizik od upala. Jagode igraju značajnu ulogu u prevenciji nastanka bolesti srca i artritisa, sadrže antocijanine koji pomažu pri sagorevanju masnih naslaga na telu, čak povoljno utiču i na
kratkotrajno pamćenje i pomažu kod opekotina.Jagode imaju i svojstva analgetika, pa ako vas zaboli glava ne posežite za aspirinom već pojedite jagode. Za razliku od aspirina koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu, jagode sadrže prirodne salicilate. Najbolje je jesti ih sveže između obroka, kad su nezaslađene šećerom gase žeđ, a mogu ih jesti i dijabetičari. Pune su antikancerogenih materija. Njihovi flavonoidi se bore sa kancerogenim ćelijama i sprečavaju njihovu sposobnost da se umnože. Jednom rečju jagode čuvaju srce, pluća i debelo crevo.
Podmlađivanje uz jagode
Jagode su odvajkada bile poznate i kao odlično sredstvo za ulepšavanje i podmlađivanje. Dame iz visokog društva u Napoleonovo vreme kupale u soku od deset kilograma jagoda da bi imale belu, meku i glatku kožu, a danas se najčešće koriste maske od jagoda za lice. Umesto skupih preparata za izbeljivanje zuba koristite jagode koje uklanjaju naslage na zubima. Jednostavno presecite plod, istrljajte zube i desi, a potom isperite usta za snežno beli osmeh.
Osim ploda lekovit je koren i lišće jagoda koje se bere mlado s proleća, osuši u hladovini i koristi za pripremu čajeva. Pomaže kod smetnji sa probavom, leči ekceme, upale grla i prehlade, a pomaže kod kostobolje i artritisa. Pije se tri puta dnevno posle jela ili se ispiraju usta sa ovim čajem. Prilikom kupovine jagoda birajte zrele, čvrste plodove obavezno sa peteljkom bez belih ili zelenih vrhova. Neoprane jagode čuvajte u frižideru maksimalno dva dana.
Oprane jagode možete i da zamrznete, a kasnije ih koristite za pripremu raznih kremova i sladoleda. U zamrzivaču mogu da se čuvaju najduže 12 meseci.
Jedina mana jagoda je što kod određenog broja ljudi izazivaju alergijske reakcije i tada je najbolje potpuno ih izbaciti iz ishrane.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Kamilica, nana, žalfija, beli slez, ali i bosiljak, vranilovka, valerijana i lincura, samo je deo lekovitih i aromatičnih biljaka koji se mogu uzgajati u valjevskom kraju. Relejf, klima i zemljište i nadmorska visina pogoduju ovim biljnim vrstama, nisu zahtevne za gajenje, a sa druge strane imaju svoje tržište.

Da je u ovim krajevima moguće gajiti lekovito bilje pokazala je i studija "Mogućnosti gajenja lekovitog i aromatičnog bilja na području grada Valjeva", koju je Poljoprivredna stručna i savetodavna služba Valjevo uradila u saradnji sa JP Agrorazvoj - valjevske doline. Prema dobijenim podacima u valjevskom kraju postoje odlični uslovi za gajenje skoro svih vrsta lekovitog bilja koje postoji u Srbiji.

- S obzirom na to da su u ovim krajevima najzastupljenija mala gazdinstva, lekovito bilje moglo bi da se gaji i da donese dodatnu zaradu domaćinima, jer ne zahteva dodatnu radnu snagu ni mehanizaciju. Za one koji se odluče da gaje lekovito bilje trebalo bi da se organizuju obuke i predavanja, jer za ovu vrstu uzgoja ne postoji tradicija i mnogo je nepoznanica - kaže Svetlana Jerinić, jedna od autora Studije i stručni saradnik za ratarstvo u PSSS Valjevo.Ono što treba znati i što pokazuju istraživanja i iskustva drugih je da je isplativije uzgajati lekovito bilje nego neke druge poljoprivredne kulture, a prihod može biti i do tri puta veći od onoga što se uloži.

