Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 27 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 27 april 2020 15:22

Nema lepšeg i zdravijeg hobija od pčelarstva

Gojko Pejčinović, skoro je napunio 84 godine, a aktivno se i dalje bavi pčelarstvom. Pčelinjak od 35 DB košnica, nalazi se u selu Gnjilica, pet kilometara od Raške. Smeštena u jugozapadnoj Srbiji, Raška je, zapravo, jedinstveno mesto susreta dve planine i tri reke. Ušuškana je između Kopaonika i Golije, u dolini gde se Trnavska reka uliva u Rašku, a malo dalje i sama Raška u Ibar. Ne čudi zato što je ovaj gradić tokom godine „meta“ i polazište planinara, splavara, paraglajdista, pecaroša, skijaša, aktivnih šetača... Tu su i mnogobrojni istoričari koje naučna istraživanja često dovedu u ovaj gradić, kao i hodočasnici koji baš iz Raške kreću „dolinom srpskih kraljeva“ ili „srpskom dolinom vekova“. Tako ovaj kraj nazivaju istoričari zbog blizine nekih od najvećih srednjovekovnih svetinja - manastira Studenica, Gradac, Končul, Nova i Stara Pavlica.
Gojko za sebe kaže da je stacionarni pčelar. I dok mnogi tvrde da bez selidbe nema isplativosti pčelarske proizvodnje, Gojko navodi da zarada dolazi samo ako
je godina povoljna. Po Gojkovim rečima, svaki iskusni pčelar će vam dati savet da treba početi sa što većim brojem košnica jer je to isplativije, nego sa jednom. Uz dobru maticu leglo će se brzo umnožiti, pčele brže i bolje raditi, a novo saće se lakše ugreje nego staro. Proleće je najbolje vreme za kupovinu pčela, može i u jesen, ali tada treba voditi računa da u košnici ima dovoljno meda i voska zbog predstojeće zime.
„Za razmnožavanje pčela najvažnija je kvalitetna matica. Cena dobre matice često ide i do 1200 dinara, što je nekima možda skupo, ali nikada ne treba štedeti na kupovini matice, ističe nas sagovornik i dodaje: Ako je matica zdrava, dobićete dobar roj i vredne pčele radilice koje će doneti dosta meda.“
Iako poznati raščanski intelektualac, sa puno znanja koje je prenosio na mlađe generacije, za pčelarstvo se opredelio pre svega zbog hobija, a ne zbog profita. Čist vazduh, priroda i sve blagodeti raščanskog kraja, pomogli su mu da ostane zdrav i vitalan u svojoj 84 godini.
„Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara“ ističe Gojko i dodaje: "Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje pčelarstvo nije industrijska grana. Po njegovim rečima, put do pčelarskog uspeha nije ni malo lak, ali na kraju ipak bude sladak. Na pitanje šta je najvažnije uraditi da bi postali uspešan pčelar, Pejčinović odgovara: Da bi se bavili bilo kojim poslom pa tako i pčelarstvom potrebno je uložiti znanje, vreme, novac. Kada se to spoji uspeh vam je sigurno zagarantovan.
Znanje je osnov, morate učiti iz kvalitetne literature jer ne treba se oslanjati samo na internet, tu možete pročitati svašta i dosta netačnih stvari koje vas
mogu odvesti na pogrešan put. U pčelarstvu pogrešan korak može skupo da vas košta. Pitali smo ga ima li problem sa varoom i šta koristi da bi zaštitio svoje pčele?
On nam je istakao da koristi amitraz, superstrip i oksalnu kiselinu. Pčele zimi prihranjuje sirupom i pčelinjim pogačama. Kao što smo i napomenuli ima 35
košnica od toga pola su metalne po francuskoj licenci, a ima i drvene koje je sam pravio i farbao. Raščanski kraj nije bas poznat po pčelarenju, ali Gojko pokušava da svoje znanje prenese mladima putem edukacija koje organizuje mladim pčelarima i tom prilikom poziva mlade ljude dase što više bave pčelarstvom, jer je to koristan i pre svega zdrav hobi što se može videti i po njemu. Gojko je i član Udruženja pčelara Raška koje je osnovano u periodu
između dva svetska rata u sklopu tadašnjih udruživanja u formu seoskih zadruga.
Udruženje je po prvi put osnovano 1954. godine pod nazivom „Društvo pčelara Raška“. U jednom periodu društvo je prestalo sa svojim aktivnim radom
i 1976. godine se obnavlja i od tada neprekidno rade do danas. Udruženje je član Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Imaju i dobru saradnju sa lokalnom samoupravom opštine Raška, koja finansira neke godišnje projektne aktivnosti društva. Gojko je inače najstariji član ovog Udruženja.
Zbog novonastale situacije sa virusom Korona, Gojko ima problem, ne može da ide na pčelinjak, pa mu za sada ćerka Nataša obavlja osnovne radove na pčelinjaku. Pomaže mu nekada kada vrca med, ali zbog svojih obaveza nije u mogućnosti baš da se potpuno posveti pčelarstvu kao njen otac.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo
ponedeljak, 27 april 2020 15:12