- Matičnjak je, na primer, biljka koja može doneti dobru zaradu, jer raste i razvija se desetak godina. Svake godine ova biljka daje određeni prihod, a ulaganja su minimalna. Da bi se podigao zasad matičnjaka na jednom hektaru površine, za seme, đubrivo, radnu snagu, zaštitu u prvoj godini treba uložiti oko 1.200 EUR. Prosečan prinos je oko 1,5 tona i od toga je prihod oko 1.500 EUR, što znači dobit od oko 300 EUR - objašnjava Svetlana i dodaje da su već naredne godine, ulaganja manja, ali se dobija mnogo veći prinos, čak i do tri tone, pa je prihod, ako se računaju i subvencije od oko 3.000, domaćinu ostaje zarada od oko 2.100 EUR.Predrag Savić iz sela Donje Leskovice, pre nepune dve godine počeo je da gaji lincuru.

- Počelo je tako što sam u saradnj sa Institutom Josif Pančić napravio rasadnik, da vidimo da li se na ovim prostorima lincura može gajiti. Ovde je nadmorska visina viša od 600 metara i ispostavilo se da može. Seme smo posejali i ono je bilo u rasadniku godinu dana. Onda se jednogodišnje biljke rasađuju. Potrebno je otprilike oko pet godina da koren biljke dostigne težinu od oko kilogram i tada se može vaditi - objašnjava Savić i dodaje da biljka ne traži neke posebne uslove, samo je potrebno u prvoj godini uklanjati travu i korov dok biljka ne ojača.

Biljku ne napadaju štetočine, pa nije potrebna nikakva hemijska zaštita niti neke posebne agrotehničke mere, zbog čega nema mnogo posla. Jedino je potrebno čekati četiri do pet godina da koren dobije svoju težinu i zrelost. Tržište za ovu biljku postoji, nešto se i izvozi, a cena je 300 dinara za kilogram svežeg korena.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2864879/lekovito-bilje-mogu-da-uzgajaju-i-mala-gazdinstva-zarada-i-do-tri

Објављено у Začinsko i lekovito bilje

Domaća jaja, vrcani med, prirodni sokovi, bijeli krompir, koziji sir, jagode, heljdino brašno, maslinovo ulje i dostava direktno na vrata stana, mimo posrednika i trgovačkih lanaca.

Zadovoljni i proizvođači i kupci. Prvi su našli put da direktno, za gotovinu, prodaju proizvode, a drugi da im na vrata stignu svježi, domaći proizvodi. Posrednik je stranica na društvenoj mreži Facebook (FB).

Ilija Stanić iz Mojkovca, jedan je od onih koji je usluge i prodaju svojih proizvoda ponudio na stranici "Kupujmo domaće - podržimo male proizvođače hrane".U razgovoru za RSE kaže da je prije deset godina počeo da se bavi poljoprivredom. U početku je proizvodio samo med a od prije pet godina jagode, luk, krompir. Navodi da je dosta proizvoda prodao preko FB stranice a da je prije toga prodavao pretežno komšijama.

"Vjerujem da se glas dobrog proizvoda brzo širi, a danas marketing prodaja preko interneta je pola posla. Ozbiljna poljoprivreda ne može bez toga", kaže ovaj mladi poljoprivrednik.

Kroz osmijeh navodi da je ipak situacija sa virusom korona imala pozitivan efekat.

"Vidimo da se konačno u ovoj situaciji narod okrenuo domaćim proizvođačima. Svaki euro ostavljen domaćem poljoprivredniku je euro ostavljen svima nama – zdravstvu, školstvu, svim institucijama koje nam kasnije to vraćaju", dodaje Stanić."U utorak sam preko te grupe kupila maline, borovnice, kao i nekoliko vrsta džemova. Osim ljubaznosti i ekspeditivnosti isporuke, mogu reći da sam prezadovoljna, tako da toplo preporučujem proizvode, a sjutra očekujem isporuku sokova divljeg šipka i maslinovog ulja iz Bara", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Snežana Ćosović.Ona je jedna od onih koji koriste mogućnosti grupe koju je osnovalo par entuzijasta u cilju povezivanja ponude i potražnje za domaćim proizvodima iz svih dijelova Crne Gore. Mali proizvođači su dobili prostor da na jednom mjestu plasiraju svoj proizvod i da lakše dođu do kupca. Za nepunu sedmicu grupa je prikupila 18.500 članova.