Procvetao profit od cveća

Iako su proizvođači cveća strahovali da će im epidemija izazvana koronavirusom i uvođenje vanrednog stanja obezvrediti ulaganja i trud, desilo se sasvim suprotno.

Iako su pijace bile zatvorene, potražnja za sezonskim cvećem je neočekivano povećana. U poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave uzgojem cveća ispod plastenika puno je posla, takoreći od jutra do sutra, dodatno su se morali angažovati ponudom preko interneta i na kućnoj dostavi, ali svi kažu da je vredelo, jer im je pazar procvetao bolje nego prethodnih sezona.Tome se nisu nadali ni Tivadar Dukai iz Totovog Sela i njegova supruga Aranka, koji kažu da su uobičajeno isporuku za Dan žena odradili kako treba, planirali da preskoče jednu pijacu u subotu polovinom marta, a tada je usledio šok.

Tivadar napominje da se neke njegove kolege zbog zatvaranja pijaca nisu snašle, pa je bilo i bacanja sezonskog prolećnog cveća dan i noć, takođe i rezanog cveća, čiji plasman ne trpi odlaganje.

- Brzo smo se okrenuli Facebook-u, svi nas poznaju i najavili smo kućnu dostavu. Jeste da je teže isporučivati cveće od kuće do kuće, na širem području mesta u kanjiškoj i okolnim opštinama, ali drago mi je da smo tako uradili. Prodaja sezonskog cveća, karakterističnog za drugu polovinu maja i april, uglavnom je bila bolja nego što je bilo na pijacama prethodnih sezona, kada nije bilo vanrednog stanja. Znamo da se najviše traže petonije, muškatle, fuksije i ono što u ponudi imamo oko 15 godina. Uspeli smo već da prodamo oko 70% robe. Jesmo se namučili krstareći od Kanjiže, Sente, Bačke Topole i drugih mesta, prevalili dosta više kilometara zbog kućne dostave, sve nam je to novo, u odnosu na komotniju prodaju na pijacama, ali s druge strane, možda nam je to i budućnost - smatra Dukai.

Gazdinstvo Dukai cveće uzgaja u plastenicima površine 1.000 m2.Učinkom bez prodaje na pijaci je ovog proleća zadovoljan i Dule Janić iz Mokrina, jer mušterije iz Mokrina, Čoke, Nove Crnje i okoline dolaze na kućnu adresu, jedan deo se isporučuje kućnom dostavom u Kikindi i okolnim selima, pa i nešto udaljenijem Zrenjaninu.

Janić ističe da ima dobru saradnju sa drugim proizvođačima cveća, jer smatra da zdrava konkurencija ne može da škodi i podstiče da proizvodnja i ponuda budu kvalitetnije i raznovrsnije.