Ćosović raduje inicijativa o formiranju grupe a, kako kaže, broj članova i potražnja proizvoda za kratko vrijeme pokazuje koliko je bila potrebna i koliko olakšava vezu između prodavca i kupca.

"Skeptična sam po pitanju naručivanja hrane preko FB i to do sada nisam ni radila. Mi kupci, ne možemo znati da li pri pravljenju soka, džema, uzgajanju povrća i voća je ispoštovano sve što prodavac navodi kao benefite. Ali, povjerenje se uspostavlja. Samim tim što se svaka objava i utisak kupaca mogu komentarisati. Jednom izgubljeno povjerenje, otkrivanje bilo kakve plasirane dezinformacije od prodavca bi značilo i prestanak njegovog lanca prodaje", ocjenjuje Ćosović.Jedan od osnivača grupe, Ivan Bošković za RSE govori o motivima i šta je prethodilo inicijativi formiranja grupe.

"Ideja je bila da sve okupimo na jednom mjestu kako bi za sebe i svoju porodicu kupili domaće i kvalitetne namirnice. Takođe željeli smo i da pomognemo malim proizvođačima da se izbore sa smanjenjem potražnje usljed novonastale situacije ili da povećaju prodaju svojih proizvoda, kao i nađu stalne kupce", kaže Bošković.Dodaje da ima malu djecu i da stalno sa prijateljima razmjenjuje preporuke oko domaćih namirnica.

"U doba pandemije i restrikcija otežano smo dolazili do ljudi kod kojih smo nabavljali. Svjesni smo postali problema sa kojim se suočavaju mali proizvođači. Htjeli smo da pomognemo a da to bude jednostavno i svima dostupno. Znamo da je FB platforma toliko jednostavna i da je gotovo svi mogu koristiti. I jesmo očekivali podršku ali nismo ni slutili da će biti baš ovoliko objava, pohvala, dobrih sugestija", priča Bošković.

Smatra da su građani uvijek znali koliko je važan domaći proizvod, ali da je to u vrijeme pandemije intenzivirano poraslo.

"Sama činjenica da je u našoj grupi 95 odsto potrošača najslikovitije govori o tome koliko je porasla svijest i potreba građana kada je domaća hrana ", zaključuje Bošković.Aleksandra Minić i njen suprug su prije deset godina zasadili voćnjak a prije dvije godine počeli su da prodaju prirodno cijeđene sokove, domaće pekmeze, džemove, rakije. Njihov voćnjak danas ima 12.000 sadnica. Aleksandra nam kaže da su sami svojim sredstvima napravili fabriku i da im je u planu proizvodnja ljekovitog bilja, proizvodnja likera, travarica. Kaže da je marketing preko FB stranice jedini način prodaje u njihovom slučaju.

"Išli smo ranije na neke podgoričke sajmove, pomalo smo se samo tako reklamirali. Sada primjećujemo da su građani zainteresovaniji. Vjerovatno su shvatili koliko je princip zdrave ishrane ključan za zdrav život", kaže Aleksandra za RSE.Na ovaj način proizvode plasira i gazdinstvo Martinović, koje je prije 15 godina započelo proizvodnju kozjeg i kravljeg sira. Milena Martinović nam je ispričala da im se marketing prodaje u početku svodio na princip "od prodavnice do prodavnice", i da je tada promet bio solidan.

"Ovo sada sa FB grupom je pun pogodak. Koleginica mi je rekla da postoji ta stranica i sugerisala da objavimo. Iako sam bila skeptična po tom pitanju, ipak sam postavila i odziv je bio nevjerovatan i svakodnevno se širi", precizira Milena.Navodi da je zbog situacije sa pandemijom i mjerama koje su preuzete neko vrijeme u potpunosti bila zaustavljena njihova prodaja.