- Gužva je ovde na licu mesta, gde mušterije dolaze da pazare, ima i dosta posla pod plastenicima površine 750 m2, pa beležimo porudžbine i jednom nedeljno cveće raznesemo robu na 10 do 15 adresa. Cveće sade izgleda i oni koji ga do sada nisu sadili i negovali u svojim bašticama i balkonima. Pokazalo se da ljudi vole cveće. Najviše su išle stajaće i viseće muškatle, viseće surfinije, lepi Jova i drugo - kaže Janić.Danonoćno se cveće ispod plastenika neguje u porodičnom rasadniku Atile i Sandre Šoš iz Budisave, kojima prema mogućnostima pomaže i troje dece.

- Jedino sam morao uništiti taman prispelih oko 5.000 komada cveća dan i noć posle 8.marta, jer se na pijace nije moglo i kući niko još nije dolazio po cveće, a potom je pazar krenuo, toliko da se jedva postiže, jer nemaju sezonske radne snage, pošto starije žene koje su pomagale nisu u mogućnosti, pa se sve mora odraditi porodično - kaže Atila.

Veruje da će biti potražnje za cvećem i kada krenu sa radom kafići.

- I tu će trebati cveća da se ulepšavaju, a i kada popusti zabrana kretanja za starije, sigurno će trebati još cveća, jer sada mnogi neće da nabavljaju preko interneta i kurirskih službi. Moguće da će maj, pa i jun, a ako vreme bude hladnije i jul može biti aktuelan za prodaju cveća, to se nikad ne zna - kaže Atila Šoš.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/kotrlane-ravnicom-proizvodacima-cveca-epidemija-i-vanredno-stane-nisu-naskodili-27-04

Објављено у Agroekonomija

Prema procenama stručnjaka jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, 2,5 do tri hektara jagoda i trešanja, 3,5 do četiri hektara malina. Takođe, ako recimo zasadi kupine, jabuke i kruške na pet hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara.

"Velike šanse za finansijski uspeh postoje i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima", rekao je ministar za regionalni razvoj Milan Кrkobabić posle konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. On je ocenio da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije ali i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.Stručnjaci preporučuju neke kulture koje je isplativo saditi u Srbiji.

Borovnica

Po podacima Privredne komore Srbije, povećavanje površina pod zasadima borovnice je konstantno iz godine u godinu, pre svega zbog posledica stabilne cene koja se kreće od 700 do 800 dinara po kilogramu. Prvi veći rod borovnice očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prinosi varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, 12 tona po hektaru, pa sve i do više od 25 tona po hektaru.

"Cena po kilogramu nije manja od 700 dinara. Ono što ljude odbija su velika ulaganja u početku, potrebna je protivgradna mreža, odličan kvalitet vode, priprema zemljišta i kvalitetan sadni materijal. Ali sa druge strane, sa cenom otkupa zasad ste više nego sigurni", kazao je Aleksandar, voćar iz okoline Loznice.

Trešnja

Druga voćna kultura koja može biti dobar biznis u Srbiji je trešnja. Reč je o ogromnom potencijalu koji je neiskorišćen jer je trešnja deficitarna na evropskom i svetskom tržistu, kaže stručnjak za voće Miloš Pavlović iz Centra za rasadničarstvo Šabac, koji ističe da savremeno voćarstvo zahteva noviji sortiment.

"Broj sadnica po hektaru je od 800 do 1.200. Prinos se povećava tri do četiri puta u odnosu na trešnju koja se sad gaji. Trešnje koje se kod nas gaje imaju 4-6 grama, a novije sorte su težine 10-14 grama i to je ogromna razlika. U novim sistemima uzgoja, sa novim podlogama iz serije Gizela, cena sadnica je 7-8 evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 evra. Optimalni prinos je 20 tona po hektaru, a cena ide od 1,8 do 2 evra", objašnjava Pavlović.Prvi komercijalni rod se može očekivati u trećoj godini, a pun rod od četvrte do pete godine uz primenu svih agro i pomotehničkih mera. Od četvrte godine uložena sredstva se vraćaju i ostvaruje se dobit, rekao je Pavlović.