"Mi smo do tada prodavali prodavnicama i nekim hotelima ali, kako su njih zatvorili, naša prodaja je direktno ispaštala. Zato smo morali da prodaju usmjerimo na pojedince. U svakom slučaju, ova FB grupa nam je veliki uslugu napravila", dodaje Milena.

Na ovoj stranici u prosjeku, kilogram jagoda može se naći za 3 eura, kilogram krompira iznosi 0.80 eura, bijeli luk 6 eura, crni 1 euro. 30 jaja je moguće kupiti za 5 eura, sir je od četiri do pet eura, suvi sedam, kozji 10, a kajmak 12 eura. Kilogram meda košta 10 eura, litar soka od jabuke se može naći za 2 eura.

Izvor:https://www.slobodnaevropa.org/a/do-doma%c4%87e-hrane-preko-tastature/30583613.html

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 30 april 2020 14:13

Rešen problem sremskih paora

Poljoprivrednici, vlasnici njiva koje se delom nalaze na teritoriji Republike Srpske, moći će radi obrađivanja zemlje, tokom vanrednog stanja, da prelaze granični prelaz Pavlovića most, uz lična dokumenta i dokaz o vlasništvu, potvrđeno je danas Tanjugu u ministarstvu poljoprivrede.
Kako je rečeno, poljoprivrednicima će ta dva dokumenta biti dovoljna da nesmetano, tokom vanrednog stanja, rade na svojim njivama, a to je, kažu, dogovoreno između Republike Srbije i Republike Srpske.Državljani koji ulaze ili izlaze radi obavljanja radova na zemljištu, čiji su oni vlasnici, odnosno posednici, dužni su da prilikom izlaska ili ulaska nadležnom inspektoru na teritoriji Republike Srpske, pored identifikacionog dokumenta, predoče dokaz da su vlasnici, odnosno posednici poljoprivrednog zemljišta koje je razlog za dolazak, precizirali su u ministarstvu poljoprivrede.

Još navode da ovim poljoprivrednicima, koji će na ovaj način, zbog rada na poljoprivrednom zemljištu, prelaziti granični prelaz Pavlovića most, neće biti izricana mera obaveznog karantina, što je inače pravilo, kada neko tokom vanrednog stanja pređe granicu.

U Badovincima, u Mačvi, ima oko 300 poljoprivrednika čije se njive nalaze delom i na teritoriji Republike Srpske, a što je ukupno oko 600 hektara.Ministarstvo sigurnosti BiH saopštilo je večeras da je pitanje granice u isključivoj nadležnosti Veća ministara BiH, koje odluke donosi na predlog ovlašćenog predlagača, odnosno Ministarstva sigurnosti BiH.

Saopštenje je usledilo nakon što je danas Štab za vanredne situacije RS doneo odluku da će poljoprivredni proizvođači u pograničnom delu uz reku Drinu, koji imaju poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji, od sutra moći da prelaze granicu da bi mogli da obavljaju poljoprivredne radove.

Kako prenosi klix.ba, ministar sigurnosti BiH Fahrudin Radončić dao je uputstvo Graničnoj policiji BiH da radi u skladu sa Zakonom i da ne izvršava naloge Štaba za vanredne situacije RS.

U saopštenju Ministarstva sigurnosti BiH navedeno je da će zahtev iz Republike Srpske, ako dođe zvaničnim putem u Ministarstvo sigurnosti BiH, biti razmotren i, po eventualno pozitivnom mišljenju, upućen na odlučivanje Veću ministara BiH.

"Istovremeno, Vlada Republike Srbije o svojoj nameri treba da uputi notu Ministarstvu spoljnih poslova BiH, koje će je, opet, proslediti Ministarstvu sigurnosti BiH na postupanje", navedeno je u saopštenju.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/uz-licna-dokumenta-i-dokaz-o-vlasnistu-paori-mogu-na-njivu-u-republiku-srpsku_1119518.html

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30