Orah

Ulaganje u podizanje plantaže oraha su oko 1.400 evra po hektaru, orah donosi dobru zaradu, lak je za uzgoj i održavanje, ali na prihod mora da se sačeka nekoliko godina.

"Obično se uzimaju dvogodišnje kalemljene sadnice čija cena je negde oko 1.500 dinara. Prosek je, zapravo, od 12 do 15 evra. Dakle, u startu je potrebno između 1.100 i 1.400 evra. Sistem za zalivanje nije potreban jer orah ima jak korenov sistem. Proizvodnja je veoma jeftina jer iziskuje mali broj zaštitnih prskanja i orah nije probirač po pitanju zemljišta. Tome treba dodati troškove sadnje. Još jedna od prednosti jeste to što država subvencioniše ovu proizvodnju, a povraćaj je 50 odsto na sadni materijal", objašnjava stručnjak za voće Miloš Pavlović.Orah, kako kaže, daje oko četiri tone po hektaru, a od prinosa ostaje 45 do 55 odsto jezgra, odnosno oko dve tone. Cene su različite i kreću se od 5 do 10 evra, tako da se može zaraditi optimalno godišnje oko 11.000 evra, ali treba imati u vidu da su godišnji rashodi koji podrazumevaju održavanje i ubiranje plodova samo 16 odsto što je povoljno u odnosu na drugo voće, objasnio je Pavlović.

Šta treba gajiti u kom delu u Srbiji

U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja. Fruškogorski region je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja. Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.

Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške, smatraju stručnjaci. Takođe, Zapadnomoravski rejon Кraljevo, Čačak i Užice pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu, a u Južnomoravskom regionu – u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju višnja, jagoda kruška i borovnica.

Koje sorte su najbolje za naša podneblja

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučio je recimo za gajenje sortu šljiva "čačansku lepoticu", "čačansku rodnu", "stenlej" i "požegaču" kao najbolju sortu za preradu, a "crvenu ranku" kao veoma pogodnu za proizvodnju rakija, i od novih sorti "toptejst" i "prezenta". Od jabuka su predlaže sortu "zlatni delišes" i "gala" sa svojim klonovima, "greni smit", "fudži". Među višnjama prepoznatljiva u Evropi kao najbolja za preradu je "oblačinska", ali treba saditi i krupnoplodne sorte kao što je "šumadinka" stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, kao i mađarske sorte "erdi botermo", "erdi jubileum" i "ujfertoška grozdasta", poručio je Nacionalni tim za preporod sela.

Istaknuto je da je dunja "veoma perspektivna", a trebalo bi saditi "leskovačku" i "vranjsku" ali i bugarske sorte "asenica", "hemis" i “trijumf”, kao i da bi više prostora trebalo posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti – "kruški karamanki", ali bi svakako trebalo saditi "viljamovku", australijsku sortu "pakams trijumf" i italijanske "turandot" i "karmen". Od sorti jagoda "kleri" je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične "alba" i "džol".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/jedna-porodica-moze-da-zivi-od-dva-hektara-borovnice-isplativo-gajiti-i-tresnje-i/xvsdlt3

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 27 april 2020 14:37

Povrtarstvo unosan porodični biznis

Povodom nedavno upućenog poziva povratnicima iz inostranstva da ostanu u zemlji, zasnuju novo ili obnove poljoprivredno gazdinstvo na imanju svojih predaka, Nacionalni tim za preporod sela Srbije nastavlja da daje preporuke i odgovara na pitanja sunarodnika koji se ovog puta interesuju za ulaganje u povrtarstvo.Kopredsednici tima ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacije sa stručnjakom za povrtarstvo Žarkom Ilinom, redovnim profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ističu da vredi ulagati u proizvodnju povrća, koja je ozbiljan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalni posao.Nacionalni tim za preporod sela Srbije ističe da u povrtarstvu postoje veliki neiskorišćeni potencijali, o čemu svedoče sledeći podaci.

U Srbiji povrće proizvodi 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava na oko 150.000 hektara.

Vrednost proizvedenog povrća prošle godine bila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Beležimo suficit u spoljnotrgovinskom bilansu, prošlogodišnji izvoz povrtarskih kultura od 116 miliona evra veći je od uvoza iste godine za 18 miliona evra.

To je dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća. U tome je i šansa budućih povrtara.

Neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike, o čemu govore podaci da uvozimo: paradajz, crni i beli luk, pasulj, boraniju i krompir.

U Registru poljoprivrednog bilja je 41 vrsta povrća, s tim da veći ekonomski i privredni značaj ima oko 30 vrsta. Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemljišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi cele godine u bašti, na njivi i u različitim oblicima i tipovima privremenog i stalnog zaštićenog prostora.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije saopštava povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim građanima da četvoročlana porodica svoju egzistenciju može da obezbedi proizvodnjom povrća na otvorenom na površini 3-5 hektara zemljišta prve ili druge klase sa dostupnim izvorom vode za navodnjavanje prve do eventualno treće klase.

Takođe, četvoročlana porodica može pristojno da živi i od 3000-5000 kvadratnih metara (30-50 ari) plastenika gajeći prvenstveno: papriku, paradajz, krastavce i dinje sa dodatnim sistemom grejanja.

U predzimskom i zimskom periodu se gaji povrće sa malim zahtevima za uslovima uspevanja kao što su: salata, spanać, rukola, praziluk...

Tri povrtarska regiona
Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u Srbiji. Uvažavajući različite geografske, klimatske i druge uslove u tri povrtarska regiona Srbije preporučuju se sledeće kulture.

U ravničarskom regionu između reka Dunava, Save i Tise uspevaju: paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, kupus, karfiol, brokoli, kineski i pekinški kupus, mrkva, peršun, paštrnak, celer, grašak, boranija, kukuruz šećerac.

U Moravskom regionu u oblasti reke Morava sa svim pritokama uspevaju: paprika, paradajz, kupusnjače - srpski melez, zatim mrkva, peršun, celer, crna i bela rotkva...

U brdskoplaninskom regionu gaje se povrtarske vrste sa manjim zahtevima za uslovima uspevanja: salate, spanać, peršun, paštrnak, beli i crni luk, praziluk. U planinskim predelima se gaji krompir, pogotovu semenski, čiji je kvalitet neuporedivo bolji u odnosu na krompir u ostalim regionima.

Obnova zadrugarstva značajna za razvoj poljoprivrede
Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima da formiraju poljoprivredno povrtarsko gazdinstvo, zatim da se udruže u specijalizovane povrtarske, a kasnije i u složene zadruge, čime višestruko povećavaju šanse za uspešno poslovanje.

Obaveštavaju zainteresovane da će, u saradnji sa zadružnim savezima Srbije i Vojvodine, organizovati posetu najuspešnijim povrtarskim zadrugama, u kojima će prirediti stručna savetovanja i male praktične škole zadrugarstva.

Da su poljoprivredni proizvođači prepoznali značaj projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela", potvrđuje i činjenica da je 2017. godine pre početka obnove zadrugarstva u Srbiji je bilo oko 1100 aktivnih zadruga.

Za poslednje tri godine taj broj je povećan za 701 novoosnovanu zadrugu, što je u istoriji zadrugarstva Srbije neviđeni procvat.

Za opširnije informacije zainteresovani građani se mogu javiti zadružnim savezima Srbije i Vojvodine i Nacionalnom timu za preporod sela Srbije.

 

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3934941/povrtarstvo-ulaganje-povratnici.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30